Да ли је могуће молитвом променити стварност?

Сетих се једне јапанске зен приче о монаху из 15. века који је свако јутро читао молитву и бацао по мало пиринча на се четири стране света. Он је био познат учитељ зена у Јапану. Ученици су месецима гледали али нико није разумео шта ради.

Једно јутро одважи се један од ученика и пита учитеља који је смисао тог ритуала:

”Опростите сенсеи да ли ми можете рећи, зашто то радите? Зашто бацате пиринач свако јутро?”

”Да не буде тигрова”, овај му кратко одговори.

”Па да, сенсеи али у нашем крају нема тигрова?”, зачуђено пита ученик.

”Наравно да нема. Ето, видиш моја молитва ради.”, одговори сенсеи.

Анегдота коју ми је испричао пријатељ пре пар година. За мене то спада у српски зен.

Село поред Јагодине, пре пар деценија. Седе сељаци испред продавнице и пију пиво.

Наиђе сеоски учитељ и упита их “Добар дан. Шта радите ту?”

Сељацима би неугодно, па да му доскочи, један одговори “Разговарамо ко ће да победи, Мао Це Тунг или Чанг Кај Шек?”.

А, уча им одговори “А, да се прво умијете?”.

Трговац ципела из Венеције, реши да продаје ципеле на новом тржишту у Африци и пошаље два помоћника тамо да извиде ситуацију.

Први се враћа и каже да то није могуће јер тамо сви иду боси.

Други се враћа и каже да је то најбоље тржиште јер тамо нико не носи ципеле.