Kako sam izlečio astmu prirodnim putem, skinuo se sa svih lekova i neočekivano smanjio kilažu

Kako sam posle 6 godina korišćenja pumpice, izlečio astmu za samo nedelju dana, prirodnim putem promenom ishrane i skinuo se sa svih lekova. Pri tom sam usput izgubio 15kg težine, iako mi to nije bio cilj.

Ovo je moja lična priča o pobedi. Ne znam da li će pomoći vama ako imate astmu jer postoji mnogo različitih varijanti astme, ali nadam se da će vas inspirisati da istražujete i eksperimentiše sa ishranom. Nemojte dozvoliti da su vam sve nade u rukama lekara i farmaceutske industrije koja na vama zarađuje jer se za mnoge bolesti izlečenje nalazi u promeni navika.

Ja sam bivši sportista, studirao sam DIF i imam poprilično  iskustva iz nutricionizma i sportske medicine. Sa treningom sa počeo kad sam imao 9 godina i ostatak života bio uvek u fit formi. U srednjoj školi sam želeo da budem lekar, međutim ubrzo su studije sa 4 godine produžili na 6 godina, pa sam ja odustao i preorjentisao se na posao profesionalnog trenera. Od 18. godine pa do 30. vodio sam Fitnes club Joe i pomagao ljudima da smršaju ili nabace mišiće.

Sa 30 godina sam rešio da napravim preokret i izađem iz sporta jer u tome za mene nije bilo para. Od tada se poprilično uspešno bavim razvojem internet poslova. Za to vreme sam takođe vrlo uspešno nabacio nekih 25kg težine viška i tada su krenuli moji zdravstveni problemi.

Dobio sam povišeni pritisak, GERD, masnu jetru i astmu. Bez obzira na sva prethdona životna iskustva, taj moj ples sa astmom je jedno veliko otrežnjenje jer sve što znate pada u vodu. Ispada da su lekovi samo kozmetika, da trening ne pomaže i da ste u suštini potpuno nemoćni.

Moj put ka izlećenju nije bio jednostavan, prvo sam 5-6 godina posećivao najbolje lekare u zemlji, najbolje privatne ordinacije, VMA i potrošio na lekove i preglede novca dovoljno za kupovinu jedne garsonjere. Od klasične medicine i svega toga pomoći nije bilo. Ipak, pomoć je na kraju došla neočekivano sa interneta.

Simptomi i klasično lečenje

Moram da kažem da izlečenje od astme smatram jednom od svojih najvećih borbi u životu. Ta bolest se u mom životu pojavila pre recimo 8 godina, kada sam imao 32. Šunjala se sledeće dve godine oko mene i polako me stezala za vrat. Na početku sam dobio pumpicu koju sam povremeno koristio. Međutim, vremenom je bilo sve gore i na kraju sam završio sa tri godine intezivnog korišćenja pumpice dva puta dnevno sa 2-6 udaha u zavisnosti od toga koliko mi je loše.

Ventolin je jedan od početnih lekova za astmu.

To što se udiše na pumpicu su steroidi, doduše nisu u pitanju svima poznati anabolički steroidi koji se koriste za povećanje mišićne mase, već kortiko steroidi. Većina lekara će vam ispričati priču kako su to minimalne doze, kako je to sve jako sigurno i da su neželjene nuspojave jako retke. Međutim, kada pročitate ono uputstvo za upotrebu koje dolazi uz te lekove videćete da to nije tako.

Danas su šanse da nađete kvalitetnog lekara jako male. Ali još je manja šansa da  se taj lekar zaista zainteresuje za vaš slučaj i dođete do prave dijagnoze. Od srca vam preporučujem da ne verujete slepo lekarima. Istražujte na internetu i obratite pažnju na ishranu i zagađenje sredine jer ništa nije baš kako izgleda na prvi pogled.

Astma je autoimuna bolest, kod nje imate problem sa disanjem i gubite dah. Recimo kod mene se dešavalo da mi pluća blago “puckaju” pred spavanje, kao kada imate bronhitis. Interesantno je što se to „puckanje“ dešavalo samo pred spavanje, nikada u toku dana. Pored toga povremeno sam imao utisak kao da ne mogu da izdahnem sav vazduh, kao da se kapacitet mojih pluća smanjio.

