Ikona Svetog Djordja

Kratko uputstvo za Đurđevdan

Slava je isključivo srpski običaj. Danas ovaj običaj možemo naći takođe kod Bugara, Rumuna, Hrvata, Makedonaca, Albanaca i muslimana ali to je znak da te porodice imaju svoje srednjevekovno srpsko poreklo. Granice su se menjale, vojske su se menjale, čak se i jezik promenio ali Slava je na mnogim mestima ostala očuvana.

Slava je običaj u kome se slave preci porodice. Veruje se da na slavu dolaze duhovi naših predaka u obliku gostiju. Zato za Slavu domaćini služe i poje goste. Slava je momenat kada treba pomisliti na svoje pretke, prisetiti se porodičnih priča i anegdota, veličati istaknute članove porodice kroz istoriju. To je dobar momenat da popričate sa ukućanima o svom poreklu.

Svaka Slava ima svog sveca zaštitnika porodice. Sveća treba da gori kod ikone sveca. Obično se kupuje velika slavska sveća koja gori tokom cele večeri. Sveća je simbol ognjišta, simbol opstanka porodice. Sveti Đorđe je zaštitnik Đurđevdana i na ikoni je predstavljen na konju kako probada aždaju. Ja volim mom klincu da pričam kako je poruka ”da pobedi aždaju u sebi…” jer čovek je sam sebi najveći neprijatelj.

Đurđevdan nije ”ciganska slava” kako to često možemo čuti. To se u narodu primila komunistička propaganda u vreme kada se ubijao srpski identitet i omalovažavala Slava. Možda su i cigani uzeli većinom ovu Slavu, zdravi i živi oni nama bili, ali Đurđevdan je srpska Slava još od srednjeg veka a vrlo verovatno i davno pre toga vremena.

Mnoge čuvene ličnosti iz naše istorije su slavile Đurđevdan. Najdalje dokle sam ja došao je da su Brankovići slavili ovu Slavu. Takođe smatra se Slavom vojnika i branilaca.

Poreklo Đurđevdana

Mnogo tragova upućuje da Đurđevdan ima neke veze sa slovenskim božanstvom Perunom. Perun je po predanju predstavljan na konju i takođe ubija aždaju. U 5. veku Perun je bilo glavno božanstvo kod većine Slovena u Evropi (Slovenija, Nemačka, Poljska, Češka, Belorusija, Baltičke republike…

440px-Perun_i_Veles.jpg

Slika Peruna koji pobeđuje Velesa u obliku aždaje. Žrnovica, Hrvatska 8. vek.

Perun je bio glavno božanstvo u Kijevskoj Rusiji pre hrišćanstva (pre 10. veka).

Ova transformacija slovenskog Peruna u rimsku verziju sv. Đorđa se verovatno prvo desila na Balkanu jer je naše stanovništvo u to vreme bilo deo Rimskog Carstva. Sv. Đorđe je proglašen za sveca u 5. veku, ali prve ikone kada je predstavljen na konju sa kopljem se pojavljuju u 9. veku. Zato je ta transformacija sa Peruna na sv. Đorđa verovatno u vremenu od 9. veka kada je Đorđe prikazan na konju sa kopljem, do najkasnije 10. veka u vreme princa Vladimira koji je u Kijevskoj Rusiji porušio sve statue Peruna i prešao na Hrišćanstvo. U današnje vreme, Sveti Đorđe je prikazan na grbu Rusije.

Današnja ikona sv. Đorđa nastala je kada je paganski Perun zamenjen je prikladnijim prikazom rimskog sveca kako bi se Sloveni bolje integrisali u kulturu Rimskog Carstva (popularno Vizantije).

367px-Coat_of_Arms_of_the_Russian_Federation_2.svg.png

Grb Rusije, vizantijski dvoglavi orao i ikona sv. Đorđa

Sveti Đorđe je inače istorijska ličnost, živeo je u vreme cara Dioklecijana (4. vek). Dioklecijan je jedan od rimskih careva iz naših predela, iz Dalmacije i zna se da je bio seljačkog lokalnog porekla. Dioklecijan je ubio Đorđa 303. godine jer nije hteo da se odrekne hrišćanstva kao oficir carske garde. Nakon njegove smrti, deset godina kasnije car Konstantin je hrišćanstvo učinio državnom religijom Rimskog Carstva. Interesantno i Konstantin je naše gore list, poreklom iz Niša.

Sv. Đorđe je popularan i na zapadu kod Katolika. Recimo Wikipedia će vam odmah staviti do znanja da je taj svetac zaštitnik Engleske kraljevske porodice. Treba znati da se kult sv. Đorđa raširio na zapad u vreme krstaša tek nekoliko vekova nakon što je prihvaćen na Balkanu i Rusiji.

Simbolika Đurđevdana

Čuvena je pesma Bijelog Dugmeta ”Đurđevdan” ali malo ljudi zna da su je pevali Srbi u vagonima koji su išli u Jasenovac.

Kako reči pesme kažu ”Đurđev dan zeleni” i pojavljuje se ”đurđevak” cvet koji simbolizuje dolazak toplih dana, leta i plodnog dela godine. Običaj je da se pletu venci od poljskog cveća. Po beloruskom predanju Perun na ovaj dan pobedi Velesa božanstvo stoke, zime i podzemnog sveta. Zato se za ručak jede jagnjetina što je verovatno modifikovan običaj žrtvovanja jagnjeta. Uveče se igra oko vatre ili se preskače vatra jer su vatra i grom bili simboli Peruna.

Đurđevdan i Nikoljdan su dve najčešće Slave u Srbiji.

djurdjevak-cvece.jpg

Đurđevak

Leave a Reply