У доба Никонових реформи (16. век) језуити су били најактивнији у својим прикривеним акцијама, фалсификатима па и убиствима. Много римокатоличких догми је тада продрло у православље.
Главни заговорници уније са римокатолицима су тада, а и сада, били Грци фанариоти из Васељенске патријаршије у Истамбулу. Они су увели тај начин крштења са три прста. Данас на многим местима на интернету можете видети да се католици све чешће крсте на тај начин. Можемо видети како мало по мало вековима мењају делове обичаја гурајући нас ка унији са римокатолицима.
Мало по мало, често уз речи ”не разумете ви то, све је то исто”. Прво благо измене начин како се крсти, онда литургију, па причешће и исповест.
У прошлости прикривени староверци су се јавно крстили са три прста, а тајно кући са два. Пар векова касније овај мотив се појављује у модерној култури најчешће у дечијим играма.
Из оног времена остао је израз кад ти неко у поверењу добаци ”држим ти фиге” који се може наћи у многим културама и данас. Погледајте слику и биће вам јасно.
Држим ти фиге.
Или ако се сећате када смо били деца па нам неко тражи да се закунемо али онда гледа да ли си прекрстио прсте иза леђа и тиме поништио заклетву. Све је то сећање на тајно чување старог обреда. Касније се изгубило значење јер је прошло много времена.
Обећање не важи јер сам прекрстио прсте иза леђа.
Са мигрантима у Америку је такође и ово отишло па се тамо и данас каже ”Cross my fingers hope to die”. У буквалном преводу то је ”прекрстио сам прсте да бог да умро (ако лажем)”.
Таковски устанак
Налетех на слику Паје Јовановића о Таковском устанку где се види да устаници око њега имају подигнуте руке са два прста. Е сада обично се каже да су подигнута три прста али ето погледајте сами па просудите.
Паја је живео у доба када је око њега још било живих сведока тог догађаја па је можда чуо нешто што га је инспирисало да нацрта слику на овај начин.
Кнез Милош је ослободио српску цркву од фанариотских епископа. Примећујете како свештеник на слици има грчку верзију капе? Елем, кнез Милош је донео Уредбу за свештенство и ту ставио под контролу државе рад грамзивих грчких владика. Уредба је забрањивала да прикупљају новац од народа, таксе су биле фиксиране а новац који се годишње плаћао цариградском патријарху је ишао из државне таксе.
Милош је, 1830. године, хатишерифом од султана добио да Срби могу сами бирати своје епископе и тиме коначно ослобађа српску цркву од фанариотског загрљаја. Дакле слика Паје Јовановића је можда нацртана на тај начин са прецизном намером, а можда и није. Ко ће га знати.
Рекао бих да се народ окупио око Милоша и да су старим крстним знаком хтели да пркосе и да се отргну од Грка.
Будите со свету
Један мој пријатељ ми је причао да је највећа концентрација старовераца у Русији у региону Туве који се налази на тромеђи Русије, Монголије и Кине. Они су тамо побегли од царске војске која их је прогањала, јавно спаљивала и пуно их је погинуло у некој бици. На крају је већина побегла иза беспућа Алтаја.
Регион Туве је површина величине пола Европе у којој живи 300 хиљада људи, где је огромна нетакнута дивљина. Мој пријатељ Ђурађ је путовао тамо и рекао ми је да је видео да се тамо људи и данас крсте са два прста.
Регион Тува се налази иза Алтаја.
Када сам истраживао око староверског крштења са два прста наишао сам на пар текстова које тада нисам разумео. Читајући њихове текстове из доба Никонове реформе људи су говорили да је патријарх Никон увео унијатски знак крштења са три прста који је исти као када узмете со из сланика да посолите нешто. Говорили су да унијати тако соле нешто а да су избацили Христа из знака крста. Тада ми то није много значило и нисам разумео на шта алудирају са тим сољењем.
Елем, ових дана читам Евстатија Михајловића, једног од најобразованијих Срба свога времена који је 1863. године у делу Одбрана Кирилице од Вуковице критиковао реформу Вука Караџића и указивао на његове грешке у преводу Новог Завета и проблемима реформе. Књига је изузетно интересантна али у једном тренутку сам налетео на следећи запис:
Каже да је у Јеванђељу по Матеји на страни 69. ст. 23. текст лоше преведен јер је Вук написао да је Христ рекао: ”који умочи самном руку у здјелу, он ће ме издати”. Међутим, Евстатије указује на погрешан превод и пита зашто ”здјела” када је у старословенском оригиналном тексту реч ”сланик”.
