Već neko vreme iz hobija se bavim kaligrafijom. E sad, kada kažete kaligrafija, ljudi odmah pomisle na krasnopis kojim se pišu otmena pisma i diplome – ne mislim na to. Moje interesovanje je vezano samo za ćirilično pismo i način kako je pisano u knjigama u srednjem veku.
Kaligrafija je odlična antistres vežba. Doživljavam je kao neku vrstu meditacije ili molitve. Elem, lepota kaligrafije se nalazi u nesavršenosti slova koje pišete slobodnom rukom. Da nije tako, onda bi jednostavno tekst odštampali na računaru i ta slova bi bila perfektna, ali ne bi imala dušu.
Bavljenje kaligrafijom podrazumeva igranje sa raznim vrstama olovaka, pera, penkala, mastila i vrsta papira. Za razliku od slikanja, kaligrafijom se mogu baviti svi jer svi znaju slova, dok je za slikanje potreban talenat ili mnoogo vežbanja. Elem uz samo malo vežbanja, dobro pero i mastilo brzo ćete doći do originalnog svog načina pisanja slova.
Za mene glavni uzor u pisanju kao što rekoh predstavljaju srednjevekovne srpske knjige i povelje. Dakle, govorim o rukopisnim knjigama koje su se održale na ovim prostorima mnogo duže nego u drugim delovima sveta (do 18. v), jer su štamparije i štampanje srpskih knjiga za vreme Turaka bile zabranjene.
Rukopisne knjige su nastale u pravoslavnim srpskim manastirima koji su tokom srednjeg veka bili pravi centri pismenosti na Balkanu. U našem školstvu nije dovoljno naglašeno koliko je crkva odgovorna za uvođenje pismenosti i nauke kod nas.
U to vreme kontekst je bio drugačiji, jer su pismenost i obrazovanje bili rezervisani samo za monahe, vladare i eventualno trgovce. Nije postojalo školstvo u smislu da je obavezno i dostupno svakom čoveku kako je to slučaj danas. Mogao je svako lako da krene u crkvenu školu, ali bi u njoj ostajali samo ako ste izvrsni. U ta davna vremena pismenost se negovala pre svega prepisivanjem i proučavanjem jevanđelja, molitvi i životopisa.
Knjige su bile skupe jer se pisalo na pergamentu, koji se dobijao od kože koza i ovaca ili na ručno pravljenom papiru. Recimo za pisanje Miroslavljevog jevađelja bilo je potrebno više desetina koza za dobijanje dovoljno kože za izradu 181 lista. Pisar bi rukom mesecima, ponekad godinama pisao i oslikavao knjigu. Ta knjiga bi zatim stavljana u korice (knjigovezana) i ukrašena zlatom i dragim kamenjem. Te vredne korice su zbog svoje vrednosti bile meta pljačkaša i osvajača i zato većina starih knjiga nema originalne korice, već su često ponovo koričene par vekova kasnije. Na samom kraju ta knjiga bi bila pohranjena u neku crkvu ili manastir za bogosluženje u sledećim vekovima.
Za vreme turske okupacije knjige su spaljivane jer su negovale sećanja na slavnu istoriju, staro srpsko carstvo i državnost. Knjige skrivane po zabačenim manastirima, kućama ili iznošene u pravcu Venecije, Rusije i Austro-Ugarskog carstva. Pred kraj turske vlasti, knjige su nemilice prodavane kupcima u inostranstvu. Nažalost, jedan od najvećih prodavaca srpske kulturne baštine je bio gospodin Vuk Karadžić koji je prodao preko 1000 rukopisnih knjiga (srbulja), ali o tome drugom prilikom.
Staroslovenski
Knjige su pisane na staro-srpskom jeziku, za koji se danas uobičajno koristi izraz crkveno-slovenski. Međutim taj naziv je samo zgodan kompromis za skrivanje njegove prave prirode. Taj jezik je bio korišćen na srpskom dvoru i bio je jezik plemstva i monaštva. Monasi i crkva u to vreme su bile oblik civilne vlasti stare srpske države, nešto između opštine, bolnice, muzeja, biblioteke, škole i seoske zadruge danas.
Da stvar bude još gora tim staro-srpsko-slovenskim jezikom smo pisali mi, Bugari i Rusi, korišćen je na teritoriji Rumunije, Moldavije, Grčke, Bosne i Dalmacije a razlike su bile toliko male da pismenim ljudima nije bio potreban prevodilac. Drugim rečima, da nije bilo Vukove reforme i da je pismenost otišla u drugom pravcu na bazi negovanja starog jezika i pismenosti mi bi smo danas bez previše muke čitali naše, bugarske i ruske srednjevekovne knjige.
