Za mene verovatno možete da kažete da sam serijski preduzetnik. Do sada sam pokrenuo više desetina poslova na internetu. Neki su bili uspešni i napravili lepe pare, a neki nisu uspeli. Pare su važne, ali je važnije znanje koje sam pokupio od poslova koji nisu uspeli.
Startapi su gubljenje vremena
Danas su novine prepune reči “startup” koja se koristi kao neka magična mantra. Jednostavno ako hoćeš da uspeš moraš da pokreneš taj neki startap. Čekajte, da vam kažem nešto – to je glupost. Evo, objasniću zašto. Po definiciji startap je poslovna ideja koja može da se skalira na manje-više globalni nivo. Startap podrazumeva neku fenomenalnu ideju ili inovaciju u poslovanju. Ono što vam niko ne kaže je da 99% startapa nikada ne uspe i u proseku se ugasi posle dve godine. Ostalih 1% uspeju posle dve godine da budu finansijski isplativi tako što imaju pozitivan cash flow ili dobiju pare od investitora. Da bi dobili pare od investitora morate ići na konferencije i vaš biznis mora biti predstavljen na engleskom. Na kraju većinu tih startap projekata kupe investitori ili preuzmu značajan deo vlasništva. Umesto da uživate u svom uspehu u vašu firmu vam se uguraju neki mašna-tašna tipovi koji se pitaju oko svega. Čuo sam i za dosta slučajeva kada investitori otkupe celokupan posao za male pare.
Ko potencira startap priču? Investitori. Njima trebaju legije mladih fanatika koje će baciti dve-tri godine svog života izmišljajući “nešto novo” kako bi onda oni bez znoja i muke mogli da im otkupe tu ideju ili deo posla.
Da rezimiramo, ako nemate inovativnu ideju ili vaš sajt nije na engleskom ili ne planirate da skalirate poslovanje globalno onda verovatno niste startap. Ako imate dve godine svoga života za bacanje, želite da budete slavni i da se šetate po konferencijama, onda molim lepo izvolite – napravite startap. Za nas ostale koji radimo zbog para a ne zbog slave, ovo nije dovoljno.
Kopiraj da bi uspeo
Inovativnost je jako precenjena u današnje vreme. Celu priču oko inovativnosti i startapa forsira taj lobi investitora koji nemaju vremena da se sami bace na razvoj neke inovativne ideje. Oni imaju pare i žele to da kupe. Zato ste im potrebni vi da se žrtvujete za “zajedničku stvar”. Čak i da vam padne na pamet neka zaista revolucionarna ideja koja može da napravi pare na globalnom nivou, vi i dalje ne možete da je izgurate bez investitora i njihovih para. Međutim, sva sreća pa to nije ni potrebno da bi ste napravili pare na internetu.
Da bi krenuli da zarađujete na internetu treba vam ostvarljiva ideja. Nemojte previše maštati i izmišljati, već jednostavno kopirajte. Pogledajte oglase ili druge sajtove koji vam se dopadaju i koji već prave pare i razmislite šta vam se od toga dopada i šta bi ste vi umeli da radite od toga. Dakle, kažem vam da ne izmišljate nego da kopirate uspešne.
Da malo bolje oslikam situaciju. To vam je kao kada želite da otvorite prodavnicu u ulici. Prošetate ulicom i videćete da tu ima uvek apoteka, pekara, kladionica, trafika, kafić i brza hrana. Ako hoćete da napravite posao od koga ćete da živite, onda se fokusirate na nešto što znate da ljudi iz okolnih ulica kupuju i da im treba. Nikako ne pokrećete „inovativnu pekaru“ koja će recimo da radi peciva od crnog organskog brašna. Eto to je paralela startap ideje. Takva pekara bi bila super ideja, verovatno bih i ja tamo kupio nešto, međutim još verovatnije je da bi propali jer zavisite od ljudi iz te ulice koji imaju svoje navike i svoje male novčanike. Jako je bitan kontekst vaše ideje. Vaša ideja je možda interesantna na globalnom nivou, ali ćete u vašoj ulici ili gradu umreti od gladi jer ne možete da dospete do klijenata globalno.