Каже Евстатије да је Вук преводио са немачког и да је тако прескочен оригинални смисао и да је реч ”солило”, тј. ”сланик” замењена речју ”чинија” или ”здјела”.
Дакле оригиналан текст у нашем Јеванђељу каже ”онај који умочи самном руку у сланик, он ће ме издати”.
Сланик…
Посолити…
Три прста и схватих на шта су староверци мислили.
П.С.
- На све стране сам питао зашто неко не преведе Мирослављево јеванђеље јер је оно наше најстарије сачувано и увек бих добијао одговор ”па нема потребе, то је све исто као у Вуковом преводу”. Е па господо, ето вам један мали доказ да није то баш све исто и да су детаљи итекако битни.
Пословица каже ”Ђаво је у детаљима”.
Први и други део текста на ову тему:
Зашто су Грци хтели да спале српског монаха оца Дамаскина на Светој гори?
Хвала вам пуно Милоше на истини коју сведочите , Бог вас поживео и верујте ми многи би радо помогли колико ко може да се настави борба за истину ради ослобођења Срба овде и широм света ..
Хвала Горане, истином до преумљења и слоге.
Поздрав.
Занимљив текст. Чак и проверљив. У штампаном издању Мирослављевог јеванђеља (Родић Јовановић) заиста пише сланик за Матеј, 26:23.
Имам питање и сугестију.
Можете ли да наведете називе неких дела која сте читали приликом истраживања теме?
Сугестија нема директно везе с темом, али обзиром да сте поменули у тексту да је регија Туве (означено црвеном бојом на мапи у тескту) величине пола Европе, чини ми се да податак није тачан. Тува је површине од око 170.000 квадратних километара, што је мало преко половине површине Пољске. Ни близу половине Европе. Молим, проверите.
Поштовање Антоне, хвала.
У праву сте за Туву, ја лично нисам то нешто превише ни проверавао јер ми је пријатељ испричао где је био па сам пренео његове речи. У праву сте, исправићу то.
Што се тиче линкова текстова које сам користио, сваки текст често има линковане неке речи на изворе па то треба погледати. Конкретно за овај текст, он је један од три текста на ту тему и сва три обилују изворима у линковима.
https://milos.io/zasto-su-grci-hteli-da-spale-srpskog-monaha-oca-damaskina/
https://milos.io/izvori-o-krstenju-sa-dva-prsta-od-starine/
Свако добро.
Архимандрит Рафаил отвечает:
Уважаемый Валерий! В Православной Церкви, при единстве догматики и каноники, существовало определенное различие в обрядах. Например, из творений Иоанна Златоуста мы узнаем, что в его время христиане крестились одним перстом, налагая его на лицо. Святые отцы стремились к унификации обрядов, но не считали обрядовые особенности разделением в вере. Русская Церковь допускает двуперстное крестное знамение, но трехперстное знамение содержит в себе больше символов и догматов, выраженных знаковым языком. Один из поместных соборов Русской Церкви в 70-ых годах 20-го столетия постановил, что старообрядческая традиция в обрядности не мешает духовному и мистическому единству. А осуждение старообрядчества Восточными Патриархами имело в виду непослушание Церкви и даже хулу на нее. Двуперстное знамение, по-видимому, не пришло на Русь из Византии, а представляет собой консервацию обрядов 15 –16 столетия, возникших на Руси, и отчасти зафиксированных на Стоглавом Московском Соборе. Надо сказать, что двуперстное знамение не вызывало в свое время возражений со стороны восточных иерархов, регулярно приезжавших на Русь. Вопрос об исправлении обряда был поднят русским патриархом Никоном 17-ом столетии.
