Pre nego što odete hteo bih nešto da vam kažem – zašto sam ostao u Srbiji

187 Comments

1. 

   Dejan Bizinger

   19th август 2016 at 12:26 pm · Одговори

   Jako dobar tekst i slazem se prakticno sa svim napisanim. Jedino mi i dalje nije zasto zasto se tako mali broj ljudi vrati nazad jednom kada odu u inostranstvo…

   • 

     neleblogerr

     19th август 2016 at 3:38 pm · Одговори

     Kako ti nije jasno ? Osnuju porodice i pocnu da rade negde po nekim supermarketima ili sta god i shvate da ne mogu pruziti sebi nista ukoliko se vrate.

     • 

       Renata

       5th децембар 2020 at 10:51 am · Одговори

       Tekst susta istina stanja I razmisljanja u Srbiji.Nije poenta u politicarima vec razmisljanje da je tamo negde uvek bolje.Deca odrastaju sa tim razmisljanjem roditelja …Bilo gde …nebitno.A tamo negde tretiraku ljude kao stoku,zamorcice ,cipuju,truju.Ceo zivot rintaju zarad novca koji posle trose na lekove jer obole ..Imam troje dece I najstarije je zavrsilo akademiju umetnosti odsek Violina..Dobijala je ponude za preko Dubai,Italija,Austrija,Bugarska,da ne redjam dalje ali je odbila..A odg je :“Mama ako odem tamo nisam njihova,a kada se vratim vise nisam ni svoja.Nigde ne pripadam ako to uradim I ne zelim da mi niko stavlja zig na celo..Ako u Srbiji nemogu da nadjem posao u struci onda cu probati nesto drugo.“Sad se zaposlila I radi u skoli predaje violinu.Poenta price je ucimo decu da budu slozna da se drze zajedno da pomazu jedni drugima da cene sto su Srbi u Srbiji I umesto da gledaju preko komsijinog plota koji vozi dzipove I ima kucerinu(a u kreditima je do guse)da grade svoju vilu Vilekulu I cuvaju porodicu.Porodica I prijatelji su ono sto je stub svega.

       • 

         Milos Stanic

         5th децембар 2020 at 7:00 pm · Одговори

         Хвала Рената,

         Ја као и многи други сам постао свестан замке одласка преко гране тек када сам добио децу. Тек тада човек отвори очи и помисли ”хеј па шта ми овде радимо?”. Зар није нормално да деца буду поред вас до краја ако постоји сложност у породици? Зар није нормално да гледате своје унучиће како расту? Зар да им ми своју децу шаљемо да им рабе душу и тело тамо преко за паре? Замка је у томе што су нас убедили да нам треба много више него што нам заиста треба. Новац је постао важнији од љубави.

         Монах ми једном рече ”Знаш сине, Ђаво никада не вара људе. Не… он тргује. Он ти понуди нешто за твоју душу и ти ако пристанеш ти си сам пристао… Зато знај нико ти ништа не може док не пристанеш… Немој па се не бој.”

         Слажем се са вама децу треба учити да се помажу, објашњавати им шта су погрешни узори, а шта су исправни. Шта ће ти посао ако губиш конакт са породицом? Шта ће ти паре ако губиш себе?

         Ми као родитељи треба да их науружамо знањем, вредностима и да им дамо нешто у руке… неки занат, посао, вештину, некретнину, познанство… јер заједно смо јачи. Славска свећа мора да гори.

         Држим вам фиге да успете да одржите породицу на окупу и одупрете се. Даће Бог јер је исправно.

       • 

         Vasiliki Janić

         23rd октобар 2022 at 3:34 pm · Одговори

         Fenomenalan tekst! Istinit. I tačno je:“pravo i pravda nisu isto“!
         Kada sam shvatila da Justicija pored poveza na očima često ima isti i na ušima, onda sam preuzela odgovornost za sopstveni život.

   • 

     Ra

     19th август 2016 at 7:31 pm · Одговори

     Najveći procenat naših ljudi odlazi jer nema posao i kad nadju bilo kakav posao oni se zadovolje i vreme prođe po šoping molovima i nikada ne stognu sa racionalno porazmisle. Na žalost i pored sve nostalgije onaj osećaj beznadežnosti bez posla je jak i dugo ostaje u grudima.

   • 

     Vlada C

     20th август 2016 at 4:25 pm · Одговори

     Mozda zato sto im nije lose gde su…

     • 

       AVANGARDA

       24th август 2016 at 1:32 pm · Одговори

       Upravo tako, a ja bih dodao, po meni, kljucnu stvar, zivot bez stresa.
       Brat mi zivi godinama u inostranstvu, i za razliku od vecine gastarbajtera ima kancelarijski posao u drzavnoj firmi. tj., kao sto se ljudi po sposobnosti i snalazljivosti razlikuju ovde, tako se nasi ljudi razlikuju i tamo (sto je i normalno). Ja sam za razliku od njega, kao i pisac eksta, odlucio da ostanem i napravim nesto na rodnoj grudi, i moze se reci da sam za nase prilike delimicno i uspeo u tome. Kad se povuce crta, ja vecim delom godine zaradjujem vise od mog brata, ali za razliku od njega nemam ni radno vreme i svakodnevno sam izlozen pritisku i tenzijama, koje ti pruza poslovno okruzenje u Srbiji. Tako da kad bih mogao ponovo da biram svoj put, definitvo bi krenu stopama svog brata.

   • 

     Goran B.

     21st август 2016 at 3:04 pm · Одговори

     Ne vraćaju se zato što njihova deca odrastu, ožene se i dobiju svoju decu. Mnogi ili možda čak i skoro svi žele da se vrate, ali ne mogu. Dom je tamo gde ti je porodica.

     Odličan članak. Bravo Miloše! Imaš samo jednu grešku – kad kažeš da je uticaj političara na naše živote minoran. Taj deo je razlog za sve negativne komentare na tvoj tekst. Na zapadu su stvari sistemski bolje rešene, poslovno okruženje je bolje, stvari funkcionišu onako kako treba, u Srbiji je veći kvalitet života, ljudi su dobri, stvarno se druže a ne samo preko facebooka. Veruj mi, svi ovi što negativno komentarišu bi hteli da ujutru zarađuju na zapadu a popodne žive i troše u Srbiji. Problem sa Srbijom je sa onim delom za koga su političari plaćeni da ga razje.. Pa ne mislim plaćeni od Srbije i njenih građana, već od tog istog zapada u kojem se „cede med i mleko“.

     Srbija i veći deo sveta pod ekonomskom su okupacijom finansijskih institucija i korporacija sa zapada što nema nikakve veze sa državama iz kojih okupatori dolaze – kapital je nadnacionalan. Problem su domaći izdajnici u obliku sitnih lopova – takozvanih pilićara, koji za sitne pare prodaju sve ono što je vredno u državi i uništavaju sve što je dobro. Zaposlili su na stotine hiljada svojih rođaka i istomišljenika u državne institucije, dali im pozicije da odlučuju o sudbini drugih i podelili im dobre plate. Tako imaš odlične branioce sistema koji ništa ne rade osim da filtriraju „naše“ od „vaših“ i stvaraju godišnji deficit državi od preko milijarde evra. Pre 30 godina niko nije čekao po 6 meseci za pregled kod doktora ili slikanje, a danas niko ne zna zašto mora da čeka na slikanje kad imamo nov MRI. Epa zato što su ti potkupljeni političarii njihovi državni činovnici reformisali dobar sistem i izmislili zakone koji zabranjuju doktoru da obavi npr. 50 slikanja na dan koliki je kapacitet skenera, već samo 6 jer osiguravajući zavod je izmislio takav normativ i samo toliko će da plati bolnici. Na sličan način uništili su i školstvo i sudstvo i privredu i sve ostale sfere života sa krajnjim ciljem totalne okupacije i uništenja onoga najvrednijeg – ljudskog duha.

     E zato su se u Srbiju vraćali mnogi poput Skerlica, Cvijica, Kostica, Pančića, Mike Alasa, Zujovića i ostalih – jer su želeli da pomognu. Teška se donosi odluka da se ode u inostranstvo, još teže je doneti odluku da se vratiš jer znaš da te tamo čekaju dobri ljudi ali i sistem koji radi protiv tebe i tih dobrih ljudi. Sa vremenom se ljudi umore od borbe sa mlinovima na vetar.

2. 

   Sakule

   19th август 2016 at 4:10 pm · Одговори

   Koliko li se ceka kod lekara, kad li zakazuju, traze li obavezan mito, da li te u policiji iskuliraju kad pozoves i kazes da decka cepa rotvajler u parku, a sup je na celih minut autom, da li ti pricaju o povecanju plate, a nisu ti vratili ni oduzeto, da li ratni veterani moraju da se bore za svoje sto su zasluzili kao sto su se borili za tu istu drzavu na frontu, da li je skolovanje isto besplatno kao kod nas jer si na kraju dzabe ucio, da li i tamo biro sluzi samo kao evidencija nezaposlenih…nije sve u novcu…zbogom Srbijo!

   PS @Dejan Bizinger svaka cast za „Jedino mi i dalje nije zasto zasto se tako mali broj ljudi vrati nazad jednom kada odu u inostranstvo…“
   Verovatno zato sto im je lose (ironija).

