Proveo sam tri dana u Hilandaru. Neko reče da je to kao da se vratite u srednji vek, istina podseća malo na Game of Throns ali na steroidima. A u stvari, bio sam na samom izvoru naše kulture tamo gde se Vizantija i Rimsko carstvo pretočilo u srpstvo.
Oduvek sam želeo da posetim Hilandar. Još kao mali čuo sam da tamo ne može svako da ide, da je to velika čast i da su tu bili svi naši kraljevi i carevi. Hteo sam da ga posetim ali nikako da se sklope kockice. Nisam hteo da odem tamo kao turista već sam hteo da me odvede neko ko je bio i ko zna da me uvede u priču. To je definitivno bio moj teča Gruja koji je redovno išao tamo, ali je pre dve godine nažalost umro.
Ostalo je da čekam da se poklope zvezde.
Ove godine se to desilo i imam mnogo toga da vam ispričam. Kada me neko pita kako je bilo, ja kažem ”Samo jedna reč – neizrecivo.”
Sveta Gora
Prvo da se razumemo. Sveta Gora je centar pravoslavlja za ceo svet i uvek je to bila. Ono što je Vatikan za katolike, to je Sveta Gora za pravoslavce. Svetski mediji se ubiše da vam objasne kako je Jerusalim glavni pravoslavni centar ali je to samo još jedna istorijska izmišljotina. Od kada je Carigrad pao pod latine 1206. godine, centar pravoslavlja je premešten na Svetu Goru. Sudbina je htela da su upravo srbski vladari bili ti koji su odigrali ključnu ulogu oko formiranja Svete Gore u današnjem obliku nakon pada Carigrada.
Tada je novcem naših vladara obnovljeno i podignuto skoro pola manastira na Svetoj Gori. Većina pravoslavnih država srednjeg veka su imale svoje manastire na Svetoj Gori, međutim danas manastire imaju samo Grci, Rusi (Sveti Pantelejmon), Bugari (Zograf) i Srbi (Hilandar). Rumuni i Gruzini su izgubili manastire jer su Grci nametnuli neko pravilo da ako ostane manje od 7 monaha oni preuzimaju manastir.
Na Svetoj Gori danas postoji 20 manastira i 12 skitova. Interesantni su ti skitovi jer su mnogi veći od manastira ali nemaju status manastira.
Avaton zabrana
Na Svetoj Gori postoji zabrana dolaska za žene. Sama reč ”avaton” znači ”ne kročiti”. Ovo pravilo je uvedeno od samog početka tj. nastanka Svete Gore. Razlog je prost, u manastirima se nalaze monasi koji uzdižu svoj duh i telo asketskim principima, uzdržavanjem od hrane, sna, odricanjem od svoje porodice, imovine, ličnosti i postavljajući sebi teške zadatke u vidu crkvenih službi i drugih obaveza u manastirima. Jedno od pravila asketizma je i uzdržavanje od seksualnih pomisli naravno pa nije baš zgodno da žene šećkaju po okolini.
Uvek sam imao želju da se slikam pored ovog grba Lazarevića.
Interesantno, ne samo da je ženama zabranjen dolazak na Svetu Goru, već tamo nema ni životinja ženskog pola. Recimo ako monasi naiđu na kucu ženskog pola, vrate je čamcem do najbliže luke. Isto važi i za ostale životinje, a čuo sam da samo sa mačkama imaju problem jer nikako ne mogu da ih se otarase. Uvek se pojavljuju ženkice.
Bilo je u istoriji par izuzetaka. Recimo postoji svedočanstvo da se car Dušan sklonio sa suprugom Jelenom od kuge u Hilandar. Njemu kao caru monasi nisu mogli da odbiju naredbu ali kažu da je ona nošena u nosiljci i da njeno stopalo nije dodirnulo tlo Hilandara.
U moderno vreme bilo je par brodoloma kada su monasi spasli i žene da se ne bi udavile. Čuo sam i da je za vreme II svetskog rata bilo grčkih partizanki. Ali to su sve izuzeci i ženama je zabranjen pristup.
Diamantrion
Pre nekoliko godina sam bio na odmoru u Uranopolisu, gradiću koji se nalazi odmah na granici sa Svetom Gorom. Tada mi padne na pamet da posetim Hilandar dok sam tu i okrenem broj naše crvke u Solunu da vidim da mi hitno izdaju taj papirić i tada dobijem prvu lekciju sa Svete Gore.
Diamantrion
Kada me je monah sa druge strane saslušao on mi reče da misli da to neće biti moguće jer za izdavanje Diamantriona obično treba 3-4 nedelje. Ja tu malo nabasito objasnim kako bi mogli da se bolje organizuju da to ide brže i da bi onda bilo više posetilaca. Međutim on mi objasni da je broj posetilaca svakako ograničen, ”a uostalom na Hilandar se ne ide usput, nego sa namerom.”
Tačka. Sve mi je objasnio, osetih se smešno i shvatih poruku da Hilandar nije turistička atrakcija.
Da biste otišli na Svetu Goru potrebno je da dobijete propusnicu koja se zove Diamantrion. S obzirom da cela Sveta Gora ima jednu vrstu eksteritorijalnosti potreban vam je i pasoš za ulazak. Potrebno je najaviti se mesec dana ranije. Nekada nemate sreće i nema slobodnih mesta. Žene i deca do 12. godina ne mogu dobiti ulaz. Bitno je da li ste kršteni kao pravoslavci. Za one koji nisu pravoslavci je teže da dobiju ulaz ali je moguće.