Izmišljanje je naopak način da pokrenete posao. Ispravan način je da kopirate nešto što već postoji – recimo pekaru. Ako to volite i umete to da uradite, onda uložite novac u svoj plan i imaćete posao. Prvo krenite da radite isto što i drugi, pravite burek, hleb i kifle, a tek kada ovladate ovime i uspete da budete u plusu, možete krenuti sa blagim inovacijama u okvirima vašeg posla. Tu ne možete da “divljate” sa idejama, jer vaš posao zavisi od toga i možete ostati bez kupaca ako izvedete nešto previše agresivno – recimo kifle od brašna morskih algi. :)
Repetitio est mater studiorum.
„Ponavljanje je majka učenja“. Ovo se odnosi i na poslovanje. Morate prvo dati oglas u novinama, zatim videti da li postoji interesovanje i izbaciti prve porudžbine. Tek sada kroz ponavljanje tih porudžbina vi imate šansu da unapredite proizvod, automatizujete poslovanje ili ubacite neku pametnu inovaciju.
Moram da napravim paralelu sa borilačkim veštinama jer je to moj fah. U karateu se počinje sa vežbanjem tako što se beskonačno ponavljaju kate i osnovne tehnike. Kada provedete par godina upijajući te pokrete u svoj DNK i uspešno kopirate postojeću tradiciju, dobijate crni pojas – majstorstvo. Nakon toga Vi možete učiti druge i interpretirati stečeno znanje. Sada inovacija ima smisla, kada vi gradite na osnovama prethodnog znanja koje je akumulirano generacijama. Da ste pokušali da se bavite inovacijom na nivou početnika, izgledali bi kao šeprtlja i verovatno bi ste dobili batine u pokušajima da oprobate svoj “novi“ stil borenja.
Nemojte pogrešno da me shvatite, može neko napraviti ogromne pare kroz startap upravo zbog te inovativnosti. Međutim, startap je kao kada bi pokušali da svirate violinu bez prethodnog školovanja. Šanse za uspeh su vam nikakve, osim ako niste Mocart. Ali ako ste prošli osnovnu ili srednju muzičku, imate neke šanse da vaša muzika zvuči prijatno. Tada zavisi od vaše kreativnosti i vizije. Problem je što se potencira priča da se u svakom od nas krije Mocart. Realnost je da je Mocarta malo ali zato Narcisa ima svuda. :)
A izvinite, koga ste vi kopirali?
Mi smo kopirali HostGator. Pokrenuli smo hosting tako što smo imali iskustva sa nekoliko hosting kompanija domaćih i stranih. Kroz rad na našim sajtovima stekli smo iskustvo i shvatili zašto su hosting provajderi bezveze i kako bi mi to mogli bolje da uradimo.
Mnogi ljudi mi kažu “baš te briga ti imaš ovaj tvoj hosting”. Eh, kad bi to bilo tako. Razmislite malo, da li postoji gora ideja od hostinga? Nama su najveće svetske hosting kompanije direktna konkurencija. Pa bid za reč “business webhosting” na Google adwordsu košta 37-87$?! To znači da je velika verovatnoća da će jedan klik na naš oglas koštati 37$ da bi bili prvi u rezultatima pretrage. U proseku na svakih 100-120 klikova bude jedna kupovina hostinga, što znači da treba potrošiti nekoliko hiljada dolara za jednog klijenta? Nije to bila tako dobra ideja, da ne pominjem velike domaće hosting kompanije koje su vredele milione evra kada smo mi krenuli.
A kako smo mi krenuli? Iz spavaće sobe. Imali smo dobru ideju, imali smo mnogo ponavljanja u prstima, debelo iskustvo u postavljanju sajtova i bili smo sigurni da možemo to da uradimo bolje od HostGatora. Ustvari moja logika je bila “ako hostGator pravi milione, a mi možemo to bolje od njih – onda je nama dovoljan uspeh i kada bi napravili samo 1% od njihovog prihoda.” To je bila naša logika uspeha – znali smo da toliko mali cilj ne možemo da promašimo. Kopirali smo druge i unapređivali, nismo izmišljali.