   • 

     Australija

     20th август 2016 at 10:15 am · Одговори

     Vidi se da nisi iskusio z, od zivota u inostranstvu…Evo da ti kazem malo o zivotu u Australiji…Naravno da zakazujes mesecima unapred kod specijaliste ukoliko nemas preskupo privatno osiguranje,Naravno da ce policija da te iskulira i za ozbiljnije stvari, od cepanja deteta od strane kera u parku, ali ce zato da ti zalepi kaznu u prolazu iz kola, ako slucajno jednom po provali oblaka stanes ispred skole na nepun minut da pokupis dete.Povecanje plate ti niko ni ne nudi, moras sam da trazis, ali isto tako moras da budes svestan da taj cin moze da se shvati kao nepristojnost, pa da padnes u nemilost posle koje ti sledi pakao na poslu.Ratne veterane na njihovu srecu nemaju…Imaju profesionalne vojnike, koji ako raskinu ugovor, ne dobijaju nista od drzave.Uzgred, da bi postao vojnik, prolazis kroz obuku i tretman, nedostojan ljudskog bica, koja cesto ukljucuje batine i silovanja muskaraca, a pogotovo zena, tako da niko normalan i ne pomislja da se bavi time.Uzgred, cisto sumnjam, da bi bilo koji australijanac ikada trazio bilo kakvu naknadu, ako bi kojim slucajem morao u rat da brani parce svoje zemlje…Ja sam bio na Kosovu 37 dana, pa i nikada nije palo na pamet to da naplatim,To je moja zemlja i moja duznost, kao sto je bila duznost mog pokojnog caleta, koji je kao klinac od 15 godina bio u partizanima i dede i pradede pre njega, koji su za svoju zemlju ratovali ko zna gde i ko zna koliko..Jng, takav smo narod, kurcevit, pa svaka generacija zavrsi na nekom frontu…Elem, da se vratim na temu, skolovanje je daleko od besplatnog u svakom smislu..Da podjemo od vrtica i jaslica, koje kostaju u Sidneju oko $120 dnevno, po detetu(sokantno zar ne?) pa do skola raznih, drzavnih (u kojima opet placas uniforme i sto drugih stvari) a u kojima ti dete ide u skolu sa decom, najblaze receno iz sumnjivih porodica, raznoraznih naroda i narodnosti.Ukoliko imas, (a 99% nasih ljudi nema,)pare da dete posaljes u dobru privatnu skolu,dete ce ti iz iste izaci dobro obrazovano, (nece biti vaskavo i prebijano svaki drugi dan i naucice po nesto) ali posto su te skole u vecini slucajeva samo muske ili samo zenske, postoji velika verovatnoca da ti jednog dana dodje kuci, dovede pripadnika istog pola i predstavi ga kao svog partnera…Fakultet?Misaona imenica, ako nemas pare.Prava ili Medicina?Moze, ali da uzmes kredit od banke, koji ces, ako uspesno zavrsis fakultet i nadjes zaposlenje u struci posle toga, da vracas dugi niz godina u srazmeri recimo 1:5.Dakle ako si pozajmio recimo 100 soma, vratices im barem 500, sto opet nije strasno ako ponavljam, nadjes posao u struci… Biro realno sluzi kao evidencija nezaposlenih, posto nikada nisam cuo da su nekome nasli posao…Da ne gresim dusu, na biro i idu samo oni koji nece da rade, tako da je razvijena, cudna ali delotvorna vrsta simbioze…I na kraju, da prodjes sve prepreke i uspes da napravis te pare o kojima svi mastamo, UVEK ces biti gradjanin drugog reda.To ne vazi za Australiju, nego za bilo koju zemlju na svetu…A, zasto se ne vracamo?Zato sto nemamo gde…Vreme leti, deca ti krenu tamo u skolu, imas jedan, drugi, peti kredit, samo jos ovo, samo jos ono i na kraju prodje zivot..Nema veze sa parama, veruj mi…

     • 

       Sakule

       22nd август 2016 at 11:37 am · Одговори

       Mislim da si malo pogresio, ako je tako u Australiji ne znaci da je tako svuda, daleko od toga da je svuda bolje nego u Srbistanu ali npr, do duse u poslednje vreme malo gore ali ipak mnogo bolje u Francuskoj nego u Srbiji, gadno dok dobijes papire, a posle skroz ok, cak smesne zdravstvene usluge, kamatne stope daleko nize i bolji uslovi nego u Srbiji, ovo za biro u SR je delimicno tacno ali uzasno tuzno da neko sebi dozvoli da pravi „simbiozu“ zbog nekih koji nece da rade, i ja sam bio na biro, ne znam sta nisam radio u zivotu, cak sam u toku studija bio prjavljen da bih imao zdravstveno osiguranje jer roditelje nemam (duga prica), a to sto si ti veliki patriota pa neces da trazis sto si isao po metak to je vec prilicno subjektivno, znaci ne treba ti, inace valjda acovek kad ode nege prko prvo se raspita,osmotri situaciju pa ako mu ne odgovara onda se vrati, vracaju se ljudi, nije to bas tako kao sto si rekao, mozda si otisao predaleko kad si pomislio na vracanje, nece da moze tako, samo kazem jer sam okusio i znam, nadam se da cu uspeti da se preselim na NZ jer je to velika zelja supruge i mene, fascinirani smo zemljom.

       PS vidim da niste skontali sarkazam za skolovanje, kod nas negde jeste besplatno ali si „dzaba“ ucio skolu, posao ces tesko da dobijes…

     • 

       Mala koala

       6th септембар 2016 at 8:26 am · Одговори

       Neverovatan komentar, zaista… Takodje zivim u Australiji, i svaki sistem ima mane, pa tako i ovaj ovde, volim Srbiju i nedostaje mi, ali ne mogu da dopustim da na ovakav nacin blatite zemlju u kojoj i sami zivite, a koja vam je verovatno ponudila i vise nego sto ste ocekivali. Razlog zbog kog nasi ljudi, kao sto Vi kazete, ostaju „gradjani drugog reda“ je zato sto ne zele da se asimiluju, sve im smeta i stalno se zale, nikad ne nauce jezik dovoljno i druze se samo sa „svojima“. Australija, za razliku od Amerike, jos uvek nudi neverovatne mogucnosti kako za pokretanje sopstvenog biznisa, tako i za pronalazenje pristojnog, dobro placenog posla sa vise nego fer uslovima. To sto Vi niste culi da je biro nekom nasao posao ne znaci apsolutno nista. A ovo za „decu iz sumnjivih porodica“ i „dete ce da mi dovede partnera istog pola“ samo pokazuje Vas rasizam i homofobiju po cemu su Srbi nazalost postali poznati poslednjih godina. O cemu pricate? Pohadjala sam „elitnu“ drzavnu skolu u Beogradu osamdesetih i prosla sam i vaske i batine i to me nimalo nije unazadilo kao licnost. Mozda i najlepsi deo Australije je upravo taj sto u skoli mozete da vidite i upoznate decu bukvalno svih naroda i narodnosti. Na roditeljima je da ih uce toleranciji i jednakosti, posto gotovo sve u tom dobu polazi od kuce. Kao i svuda u svetu, postoje bolje i gore skole u zavisnosti od dela grada u kom se skola nalazi, ali drzavne skole su standardizovane, po mom misljenju mozda previse pojednostavljene, ali svakako ne opasne i „sumnjive“. Slazem se da je visoko skolstvo skupo, maltene nedostizno cak i za Australijance (vecina studenata dolazi iz Azije), medjutim fakultet ovde nije neophodan za uspeh. Potrebna je ambicija, neprekidno sirenje privatne i profesionalne mreze, upornost, istrajnost i upijanje Australijskih vrednosti. Ovo poslednje je najteze za nase ljude, zbog cega vecina odustane i onda pise ovakve komentare. Nikada nije lako promeniti zemlju u kojoj zivite i poceti ispocetka ali ukoliko ste vredni i radni, Australija ce Vam zauzvrat mnogo dati. Ne uzimajte zivot u njoj zdravo za gotovo.

     • 

       pera

       2nd април 2018 at 11:27 pm · Одговори

       isto i u Kanadi

     • 

       Zorana

       26th април 2020 at 8:19 am · Одговори

       Svaka cast za komentar, zivim u Australiji vise od dvadeset godina I sve sto ste rekli, istina je.
       Da, takodje je istina da se ne vracamo zbog dece koja rastu, zbog kredita, te jos da samo.uradim ovo, te ono. I tako dok lupnes dlanom od dlan, prodjose najlepse godine zivota.

       Kad bih sad pravila zavrsni racun do sada postignutog ili prosto receno, podvacila crtu, daleko sam vise na gubitku nego na dobitku dolazeci ovamo. Materijalno je tu najmanje bitno. To vam kaze neko ko je zavrsio u Srbiji fakultet a ovde koledz. I nije me sramota priznati da sam napustajuci Srbiju, napravila najvecu zivotnu gresku.

       I zato Milose podrzavam Vas I Vase rezonovanje.

       • 

         Milos Stanic

         26th април 2020 at 11:23 am · Одговори

         Хвала Зорана на коментару. Шта да кажем… таква смо генерација: споља нападнута, збуњена и недовршена. Живот нас је бацио на све стране. Држим вам фиге да вам се жеље испуне. :)

   • 

     Anjuška

     20th август 2016 at 12:41 pm · Одговори

     Ukoliko nemaš skupo plaćeno zdravstveno u čekaonici možeš da umreš i to je posebno izraženo na Zapadu. Upravo je objasnio da i tamo policija kulira, skolovanje itekako nije besplatno i privilegija je ili hipertalentovanih ili bogatih (pričam o fakultetskom nivou). 20% se ne vraća jer je zaista uspelo, 30% jer su ušli u mašinu prosečnog kapitalističkog aka robovlasničkog sistema života, a 50% jer je teško vratiti se nakon što si toliko pljuvao svoju zemlju, otišao i shvatio da nisi bio u pravu,…ponos.