Jedan jako karakterističan simptom astme jeste da vam je teško da pričate i da vas to mnogo umara. Sobzirom da sam tada u firmi imao preko 90 zaposlenih, od kojih je 15tak bilo pod mojom direktnom kontrolom u kancelariji jako mi je teško palo to što ne mogu da pričam. Počeo sam da izbegavam telefonske razgovore, sastanke sa klijentima, ručkove i na kraju i sve interne sastanke u firmi. Imao sam sjajnu kancelariju ali sam prestao da je koristim jer smo u firmi imali centralnu ventilaciju i to mi nikako nije prijalo za disanje. Počeo sam da radim od kuće.

Ono što je zanimljivo je da lekari uvek okrivljuju “stres” kao najverovatniju uzrok raznih bolesti. Čini mi se da kad god lekar okrivi “stres” za vaše zdravstvene probleme, znajte da u većini slučaja nema pojma šta vam je.

Da stvar bude još gora, normalna nuspojava udisanja steroida na pumpicu je gljivična infekcija (candida) glasnih žica što je kod mene imalo za posledicu da mi je glas još slabiji. Da bi ste to rešili morate uzimati još jedan lek protiv gljivica. U sred te moje muke sa astmom, dođe do nestašice tog leka u Srbiji… Evo jedan savet za sve koji imaju astmu od iskusnog kolege :), ne morate bacati pare na fungicide, dovoljno je da isperete grlo rastvorom sode bikarbone.

Neki od lekova koje sam koristio – Seretid, Symbicort i Avamyst.

Testirao sam sve. Od alergena na koži i udisajnih alergena, do CT pluća. Prošao sam ceo spektar lekova od Ventolina, Beroduala, do Seretida i  Simbicorta, …… Dobio sam i tri vrste steroidnih kapi za nos, jer se nos često zapušavao i to je bio jedan od okidača astme kod mene. Jedna od nuspojava poslednjih kapi koje sam koristio je da hoće povremeno da vam krvari nos od toga. Sve u svemu raspad sistema!

Astma napad

Pre tri godine doživeo sam “astma napad”, pre toga nisam nikada čuo za to. To je stanje kod koga ste životno ugroženi i možete lako da se ugušite. Na početku leta sam pokupio neki virus koji je otišao na pluća, pa se ta upala pluća iskombinovala sa astmom. Naglo sam dobio ozbiljne probleme sa disanjem i pluća su mi jako svirala. Pozvao hitnu pomoć, hitna pomoć nije mogla da dođe jer su bili u gužvi. Dežurna sestra mi je preko telefona objasnila da oni trenutno ni nemaju te steroide nego da je najbolje za mene da ujutru odem kod svoje lekarke. Totalna nemoć – onaj momenat kada ti ni pare, ni snaga, ni pamet ne mogu pomoći. Đavo je došao po svoje.

Imam snimak “sviranja pluća” kada je astma napad prošao. Snimio sam ga za lekara i sačuvao ga da me motiviše kada pokleknem. Sledećih 10-tak dana je ovo bilo moje normalno disanje. Evo snimka.

Završio sam na urgentnom odeljenju u privatnoj bolnici i sledećih 12 dana primao infuzije i steroide ne bi li se moje telo nekako izvuklo. Proveo 15 dana spavajući u sedećem položaju, jer nisam smeo da legnem. Ako bih legao imao sam osećaj da ću se ugušiti od sluzi u plućima.

12 dana na infuziji, koktel steroida i antibiotika.

Budite sigurni da sam za tih nekoliko godina pre astma napada pokušao sve što se tiče treninga i dijeta, ali je situacija bila samo gora. Vežbao sam u Wellnesland-u, čak smo napravili teretanu u firmi. Međutim kada se dosta ugojite (20-25kg) masno tkivo počinje da utiče na hormonsku ravnotežu tela i više ni trening ne pomaže tek tako.