Danas imamo ogroman uspeh, zato što imamo odličnu korisničku podršku i ljudi nas hvale. E, tu je nastao taj momenat blage inovacije. Ja sam vrlo rano uspeo da prepoznam korisničku podršku kao prelomni faktor za uspeh. Ne zato što mi pomažemo svima, nego zato što imamo jako malo korisničke podrške. :) Da li se razumemo? Korisnička podrška košta, odgovor na svaki tiket nas u proseku košta 2-3 eur. Najjeftiniji hosting paket košta 25eur, trećina ide državi, imamo troškove servera i ako odgovorimo korisniku samo na 5-6 tiketa mi smo izgubili svu zaradu za tu godinu. Dakle, naš uspeh je zavisio od vrhunske hardware/software postavke i prioritet je bio da imamo što manje podrške. U tome smo uspeli i zato smo danas najpopularniji izbor za poslovne korisnike.
Zbog toga što imamo malo zahteva za podršku, uspevamo da ih odradimo brilijantno pa su ljudi zadovoljni i preporuče nas. Naš najbolji kanal za marketing je preporuka. Da smo loše postavili stvari, umesto 100 tiketa dnevno, imali bi smo hiljade i kvalitet našeg rada bi opao.
Druga inovativna stvar je da smo se mi fokusirali na poslovne korisnike. Kada smo krenuli tamo 2005/6. to je bilo čudno. Niko nije znao šta to znači “hosting za poslovne korisnike”? Ja sam shvatio da su poslovni korisnici ustvari najbitniji segment klijenata jer njihovo poslovanje raste svake godine, pa i mi rastemo sa njima. Prepoznao sam šta to fali drugim hosting kompanijama i šta mi možemo bolje da puržimo. Recimo, naše firme kod Hostgatora nisu mogle da dobiju podršku na srpskom, zatim podrška je bila u kontra vremenskoj zoni i na kraju, u to vreme firme nisu mogle nikako da plate uslugu u inostranstvu kreditnom karticom a da ne budu u deviznom prekršaju.
U odnosu na domaće firme mi smo bili u prednosti zato što se nismo “stiskali” već smo nudili sve najbolje. Cpanel licence su skupe i svi domaći provajderi su tada nudili Ensim i druga besplatna i jeftina rešenja. Međutim ja sam znao da sa cpanelom klijent može sve sam da uradi i da nam to smanjuje količinu podrške koju pružamo. Zatim svi su se upinjali da naprave domaće datacentre, pa bi onda padali kao “skamenjeni dinosaurusi” jer su bili ograničeni i ranjivi domaćom infrastrukturom, ratovima, pa čak i ciganima koji kradu kablove. Mi nismo štedeli na tim stvarima jer smo znali da dobar datacentar u inostranstvu znači stabilne sajtove i manje podrške, jednostavno smo nudili sve najbolje što postoji.
Na kraju smo napravili i malu inovaciju u odnosima sa klijentima. Ja volim da zovem to efektom „Pandorine kutije„. Naime, postoji jako mali broj klijenata koje slobodno možemo nazvati „klijentima iz pakla“ jer generišu gomilu tiketa za podršku. Oni obično ne žele da saslušaju ili da se edukuju, vole da se svađaju sa podrškom, vređaju, psuju ili pišu maliciozne osvetničke blog postove. Umesto da se držimo krilatice „klijent je uvek u pravu“, mi smo rešili da ukoliko ne možemo da edukujemo te klijente da je onda bolje da im vratimo pare i preporučimo im da pređu na neki drugi hosting. Hteli smo da gradimo zdrave partnerske odnose sa klijentima i da se sve dešava u prijateljskom raspoloženju. To je još jedan od razloga malog broja tiketa za podršku.