     • 

       Jela

       22nd новембар 2017 at 9:19 am · Одговори

       Htela bih da dam svoj komentar na temu „Zapada“. Za druge kontinente ne znam, ali znam za Evropu ponešto. Ja u Beneluksu plaćam zdravstveno svaki mesec oko 30 evra kao dodatak na osnovni paket od posla. To na platu od 2000evra neto nije ništa posebno, a pokriva maltene sve. Ovo što Vi pišete vazi, možda, za Ameriku, za Evropu ne. Zdravstvo se plaća svuda, i u Srbiji, samo ljudi to ne osete jer im se automatski skida godinama sa plate ili plate roditelja. Mislite da Vam ne bi naplatili da Vas na frku operišu ako nemate osiguranje u Srbiji, već bi bilo „oprosteno“, „ma nema veze, rodjace“? Ako stranac poseti Srbiju i pozli mu, nema osiguranje, operišu ga, da li je OK da to ne plati već da se to skine od gradjana Srbije, a za njega nikom ništa? Sve privatne laboratorije u Srbiji…jedna mala analiza 1000 dinara, a prosecna plata 30.000. „Robovlasnički sistem“? Sve firme koje se dovode u Srbiju, Lir, Delfi itd ljudi rade za 300 evra, odmor na pištaljku, novine pišu da nose pelene…to Vama ne deluje kao robovlasništvo? Ja u Belgiji radim mnogo zaista, ali isto tako imam 30 dana godišnjeg, mnogo praznika slobodnih, i živim normalan život. Školovanje – besplatno i u BE, odnosno za njihove plate skoro pa besplatno. I spremačica može ako hoće da školuje budućeg lekara, a njemu ako bude odličan student za posao neće trebati veza niti će ga istisnuti lekarska deca jer Belgijanci ipak žele da ih leče najbolji za razliku od nas kojima ostaje „od sestre mali“ sa godinama studija 10 i prosekom 8, kome kasnije dajete 500 evra koverat da adekvatno uradi operaciju koju je dužan da uradi i bez mita (preterujem, ali svakako nije daleko od istine). Što se tiče pljuvanja po svojoj zemlji – ko je kao ja rastao za vreme 10 godina pod sankcijama i posle višegodišnjeg guljenja stolice gledao partijsko, rodbinsko i podobno zapošljavanje ne pljuje Srbiju već realno komentariše svoju zemlju. To nije znači da je ne voli. Ja na primer razmišljam da se vratim, ako se ikada za to stvore uslovi. Stvari se popravljaju i blago onima koji u Srbiji lepo zive, ali ako se ne može podržavam odlazak. Lepo je od autora što širi patriotizam, ali on ipak ima specifičnu profesiju. I na kraju za razmišljanje – koji biste Vi koji citate ovaj blog posao dali nekome ko dodje u Srbijiu, srpski ne priča, a engleski natuca – direktora firme odmah i ništa manje? Ovo na temu komentara koje ljudi pišu o tome „kako naši peru WCe u Nemačkoj“. Ja bih radije prala WC u Nemačkoj za 1200 evra, nego radila i Delfiju u Novom Sadu za 250 na „pokretnoj traci“ gde moram da pitam šefa da idem u WC, a on me popreko pogleda. Zato ljudi odlaze i zato se ne vraćaju. Pozdrav!

   • 

     nemanja

     21st август 2016 at 2:07 pm · Одговори

     Ne znam za ratne veterane, ali sam bio sa devojkom pre par godina u Becu, njoj je u centru Beca pozlilo, uzasni bolovi u stomaku i nije mogla da hoda- mislis da je neko prisao da pomogne? Nisu je pustili da udje u toalet u kaficu i gledali su je kao narkomanku. Hitna pomoc je dosla nakon poziva i samo poziv su naplatili 100€. Cekali smo PET sati samo na pregled, dok se ona (i mnogi drugi jadni ljudi) previjala od bolova i padala u nesvest! Dali su joj infuziju i celokupnu uslugu naplatili oko 500€! Nakon tri meseca stigao je racun da se plati jos 300€!!! Za nebrigu i bednu infuziju! Eto, toliko o civilizovanim austrijancima.
     P.s. Sreca pa smo uplatili zdravstveno osiguranje pred put, pa smo jedva povratili novac!

     • 

       Sakule

       22nd август 2016 at 11:39 am · Одговори

       Ja pricam o zivotu, a ne o turizmu tako da nije adekvatan odgovor.

3. 

   Goran

   19th август 2016 at 4:12 pm · Одговори

   Vratili bi se mnogi, ali time bi priznali i sebi i drugima da nisu uspeli tamo negde, a za to nisu spremni.

   • 

     Vlada C

     20th август 2016 at 4:31 pm · Одговори

     Nakon svega kompleksnog sto je covek objasnio ti si dosao do ovog zakljucka?!

   • 

     Ivana Mar

     21st август 2016 at 8:02 am · Одговори

     Uspeli? u čemu, uzvini? U tome da žive normalan život? U društvu u kojem se znaju pravila igre i račan red stvari?
     „USPETI“ je totalna opsena kako slepih gastarbajtera koji su u iluziji da je važno drugima pokazati elemente spoljnog sjaja i „uspeha“ (čitaj 3 kola, 2 kuće itd) kao i onih koji se nikada nisu usudili da igde odu i probaju kako se može dostojno i kvalitetno živeti ako se poštuju pravila i redosled stvari.

4. 

   BizNet

   19th август 2016 at 4:25 pm · Одговори

   Sjajan tekst! Prosto su tekstovi o nekoj tamo utopiji uzasavajući i treba im se kontrirati upravo na ovaj način sa uspešnim domaćim pričama. Retko ko priča o Nordeusu i još gomili domaćih uspeha.

   • 

     Milos Stanic

     21st август 2016 at 10:33 pm · Одговори

     Hvala!

5. 

   Toni

   19th август 2016 at 4:57 pm · Одговори

   @Dejane, odlično zapažanje. Ušli smo u kapitalizam na mala vrata, i tek smo u posljednjih 5 godina shvatili u čemu je stvar. Za mjesečnu platu se treba dobro pomučiti, i onda slijedi pitanje šta sa istom. Po meni „preko“ se dobija mnogo više i život je prosto zdraviji i organizovaniji. Iz perspektive mladog „preduzetnika“ Balkan je možda „pogodniji“. Ko mema te ambicije i energiju, definitivno „napolje’.

6. 

   Dana

   19th август 2016 at 5:38 pm · Одговори

   Jedna jedina reč: penzija.

7. 

   Marqus

   19th август 2016 at 6:00 pm · Одговори

   I ja se moram složiti da je tekst jako dobar. Pokazuje jako puno tačnih aspekata koji se ne uzimaju u obzir prilikom odlaska. Ali mislim da malo naginje ka ostajanju u Srbiji, tako da ću napisati nekoliko stvari da vratim ravnotežu u prirodno stanje (prema mom iskustvu i osećaju).

   Pre svega, gleda se iz aspekta IT sektora. Ostali nemaju šansu za start-up. Postoje milioni ljudi koji žive u porodicama sa ukupnim prihodima oko 600€. To je današnja slika Srbije. I to nije život, to je preživljavanje. Ali preživljavanje u okolini koju volimo i koju poznajemo. U inostranstvu ima velikih troškova, ali na kraju se ima za sve i još da ostane. Sve su i kola i putovanja u Srbiju i letovanja i zimovanja. I da, radi se i broje se evrići kada se troše. Ali to rade i stranci (tj. domaćini, ali u nama stranim zemljama).

   I to je ta klackalica gde čovek treba da prelomi. Ako možeš da živiš bez srpskih kafića i diskoteka i srpskog jezika, ako možeš sa prijateljima i porodicom da imaš vezu preko Vibera (mada ćeš dolaziti 5 puta godišnje, ako želiš), onda razmisli da pokušaš. Ako ti se ne sviđa, Srbija te čeka uvek.

   Ja sam takođe iz IT sektora. Otišao u Nemačku pre 7 meseci i jedino za čime žalim je što nisam otišao neku godinu ranije, kada sam već stekao neko iskustvo u struci i mogao da dobijem normalnu platu (ovde moram napomenuti da je savet iz teksta oko sticanja iskustva negde gde je to jeftinije i lakše – zlata vredan!).

8. 

   coa

   19th август 2016 at 6:11 pm · Одговори

   I ja sam sve vise ubedjen da nikad necu otici.. volim Srbiju i ovaj kamen.. Coa

9. 

   dinke

   19th август 2016 at 6:47 pm · Одговори

   OKay post iz jednog uskog ugla gledanja sa izvesnom dozom senzacionalizma (okay treba namaknuti posete, nema frke) ;)

   Elem obzirom da sam ja jedan od spomenutih hiljada koji vise od 15 godina radim preko Interneta da kazem i par reci zasto treba otici i probati.