Za tih par godina, bio sam na VMA, promenio nekoliko doktora i na kraju u najboljoj privatnoj poliklinici našao odličnu lekarku. Moja doktorka je bila načelnica odeljena za teške slučajeve plućnih bolesti u urgentnom. I mada ja nikako nisam spadao u te teške slučajeve, lečio sam se kod nje u privatnoj ordinaciji gde je radila. Ne bih da pominjem imena, ali kada je general Mladić bio bolestan u Hagu, ta doktorka je išla da ga pregleda. Inače, ona je izuzetan profesionalac, jako draga osoba i mnogo mi je pomogla kada je bilo teško.

Jednom sam je pitao da mi kaže iskreno jel mogu ja nekako da se izlečim, dobio sam iskren odgovor da ću po njenom mišljenju do kraja života morati da budem sa pumpicom. Reče mi da kod ljudi koji dobiju astmu kao deca pa je izleče, pa im se astma kasnije ponovo vrati da kod njih postoji verovatnoća izlečenja. Ali da kada neko dobije astmu kao ja sa 30. godina prvi put, skoro nema izlečenja u lekarskoj praksi. Bio sam očajan.

Za nekoga ko je ceo život bio vrhunski sportista, svaki udah na tu prokletu pumpicu je bio kao šamar.

Ono kad na more nosiš inhalator

Kada sam malo ojačao, dve-tri nedelje posle tog astma napada, rešimo ja i supruga da odemo sa malim na more negde gde je dobar vazduh kako bih se oporavio nekako. Kažu ljudi na Tasosu ima borovih šuma pa odemo tamo, a zatim još dve nedelje u Uranopolis pored Hilandara (Atos). Ja sam na Atos išao kao klinac i nekako sam instinktivno osećao da ću tu biti sigurniji jer mi je u sećanju ostalo da je tamo vazduh dobar.

Za Tasos i Atos kažu da su vazdušne banje jer imaju puno borovih šuma.

Vreme sam provodio sedeći u stolici na plaži u hladu. Zbog problema sa disanjem nisam mogao da plivam, a meni omiljeno ronjenje nije dolazilo u obzir. Kada bih seo pored bazena osetio bih miris hlora koji se koristi za dezinfekciju vode i to bi me odmah gušilo, kada bih sa laptopom seo u hotelski lobby osetio bih miris hlora u sredstvima za čišćenje koje su čistačice koristile da prebrišu mermerne ploče i opet gušenje… očaj.

Sa nama su bili naši najbolji drugari i nikada neću zaboraviti to kako ni moj najbolji drug nije mogao da shvati šta se dešava. Za ljude vi izgledate spolja normalno i niko ne kapira šta vam je. Vreme sam uglavnom provodio sedeći pored bazena ili na plaži i gledajući malog i suprugu kako se kupaju.

Razmišljao sam o malom i o tome da li ću preživeti da ga vidim u srednoj školi. Moram da kažem da nije samo astma pravila problem, već da sam te godine 10tak puta završio u hitnoj pomoći zbog srčanih aritmija i visokog pritiska. Sve se nakupilo. Imao sam vremena za razmišljanje o smislu života i čitao sam knjigu koja mi je totalno promenila život. Ta knjiga je u mom slučaju bila na pravom mestu u pravo vreme.

Posle tog letovanja, posao više nije bio na prvom mestu i čvrsto sam rešio da se borim. Da se borim na isti način kako sam se borio u sportu, na isti način kako sam vežbao u kimonu. Da primam udarce i da mi polome nos ako treba, ali da bez obzira na to nastavim da koračam napred. Da zatvorim firmu ako treba i da ostavim sve, da se preselim na selo ili planinu ako je potrebno.

Jedno je bilo sigurno, moj život će se promeniti.

Put ka izlečenju

Neverovatno ali Izlečenje je došlo sa interneta na vrlo jednostavan način. Ukucao sam „how to cure asthma naturaly?“ na Google i naleteo na seriju članaka koja me je inspirisala da eksperimentišem sa hranom. Pokazalo se kao istina ono što je nekada moj sensei govorio – “Znanje je moć”.