Nadam se da sam sa ovim tekstom imao poentu. Znam da je malo drugačije od onoga što drugi pričaju, ali ja tako gledam na stvari. Dakle, ne izmišljajte nego posmatrajte druge, razmislite šta umete i volite da radite i kopirajte! Kopirajte velike i uspešne. Vežbajte kopiranjem i ponavljanjem pružanja usluge. Vaša autentičnost i inovativnost će doći do izražaja vremenom, a nećete moći to da sakrijete čak ni da hoćete.
Потпуно исправно размишљање и са моје тачке гледишта. Копирање успешних је нешто што раде и чувена браћа Самвер, Оливер, Марк и Александер, Немци, који имају инкубатор Rocket Internet у ком лансирају копиране бизнисе.
Лансирали су ово:
1999 – Alando, kopija eBay-a
2008 – Zalando, kopija Zappos-a
2009 – CityDeal, kopija Groupon-a
2011 – Easy Taxy, kopija Uber-a
2011 – Zalora, opet kopija Zappos-a
2012 – Bamarang, kopija Fab-a
2012 – Payleven, kopija Square-a
2012 – Paymill, kopija Stripe-a
Скоро сваки бизнис им је успешан. Оно што их издваја је да циљају земље у којима енглески није примарни језик. Њихов циљ су земље немачког и шпанског говорног подручја, мада се прича да ће се ширити и у јужној Азији.
Елем, стартапи су супер кад је човек млад, кад има 18-22-23 године. После се деси живот и породица, а ту је новац потребан и нема пуно зезања и стартаписања.
Hvala, odlična poenta. Da pomenemo i Bill Gates-a koji je kopirao mnoge modele (Apple, Atari, Xerox…).
Ili da pomenemo i pokojnog Steve Jobsa, koji je iskopirao miša, tablet i mnoge druge stvari, a napravio je čudo! Već osmišljenu ideju je unapredio, lepo upakovao i za fantastične pare prodao.
I uzeo investiciju dok je jos bio na nivou prototipa :)
Ne kapiram zаšto su ljudi ubeđeni da startup mora da bude nešto „inovativno“. Startup znači da imaš ideju, da u nekom polju možeš da se probiješ na tržištu. Da li je ta ideja originalna ili ne je nebitno.
Ćao, Miloše,
Složila bih se da u ovome što pričaš ima poente, ali mi je utisak da si neke činjenice malo pogurao u svoju korist.
Startap je, prema najprihvaćenijoj definiciji „biznis koji može brzo da se skalira“, to ne mora da znači da je u pitanju ne-znam-kakva inovacija. Naravno, što je proizvod inovativniji, to dobija veću pažnju i poštovanje drugih ljudi, ali startapi su i biznisi koji niču i koji su svega malo drugačiji od onoga što drugi rade.
Takođe — ne vidim kako je tvoj početak drugačiji od načina na koji može da otpočne i neki drugi „startap“ u tvom smislu — u garaži, uz ne prevelika ulaganja, ali veliku strast, pa šta bude.
I da, istina je da svaki 10. startap uspe (a ne 1% njih), a u Srbiji ima primera koji su uspeli bez velikih finansija globalno poput: activeCollab, Semaphore, ManageWP, Nordeus, Themes Kingdom…
Sumirala bih i rekla da globalni ili lokalni biznis, pa samim tim i startap može nastati:
– implementacijom već postojećeg modela na tržište koje još uvek nije opsluženo,
– sitnijim promenama u već postojećem modelu na istom tržištu
– pronalaženjem novog modela za rešavanje problema dela ili celog tržišta (bilo da se tržište segmentira geografski ili na neki drugi način)
Za kraj — poente su super, čini mi se samo da je stav malo negativan prema konceptu startapa i da dolazi više od možda pogrešnog komuniciranja njegovog značenja (za šta smo možda i mi krivi). Ali, baci pogled na startit.rs/sto-jedan i dođi na meetup koji uskoro planiramo, a posvećen je upravo fejlu.