Архимандрит Рафаил отвечает:
Юрий! Старообрядцы были преданы анафеме не из-за приверженности к обрядам, которые сложились на Руси в 15-16 веках, а из-за хулы на Церковь и правительство. Для старообрядцев того времени слово “никонианство” звучало как брань. Они вовсе не были мирными овечками по сравнению с государственной властью, которая принуждена была принять против них строгие меры. Так, например, сын протопопа Аввакума, в Кремлевском соборе облил дегтем гробницу царя Феодора, и это послужило одной из причин казни Аввакума. В старообрядческой среде появился Емилиан Пугачев. Православное трехперстное крестное знамение является сокращением Символа Веры, исповеданием догмата о равенстве Лиц Святой Троице и Богочеловека Христа Спасителя. Двуперстное знамение содержит в себе только часть Символа Веры, относящуюся ко второму Лицу Святой Троицы – спасительным деяниям Богочеловека. Двуперстие не противно Православию, но лишено всеобъемлющего духовного содержания, поэтому его могут употреблять некоторые люди, вроде о.Андрея Кураева, который по собственному разумению считает двуперстное знамение более правильным, чем трехперстное. Аргументы о.Андрея Кураева я считаю непродуманными. Святой Филарет Московский, которого часто цитирует кстати и некстати Кураев, однозначно утверждал, что обряды раскольников вовсе не древние; в частности он ссылался на то, что в Грузинской Церкви, сохранившей древнее предание, существует не двуперстное, а трехперстное крестное знамение. Там же святитель Филарет называет Грузинскую Церковь “свидетельницей Православия”. Аргумент о том, что Святая Троица не была распята, похож на довод некоторых протестантских сект, которые крестят через одно погружение во имя Иисуса Христа. Они, подобно о.Андрею, говорят, ведь не Святая Троица крестилась во Иордане, а один Иисус Христос, зачем же креститься во имя Триипостасного Бога? Еще более оригинален аргумент о.Андрея о том, что трехперстное знамение появилось во время противостояния христианства исламу. О.Андрей не знает или забыл в полемическом задоре, что ислам вообще отрицает распятие Иисуса Христа. В Коране написано, что был распят Симон Киринейский, взявшийся нести крест на Голгофу, а Христос взят на небо, а в последние времена придет на землю, умрет и будет похоронен рядом с Магометом. В Медине даже обозначено место будущей могилы Иисуса Христа. Магометанам глубоко безразлично: полагают христиане крестное знамение во имя Святой Троицы, или только во имя Иисуса Христа, так как они отвергают сам Крест. Надо сказать, что Салах -эд-Дин , захвативший в битве с крестоносцами Древо Креста, отказывался продать его за большие деньги христианам, так как считал крест унижением Божества. Вообще современных модернистов мучает изобретательский зуд; только они обращаются за патентом не в соответствующие службы, а в православные издательства,
Поштовање, разумем ставове које данас црква има око старовераца. Молим вас пишите коментаре на српском како би могли да их читају и други на сајту.
Хвала и свако добро.
@ Поштовани Милош Станић,
На Гооглету сам зачас превео ово са руског, па сам тако разумео овај драгоцени текст написан на руском језику.
Јављам се највише зато да Вас опоменем на то да слика неког српског врхунског сликара не би требало да вам служи као доказ нечега. (Имамо једног савременог врхунског сликара, Мића Поповић академски сликар, али зато врло слабог, чак и никаквог Србина, као таквог веома компромитованог, тако да њега нико не би користио као ауторитет за неки доказ). Зато што је то нацртано било у прилици да буде већа фотомонтажа од аутентичне фотографије. Има много примера подметања масона и језуита по српским црквама, убаце неки детаљ који ће у каснијем периоду бити коришћен као аргумент богоборцима. Свежи пример је постављање Здравка Кривокапића на фресци у Храму Христовог Вазнесења у Подгорици од стране једног масончића из редова српске цркве.
Иначе, ова слика Паје Јовановића је од неких сумњивих Срба позивана и као доказ да су Срби дизали устанак раставивши три прста, то су износили они савремени „обновитељи српства“ знате на које мислим. Ја се убих тражећи такав детаљ на слици, али нисам га нашао. Сада се опет убих тражећи само два дигнута прста, нашао сам сигурно само на једном детаљу – она личност десно. Ако Паја Јовановић није измислио, него је стварно видео таквог који је дизао два прста уместо три састављена, онда је он видео неку српску залуталу овцу римокатолика, и та овца вам неће ваљда послужити као доказ да су се православни Срби крстили са два прста?.
Очигледна је истина да су римокатолици на силу мењали све православне обичаје е да би се разликовали и показали неком свом „господару“ антихристу да нису они баш толико тврдокорни хришћани. Зато мени није ни толико битно чији је начин крштења старији или новији, како каже поштовани Рус, били су хришћани и они који су се крстили са једним прстом. После су лако усвојили тројическо крштење са састављена три прста. Во имја Оца и Сина и Светога Духа. Амин. Сва Три прста да буду састављена у једно, а не да свако води на другу страну.