   1) Zena mi je doktor i nikada u Srbiji nece naci normalan posao niti specijalizirati jer jednostavno ne ume da pliva u ovom sistemu. Nista partija, nista veze, pare ne dam :)
   2) Prosao sam golgotu lecenja deteta od ozbiljne bolesti u Srbiji. Trebam li reci da 2007 u Srbiji nisi mogao uraditi MRI detetu koje je potencijalno imalo izliv krvi na mozak kao posledicu hemo terapije? Ili mozda da spomenem novije slucajeve dece koja se lece od leukemije gde se roditelji snalaze kako znaju i umeju za lekove? Trebam li spomenuti da im sve punkcije kostne srzi i dalje rade bez anestezije? Godina 2016 rodjaci!
   3) Deca ce zavrsiti fakultete a posto ih IT ne interesuje, vec vidim njihovu veselu sudbinu u ovoj zemlji
   4) Imam komsiju u zgradi (elitni deo Vracara btw) koji drzi otvorena vrata od stana, ker mu spava ispred vrata a stan jos uz to izdaje kao hostel. Kante sa prizemlja kradu na dnevnoj bazi a komsije u nedostatku istih za bacanje smeca koriste lift :)
   5) Udjete u banku i kazete hocu pare a oni odgovore nema para. Okay meni se to nije desilo ali jeste mojoj baki. Da, tacno je, Svabe su svoje gradjane druge nacionalnosti ubijale, al nesto se ne secam da smo mi bili mnogo bolji u nedavnim ratovima cca 50 godina kasnije.
   6) Penzija. Da super je, rintam po ceo dan za Amere, zaradjujem lepo, imam firmu sjajno. Jednom dana onemocam i ne mogu vise i ostaje mi ona ustedjevina koju cu imati da krckam do smrti i da se molim da ne zivim previse dugo. Moji roditelji za svoju penziju ne mogu ni lekove da kupe. Moja penzija sa mojim davanjima drzavi (preduzetnik) bila bi 10k dinara, sa time mogu da … uff :)
   7) Zdravstveni sistem. Zena (lekar) se onesvesti nekoliko puta, zovem hitnu, hitna odbija da izadje na teren. Bel Medic dodje, sredi situaciju. Cijena, 22k din. (poseta nocu, infuzija, krvna slika) Jep, u Srbiji je svakako jeftinije ziveti. Ah da, posto imam i tumor na pankreasu i ja imam svako malo MRI koji eto zakazem i cekam samo godinu dana … ili prosto platim privatno. Yep, Srbija je jeftnija.
   8) Ada je sjajna, biciklisticke staze su do jaja. Oh nailazi auto koji vozi 100 na sat biciklistickom stazom aaaaaa … okay zovem policiju … a ne evo ih tu su vec, parkirali su auto na sred biciklisticke staze i krkaju u restoranu pored.
   …

   Okay da skratim pricu, slazem se da nijedna zemlja nije idealna i sve je stvar gledanja. Nekome ko je zdrav, nema decu i radi preko Interneta sa normalnim ljudima Srbija moze biti zemlja iz snova. Nemacka i ostale zapadne zemlje su daleko od savrsenih (mogu stavise da izdeklamujem jedan poduzi hejt i na temu nemacke), ali ako stavis levo Svabiju a desno Srbiju, imas zenu i porodicu i razmisljas malo duze od sutrasnjeg dana, mislim da je izbor poprilicno jasan.

   • 

     marija

     20th август 2016 at 7:44 am · Одговори

     u vasem komentaru je odgovor na sve nedoumice iole razumne osobe. sustina pogodjena! svaka cast!

   • 

     Vlada C

     20th август 2016 at 4:37 pm · Одговори

     To je to…

   • 

     Tashana

     21st август 2016 at 7:47 pm · Одговори

     Ovi vasi zdravstveni razlozi su presudni za mene i za mnoge od ljudi koje poznajem i koji su vec otisli! Od prosle godine kada sam se razbolela, shvatila sam koliko je ovaj sistem jadan. U manjim gradovima je stanje jos i gore, ali meni se desilo u Beogradu gde jos i ostaje dosta dobrih strucnjaka. Htela sam da otklonim tumor ispod koze na stomaku jer sam planirala trudnocu. Pronadju maligne celije i trebalo je da malo dublje ociste oziljak… da skratim pricu, iako sam ih molila da me posalju na PET/CT i provere, oni su me zbog nejasne senke u abdomenu sprzili najacim hemioterapijama dok nisam bila na izmaku snaga. Na kraju se ispostavilo da to nije bila nikakva metastaza i da sam bez razloga u menopauzi u 37. godini, majcinstvo je za mene sada san, a lekari su se jos i uvredili sto ih pitam za to! Ako su greske moguce i u Nemackoj ili nekoj razvijenoj zemlji EU, moguce su i tuzbe i otkazi ili ostavke zbog nesavesnog lecenja. U Srbiji nisam cula da se to ikada desilo, a ljudi umiru zbog povrsnosti ili stednje svaki dan! Ja znam za 4 mrtve osobe koje su molile za preglede pluca, debelog creva i kicme, ali ih nisu dobili i rak ih je ubio u narednih 12 meseci. Eto, mozda sam kukavica, ali meni je to dovoljan razlog za odlazak.

     • 

       бели орао збг

       20th новембар 2019 at 12:42 pm · Одговори

       @ Tashana 21_8_2016

       ( пишем овај коментар , са знатним кашњењем , јер сам тек пре пар дана наишао на Милошев блог , али можда ће још неко читати каснијих дана ).

       @ што се тиче погрешног лечења :
       Годишње у Америци , САД , умре 200.000 људи од последица погрешног лечења , погрешних лекова и дијагноза , погрешних и непотребних операција…
       И ником ништа , никада лекари нису одговарали за своје грешке. Легално убију пацијента , и ником ништа.
       Њих 200.000 годишње !

   • 

     Delboy

     22nd август 2016 at 10:17 am · Одговори

     Svaka cast na odgovoru dinke. Ja bih rekao da je ovde velika doza senzacionalizma pristrasno upakovana. Ne razumem zasto se o ljudima koji odu preko automatski govori da rade najteze fizicke poslove. Ove price da samo 1% nasih ljudi uspe napolju su totalna glupost i vredjanje inteligencije. Ja znam dvadesetak nasih ljudi koji su napolju i svi su odlicni u svom poslu, uglavnom visokoobrazovani i ne pada im na pamet da se vrate jer je tamo uredjen sistem.

     Pa svaka druga porodica u Srbiji zivi na granici siromastva i nece videti letovanje narednih deset godina, ne znaju sta ih ceka sutra, a bolje da se ne dotaknem teme politike i stranackog zaposljavanja. Ispada da su ljudi glupi ako ne probaju i uspeju u privatnom biznisu i sami krivi.

     A sto se tice Australije, kum mi radi kao poslovodja u organizaciji dostave novina u Melburnu, ima 30$ satnicu, 38 sati nedeljno, putuje svetom sa porodicom, uziva u klimi koja je puno bolja nego kod nas, a da ne pricam o administraciji i zdravstvu.

   • 

     Nada

     23rd децембар 2016 at 3:12 pm · Одговори

     Bravo. I svaka cast. Ja preko bare izdrzavam sebe, svoju porodicu i svoje roditelje(u Srb) i pomazem svojoj rodbini. Letovanje i zimovanje nije problem, pun frizider hrane nije problem, racuni uredno placeni nisu problem, porez nije problem, a da se radi, radi se, I ZNAS ZARAD CEGA I KOGA. Problem je sto se uvek u mislima vracam Beogradu i mestu gde sam odrasla, ali kad se vratim u stvarnosti, SHVATIM DA JA I MOJA PORODICA VISE TU NEMAMO STA DA TRAZIMO. I da nisam napravila drastican iskorak, bila bih (i bila sam) u masi nezadovoljnih, kriticnih ljudi koji se sluze razmisljanjem : Sta ces tamo daleko, ovde ti je sve. Muka mi je od takvog razmisljanja. Tvoje mesto pod suncem je tamo gde ti je porodica sigurna, gde si postovan a tvoj rad uspesno iskoriscen i gde zarad istog mozes biti ponosan na sebe, SVAKOG DANA, bilo to u US ili Kanadi ili Australiji ili… pak Srbiji. Prijatan dan svima

10. 

    Marko

    19th август 2016 at 6:48 pm · Одговори

    Ja zivim u Americi i donekle mogu da se pronadjem u tekstu. Ima tu dosta cinjenica koje su tacne, ali generalno moram priznati da se ne slazem sa tekstom, jer cesto mesas babe i zabe da se tako izrazim i izvlacis stvari iz konteksta pa ispada mnogo gore nego sto jeste.

    Na primer, ako je neko u stanju da ostane u Srbiji i pravi biznis — bilo jer ima para, poznanstava, veza ili znanja da napravi startup — taj neko nece otici u inostranstvo da radi najgore poslove i prima socijalno, tj. moze ali to bi bilo suludo i sumnjam da ljudi to rade. Sa druge strane ako je neko siromasan u Srbiji, bez poznanstava i veza i nazalost i obrazovanja prica je drugacija. Mnogo je lakse biti ogranicen i sputan u Srbiji nego negde drugde, pogotovu ako nisi u povlascenoj poziciji, a vecina ljudi nije. Ako je nekome borba za opstanak u Srbiji, tom nekome je nazalost bolje da ode van i grca tamo negde 20 godina da bi ili deci bolji zivot obezbedio ili se vratio u Srbiji u bolju pocetnu poziciju. Generalno mislim da ako neko ima razloga da ode taj uglavnom odlazi u nesto bolje ili je budala ako to ne radi i mislim da su retki ti koji odu u losije.

    Takodje, svi ovi problemi koje si naveo oko socijalizacije i slicno – to je apsolutno tacno i moze da predstavlja problem nekima ali mislim da je to vise licno. Ako zivis u Beogradu a nisi rodjen u Beogradu imaces dosta problema dok i ako se ne prilagodis. Tako je svuda, negde manje negde vise izrazeno ali svuda se neko ko „ne pripada“ gleda i tretira drugacije. Jedini nacin da se to prevazidje je da se ljudi prilagode i generalno odlazak tamo negde i prolazenje kroz taj proces je jako bitna zivotna skola i mislim da to pravi coveka jacim i boljim na duge staze, bez obzira sto je neprijatno i tesko u pocetku.