Ćao Zoja,
Hvala na komentaru. Možda nisam dobro istakao poentu u tekstu. Nemam problem sa skaliranjem, niti engleskim. To je potrebno svakom poslu. Ono što pokušavam da poručim ovim člankom da se ne treba fokusirati na inovaciju i pronalaženje investitora. Mislim da ako možete treba da izbegnete investitore i novac koji se nudi u zamenu za udeo u vlasništvu. Klinci nemaju iskustva i kada su njihove ideje još male i ranjive, lako ih je otkupiti. Voleo bih da postoji fond koji im da novac za startup bez uzimanja procenta. Kao program u Chileu. Nekako mi se ne dopada kada se startup programi koriste za pronalaženje investitora, ali sve ostalo edukacija i konsalting je prava stvar.
Većina startupa koje si pomenula nije uzela nikakvu investiciju i sami su pokrenuli svoj posao. Takođe većina nije inovirala već je kopirala postojeće aplikacije, igre, bizis modele i unapredila. To je pravi način, to podržavam.
Da se ne razumemo pogrešno, nemam ja ništa protiv startupa ali pod tim terminom prolazi puno koncepata. Zbog posla sam okružen klincima koji pokreću internet poslove i vidim da se mnogi sapliću oko tog koncepta Startup inovacije i potrebe za nekim stranim investitorom. Smatram da to nije presudno, samo treba promeniti ugao gledanja.
Pozz.
Success rate od 10% za startupe? Prilicno sam siguran da je statistika niza od toga i za one koji prodju kroz pricu sa investitorima, a takvih je vrlo malo. Recimo ovaj tekst dosta lepo to ilustruje.
Neka opšte prihvaćena — statistika je 10%. Tu treba uzeti u obzir šta su startapi koji se mere, a to su najčešće oni kojima su se ljudi zapravo posvetili (dali otkaz, uložili nešto i sl.)
Tekst koji si linkovao nije baš potpun — kompanijama treba vreme da dokažu svoj uspeh tako da za deo kompanija (koje su ušle u YC dve godine pre statistike ne može da se kažu da se fejlovale, jer još uvek ne postoje brojke). Relevantna statistika bi bila da se gledaju oni koji su nastali pre 5-10 godina i gde su sad.
S obzirom da su osnovani pre 10 godina bilo bi zanimljivo videti gde su sve kompanije iz njihove prve 3 godine (a u te godine spadaju npr. airbnb, reddit, DropBox) i verujem da bi statistika bila drugačija, kako kroz stopu fejla, aritmetičku sredinu (a ne medijanu — više detalja u mom poslednjem komentaru), tako i koliko su kapitalizovale te kompanije i šta je to donelo YC-u
Da budemo iskreni, niko nema bas pravu (verovatno ni ribliznu) statistiku o success rate-u za startup-ove, jedan od vise razloga je i taj sto dobar deo njih udje u pricu a da se uopste ne registruje u apr-u (ili slicnim stranim agencijama).
Slazem se sa tobom Zoja,
Ono sto u Srbiji nedostaje to je analiza potreba i postojeceg kada se bilo sta startuje. Pogotovo za lokalno trziste.
Isto tako postoji razlika i u tome sta ko smatra uspehom – licno kao upseh vidim da je neko ostvario zeljeno, sto ne mora da bude ispoljeno u kolicini novca, poziciji ili “ slavi“ .
Detaljnije na temu startup-a , koje se dosta nadovezuje i na tvoj komentar, sam dala u svom komentaru :)
Ja ne mislim da je Milosev stav negativan nego realan. Milosa niko ne finansira da prica ovu prico, vec covek ima svoju firmu i deli vrlo realne probleme, dok StartIt po meni „prodaje“ maglu i finansira se pretezno iz donacija. A realnost kapitalizma je da niko nikog ne finansira zato sto ga voli vec zato sto ima koristi. Licno se slazem 100% sa Milosevim stavom i kompletnim tekstom, jer jedno je ponavljati vec izlizano „kljuc uspeha je da radite ono sto volite“, „motivisite se“ itd itd…. No shit sherlock? – Meni ovih Milosevih par linija teksta vise znaci nego izgubljenih sat vremena zivota na „znam da mozemo“ konferenciji jer se ovde otkriva kako jedan privatnik u zemlji Srbiji razmislja i sa kakvim se problemima susrece. E tu kad budete malo pomogli, moci cu da Vas shvatim a do tad ste za mene – Masna & Tasna.