Desile su se dve stvari. Prvo naleteo sam na članak D. Moyera o prirodnom izlečenju astme, a drugo moj fizioterapeut je igrom slučaja postao fizioterapeut našeg slavnog tenisera Đokovića. Jednom dok sam bio kod njega na terapiji zbog povređene noge, ćaskamo tako neobavezno i ja mu kažem da sam pročitao u “TheGuardian” da Đoković ne jede više žitarice i da je to njegova tajna uspeha. Pa upitah da li možda ime neku vrstu intolerancije na žitarice? On mi odgovori da nema intoleranciju u klasičnom smislu već da je jednostavno osetio da je mnogo brži i izdržljiviji kada izbegava žitarice. Moram da kažem da tada još nije izašla Đokovićeva knjiga “Serviraj za pobedu” iz koje se danas jasno može videti ono do čega sam i ja došao eksperimentisanjem na sebi. Inače preporučujem svima tu knjigu.

U sledećih par nedelja pregledao sam nekoliko dokumetaraca i pročitao par knjiga na temu ljudske ishrane i kako se ona promenila kroz vreme. Rešio sam da se hranim na način kako su se hranili moja baba i deda, da jedem pravu hranu i da na taj nečin izbacim sve toksine koji prave haos u mom organizmu.

Da vas ne bih držao u neizvesnosti, dajem ovde pregled mog ličnog recepta kojim sam izlečio astmu, ali moram napomenuti da ću svaku stvar obrazložiti malo detaljnije u daljem tekstu.

Recept za prirodno izlečenje astme

• izbaciti iz ishrane namirnice koje sadrže žitarice
• izbaciti iz ishrane svu industrijski proizvedenu hranu
• izbaciti mleko iz ishrane ili koristiti sirovo mleko
• povećati unos d3 vitamina i izlaganje suncu min. 2h dnevno
• praviti zelene sokove
• redovno provetravajte, vlažite vazduh i smanjite grejanje dok spavate

Astma je auto-imuna bolest. To znači da telo počne samo sebe da napada i da uobičajne stvari iz okolne sredine tumači kao strano telo. Moj organizam je zbog nečega zbunjen, a imuni sistem je počeo sam sebe da ujeda.

Ljudsko telo je fantastičan sklop i ima sposobnost samo-izlečenja. Mi o tome danas ne razmišljamo jer smo indoktrinisani pričama o farmaciji i modernoj medicini, pa težimo instant rešenjima putem lekova koji u većini slučaja uklanjaju simptome a ne leče bolest. Recimo setite sa kada ste bili mali, pa kada padnete i oderete koleno, dovoljno je da telu date malo vremena i ta poderotina će vremenom nestati i telo će se samo oporaviti. Isto važi kod bolesti. Sve što je potrebno je da vaš organizam dobije „prave sastojke“ da bi mogao da se oporavi.

Mnogi ljudi su gojazni zbog toga što su neuhranjeni. Drugim rečima, jedemo hranu sa dosta praznih kalorija punu aditiva ali siromašnu mikro-nutritivnim supstancama (vitamini, minerali, enzimi…). Mozak oseća da mu fali neki mineral ili vitamin i proizvodi signal da moramo jesti više u nadi da ćemo uneti te supstance. Međutim, zbog lošeg načina ishrane u kojem preovlađuje industrijski proizvedena hrana i žitarice mi se nalazimo u začaranom krugu gojenja. Situacija je još gora kada znamo da unošenjem aditiva i drugih hemikalija ustvari trošimo naše zalihe vitamina i anti-oksidanasa.

Potrebno je izbaciti industrijski proizvedenu hranu, a istovremeno povećati unos orgasnke hrane koja je bogata mikro-nutritivnim supstancama. Mehanizam nije jednostavan jer ne radi se samo o kalorijama, vitaminima i mineralima, već i o hormonima i mikrobiom-u našeg tela (korisne bakterije).

Izbaciti brašno i žitarice iz ishrane

Kod većine ljudi danas, ishrana je bazirana na žitaricama. Civilizacija počiva na kultivisanju žitarica, pa čak molitve sadrže rečenicu „hleb naš nasušni…“. Ljudi su ovladali uzgajanjem žitarica u periodu od poslednjih par hiljada godina što je u evolutivnom smislu mili-sekund. Ljudska fiziologija se razvija nekoliko miliona godina i naš gastro sistem je minimalno adaptiran na upotrebu žitarica.