    • 

      Milan

      26th мај 2017 at 1:37 pm · Одговори

      Procitao clanak, i definitivno budi potrebu za razmisljanjem o mogucnostima. Danas sa 55 godina ne razmisljam da idem, ali jedno dijete mi je u Londonu a drugo u Beogradu. Na svu srecu obe su u lijepim brakovima i dobro pozicionirane, same su se izborile za to. Dok cerku u Londonu muci nostalgija i zelja za porodicom ( o materijalnom, poziciji na poslu, mogucnostima, ne zelim da pricam, mislim da je u mnogo boljem polozaju nego 80% Britanaca ) i cilj je da se vrati sto je prije moguce, cim zavrsi sa papirima i dobije jos referenci, cerka u Beogradu mi salje clanke o vojnim vjezbama. Obziom da smo dosli u Srbiju iz BiH u najgorim godinama za sve nas, da smo prozivjeli dosta, da je borba za normalan zivot dugo trajala, a najduzi dani bili dok su me cekali da se vratim sa fronta, svaka pisanija o vojnim vjezbama, Velikoj Albaniji, Srbiji , … stvara onu istu napetost. Moja cerka svome muzu stalno ponavlja : „Dana neces provesti u vojsci, ostavicemo sve i idemo.“.
      Licno sam imao sve papire za Australiju i nisam otisao, danas mi je drago zbog toga, nasao sam svoj mir i zadovoljstvo.
      Moji prijatelji su biseri rasuti po cijelom svijetu i price su razlicite, mislim da je uopstavanje nemoguce, mnogo je za i mnogo je protiv.

      U svakom slucaju clanak sam prosledio svima u porodici , budi razmisljanje. Prvo sledece okupljanje vjerujem da ce biti posveceno ovom clanku.

      Pozdrav i hvala za odlican clanak.

      • 

        Milos Stanic

        27th мај 2017 at 1:16 am · Одговори

        Hvala vam na ovako lepom komentaru.

11. 

    Dušan

    19th август 2016 at 6:54 pm · Одговори

    Pažljivo sam pročitao, odlično napisano, vrlo konkretno i objektivno. Ovo bih napisao crvenim slovima, podebljano:

    „Nije bogatstvo u parama, već u slobodnom vremenu, u druženju ili kad se baviš onim što voliš. Kad ti je porodica zbrinuta i kad ste svi zajedno.“

    • 

      Milos Stanic

      21st август 2016 at 10:31 pm · Одговори

      Hvala Dušane.

12. 

    Jelena

    19th август 2016 at 6:59 pm · Одговори

    Диван и истинит текст! Браво! „Остајте овде…Сунце туђег неба, неће вас грејати као што је наше…“….мислите о томе…

    • 

      Milos Stanic

      19th август 2016 at 7:06 pm · Одговори

      Baš tako… :)

    • 

      Vlada C

      20th август 2016 at 4:46 pm · Одговори

      Da je tako nigde na svetu ne bi bilo emigranata tj. „stranaca“, niko iz svog sela ne bi izasao…

    • 

      Milos Stanic

      21st август 2016 at 10:31 pm · Одговори

      Hvala. :)

    • 

      Aleksej novi sad

      18th новембар 2019 at 8:17 pm · Одговори

      Trebalo bi da shvatite da ne pokrece sve ljude koji napuste srbiju samo moto “ trbuhom za kruhom“ . Sasvim je normalno u svim zemljama da ima ljudi koji zele iz raznih razloga da se presele u drugu zemlju . To nije nista nenormalno . Svaka odrasla osoba ima pravo da odluci sta ce sa svojim zivotom da uradi . I drugi ljudi treba da toga budu svesni i to da postuju. I niko nema pravo da osudjuje drugoga zbog njegovog vlastitog izbora , osim ako isti svojim izborom na neki nacin neugrozava . Sto se tice teksta slazem se da je i u srbiji moguce da se pronadje sreca . Ima dosta toga u tekstu s cim se neslazem kao sto konstatacija o geografskom polozaju srbije . Tekst je moram reci dosta subjektivan. Srbija ima umerenu klimu ali to neznaci da se ti svidja svim ljudima , ima onih koji vole vise sneg ili kisovito vreme .Ljudi su razliciti . Ja iskreno zelim da napustim srbiju ,ali ne zato sto je ekonomska situacija ta kakva je vec zato sto nemogu da uklopim sebe u ovo drustvo . Od svog rodjema osecam se kao „vanzemaljac“ u ovoj zemlji .Cak i da mi daju platu tipa 10.000 evra mesecno , ja bi pre otisao u Svedsku i radio za platu od 500 evra mesecno .Nije sve u novcu , tkd ni onome ko se jedino u Srbiji oseca kao kod kuce (sto nije nista lose) ne bi preporucio da samo zbog para emigrira . REZIME : zelja da napustim srbiju nije zato sto kukam da se nista nemoze promeniti u srbiji vec zato sto me moj duh nesto podsvesno u meni vuce negde drudgde .Zato smatram da to sto autora ovog teksta duh vuce da zivi u srbiji nije nista lose , ali ne treba da osudjuje ljude cija je sudbina drugacija.Sve najbolje svima ..🤗🤗😍🤗💝

      • 

        Milos Stanic

        18th новембар 2019 at 8:34 pm · Одговори

        Хвала на коментару. Ја дефинитивно не осуђујем никога ко одлази. Текст је субјективан јер је и живот субјективан. Писан је из мог угла и наравно схватам да има пуно људи који воле кишовито време…
        Шалим се мало. :)

13. 

    Joca Skljoca

    19th август 2016 at 7:45 pm · Одговори

    Ti si u tih 1% i lako je tebi pricati. Ali hajde da vidimo na primeru cistacice u Srbiji i cistacice u Nemackoj. To su 2 razlicita pojma. Zivot ni 1 ni drugoj nije lak ali ova iz Nemacke moze bolje da zivi, dete joj moze zavrsiti fakultet koji je potpuno besplatan za sve, zdravstvo je bolje tamo jer kod nas znamo kako je drzavno a ona nema za privatno. Kod nas ni za 10 god ne moze da kupi auto u Nemackoj moze. Nece voziti BMW al moze kupiti pristojan auto. Moze otici na more i jos bar 2 x dodji do svojih da je mine zelja, nasa cistacica ne moze ni do Vrnjacke.

    Svaka tebi cast ali ne moze svako otvoriti firmu u IT sektoru i slazem se da je tebi bolje u Srbiji nego napolju ali ti si u tih mozda max 5% a to nije reprezentativna prica. Svako ko hoce da ide neka proba. Lako je se vratiti.

    Ja sam bio u 2 zemlje EU. Vratio sam se i bio sam 3 god. Od onoga sto sam zaradjivao sam jedva prezivljavao. Sada sam u trecoj zemlji EU i mnogo mi je bolje a dodjem bsr 4x kuci vidim moje i drustvo i to je to.

14. 

    Ra

    19th август 2016 at 7:49 pm · Одговори

    Na žalost ne mogu se složiti sa tekstom. I sam sam se vratio iz USA jer sam želeo da pojedem prasence kad god poželim :) ali kao sto neko reče gore kad si sam i imas zna je u rukama onda je Srbija superiška, ispijam visinu kevine plate po prestoničkim klubovima jer sam programer i imam dil sa amerima. A onda su došla deca i ugao gledanja se pomerio. I posao je porastao i nalazim se u onih 5% koji super žive u Srb ali je ovde na žalost sistem tako sjeban da je sjebao i ljude a ljudi sad uništavaju sistem. Bila je jednom jedna zemlja koja ima sistem i veednost danas samo crpe energiju od nas koji se uporno suprostavljamo destrukciji ali previše energije treba, previše…

15. 

    Sonja

    19th август 2016 at 8:06 pm · Одговори

    Procitala sam tekst i sa dobrim delom se ne bih slozila… Argumenti su u nekim primerima krajnje banalni i nepotpuni… E da, na zalost, nisu svi u Srbiji IT/elektro inzenjeri…

    Ono sa cime sam saglasna je da je znanje veoma bitno!!!! i da ako si sposoban da budes uspesan, mozes to biti i u Srbiji i van nje…. Verujem da je u vecini primera samo pitanje koliko stvarno zelis da uspes i da li tacno znas sta je za tebe uspeh…

16. 

    Miguel

    19th август 2016 at 8:59 pm · Одговори

    Ziveo sam pola zivota u inostranstvu (4 zemlje), pola u Srbiji. Bavim se online marketingom i preduzetnistvom. Mislim da je sve relativno.

    Ambicioznim ljudima je lakse da uspeju u zemlji koja jos uvek nije potpuno uredjena kao sto je Srbija, pod uslovom da rade online.

    Kod nas ima ova fora sa pausalnim placanjem poreza, pa ako zaradjujes negde izmedju 10K i 50K eura godisnje, to ti se isplati vise nego u bilo kojoj drugoj zapadnoj zemlji da si. Samo na poreze bi morao da im isplatis jedno 30% vise para nego ovde ako si u pausalnom sistemu. Ona fora sa ofsor firmama na zapadu nije bas tako jednostavna. Ti sebi kad tad moras da isplatis dividende ako hoces taj novac da koristis u licne svrhe i tad placas standardni porez na prihod, koji negde moze da ide i do 45%.

    Vecina ljudi koji ovde rade online ni ne pomisljaju da placaju porez. I niko ih ne salje u zatvor zbog toga. U vecini zapadnih zemalja nikada ti ne bi palo na pamet da porez ne platis. (Da se razumemo, ipak mislim da je i kod nas bolje placati porez – pausalno. Taj „peace of mind“ koji time dobijas skroz vredi tih par stotina eura mesecno.)

    Sa druge strane, vecina ljudi nije ambiciozna. Njima je bukvalno ideal da imaju „redovnu platu“, da to potrose na gluposti i da jednom godisnje odu na plazu. Ne zele da izgrade nesto vise. Ako si takav i ako je to sve sto ocekujes od zivota, onda mislim da je ipak bolje raditi to u nekoj Norveskoj nego u Srbiji. Pristojnije ces ziveti u toj svojoj prosecnosti.