Kao majstor karatea, moram da skinem kapu, pojas, kimono, cipele…za ovo poređenje sa katama.
Toliko istinitio. Tek nakon godina ponavljanja jednih te istih stvari, stičeš dovoljno znanja i iskustva da probaš nešto novo. I niko te ne kritikuje zbog toga. Jer si ZASLUŽIO pravo da probaš nešto novo i promeniš paradigmu.
Zanimljivo kako su Japanci to primenili i u Kaizen modelu. Pojednostavljeni Kaizen kaže da je inovacija posledica konstantnog usavršavanja postojećeg rešenja.
Tek kada postojeće rešenje dovedeš do savršenstva, možeš da inoviraš. Jer tek tada imaš dovoljno razumevanja i znanja za to.
Sjajan tekst.
Mladene, hvala na lepim rečima. ossu. :)
Pa bravo! A srpski startup san – vrh! Sita se ismejah!
Još od članka u kome si pisao o tome koliko ti je bilo teško da se rastaneš sa pojedinim članovima tima usled stanja na tržištu, redovno čitam tvoja razmišljanja jer uglavnom iskaču iz „kalupa“ što je veliki doprinos svakoj diskusiji.
U celoj ovoj priči najviše mi se dopada pristup korisničkoj podršci u tvoja lična iskustva kako napraviti dobru priču. Hvala ti :)
Hvala tebi. Kada dobijem ovako pozitivan komentar to me motiviše da nastavim sa ovim piskaranjem u slobodno vreme. :)
Startap koncept nosi mnogo vise rizika i „vas“ model je tu mnogo sigurniji. Ako je cilj poduhvata obezbedjivanje nekog redovnog prihoda, model kopiranja je skoro jedini koji postoji. Malo koji biznis je izmisljen u Srbiji. Gradjevinari kopiraju, ugostitelji kopiraju, vulkanizeri kopiraju, proizvodjaci ventila kopiraju, hosting servisi kopiraju… Vidi sta ljudi rade a da zaradjuju, pa to radi i ti samo malo bolje ili spretnije ili tamo gde postojeci lanac jos nije dosao. To skoro da ne treba ni da se preporucuje kao model. Jer to skoro da je jedini model.
Da li je startap onda gubljenje vremena? Moze biti. Isto kao i neuspesno kopiranje necega (jos jedna pekara?). Ako sanjas o tome da ces iz garaze da zaradis 100 miliona necega, pukao si i pre nego sto si krenuo.
Mnogo bitnije pitanje je sta zelis da postignes i da li znas sta ti je za to potrebno. Startap svakako nije bio gubljenje vremena za Nordeus i ActiveCollab, a to sto oni nisu primili investiciju ih ne cini nista manje startapima. Naprotiv.
Da li je onda uzimanje investicije ono protiv cega je ovaj post? Generalizacija tu ne pomaze. Uzimanje investicije je poslovna odluka koja treba da je zasnovana na poznavanju i najmanjih detalja sopstvenog posla i trzista. Poznavanje instrumenata i mehanizama finansiranja je osnova koju kao preduzetnik mora da savladas. Startap dinamika je drugacija, posebno kada primis investiciju. Sve se ubrzava, i propast i uspeh. Ustupanjem dela kontrole kupujes vreme. Odluke na pocetku procesa se reflektuju na kraj istog. Ima preduzetnika koji su stvarali kompanije sa valuacijama preko milijardu $ a da nisu zaradili nista. Ima i onih koji su promenili svet. I hiljade onih izmedju, koji su promenili nacin na koji neko radi, zivi, putuje, sedi, jede, igra se, dize investiciju za startap…
Inovacija nije samo da mora da izmislis naizmenicnu struju ili bateriju koja drzi 100 godina. Inovacija je kada resis mali problem i promenis nacin na koji se nesto radi. Da bi to mogao, mora da znas kako se to radi sada i kako bi se to radilo posle tebe i da li je ta razlika vredna truda i novca. I da li je ljudima zaista stalo da menjaju to kako rade sada. I zaista pomaze ako si vec crni pojas u tome. Jer samo tako imas kredibilitet da nesto menjas. I da dobijes investiciju i da te ljudi poslusaju i promene navike.