Žitarice su praktično vrsta trave i brane se raznim toksinima od životinja koje pasu. Sa druge strane, životinje koje pasu su se adaptirale razvojem posebnog gastro-intestinalnog sistema kako bi pobedile ove toksine. Međutim, čovek nije razvio ovakvu adaptaciju i kod svih ljudi postoji blaga intolerancija.

Svi imamo intoleranciju na žitarice, samo je uglavnom ne prepoznajemo. Danas lekari govore o intoleranciji kada neko ima probleme sa disanjem i alergijama, a ustvari većina ljudi ima probleme koje ne prepoznaje u obliku – nadutosti, otečenosti, lošeg spavanja, glavobolja, crvenilosti lica, bubuljice po leđima, tromosti….

Ipak, to je samo pola priče. Druga polovina priče je da je industrija hrane napravila revoluciju od II svetskog rata u smislu da bukvalno 80% hrane proizvodi iz žitarica. Ljudi nikada u svojoj istoriji nisu koristili žitarice u tolikom obimu u svojoj ishrani. Iz žitarica se prave brašna, testa, ulja, masti, pića pa i zaslađivači. Ta prevelika zastupljenost žitarica u ishrani je osnovni razlog mnogih zdravstvanih problema jer se blagi oblici intolerancije vremenom pretvaraju u autoimune bolesti.

Izbacio sam svu hranu koja sadrži žitarice

Da napomenem da su se u prošlosti žitarice pripremale i koristile na drugačiji način, natapanjem i fermentiranjem. Uglavnom se jela „žitna kaša“, a za hleb se koristilo fermentirano „kiselo testo“. Ovi procesi potapanja i fermentiranja, uklanjaju toksine na koje smo intolerantni.

Da ne dužim previše jednostavno izbacio sam hleb, testenine, sve prizvode iz pekare, špagete, pizze, gricklice ali i pivo, suncokretovo ulje, margarin, majonez i sve što sadrži bilo kakav trag žitarica. To su sve prazne kalorije. Zamenio sam ih manjim količinama smeđeg pirinča, sočivom, graškom, pasuljom, leblebijama, krompirom i drugim povrćem. Umesto suncokretovog ulja i margarina, cela porodica je prešla na upotrebu putera, masti i maslinovog ulja.

Rekao sam sebi: „Hajde da probam da li mogu da izbacim žitarice na 7 dana“ i uspeo sam i zaista sam se mnogo bolje osećao. A kao bonus zbog ovoga sam posle par meseci izgubio 15tak kilograma.

Izbaciti sve industrijske proizvode

Kada sam krenuo da čitam na temu ishrane u početku sam bio jako pogubljen jer je količina informacija o lošim stvarima ogromna. Prosto ne znam odakle da počnem, od konzervansa, veštačkih boja i ukusa, do monosodium glutaminata, fruktoznog kukuruznog sirupa, hormona i antibiotika u mesu, naftnih jedinjenja u plastici za pakovanja konzervi i vode, hlora i pesticida na povrću, pa do ogromne količine šećera u svim proizvodima. Totalna ludnica i prosto čovek ne zna odakle da krene i šta da radi.

Izbacio sam sve što je upakovano

Industriski proizvedeno voće i povrće siromašno je mikro-nutritivnim supstancama zbog ispošćenog zemljišta i načina proizvodnje. Danas treba da pojedete 20 jabuka da bi dobili količinu nekih minerala za koje vam je ’70 godina trebala 1 jabuka.

A, zatim tu je problem sa pesticidima koji su uvek prisutni u voću i povrću kada se primenjuju. Naravno, reći će vam da je to „dozvoljena količina“ koja nije štetna za ljude, što je glupost koju svi ponavljaju kao papagaji i niko ne preispituje. Otkuda onda toliko kancera u ovoj generaciji?

Izbacio sam svu hranu koja je na bilo kakav način hemijski obrađena, svu industrijsku hranu. Prosto jedem ono što znam i prepoznajem odakle je iz prirode došlo.