    Iako spadam u onu prvu grupu koja „zivi lokalno a radi globalno“ i ne zavisim od lokalne ekonomije pa nemam egzistencijalne probleme i srpske gazde, ipak mi neke stvari zaista jako smetaju u Srbiji. Neke od njih su:

    1) pucanje iz pistolja u komsiluku kad pobedimo u nekom sportu (imam dete koje je tada najcesce u dvoristu i ne mogu da verujem da se tako nesto desava u sred Evrope)
    2) djubre i divlje deponije na sve strane (kao sto sam napomenuo, ziveo sam u jos 4 zemalja osim Srbije i nigde to nisam video u ovoj neverovatnoj meri)
    3) opsta nesredjenost prostora, isarane zgrade, losa infrastruktura
    4) pusenje u restoranima (ne mogu da vodim decu zimi nigde na veceru, a ni meni se ne ide u taj dim)
    5) Beograd je realno dosta zapusten grad – sve velike metropole imaju svoju Karaburmu kao sto si napisao, ali 3/4 Beograda ima taj geto izgled

17. 

    drgnv

    19th август 2016 at 10:06 pm · Одговори

    Odgovor na pitanje da li otici ili ostati ne moze biti sadrzan u jednoj recenici niti u jednom blog postu, pa ni ovaj ne daje taj odgovor u potpunosti.

    Autor iznosi subjektivne stavove koji nisu pogresni ali se ne mogu podvesti pod opsta pravila. I sam sam preduzetnik koji radi za strance a zivi u Srbiji i vidim prednosti tog nacina rada. Ali takodje mogu reci da bih se za 3 sata spakovao i otisao za posao koji nema veze sa mojim ali koji podrazumeva zivot u normalnoj zemlji.

    Nisu svi motivi isti, meni apsolutno ne bi smetalo da mi dete govori nemacki. Odgovara mi kada su ljudi hladni i gledaju svoja posla jer sam i sam takav. Niti bi mi smetalo da radim vise nego sada. Opcija ostanak ima smisla ako mozes da se bavis poslom koji volis i od koga mozes da zivis radeci sa strancima. Ali ma kako da radis i koliko da zaradjujes moras svakodnevno da se suocavas sa stvarnoscu – a stvarnost postaje izvor frustracije narocito kada dodju deca pa se zivotne okolnosti promene. Ja bih pristao da nikada vise ne odem u Grcku i da letujem gde god, ako bih na primer, imao bolju zdravstvenu zastitu, sa sebe i svoju porodicu. To u ovoj zemlji nije moguce.

    Autor posmatra problem samo sa ekonomskog stanovista. Nije toliki problem zaraditi dovoljno (za oni koji zele da rade) – problem je sam zivot u ovoj zemlji. Stvarnost koja te okruzuje. Pri tom ne mislim na zivot u Beogradu, vec na zivot u provinciji, to je ogromna razlika. Dakle ne zelim da se svakodnevno suocavam sa glupostima koje mi oduzimaju vreme i nerve, iznova i iznova. Svakog dana.

    Nedostaje jos jedna verzija teksta, na primer iz ugla doktora opste prakse, varioca ili inzenjera sumarstva.

    —
    Ubi bene, ibi patria. (Domovina je tamo gde mi je dobro.)

18. 

    Miloš

    19th август 2016 at 10:31 pm · Одговори

    Тешко је али биће боље! Укључи се и мењај систем, мало по мало. Ако не буде неких великих ломова и овде ће бити као и у свакој другој европској земљи.

    • 

      drgnv

      19th август 2016 at 10:43 pm · Одговори

      Po mom misljenu to je jedan od razloga zasto ljudi odlaze, i zasto to nisu uvek samo ekonomski razlozi – Kada ce biti bolje? Svako ko je procitao jednu Nusicevu dramu od pre 120 godina shvatio je da se mentalitet ljudi na ovim prostorima nije pomerio za promil. I zbog toga idem tamo gde ce mi biti bolje, pa makar sve to sto si napisao… Nemam vremena da cekam, imam samo jedan zivot. Ne zelim da se ukljucim i pravim jedan korak napred a dva nazad.

19. 

    nebilebilekulus

    19th август 2016 at 10:38 pm · Одговори

    Iskreno, iznenađen sam količinom pozitivnih komentara na tekst na društvenim mrežama, očekivao sam nešto kritičkiju reakciju, nekako mi baš licemerno deluje ko tapšanje po ramenu, bez promisli. Ja tekst posmatram kao jedan legitiman ugao posmatranja, međutim kao što je neko gore pomenuo, onog momenta kada počneš da na bilo koji način zavisiš od sistema, odnosno države, tog istog momenta kompletna priča poprima skroz drugi ton. Ipak, velika je istina, da upravo ovakvih tekstova i takvih stavova treba da bude značajno više, jer godinama tapkamo, pravimo 1 korak napred, 2 unazad, očaj nas jede, a to nije ni realna ni zdrava atmosfera. Sa druge strane činjenica je da smo se u dobroj meri primakli defnicji „Banana“ država i da kao takvi predstavljamo raj na zemlji za ljude sa parama, a istovremeno par krugova pakla za ljude bez para…

    • 

      Milos Stanic

      19th август 2016 at 10:45 pm · Одговори

      Hvala Nebo. :)

20. 

    Dijana Zmija

    19th август 2016 at 10:45 pm · Одговори

    Potrebno je, s vremena na vreme protresti usijane glave i postaviti ih u realnost. Svaka čast na tekstu. Da se malo vratimo na ljubav, bez nje se nigde ne putuje…. A zemlja u kojoj smo rođeni je jedna od naših najvećih ljubavi…

    • 

      Milos Stanic

      21st август 2016 at 10:29 pm · Одговори

      Hvala Dijana.

21. 

    Nadja Mladja

    19th август 2016 at 11:00 pm · Одговори

    Tekst je dobro napisan i držao mi je pažnju ali sa činjenicama je jako izmanipulisano. Prvo, živim u Beogradu kao gradjanka trećeg reda. Došljaci su mi direktori i šefovi i bahato i amoralno odlučuju o mojoj sudbini. Inače, 7.2 stručne spreme. Sektor – zdravstvo. No, tetka Milka nije imala decu, otišla je mlada u Nemačku i radila kao pomoćnica u bolnici (mislim da je bila čistačica u kuhinji). Radila je tamo i dočekala penziju. Štedela je. Sada pred smrt rešila je pošto nema decu da podeli novac familiji i za taj čin nije čekala da prvo umre, nego je to uradila pred smrt. I tako, dve sestre, jedan brat, svako po dvoje ili troje dece. Tetka je svakom dala po 20,000 evra, bratu kupila stan, sestri poklonila kuću, ostavila pare za veliku sahranu, ostavila par hiljadarki da joj se nadje dok je živa, pojedinim prijateljima podelila po 5000 evra. Davala je i za života svima njima. Jedna skromna, fina teta. Plaćala je sestrama Banje, njihovoj deci i unucima put do Nemačke i boravak kod nje, davala dzeparce, debelo čašćavala za rodjendane, venčanja i sl.
    Halo, pričamo o spremačici, čistačici koja je čistila u nemačkoj 30 godina. Kada sam uzela papir i olovku da saberem 11 puta 20 hilajda, 4 puta 5 hiljada i slično, pitam se kako je jedna spremačica uštedela preko 300,000 evra isključivo zaradjenih svojim radom? Šta mislite, kakav bi njen život bio da je radila kao pomoćnica u kuhinji u našoj nekoj instituciji, ili baš u bolnici?
    S druge strane gledam svoju majku koja je lekar u penziji. I koja kada primi penziju da jednu trećinu za lekove a ostalo joj ode na hranu i režije. Ona ne može da zamisli da sebi priušti banju, more, planinu. Njena zadovoljenja se mere u čokoladnim bananicama. Kikiriki. A radila je 35 godina u zdravstvu, specijalista, rodila troje zdrave dece, u braku sa takodje visoko školovanim čovekom, od visoko školovanih roditelja i sl. Odličan djak gimnazije, pohvalnice, sertifikati……
    Da je otišla, radila bi takodje to isto radno vreme od 8h ali bi to svoje slobodno vreme trošila drugačije. Penzija bi joj bila užitak.
    I ja ne znam zašto neko ko ode treba da pati za društvom? Alo, ako imate porodicu, decu, ako vam je život kao i meni svakodnevna borba, radiš puno radno vreme i s mužem štediš novac da bi otišli 12 dana u Grčku….
    Pa ja bih prva radila u tim mračnim depresivnim severnim zemljama ali bih jako dobro znala da trošim to svoje slabodno vreme, što na Ibici, što u Srbiji. Prijatelje od obaveza i onako vidjamo sve redje i redje…
    Ja sam protiv ostajanja ukoliko se ukaže dobra prilika da se iskorači. I veruj te da se ne vraćaju oni kojima je teško jer vide da je ovde kod nas mnogo teže!. Kod nas vlada mrak.

    • 

      JesteTako

      20th август 2016 at 1:10 pm · Одговори

      Kao dosljak u BG, iz zapadne Srbije, razumem frustracije vas domorodaca…. ali opet iritira ta prva recenica, potreba da se kaze da je tvoj deda dosao u Beograd, a moj deda je gladovao na nekoj planini pored Drine… I sad je, Boze moj, nepravda da nakon 70 godina, ja tebi budem sef?! Da da, samo furajte taj sistem misli…. Elem.

      Sa ostalim se slazem 100%. I rado bih bio tvoja tetka, zrtvovao se i otisao tamo ako bih tim doprineo boljem zivotu svoje famailije. A ruku na srce, svi znamo da kada familija makar jednog svog u inostranstvu, lakse se zivi. Lakse se uvezu i lekovi, i automobili itd, i poseduje se kakva-takva sigurnost. Ima ko da ti da novac kad je najpotrebniji, imas od koga da pozajmis….