Dakle, to pravilo vazi u oba sveta. Kako u lifestyle biznisu, kako venture investitori zovu non-startap poslovanje, tako i u startap dinamici.
Svodjenje startapa na odlaske na konferencije i pumpanje sopstvenog ega bih da preskocim u komentarisanju. Ono sto jeste tacno je da tokom zlatne groznice najvise zaradjuju prodavci lopata i mapa sa nalazistima zlata. Ako ti je startup ideja da ces otici u neka brda da kopas i nadas se zlatnoj zili, onda je to to.
„Ako sanjas o tome da ces iz garaze da zaradis 100 miliona necega, pukao si i pre nego sto si krenuo.“
Ovo vidim kao primaran problem kod 99% osoba koje razmišljaju o pokretanju svog posla; sudim samo po svojoj okolini, ne znači da je pravilo :).
Potpuno se slažem Dejane. Thnx.
Da podržim maltene od reči do reči, gledano iz svoje profesije.
Čak mislim da je moja struka možda i bolja „pokazna vežba“ za sve ovo što ste rekli :).
Počev od toga da izmišljanja nema (dobro, kod nas ne može ni biti :), da je za ma kakvu „revoluciju“ potreban već stabilizovan posao – iz kojeg se TEK ONDA može generisati neka egzotična (čitajte i: rizična) usluga itd. itd.
Tzv. „bread and butter“ stomatološka ordinacija NIKAD nije propala, ako se drži premisa koja ste naveli, potpuno isto kao i (recimo) prava kafana.
Stvar je dalje milion i jedne okolnosti da li će se posao dalje razvi(ja)ti u „radnju“ high level usluga, da li će kasnije ići na zaokruživanje „proizvodnog procesa“ (kupovina i priključivanje npr. RTG kabineta, zubne tehnike, pa i turističke agencije i motela), ali osnov od kojeg se kreće su osnovna sredstva koja se mogu na prste nabrojati.
I umeće. I Znanje (veliko „Z“ :). I mnogo rada… Tehnološke novotarije su neprekidne, ovakve ili onakve, ali bazično – posao je posao, as is.
Kad kažem ljudima da je držati ordinaciju isto kao i držati kafanu, belo me gledaju, ali na svaki posao su itekako primenljiva pravila iz nekog drugog posla.
Najlepše hvala na sjajnom tekstu, srdačan pozdrav :).
Hvala puno na lepim rečima. :) Prvo je bilo znanje i zanat, a tek onda došla inovacija. Klnici pre treba da uče posao od ljudi kao što ste vi, a ne da pohađaju kurseve koje vode drugi klinci koji tek što su završili fakultete već predaju o tome kako uspeti u ovome i onome ili postaju biznis konsultanti. Previše je idealističko-kozmetičkih članaka o startupima i preduzetništvu sa puno pozitivne energije ali poprilično sumnjive efikasnosti.
Pri tom da se ne razumemo pogrešno, odlična je stvar to što radi ekipa Startit.rs i nije ovaj članak njima namenjen. Žao mi je što su se oni tu pronašli, ali ja mislim da je ono što oni rade dobro. Moj tekst je više o precenjenoj inovaciji i stranim investicijama.
Inače moram da kažem da mi je vaš blog bio jedan od uzora kada sam pokrenuo ovo moje „pisanije“. Preporučujem ga svima. :)
Ti si Miloše jedini „kompjuteraš“ :D kojeg pratim. (Ovo bi trebao biti kompliment:))
I ovaj tekst je još jedan razlog više za to.
