Da zaista post pomaze, i kod nas (u Islamu) se posti citav mjesec Ramazana. Ujutru od izlaska sunca do zalaska sunca. Znaci nista apsolutno se u tom periodu nr smije ni jesti ni piti. I mnogi se zaista osjecaju mnogo bolje poslije posta. Kad je ljeti dan najduzi onda se zna postiti i po 16 sati. A zimi opet krace. Ali i doktori preporucuju post. Eto, lijep pozdrav iz Sarajeva.

Ево још једног додатка причи о доброј страни гладовања:

http://news.mit.edu/2018/fasting-boosts-stem-cells-regenerative-capacity-0503

Moja baka je bila siromasna, mnogo dece, izgubila muza itd. Malo je jela, vise gladna nego sita, bila je skromna. Vernik. Da ne duzim. Zivela je skoro 100 godina!

Svaka cast na tekstu i veliko HVALA na podeljenim informacijama, iskustvom i razmisljanjima.

odlican tekst i odlicni komentari….samo jedno pitanje da li na trodnevnom gladovanju moze cedjeni grejp/narandza/limun…?
ili neki zeleni sok (celer,kratavac,limun,nana)

extra tekst. da li ga imate I na engleskom ?

Пустите ви то комшија, без меса…Био сам кум у Дечанима на крштењу, па после пар дана проведених у келији са оцем Пајсијем и редовних литургија, пожалим се оцу Сави да је мој кумић ленчуга и женскарош, те да је крштење још један изговор за терање кера. Одговорио ми је питањем, да ли знам која је разлика између духовног и световног живота? Жена, одговори сам, онако ваздушаст.
Па како ћемо ми да навучемо кров над главе нејачи, да им бацимо нешто у црево, да их огрнемо, па још жена, ових дана и као са рекламе, па и то све без меса?
Бика уштроје, па тегли а ми ћемо све обавезе да испуњавамо па ево и са јеловником духовних подвижника?
На почетку смо ловили и били ловљени, као и месождери, па када понекад и уловимо нешто, наждеремо се и варимо у миру, не дирај лава док спава!
Стомак има ритам свој, чуј га мало и цео свет је твој.
Јеловник у Дечанима је био, данас би рекли терапија а заиста служи телу, да би глава славила.
Ипак сам тражио благослов да кумића после крштења одведем под Острог, који смо и добили, али нам увалише и вечитог искушеника кога су избацили из свих манастира а у Дечанима је заводио девојке на извору минералне воде.
Отац Пајсије нас је испратио уз речи, ах, узаврела крв!
После више перипетија са пуцањем гума и малтретирања од стране саобраћајне полиције, довучемо се до доњег манастира а искушеник нас упути, да је добро да преноћимо ту, где нападају демони који угрожавају светињу. Па би некако тако, стари монах који чува светињу, само нас је прострелио погледом када нас је видео како излазимо из кола, па ни не гледајући нас, отворио мошти. Какав удар је то био, још увек ми је у глави та плавичаста боја и безтежинско стање које се шири. Кумић почео да лупета нешто, па га одвучем напоље, да би стали да се напијемо воде на извору код винове лозе. Успут до мора, и вулканизери и другови на друму који су нам дали и гориво су питали а ви са Острога? Па чак и покојни власник кафане са Јаза, где смо се преслишали и сведочили да више немамо тегоба од хроничних бољки. Беснео је југо, од кога сам раније лудео а сада се смешкао и дремао плавичасто.