      Sa druge strane odlazak u inostranstvo nakon 30.-e godine jeste zrtva.
      Zrtva za potomstvo, da bi njima obezbedio neko bolje obrazovanje, mogucnost da se bave necim drugim sem IT. Da imaju slobodu izbora.
      A sasvim sigurno za ljude koji govore o otudjenosti, i u Beogradu se covek oseti otudjeno, sasvim slicno kao i u Frankfurtu, kada dodjes tu i ne poznajes nikoga. Nije preterano velika razlika.

      Po meni, otici, da, prosiriti vidike, steci neko znanje,iskustvo, nauciti strani jezik.
      Vratiti se, DA.

      Otisli su i Skerlic, Cvijic, Kostic, Pancic, Mika Alas, Zujovic, i drugi velikani…. Svi su otisli na zapad, da steknu znanja.
      I svi su se vratili u zaostalu i pustu Srbiju da je grade!
      Po meni su to ljudi dostojni divljenja, i kada vidim nekog naseg da se vratio u Srbiju, divim mu se. Iskreno me obraduje vest, postujem tog coveka i njegovu snagu.
      Za ove sto odu zauvek da ostanu, i kukaju, kite se sa iPhone, skupim autom ili cime vec, bez nekog viseg, nematerijalnog cilja, ako vec ne rade za dobrobit ljudskog roda ili svoje zemlje u inostranstvu….. za njih nemam nikakvog postovanja.

      Malo wadikalno…ali tako ti je to na kraju…..
      Jednostavno, vecina nas je vaspitana da postuje borce, a ne one koji beze.

22. 

    Obrad

    19th август 2016 at 11:05 pm · Одговори

    Ajde i iz ugla inzenjera masinca. Trenutno u Nigeriji. Nije da nisam pokusao da ostanem u Srbiji sa porodicom. Zeleo, zapinjao, mnogo noci bez sna i na kraju taman toliko da pokrijem troskove za mesec dana. Jeste da nisam nikome dugovao, ali zar sam zbog toga bio iznad proseka? Sada je situacija sa novcem nesto bolja, ali porodica… Koliko to kosta? Kako god da okrenes kao robovi jurimo taj prokleti novac. Cudan papir zbog kojeg vise i ne moraju da nas biju, sami cemo se satreti od posla. Dosta dugo sam sedeo u stanu u Srbiji i razmisljao da li da ostanem u Srbiji i da opet krenem napolje. Gledam svoju decu koja pucaju od kojekakvih talenata i ideja, Srbija ce ih unistiti, ugasiti. Jednostavno im moram pruziti mogucnost da im vidici ostanu otvoreni. Znam kako je meni bez njih a samo mogu da zamislim kako je njima bez oca. Vec sada osecam da mrze novac jer zbog istog nismo zajedno. Kada je dosta? Verujem onda kada isprobaju sve ‘varijante’, kada se pronadju i uprave. Tada je vreme da se preda stafeta i mogu miran kuci.

23. 

    Услужни Центар 21

    20th август 2016 at 2:46 am · Одговори

    када почне срање по свету само они који успу да се довуку до Србије ће преживети, остали нажалост неће

    • 

      Marqus

      20th август 2016 at 9:06 am · Одговори

      Ови коментари су ми омиљени :) :) :) Имаш ли неки разлог зашто тако мислиш или си само видовит? Реално, до сада, свако срање у свету које је било, ми смо добили по ушима највише (сразмерно учествовању).

24. 

    Danis

    20th август 2016 at 5:43 am · Одговори

    Lepo receno,ali verovatno autor teksta se nije nasao u situaciji,da posle tri meseca rada,primi platu od 200 eura,jer vlasnik firme je isplacivao zarade kad je hteo,naravno bio je zakonom zasticen,i naravno platis u skoli detetu ratu za knjige,ekskurziju,rekreativnu(jer je skolovanje u Srbiji besplatno),kupis tablete roditeljima koji su ostali bez posla a naravno i nemaju ni ta socijalna primanja kao svugde u svetu,i ostane ti sasvim dovoljno da ni hleb ne mozes da kupis za dva dana…Autor teksta treba da razume da ima hiljade ljudi koji nisu doktori,it-strucnjaci ili inzinjeri,a to nas ne cini manje vrednim ljudima,a ja ne ocekujem od zivota skupa kola,hiljade evra na racunu ili putovanja po svetu,samo da zivim i da svako jutro imam za tu potrosacku korpu…

25. 

    Dragan

    20th август 2016 at 6:35 am · Одговори

    Што рече једном наш такси возач“ у Србији се лепо живи ако имаш пара“. Свако треба да следи своје жеље… Можда је најгоре ако си у расцепу..овде живиш а сваки дан мислиш да је твој живот тамо негде. И обрнуто. Кад сам се вратио из Канаде, управо сам схватио да је Србија место одакле ми је најближе све што су ми значи… Тамо пређеш 1000 км и сретнеш медведа..После повратка из Индије схватио сам да смо ми тачно на средини.. После свега сам миран. И сматрам да треба да ово чувам. Лична одговорност. Али треба проћи ако сумњаш.

26. 

    Pedja

    20th август 2016 at 6:36 am · Одговори

    Svaka cast za tekst. Godinama pokusavam to da objasnim ljudima kod nas ali mi ne uspeva…

27. 

    valerija

    20th август 2016 at 8:21 am · Одговори

    Nisam stigla da procitam sve komentare. Covek je delom teksta u pravu. Nigde nisam uspela da vidim kolika su mu deca. Ja ih imam troje. Dvoje u pubertetu , uspesnih sportista. Cerka sa 13 god reprezentativac Srbije. Ali sam blago receno ocajna sto zivim u Srbiji. Ponosna sam Srpkinja ali ocajna. Jer jedan reprezentativac nema uslove za nnapredovanje, a onda se okrenes i levo i desno ka hrvatskoj koja svoje clanove reprezentacije salje u Usa na pripreme po dva meseca a mi nase devojcice dve nedelje Celje. U pitanju je umetnicko klizanje i saznanje da ne Srbija vec Beograd ima led samo sest meseci. A ja onda nekako skupim neke pare i odem sa detetom u Chicago gde leda ima koliko hoces i gde hoces. Gde je sistem obrazovanja uskladjen sa tvojim sportskim obavezama i pruza ti priliku da napredujes. I tamo ljudi rade, ali ni moj suprug ni ja se nevidjamo jer on mora da radi 24 h kako bisno deci obezbedili da mogu da treniraju i uce jezik i da nesto pojedu. Ne gala vec po malo. Ne znam sta da kazem.

    • 

      Milos Stanic

      21st август 2016 at 10:26 pm · Одговори

      Valerija hvala na komentaru. Potpuno vas razumem jer meni se jednom isto desilo u životu. Kao klinac sam ušao u reprezentaciju karatea, ali sam morao da odustanem jer bi sva putovanja na takmičenja morao sam da platim za šta nisam imao novca. Nije imao ko da plati to za mene. Prestao sam da se takmičim.

      Vama samo mogu da kažem da se borite i snalazite. Ja nemam odgovore na sva pitanja, samo dajem moje mišljenje i možda pomognem drugima da postave prava pitanja sebi.

      • 

        Duskic

        22nd август 2016 at 5:09 pm · Одговори

        „i možda pomognem drugima da postave prava pitanja sebi.“. Tako je! I to je jedino sta je bitno! Slozili ili ne, nakon ovog teksta svako ce si bolja pitanja postaviti, sta se i vidi po komentarima!

28. 

    nikola

    20th август 2016 at 9:58 am · Одговори

    Milose. ta tvoja prica ne ,pije vode. Samo najjaci ostaju. Hocu reci da si znao, imao snage, da nisi bio slabic osta bi i ti negdje tamo.
    Da nisi otisao, probao svaka cast ovako. Nisi uspio pa sad pametujes.

    p.s nije ovdje , tamo vani tako sjajno kao sto izgleda na slikama ali ljudi ponekad nemaju izbora , priterani su uza zid i nemaju kud.

29. 

    Ivana

    20th август 2016 at 10:10 am · Одговори

    Ako vam je dobro, onda nista. Ponosna sam na svoju zemlju iz nekih ranijih epoha. Do 90tih je iz zemlje odlazio sljam, a od 90tih iz zemlje odlaze obrazovani. Tesko je i besmislebo dostojanstvo trampiti za domoljublje.

    • 

      Josip Malic

      21st август 2016 at 7:29 pm · Одговори

      Pure BS, odlazili su i ljudi koji nisu hteli da glade mosnice JBT i njegovih partijskih aparatchika, ne samo olos – dobro mosnice JBT je manje vise gladila Jovanka, da ne gresimo..

30. 

    pedja

    20th август 2016 at 10:13 am · Одговори

    Ovo lici na usijanu glavu koja je zapela: „Sad cu da vas izbombardujem sa sijaset navoda koje ja vidim kao razloge da ostanete ovde i zato insistiram da ostanete ovde.“

    Ajde bre covece… polij glavu hladnom vodom

31. 