Bila mi je drugarica na „Znamo da možemo“ u organizaciji startit.rs, pa je nakon svega bila mnogo oduševljena…Pozitivna energija, ideje, pare, uspeh… sve je prštalo od sreće.
Nakon iščitavanja celokupne njihove reklame i ponude, ja sam ipak ostala malo skeptična.
Ko će meni da da pare, eto tako, na lepu ideju?
Ko je uopšte to?
Šta meni znači njihov matični broj?
Koliko meni uopšte ostaje procenata dok dve strane, koje su veće od mene, uzmu sebi svoje?
…da ne pričamo o tome da oni ne finansiranju otvaranje lokala, nego samo „virtuelne“ poslove, tj. one koje oni kontrolišu…
Tako da… Potpuno sam okrenula glavu od toga, jer moj biznis plan se oslanja na već postojeću ideju, sa nekim mojim novinama… Baš ono o čemu si pisao.
Hvala ti!
Hvala na komplimentu. Znači to nama piscima početnicima u pokušaju. :)
Možda ne bi bilo loše napraviti jedan startap koji objašnjava šta su to „kate“ :) U svakom slučaju, prilično si pojasnio kakva je situacija. Ja sam već odavno postao hejter, koji ne priča da su stvari ružičaste, jer na taj način više odmažemo nego što pomažemo.
:) huh, da. Znam da su mi ponekad primeri malo nategnuti u tu sportsku stranu, ali šta da radim kad je moj štof takav. Hvala.
Kao kolega, bivši karatista, mogu da kažem da ti je poređenje fenomenalno. To je to. Ako si vežbao tradicionalni karate, sigurno znaš da je faza „unošenja inovacija“ rezervisana za dugogodišnje majstore, faktički filozofe, koji negde u 50-oj, 60-oj godini sa crnim pojasom 7. dan i puno puno takmicarskog, trenesrskog i generalno duhovnog iskustva postavljaju neka pitanja i daju neke nove odgovore…pa recimo malo modifikuju način izvođenja npr. poteza u „niju shiho“ kati. Koristim apsolutno isti primer objašnjavajući istu poentu koju si ti ovde izneo.
Uspeh će u ovome o čemu pričamo pre postići iskusniji ljudi nego početnici. Naši guru-ji (kao da su u nekom multilevel sistemu) na raznim seminarima potenciraju da neki mladić/devojka imaju šanse za uspeh najviše ako započnu nešto svoje novo. Pa upravo neiskusni imaju, kako samo ime kaže, manjak iskustva i ne računaju na jako puno stvari. Neki imaju sreće, brzo odreaguju pa u hodu bro ispravljaju greške, neki su, što ti reče Mozarti, ali generalno većina pukne. Što je OK, ako sebi to možeš da priuštiš.
Da ne ponavljam tvoje reči, sve si rekao, oduševljen sam.
Pozdrav kolega. Hvala na lepim rečima, potpuno se slažem.
Iskreno, bolje je iskustvo steći dok vas plaćaju i to kod ajkula. Treba prvo zaplivati u tim opasnim vodama i preživeti! Potom zakoračiti odvažno i raditi na svom „start-up“, to je tkz. Spilbergov model: da bi radio ono što želiš prvo moraš da radiš ono što moraš. Što se tiče inovacija, to se radi frekventno i u malim koracima a u sitnim detaljima se vide unapređenja. U tim beskrajnim ponavljanjima na kraju se i rodi prava inovacija. Zato vredi se pomučiti na onaj ili ovaj način, bitno je da pri tome pre svega budete svoji na svom. Kada ste mladi dozvolite sreći da se poigra sa vama pa ako uspe, uspe ako ne ima vremena i za ovaj drugi pristup ili neku dobru knjigu. Pozdrav i hvala!
Hvala na komentaru Milane.
Još jednom hvala Miloše na članku, treba otvoreno pričati o ovim temama. Pozdrav.