Jednostavan način da zaobiđete industrijsku hranu je da ne kupujete ništa što je u kesici, teglici, pakovanju, tubi i konzervi. Sva hrana koja je upakovana ima problem sa rokom trajanja zbog skladištenja i čekanja na kupca, pa su zato dodati konzervansi. Pored toga poboljšavaju joj izgled i ukus veštačkim bojama, aditivima, solima, šećerom…

Izbacio sam sve sokove, sve što je gazirano, slatkiše svih vrsta, pudinge, kolače… Ipak, najteže od svega mi je bilo izbacivanje svih mesnih prerađevina, šunke, kobasica, mlevenog mesa. Ranije sam meso konzumirao skoro za svaki obrok, a sada sam smanjio samo na jedan obrok dnevno – za ručak i to manju količinu.

Ne idem u restorane brze hrane, ma retko idem i u obične restorane jer je jedini siguran način da se ispravno hranite da sami nabavite namirnice i pripremite svoj obrok. Hranu uglavnom nabavljam na pijaci i trudim se da u većini slučaja koristim organske proizvode.

Izbacivanje industrijske hrane je prava detoksikacija jer je kupovna hrana puna aditiva, konzervansa, hemikalija, pesticida. Ove supstance u malim količinama nisu strašne, ali vaše telo koristi vitamine i anti-oksidanse da ih neutrališe u organizmu, pa onda vi imate manjak vitamina u organizmu što na kraju rezultira bolestima i kancerom. Ako vam je ishrana kao većini danas bazirana na žitaricama koje su u osnovi „prazne kalorije“, onda ne unosite dovoljno vitamina i eto vam začaranog kruga.

Sirovo mleko

Moj lični problem je bilo mleko jer sam ga konzumirao svakodnevno između pola litre i litre dnevno. Ja pripadam generaciji koja je indoktrinirana da je mleko jako zdravo i potrebno. Međutim stvari stoje sasvim drugačije.

Sterilisano i pasterizovano mleko koje kupujemo u prodavnicama je katastrofalno lošeg kvaliteta. Pre svega ono je obrano, što znači da je uklonjena mlečna mast koja se koristi za izradu putera, sira i pavlake. U toj mlečnoj masti ima najvše vitamina.

Drugo, mleko se steriliše ultraljubičastom svetlošću što ubija sve mikroorganizme i vi praktično dobijate jednu vrstu tečne plastike. Ultraljubičasta svetlost takođe aktivira provitamin D i zato na pakovanju piše „obogaćeno D vitaminom“. Međutim taj natpis je glupost, jer naše telo može samo da koristi provitamin D, a da bi se on sintetisao u D vitamin morate provesti neko vreme na suncu. D vitamin koji unosite mlekom vaše telo ne može da koristi.

Treće, mleko se homogenizuje što znači da pomuzu hiljade krava i onda to mleko pomešaju. Industrija to zove „održavanjem kvaliteta“ ali to takođe znači da će hormoni i antibiotici kojima kljukaju krave sasvim sigurno biti lepo raspoređeni u svakoj litri tog mleka.

Mleko prikupljaju od više hiljada krava, mešaju ga, osiromašuju i zrače za našu upotrebu.

Za naš ogranizam su jako bitne bakterije koje se nalaze u „sirovom mleku“. Sirovo mleko dobijate kada pomuzete kravu / kozu / ovcu koja je pasla travu, bez ikakve obrade (bez kuvanja, pasterizacije i slično). Danas ga zabranjuju, plaše nas bakterijama, čak je u nekim zemljama i zakonom zabranjeno.

Nemački lekari su eksperimentisali sa lečenjem astme kod dece i uspeli mnoge klince da izleče tako što bi ih inficirali sa crvima. Dečijem imunom sistemu treba par meseci da pobedi crve i za to vreme deca ne bi imala astmu. Čim bi dečiji imuni sistem uspeo da pobedi crve u stomaku, astma bi im se vratila. Naučnici su zaključili da je problem u tome što naš imuni sistem nije dovoljno stimulisan pa počinje da napada sam sebe. Živimo u super čistim kućama, hrana je puna konzervansa koji ubijaju mikrobe i naš imuni sistem ima sve manje izazova.