    Aleksandar

    20th август 2016 at 10:21 am · Одговори

    Gospodine autore teksta, lepo si napisao, ali za vas koji imate firme je srbija raj, jer mozete da imate radnike na crno, da kasne plate, da zaradjujete miione a radnik radi za 200 300 eura… Ja radim u Svedskoj za 3 meseca zaradim vise nego u srbiji za celu godinu, 6 meseci radim 6 odmaram, imam porodicu dvoje dece suprugu i roditelje na grbaci , roditelji su penzioneri a njihova penzija je ukupno 18000 dinara, zena je radila dok nije zatrudnela i odmah ste je otpustili takvi kao ti komee je srbija raj (ironija) kome je bitan profit a radnika ko jebe, i zelim da ti kazem da rintam kao konj tamo od jutra do mraka i moja porodica ima sve sto jednoj porodici treba, sve mogu da im priustim za samo 6 meseci rada na crno godisnje, u srbiji sam isto tako rintacio po ceo dan i tokom cele godine nekad i po 8 meseci bez odmora i jedva smo krpili kraj sa krajem. Tako da u Srbiji nebi vise radio ni kao direktor najace firme koju drzi moj rodjeni brat….hvala lepo dovidjenja, posteni narode nemojte da vam ovakvi i slicni mazu oci i pricaju gluposti, i sam je rekao ko je god otisao nije se vratio.

32. 

    YAF

    20th август 2016 at 11:04 am · Одговори

    1. Znam desetak ljudi koji vec dugo rade na Upworku i svi se zale da je posla sve manje i da se placa sve manje. Pocinju da traze normalan posao polako… Izgleda si ti jedan od jako retkih koji uspevaju nesto.

    2. Ako zelim da osnujem porodicu ovde, prvo treba da obezbedim kucu/stan (licno preferiram kucu jer sam alergican na pacovski zivot u stanu), auto, ostatak zivota da ne provedem kao neciji rob. Da, to je problem drzave, a ne moj problem. Potrebno je omoguciti mladima da sami osnuju svoj zivot, kao sto je to radjeno za vreme bivse SFRJ, da moze sve da se otplati za 5-10-15god, a ne da se ceka da neko od rodbine umre pa da se nasledi nekretnina. TO JE PRVI I NAJVECI PROBLEM SRBIJE DANAS. Kada bi taj problem bio resen garantujem da bi 1% ljudi koji zele danas da odu i dalje zeleli da odu. Takodje, da se u tih 5-10-15 godina moze ziveti, a ne prezivljavati. Tako se stvara srednja, najbitnija klasa. A Srbija ima dovoljno novca i vremena da to sve obezbedi.

    3. Ovo sve govorim za ljude koji zele da rade normalne poslove. Ne mogu svi biti u IT, medicini, nauci, astronomiji, nukearnoj fizici. Ne zele svi da idu na fakultet. Svakoj drzavi su potrebni i nize kvalifikovani radnici, potrebniji od visoko kvalifikovanih. Oni stvaraju novac drzavi. Njih se nikako ne moze zasititi, visokokvalifikovanih itekako moze. I sto ih je vise, njihova vrednost opada.

    4.Zasto Evropa, Amerika? Sta fali Aziji? Idi u Japan, J. Koreju, neces se razocarati. Australija? Sto da ne, obozavaju evropljane. Nije daleko, svet je mali. Ja volim Sunce i toplo vreme, nikad ne bi otisao u severne zemlje. Kome ne smeta zima, nista ne fali Norveskoj, Kanadi… Skandinavcima treba radne snage i dobro ce je platiti.

    5. Ja ovde imam dobar posao, dobru platu, i opet ne vidim da cu si ikako u skorijoj buducnosti obezbediti svoju kucu i svoj auto. Koji zelim, a ne koji mogu imati. Osnovne potrepstine. Kako onda da pocnem da razmisljam o porodici kada drzava nije u stanju da nama, mladima, dozvoli da si omogucimo krov nad glavom. Na kraju cu dobiti decu za 40, unuke necu ni doziveti. Prezivljavati ostatak zivota kao i moji roditelji… Ovde se sve radi naopacke. Svi bi bez qca u svatove…

    Lepo si to sve napisao druze, ali si debelo omasio poentu.

33. 

    nenad

    20th август 2016 at 12:46 pm · Одговори

    Mislim…tekst je ok,ali slazem se sa Marqus-om,napisan je vrlo jednostrano-iz ugla IT-jevaca.A sta je ostatkom Srbije,koja nema nikakvu sansu za zaposlenje,vezu koju on spominje ili slicno.Sta je sa svim ostalim manjkavostima u ovoj nasoj „nesretnoj“ zemlji?
    Da ne duzim-solidan tekst ali ne vazi za veci deo Srbije!

    • 

      Milos Stanic

      21st август 2016 at 10:19 pm · Одговори

      Jeste, napisano je iz vrlo jednostranog ugla. Mog ugla. Ja ne dajem odgovore, već pomažem drugima da postave pitanja. Hvala na komentaru.

    • 

      Нико битан

      10th јануар 2021 at 5:04 pm · Одговори

      Не знам зашто су се сви ухватили за ИТ сектор као да једино у њему може да се заради. Из сопственог искуства тврдим да се у свакој делатности може зарадити ако је човек вредан, упоран и спреман да учи и да се мења. Најлакше је кукати на државу, политичаре или послодавце – „лопове који не плаћају порез и не дају плате радницима“ итд. Или рећи: лако је теби ти се бавиш ИТ бизнисом…

      Мој пример: бавим се текстилном индустријом (ниско акумулативном граном). Фирму сам, уз Божију помоћ, правио „од нуле“. Потичем из радничке породице (без значајног почетног капитала сам започео посао). Живим и послујем у једној од неразвијенијих општина у Србији. Нисам од странке на власти добијао помоћ преким путем, ни од прошлих ни садашњих (тачније, конкурисао сам и добијао помоћ од државе када год сам био у прилици али ми странке у томе нису помагале). Пословање ми је 100% легално. Плате запослених су око 20-30% више од просека у сектору текстила за производне раднике, а код запослених са високом школом знатно више (запослени нас веома ретко напуштају тражећи боље фирме).

      Неко ће одмах наћи примедбу и рећи да је то редак случај или изузетак, али тврдим да то уопште није реткост у Србији. Много је сличних послодаваца које ја познајем. Проблем је што се за њих не зна јер раде и живе свој живот у тишини и о таквима се не прича јер нису занимљиви за оговарања. Увек се више говори о лошим примерима и код њих људи проналазе изговоре за своје неуспехе.

      Осим тога, познајем десетине мајстора разних профила који одлично зарађују у Србији. И не можеш да дођеш до њих колико посла имају, а веома мало младох света је спремно да учи занат.

      Неко ће дати примедбу и рећи да не можемо сви бити предузетници или занатлије и сложићу се са тим. Али тврдим да не постоји човек који је вредан, упоран, штедљив и спреман да учи а да не може да заради за пристојан живот у Србији. Вероватно би за исти посао исти мајстори у некој од богатијих држава зарађивали и много више али и то што зараде овде је више него довољно за пристојан живот.

      • 

        Milos Stanic

        13th јануар 2021 at 12:40 am · Одговори

        Хвала најлепше на коментару. Слажем се да постоји много добрих примера у Србији али се не примете од сивила које емитују медији типа курир, блиц и слични. Потребно је више сајтова и медија који шире позитивну причу типа pricesadusom.com

        Велики поздрав,

34. 

    Aleksandar

    20th август 2016 at 12:56 pm · Одговори

    Mozda za programere i ceo taj IT sektor. Za ostalih 95% ljudi besmisleno. Najbolji drugar lekar, 10 godina trazenja posla u Srbiji i zivota na ivici egzistencije (konobarisanje, selidbe, branje malina itd). Onda Nemacka, poceo je kao negovatelj u starackom domu. Od te najbednije plate je mogao da ode na more. Prvi put posle 18 godina verovali ili ne. Sada je stigao do toga da radi kao lekar i ne da moze da zivi pristojno nego zivi onako kako u Srbiji 99% lekara nikada nece ziveti. O uslovima rada da i ne govorimo. Ja sam dipl.inz.sumarstva, plata mi je u Srbiji 500 evra. Moj kolega u Austriji u preduzecu koje je slicno nasem ima platu 4-6.000 evra i to svake godine prima 14 plata! I treba da kazem da je meni ovde bolje sa 500 evra mesecno, sa zdravstvom koje se raspada, sa skolstvom u kom decu i dalje truju kako smo nebeski narod i kako je ceo svet protiv nas? Sa infrastrukturom koja se raspada, sa lokalnom vlascu koja unistava grad i da ne navodim dalje…

35. 

    Lošmi

    20th август 2016 at 1:34 pm · Одговори

    Odličan tekst, veoma realan i tačan. Mada ipak valja živeti neko vreme preko, zbog iskustva, načina života, drugačijih ljudi. U Berlinu, Amsterdamu, Londonu..ipak vlada neka drugačija svest koju treba doživeti. A i s kultorološkog aspekta imaju mnogo više da ponude. Srbija je odlična zemlja ako dovoljno zarađuješ i nemaš mnogo dodira sa zdravstvom. Ja sam otišao u beli svet za manje para nego u Srbiji i ne iz nezadovoljstva nego iz puke radoznalosti i želje za promenom okruženja i nijednom se još uvek nisam pokajao, niti blatim Srbiju s druge strane, jer je meni oduvek život u istoj bio dobar. A da li ću se vratiti i ostati, ko zna šta život nosi.

    • 

      Milos Stanic

      21st август 2016 at 10:17 pm · Одговори

      Slažem se. Hvala na komentaru.

36. 

    Balkanian_Aleks

    20th август 2016 at 1:37 pm · Одговори

    Као неко ко живи ван Србије већ 40 година, морам да кажем да имаthe веома узак поглед на где треба живети. Себе сматрам глобалним човеком, тако да ме уопште није брига где уствари живим. Важно ми је да могу да радим и живим без предрасуда БИЛО ГДЕ.

    У праву сthe у вези успеха – није ствар пара, него СЛОБОДА, да можеш да радиш шта хоћеш када хоћеш.

    Пример – када ми је син био мали �