Posle Vukovih reformi i uvođenjem školskog sistema društvo je formatirano. Srpski jezik je izmenjen na novi oblik hrvatsko-srpskog jezika i od tada više nismo u stanju da čitamo svoje srednjevekovne knjige. Tuga.
Da stvar bude još gora, čitajući knjigu Srpsko-srpski rečnik 3. sveska (link za kupovinu) profesora Radovana Damjanovića saznah kako je za vreme titove Jugoslavije na Filozofskom fakultetu, katedri za istoriju srednjeg veka Srbije, taj staro-slovenski bio izborni predmet, a latinski je bio obavezan predmet. Kako ćeš proučavati istoriju Srbije ako nisi u stanju da čitaš srednjevekovne srpske knjige? Zašto latinski? Zvuči kao zavera.
Zbog proučavanja ćirilične kaligrafije, počeh po malo da čitam i proučavam staro-slovenski, evo zgodne knjige koju je napisao Svetozar Nikolić ako ste zainteresovani.
Elem, dosta istorije da se vratimo kaligrafiji.
Mastilo i pero
U srednjem veku mastilo se dobijalo od hrastovog žira ili od čađi. Boje su se dobijale od povrća ili mlevenjem minerala, a u smesu se često dodavalo žumance i alkohol.
Za pisanje je uglavnom korišćeno guščije pero ili trska jer su obe stvari bile lako dostupne svuda. Vrh pera je oblikovan nožem tako da dobije željenu debljinu slova i količinu mastila.
Svetlopisi
U početku mi se činilo da srednjevekovna prepisivačka delatnost nije dovoljno kreativna, međutim pisar je svoju umetničku slobodu ostvarivao u izradi minijaturnih ilustracija. Tu i tamo tekst bi bio ilustrovan malim slikama ili geometrijskim oblicima sa bogatim ukrašavanjem i bojama. Često su prva velika slova u tekstu nacrtana kao slike.
Kod nas i u svetu se za ove minijature koristi izraz ”iluminacije”, ali u srpskom jeziku postoji mnogo lepši zaboravljen izraz – svetlopisi.
Svetlopisi su ponekad ukrašavani zlatom i obiluju jako sitnim detaljima za koje je potrebna dobro uvežbana ruka. Za crtanje ovakvih detalja je verovatno korišten uveličavajući sud i male precizne četkice.
Miroslavljevo jevanđelje je poznato po svojim svetlopisima početnih slova.
Kaligrafski vjaz
Jedan oblik svetlopisa je poznat kao ”kaligrafski vez” ili ”vjaz” i meni lično najlepši deo ove priče. Na prvi pogled ta ukrasna forma pisanja je negde na pola puta između ćirilice i mističnih runa. Slova su izdužena, prepletena i poluskrivena tako da je potrebno prilično poznavanje tematike da bi ste bili u stanju da rastumačite šta tačno piše. Evo par primera sa srpskih povelja.
Osnovna tehnika pisanja slova
Par reči oko metodologije obuke, potrebno je nekoliko dana da malo crtate prave, kose i krive crte kako bi razvili sigurnost pokreta. Pre pisanja potrebno je da na papiru izvučete slabo vidljive linije kako bi vam slova ostala u liniji.
Neophodno je videti osnovne poteze, nakon toga je dosta lakše skapirati kako je nešto rađeno proučavanjem samog teksta. Napravio sam mali video da nekome pomognem ako ga interesuje, mada je moja kaligrafska veština zaista skromna.
Kako početi i gde nabaviti opremu
Napisah ovaj tekst u želji da povećam broj ljudi koji će se zainteresovati za našu staru pismenost. Možda će nekom to biti samo hobi, ali se nadam da će vremenom biti više ljudi koji će shvatiti značaj proučavanja staro-slovenskog i starih rukopisnih knjiga. Znanje je moć.
Kako lako da uđete u kaligrafski hobi? Evo opreme koju preporučujem za početak:
Pilot parallel pero za kaligrafiju
Pilotovo paralelno pero možete kupiti preko Ali ekspresa, a ima ga i kod nas u prodavnicama boja i četkica za umetnike.
Druga opcija koja se često koristi kod nas je da koristite običnu trsku, bambus ili guščije pero i dajem vam link do Youtube video klipa na kome možete naučiti kako se to radi.