Unošenje sirovog mleka je jako povoljno za astmu jer je puno mikroorganizama koje bi mama krava prenela teletu. U našem slučaju ti mikroorganizmi stimulišu imuni sistem i nestaje auto imuna reakcija.

Znam da će mnogi imati reakciju tipa „jao pa to nije bezbedno„, ali razmislite malo – ljudi su pili mleko na ovaj način hiljadama godina i ništa im nije falilo. Meni je pijenje sirovog mleka jako pomoglo u periodu lečenja astme.

Ja sam počeo da nabavljam mleko i sir na pijaci. Idealna situacija je da vaše mleko ili sir dolaze od jedne životinje ili male grupe životinja koje pasu i da nikako nije sterilisano ili pasterizovano. Slobodno popijte čašu sirovog mleka.

Dodatan unos D3 vitamina i sunce

Povećanje unosa D3 vitamina pozitivno utiče na astmu. Taj vitamin je jako bitan za imunitet i procese upala u organizmu. Istraživanja pokazuju da postoji hronični nedostatak ovog vitamina u gradskim populacijama. Za sintezu D3 vitamina nije dovoljno 15 minuta dnevno na suncu kako su nas učili u školama već mnogo više vremena.

Sve više vremena provodimo u prostorijama, radimo za računarima i gledamo u veštačke izvore svetlosti, a sve manje napolju na suncu. To nije normalno za ljudski organizam. Ljudi su do pre samo 50 godina više vremena provodili napolju nego unutra. Otuda nedostatak vitamina D3 – premalo sunca.

Jedan od najboljih proizvođača „fermentiranog ulja iz džigerice bakalara“, prema preporuci Weston Price fondacije.

Najbolji izvor vitamina D3 je riblje ulje. Ovog vitamina ima u mnogim namernicama, međutim najlakše ga je nadomestiti u obliku kapsula. Najbolji suplement koji sam pronašao su kapsule fermentisanog ulja bakalara. Ovo ulje su vekovima koristili vikinzi i danas se tradicionalno koristi u skandinavskim zemljama. Čitao sam mnogo na ovu temu i da ne bih bio preopširan dajem link ka Weston Price fondaciji gde možete više pročitati o značaju ovog vitamina. Unos D3 vitamina i par sati dnevno na suncu je neverovatno bitno za naše zdravlje.

Zeleni sokovi – najbolji vitamini

Da bih se izlečio znao sam da moram da povećam unos vitamina. Kako sam godinama vodio fitnes klub i prodavao  suplemente za sportiste očigledan potez za mene je bilo uzimanje vitaminskih pilula. Međutim, istraživanjem sam shvatio da je najbolji i najsigurniji izvor vitamina i drugih mikro-nutritivnih elemenata nisu industrijski napravljene pilule, već pravljenje „zelenog soka“ od sirovog voća i povrća.

Sve ovo ide u čašu soka koju svi popijemo svako jutro.

Evo jedan sjajan dokumentarac koji govori o zelenim sokovima. Suština je u tome da u sirovom, organskom zelenom povrću ima najviše vitamina, minerala i fito-jedinjenja koji su potrebni našem organizmu. Kuvanjem povrća već na 30-40 stepeni gubimo neke vitamine i mikro nutritivne elemente pa je zato najbolje jednostavno iscediti sok iz sirovog povrća.

Ja lično jednostavno nisam u stanju da pojedem tu količinu salata i zelenog lišća dnevno, a pravljenjem zelenog soka ovaj problem se lako rešava.

Savetujem nabavku povrća na organskoj pijaci, jer ćete tako umanjiti unos pesticida u organizam i biti sigurni da su te biljke rasle na tlu koje nije ispošteno od prevelike upotrebe te da zbog toga sadrži veću količinu mikro nutritivnih elemenata. Jednostavno napravite jednom dnevno zeleni sok od nekoliko vrsta povrća i dodate 1-2 voćke da ukus bude lepši. Najzdravije je zeleno povrće.

