S vremena na vreme, kada odem na pijacu doživim potpuno neverovatnu stvar – pijačnog violinistu. Dok narod kupuje, potpuno neprimetno u masi, jedan mladi čovek izvodi pravi mali koncert za violinu.
Svake subote idem na pijacu. Idem u blok 45 jer na to pijaci se nalazi mala organska pijaca. Već par puta sam se zadesio tu u trenutku kada čovek svira violinu. To tako fenomenalno zvuči i cela atmosfera je potpuno nestvarna. Za trenutak se osetite kao da ste u Beču ili Londonu.
Pojačajte zvuk snimao sam telefonom pa je zvuk malo slabiji.
Većina ljudi na pijaci ga ni ne primeti jer misle da je to ustvari muzika sa ozvučenja. Ja sam mislio da ga verovatno plaća opština da podiže kulturu na pijaci. Međutim nije tako. Pričao sam sa drugaricom Cecom koja prodaje na pijaci i ona mi reče da je to Danilo Anđelković, njen drug, a inače profesor violine. Izguglah čoveka u dva poteza i pronađoh više o njemu .
Pijaca i violina – to mu dođe kao jing i jang. Jako inspirativan početak vikenda.
Beograd je prepun skrivenih dragulja i neverovatnih ljudi.
Upravo tako, nestvarna atmosfera, koliko je malo potrebno! Ja sam toliko bio ganut da sam odlozio kupljene stvari, nasancio se na jednu praznu tezgu i slusao ga dugo..Nervoze zbog guzve i novcanih kalkulacija tipa kako kupiti sto vise sa sto manje ovog puta nije bilo, jedva cekam sledecu subotu