Za kraj evo lepog video klipa u kome su prikazani svi procesi izrade rukopisne knjige:
Poštovanje Miloše,
mnogo Vam hvala što ste mi poslali ovaj e:mail, ulepšali ste mi dan i probudili potisnute emocije!!!
Pozdravljam Vas!
Hvala vama.
Написао БиХ само пар добронамерног осврта на текст …
“ … моје интересовање је везано само за ћирилично писмо и начин како је писано у књигама у средњем веку … “ …
.
Е , ту сада наступа извесна контрадикција…занимање за ћирилично писмо и цео корпус текста твог блога … који није писан ћирилицом…
како објаснити да је ћирилично писмо само за средњевековне књиге , а није за данашње текстове …
Шта то недостаје ћирилици да би била употрбљена за писање текста твог блога ?
Зар је само за калиграфске вежбе погодна , а за свакодневни текст није ?
.
Када неко прође , данас , београдским улицама , никада неће помислити да пролази кроз српски град , такорећи престоницу , за пример , рецимо…
95 % натписа , реклами , фирми , све писано латиницом , а добар део и на енглеском… У престоници Србије. Сасвим недолично , боље рећи срамотно.
Гледао сам неке разгледнице србских радњи у местима аустро_угарске монархије , оно 1909 , 1912 ,све рекламе на радњама … ћирилицом , а данас ?
.
Да , знам , неко ће рећи , па и латиница је србско писмо. Добро.
Нисам одавно био у Загребу , али да ли је тамо , рецимо 95 % фирми , реклама , писано … ћирилицом.?
Што се Хрвати не похвале да су у ствари Срби коју су прешли у католичанство , па као везу са матицом користе … ћирилицу…
.
Конгресна библиотека , у USA , има једноставан алгоритам сортирања , ћирилични текст – српска књижевност , латинични текст – хрватска књижевност. Без обзира ако је писац Милан Ракић или Његош. Књига латиницом – хрватска књижевност. Али Срби за то не маре. Све књиге сада штампају латиницом. ( 95%).
Горски вијенац – латиницом.
Његош , Хрват , нема везе.
Имају Срби генија за бацање и заборав , колико хоћеш…
.
Летос, продавац на пијаци продаје “ грожђе са Опленца “ , лепо написано _ латиницом , у Београду.
Питам га је ли Опленац у хрватској , је ли то увозно грожђе , а он се наљути на мене. Какво глупо питање… Ето сељак са Опленца гаји … латиницу…
Или не сме да пише ћирилицом , у Београду ? Има забрана ? Чија ?
Да ли сељак из Сплита рекламира своје грожђе … ћирилицом ?
Чисто ради реципроцитета и симетрије…
.
Ово пишем ради данашње мале деце , која живећи окружени са свих страна латиницом… лако и без туге одлазе да раде код страних господара , преко границе, наравно , услов је да науче немачки или енглески , а да под хитно забораве српски и азбуку, што многи и олако , несмотрено , чине.
Не мислећи о погубним последицама.
Заборављајући да је азбука уписана у њихов генетски код , и да им ћирилица омогућује приступ вишим сферама и сазнањима..
.
Нека од многих америчких обавештајних агенција ( оне са три слова , NSA , … ) развија специјални програм за анализу смисла садржаја неког текста , и тај софтвер се заснива на … азбуци.
Вештачка интелигенција на азбуци.
Американци разумеју дубоки значај србског језика и ћириличног писма , азбуке , а у Србији се нехајно прелази преко тога.
Еј , Срби , освестите се , већ једном.
Сетите се да сте народ најстарији. Који народ на свету има календар , по коме је ова година … 7526 … ( или тако нека… ). То не сме да се заборави. Тиме и азбуком треба бити поносан.
Азбукивједи…прво беше слово…
Ценим ваш коментар али морате мало да уђете у тематику пре коментара. О ћирилици и подизању свести о њој сам писао пре пар година. Овај блог је одавно на ћирилици и латиници, али га ви гледате на латиници. Имате горе у главно менију поред иконе за енглески и иконицу за ћирилицу.