Vetrenje stana i oporavak nosa

Kod mene je zapušen nos bio okidač astme. Uvek bi se zapušila samo jedna nozdrva. Sobzirom da sam u mojoj karate karijeri lomio nos, jedan nosni kanal je malo osetljiviji od drugog pa se obično on prvi zapuši. Pitanje je bilo zašto se to dešava? Postoje tu dva-tri razloga. Najčešće je u pitanju zagađen vazduh, odnosno sitne čestice u vazduhu od automobilskih motora, prašine ili spore gljivica u starijim zgradama. Ili je u pitanju suv vazduh zbog grejanja stanova. Treći, vrlo čest razlog je da se kapi za nos preterano koriste i time se bukvalno sluznica nosa uništi.

Uveo sam redovno vetrenje stana da uđe kiseonik, ali je caka u tome da u toku dana treba držati prozore zatvorenim ako živite u prometnoj ulici kao ja. Na taj način smanjite ulazak spoljašnje prašine.

Druga bitna stvar je da smo prestali da koristimo grejanje uveče dok spavatmo jer suši sluznice u nosu i sinusima. Kada su sluznice suve, onda lako dolazi do infekcije ili alergijske reakcije. Na nesreću zbog jeftinije struje ljudi uglavnom uveče greju i pune TA peći. Obavezno stavite posudu sa vodom na grejno telo da vlaži vazduh i šetajte po hladnom vremenu što više jer to pomaže vlaženje nosa i sinusa.

Izbacio sam kapi za nos i počeo da vlažim nos sa fiziološkim rastvorom. Možete koristiti Marisol i Phisiomer, ali fiziološki rastvor je bolji i jeftiniji. Ako bih došao u situaciju da moram da koristim kapi za nos onda bih koristio rastvor limunovog soka.

Kada sam bio klinac naša lekarka je savetovala da se deci ne  daju kapi za nos već da se naprave od limunovog soka. Mnogo su blaže. Jednostavno iscedite limun i na par kapi soka od limuna dodajte četiri puta toliko vode. Kada liznete rastvor treba da bude blago kiseo, ako vas jako peče nos kada stavite te kapi onda je previše jaka kiselina i dodajte još vode. Ove kapi ne mogu da stoje moraju sveže da se naprave.

Godinu dana kasnije

Epilog priče je da sam uvođenjem ovih izmena u ishranu astmu izlečio za samo 5-6 dana. Toliko je vremena trebalo da uočim drastičnu promenu. Nije se radilo o malom olakšanju, već o potpunom ozdravljenju. Međutim, zbog onoga što su mi lekari govorili – da nije moguće tako lako izlečiti astmu ja sam nastavio da uzimam lekove još dva meseca, a zatim kada sam prestao imao sam pumpicu u svojoj blizini još skoro godinu dana.

Na kraju sam shvatio da sam zaista izlečio astmu. Posle godinu dana pridržavanja novog režima ishrane izgubio sam 15kg težine iako mi to nije bio cilj. Kakvi kilogrami, ja sam molio boga samo da se skinem sa lekova. :)

Najveći efekat oko gubljenja kilaže se naravno može pripisati izbacivanju industrijske hrane, mesnih prerađevina, hleba, brašna i žitarica iz ishrane. Pored toga je imunitet stimulisan povremenim uzimanjem sirovog mleka, zelenim sokovima i povećanjem unosa D3 vitamina.

Danas i dalje živim na istom mestu. Zagađenje vazduha u ulici je i dalje prisutno ali astme više nema jer je moj organizam jači. Nema više auto-imune reakcije, hormoni su balansirani, kilaža se smanjila. Redovno unosim vitamine putem zlenih sokova i povrća u ishrani, koristim riblje ulje i šetam po suncu svaki dan.

Poslednje dve godine ne koristim nikakve lekove, nisam ni jednom bio kod lekara zbog neke tegobe. Pored astme, izlečio sam visok pritisak, GERD, masnu jetru ali to je već tema nekog drugog članka.

Hteo sam da podelim ovo sa vama jer ako ste pročitali do ovde, onda vam verovatno treba. Ja sam bio u fazonu „uh, bože samo kad bi mi dao jednu šansu, samo kad bih znao kako?„, na kraju sam pronašao put i iz zahvalnosti delim ove informacije sa vama. Možda nekome pomogne da promeni navike.