London je sigurno jedan od najlepših gradova na svetu. Međutim ne bih da pišem tekst za turiste, nije to moj fah. Samo želim da zarobim po neki trenutak, neku anegdotu i neku sliku kao lični podsetnik.
Ove jedne slike. Mala živuljka uramljena kod ulaznih vrata apartmana. Vlasnik je smislio duhovit način da podseti sve koji dođu da paze na ključeve.
Ispod piše: „Ovo malo stvorenje krade ključeve i krije ih na najneobičnim mestima, često ih vraća kasnije izazivajući dosta konfuzije među ljudima.“
London je definitivno grad u kome bih mogao da živim. Bili smo smešteni u prelepom apartmanu na prvom spratu viktorijanske vile u Belsize Park-u. Prelep deo Londona. Ulice kao nacrtane, ljudi ljubazni, nekoliko organskih prodavnica, kafića i restorana.
Ja, žena i klinac smo uživali nekoliko dana. U ovom apartmanu kojeg smo pronašli preko AirBnb-a.
Pogled kroz prozor apartmana
Hotele uglavnom izbegavam u širokom luku. Ne mogu te male komercijalne sobe bez duše, doručke do 10 sati, gužvu, lošu hranu i centralnu klimu/grejanje. Kada zakupiš apartman, sam diktiraš kada ćeš i šta ćeš da jedeš. Imaš priliku da odeš do prodavnice i kupiš svakojake sitnice koje nikada nisi video kod kuće. E, tu je caka jer gledamo da zakupimo neki smeštaj sa atmosferom. Recimo smeštaj u srednjovekovnoj zgradi u Veneciji ili smeštaj u zamku u srednovekovnom francuskom selu i slično. Naravno da bi mogli da ostanemo duplo duže kada bi odabrali hotel ali je meni ipak draže da provedem nekoliko fenomenalnih dana, nego duplo duže prosečnih turističkih dana.
Gledam da uživamo u atmosferi i da ne planiramo previše šta ćemo raditi tokom dana kada negde odputujemo. Par puta sam napravio grešku sa planiranjem ali onda se put pretvori u trčanje od mesta do mesta. Više mi se dopada varijanta neplaniranog lutanja u određenom pravcu. Recimo krenem ka nekom muzeju i usput prolazim okolne ulice, prodavnice, restorane. Nikad ne znam koliko ću se zadržati i gde. Ima dobar izraz za to – Vagabonding i dobra knjiga.
Prodavnice oko metro stanice u Belsize Park-u
Glavni način prevoza u Londonu je metro. Fascinantno je gledati kako se ljudi organizovano i brzo kreću kroz metro. Sve je jako precizno, vozovi stižu tačno na vreme. Kupite Oyster kartu i možete koristiti metro, buseve, žičaru… Vagoni su prepuni ljudi iz celog sveta i čini se da je najmanje „belih engleza“, međutim svi su jako ljubazni. Svaki put bi nam ljudi ponudili da sednemo sa detetom i to se dešavalo nekoliko puta dnevno. Ta ljubaznost i otvorenost mi je glavni utisak koji sam poneo iz ovog grada. Svi pričaju da su englezi jako hladni, međutim nama je utisak bio potpuno drugačiji.
Loše strane Londona? Oh, da ima ih. Prvo jako je skup grad. Drugo vozi se na drugoj strani što isključuje dolazak kolima ili rentacar već morate na metro ili u skupi taksi. Treće čak i da uzmete rentacar u centru nemate gde da parkirate, a čuo sam da parking u garaži ume da bude i 10-15 funti na sat.
Posle velikog požara 1666., zakonom je zabranjeno graditi drvene zgrade, London je ponovo izgrađen ali od maltera. Ovo je jedna od retkih drvenih zgrada koje su preživele požar.
Vožnja turističkim dabl-dekerom. London ima nekoliko „bus tura“ i moram da priznam da sam bio oduševljen. To vam je definitivno najefikasniji način da obiđete London. Recimo najpopularnija je „originalna tura“ koja ima čak tri odvojene putanje. Karta za mene, ženu i klinca je koštala 64 funte. Na prvi pogled izgleda skupo ali realno nije jer za taj novac dobijate ulaz u većinu muzeja i atrakcija, slušalice, mape, svuda vas čeka vodič, možete menjati ture sledeća 2-3 dana i uključeni su i brodovi za obilazak sa reke. Autobusi idu svakih 15 minuta.
Pri kupovini karte dobijate slušalice koje posle možete uzeti ili baciti. Sve vreme vožnje imate snimljenog turističkog vodiča na raznim jezicima.
Zgrada parlamenta izgleda još bolje uživo.
Čuveni Big Ben časovnik.
London Eye je atrakcija novijeg datuma, ali nas je mrzelo da idemo na njega. Odabrali smo razgledanje sa brodića koji plovi Temzom.
Impozantna kapija Bakingemske palate i u pozadini garda čuva stražu.
Autor članka u momentu ushićenja sa pomalo smešnom kapom.
Tower Bridge noću izgleda previše lepo.
Most je prelep, ali arhitektura ovog mosta nema veze sa praktičnom funkcijom već je sagraćen prosto da bude lep. To nije most iz srednjeg veka kako se obično misli, već je sagrađen 1894.
Mala i velika ljubav ispred spomenika kraljice Viktorije.
Najnoviji komentari