Осим овог блога и сајт моје фирме је урађен на ћирилици и ту смо једна од ретких фирми која то има.
https://milos.io/%d0%b7%d0%b0%d1%88%d1%82%d0%be-%d1%81%d0%b0%d0%bc-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d1%88%d0%b0%d0%be-%d1%81%d0%b0-%d0%bb%d0%b0%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b5-%d0%bd%d0%b0-%d1%9b%d0%b8%d1%80%d0%b8%d0%bb%d0%b8/
https://milos.io/%d0%bf%d1%80%d0%b0%d0%ba%d1%82%d0%b8%d1%87%d0%bd%d0%b5-%d0%bc%d0%b5%d1%80%d0%b5-%d0%b7%d0%b0-%d0%be%d1%87%d1%83%d0%b2%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d1%9b%d0%b8%d1%80%d0%b8%d0%bb%d0%b8%d1%86%d0%b5/
https://milos.io/%d0%b3%d0%be%d0%b2%d0%be%d1%80%d0%b8-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%b4%d0%b0-%d1%82%d0%b5-%d1%86%d0%b5%d0%be-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82-%d1%80%d0%b0%d0%b7%d1%83%d0%bc%d0%b5/
https://adriahost.rs/%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8/
Ценим мишљење и не замерам, него ето чисто да знате одавно ја бијем ту битку и лично и на пословном плану.
Тачна твоја објашњења.
Мој исхитрен текст.
Сада још више ценим твој труд око борбе за место ћирилице у Србији.
.
Моја претходна порука је настала када сам прочитао твоје занимање за српски светлопис и блог на латиници.
Када сам на неком десетом сајту приметио твој текст о земљаним кућама , следио сам тај линк и стигао до латиничне верзије блога.
Сада се наравно поставља питање зашто је линк усмерио на латиничну верзију а не ћирилични.
Наравно , и битније питање зашто онда уопште паралелно опстаје и латинична верзија.
Знам , могући одговор , да би читаоци са простора бивше сфрј могли да читају…
Али они нису битни , они су минорни, за наш домаћи проблем.
Ми имамо проблем овде , у Србији , да је скоро све на латиници , да ђаци прваци живе у окружењу и упијају латиницу , скоро да ће постати несвесни да ћирилица уопште постоји.
То је велики домаћи проблем.
А да ли ће неко из Загреба или Сарајева читати текст…па нека науче ћирилицу. Ионако су то све Срби , католичке или муслиманске вере. И који можда на тавану куће још држе славску икону својих прадедова. Па нека се они потруде да науче да читају ћирилицу !!!
А верујем да знају ћирилицу али желе да натерају Србе да им нуде латиницу , да им угоде , а и да Срби себи признају да је ћирилица превазиђена ..
А не да их примамљујемо нудећи им текстове на латиници !
.
Дође ти гост у стан који каже да избегава шећер торте и колаче , а ти му понудиш пун тањир колача !
Како ће онда прећи на дијету без шећера ? ( без латинице ).!
Такође стоји твоје образложење да нисам детаљније прелистао твоје текстове. Јесте.
Зато предлажем да у текст, негде , убациш датум објављивања , да доцнији читалац може да се оријентише по временској оси… како следе чланци..
Такође , стварно нисам приметио ону сличицу за прелазак на ћирилични верзију , јако је ситна сличица , скоро неприметна , јер користим мобилни а не лаптоп или десктоп…где је можда уочљивија..
.
Ето , сада смо размрсили почетне недоумице око начина приступа исправној верзији блога.
.
Да ли треба да поновом ону изреку :
Ceterum censeo carthaginam delendam esse …
.
како је некада давно увек говорио онај римски посланик..
.
Када би то превели на српски ,…
Користи ћирилицу увек и само увек…
И зато предлажем што пре стопирај латинични верзију блога и једноставно приморај посетиоце да читају ћирилицу.
Ко не зна нека научи.
Користиће му. Азбука свето писмо.
.
Када читам неки блог на енглеском , нико ми не нуди и верзију на српском. Научим енглески.
Па поступити према њима истом мером.
Не може се ратовати за повраћај места ћирилице , ако истовремено нудимо и латиницу.
Људи ће по кобној инерцији наставити да читају латиничне верзије. И оде ћирилица у заборав.
Keep on fighting ! Pro patria serbica !
Размишљао сам и о опцији да цео блог буде на ћирилици, међутим ту има више проблема који су више везани за интернет претраживање и цензура која се већ ту и тамо појављује на разним сајтовима за ћириличне текстове. Мања ми је брига екс-ју територија, виша сам циљао граџане наше ону ”про западну” струју што не воли ништа домаће. Прочитају неки од текстова па се замисле понекад, а то је за мене лично мала победа. Ето, то су нека размишљања око латинице…
Хвала на коментарима и подршци.
Ризично и проблематично балансирање. Са тенденцијом предаје.
Ако су циљна група за примамљивање прозападни граџани , они нису вредни труда а ни спомена. Они су отписани од србског колективног корпуса. Индоктринирани , преобраћени , зомбирани.
То је као да кажеш , пишем латинични верзију због окорелих наркомана , па можда ће се неки просветлити и оставити латиничну дрогу , што није за очекивање.
Сем тога они су у школама у Србији ипак имали мале и кратке вежбице писања ћирилицом , па ако буду заинтересовани за неки текст , они ће можда прочитати , па макар био писан ћирилицом.
Јер размишљање да се остави латинична верзија блога , има за последицу да ће обични , нормални читаоци читати и даље верзију на латиници , а то би ипак била штета , и грех.
Треба навићи читаоце да читају текст ћирилицом, бар једно острвце текстова у ћириличном амбијенту.
Добар број посетилаца се већ навикао да је већина блогова латинична , примили су то здраво за готово , а то је велика штета и опасност. Знак да ћирилица дефинитивно губи битку са латиницом.
Срби се предали. отписали ћирилицу.
Форсирати слоган :
Пиши ћирилицом да те цео свет разуме.
( Лепо звучи, а тешко изводљиво. )
.
Што се тиче страних прикривених наговештаја цензуре над ћириличним сајтовима , то је опасност и ит стручњаци би морали да размисле како неутралисати ту цензуру , а још опаснију ауто-цензуру која је неизмерно опака.
Ако се појединац колеба да ли да постави ћирилични сајт ,… па ипак не , та његова аутоцензура је опаснија него да му неко споља омета или блокира сајт.
Ауто шахмат ! ?
.
Аустроугарска војска када је у 1 рату окупирала Београд , прво што је урадила , забранила је ћирилицу.
Табле на фирмама , путоказима…само латиница. Окупатор зна да ћирилица даје снагу Србима. Зато је укинути.
За време те кундк окупације великог србског родољуба , Петра Кочића , склонили су у лудницу да га аустријски цензори не пронађу.
Сигурно би му цензурисани живот.
.
Можда би савет од руских стручњака указао како превазилазити цензуру ћирилице ?
.
Да закључимо , са предлогом…
Може један ћирилични маегери ка латиничном словољубу ? Поен !
Lepo je pisati ćirilicom ali jednostavno razumem vlasnika bloga.
Postoje peripetije, evo npr tražiš text o kaligrafiji, ako ukucas latinicom na google izbacice ti i ovaj divan text pa ce ga nego procitati i zainteresovati se, ako cirilicom verovatno mali broj odgovora.
Cirilica uopste NIJE prakticna na internetu. Ja sam jedno vreme probao da na telefonu koristim cirilicu i nema sanse. Kucam poruku na cirilici, onda udjem na YT mora latinica, onda udjem u play store latinica, kucam mail poslovni latinica…znaci bukvalno svaki cas klikces za promenu pisma, cak je i zbunjujuce jer je drugaciji raspored od onog QWERTY koji smo svi navikli.
Lepo je sto imamo dva pisma i treba da imamo izbor pri pisanju kad je vec tako.
Поздрав.
Похвале за текст.
Поздрав за Бели орао збг, али орле ти написа семинарски рад, а не коментар :)
Интересантан је тај калиграфски вјаз. Први пут сам приметио код Краља Твртка веома занимљив потпис, као нека претеча графичког дизајна. И од ове архивске грађе што нам није спаљена остало је доста занимљиве калиграфије.
С анђелима
Pozdrav,
zanima me da li negde mogu da se nabave i download-uju sabloni kako bi mogao da pocnem da ucim?
Za sada sam nasao gomilu sablona ucenje pokreta ruke ali to je generalno za kaligrafiju, mene zanima recimo srednjovekovni nacin pisanja cirilice ili tj „font“ koji se koristi u recimo crkvenim pisanjima i knjigama.
Најбоље место за download ће бити наши стари манастири, царске повеље и иконе. :)
Potpuno se slažem sa g. Beli orao zgb. Nažalost i ja ovaj komentar pišem na latinici jer nemam ćirilično pismo na tel. (Ili neznam da ga nadjem).
Mislim da mi srbi u svojoj prostodusnosti ne umemo da se suprotstavio skrivenoj , podmuklo, pretnji. Razumemo samo otvorenu pretnju i njoj se odupiremo. Moramo da promenimo način kolektivnog razmišljanja. Inače ćemo nestati
Svaka čast Miloše,
Do tebe nisam ni znao koliko malo znam o temama o kojima ti pišeš.
Raduje me svaki tvoj post.
Hvala i sve najbolje.