Izdaje se samo 100 dozvola za pravoslavce i 10 za ne-pravoslavne posetioce za celu Svetu Goru (sve manastire) dnevno. Detalje imate ovde.
Dušanova kula Uranopolis
Od monaha sam saznao da je kulu u Uranopolisu podigao car Dušan. Međutim, na delu je krivljenje istorije i to nećete pročitati na tabli kod kule. Kaže mi monah ”probaj sada da pomeneš nekome u Uranopolisu da je to Dušanova kula. Takvo je vreme došlo.”
Kula cara Dušana u Uranopolisu
Opet u grčkoj pekari
Stigli smo dan ranije i prespavali u Uranopolisu. Sjutra smo otišli do pekare da pojedemo nešto jer smo morali da poranimo kako bismo kupili karte za brod i podigli Diamantrione. Sedeo sam u toj maloj pekari o kojoj sam već pisao u tekstu ”Zen grčkog pekara”. Setio sam se koliko me je ljudi na blogu i preko poruka pitalo da im kažem o kojoj se pekari radi. Razmišljao sam da li da stavim sliku pekare u tekst ali pekara je sada modernizovana, dosta se okolo izgradilo i više ne ostavlja onaj utisak koji sam imao kada sam pisao tekst. Pomislih kako je um kao neka vrsta prizme kroz koju posmatraš stvari. Meni je izgledalo jako poučno, a neko to ne bi ni primetio. Onda se zapitah da li je to bilo uopšte realno ili je tako samo kroz moje ”ružičaste naočare”.
Sedeli smo Filip i ja, a onda se pojavi Srđan čovek koji nas je vodio na Hilandar. Stariji čovek, moja procena oko 65. godina, bavi se knjigama i već deset godina pomaže da se dopuni Hilandarska biblioteka. I onda me udari kao sa neba pomisao. Sedeli smo u pekari gde sam pisao tekst ”Zen grčkog pekara” za koji sam tada uzeo sliku nekog starijeg čoveka sa interneta kako bih ilustrovao pekara. Preko puta mene je sedeo Srđan koji je jako ličio na čoveka sa slike iz tog teksta. Sedeli smo u istom kafiću i predstoji nam put u Hilandar. Hmmmm… I da stvar bude još čudnija, taj čovek ima pogled i način govora isti kao moj teča Gruja sa kim sam planirao da idem na Hilandar. Ista pekara, liči na sliku iz teksta, podseća na Gruju… Ok, dosta je. Pomislih kako ovo treba da zadržim za sebe, misliće ljudi da sam odlepio.
Srđan je u sredini, Filip je desno, autor teksta levo.
I krenusmo na brod.
Hilandar – srpska carska lavra
Kada sam video manastir imao sam čudan osećaj, kao da sam tu već bio ranije. Imao sam osećaj ne da sam došao prvi put, već da sam se vratio i da sam već puno puta tu boravio. Čudno.
Marko i Perica se upisali na fresku.
Milutinov pirg
Hilandar je uvučen u kopno oko 3 km od obale i ne vidi se sa broda. Od Hilandara do obale vodi jedan zemljani putić na kome možete videti mnoge znamenite stvari: krst cara Dušana, šuma čempresa na mestu gde je bio kamp dušanove vojske, česmu Aleksandra Obrenovića, maslinu kralja Aleksandra, hilandarsku luku i vinariju, skit Hrusija. Jako lepa staza za šetnju do mora. Naravno kupanje je zabranjeno pod pretnjom doživotne zabrane dolaska na Atos.
Mala tajna je da kod Milutinove kule i na obali možete uhvatiti mobilnu mrežu pa često vredi prepešačiti tih tri kilometara.
Milutinov pirg – odbrambena kula.
Dvoumio sam se da li da se penjem u pirg jer već sam bio mrtav od šetnje, međutim kada sam stao na ulaz nešto me je vuklo ka gore. Pomislio sam kako se moja žena nikada ovde ne bi popela jer nema gelendera, klaustofobično je i svi spratovi su propali tako da što više idete zurite u sve dublju rupu u unutar kule. Pirg je visine 40m i pogled sa vrha je divan. Evo videa na kome se prilično čuje moje dahtanje tako da možete bolje doživeti moje pentranje. Ali vredelo je.
Kratki video poseta Milutinovom pirgu.
Kada sam se vratio pomenuh da sam se popeo na pirg. A jedan naučni saradnik iz manastira me upita: – ”Ko se popeo?” – ”Ja” – odgovorih. – ”Gde si se popeo?”, opet će on. – ”Pa na pirg”, -”Koji pirg?”, – ”Pa Milutinov”, -”Kad si se popeo?”, -”Pa pre dva sata. Što?”, pitao sam. -”Tamo niko ne ide jer ima zmija na sve strane”. Mislio sam da me zeza ali bio je ozbiljan. Ja nisam video ni jednu ali prođe me jeza.
Misteriozni Esfigmen
Ne znam zašto se ponavlja da je Hilandar jedini srpski manastir na Svetoj Gori kada je Esfigmen zadužbina Brankovića, kao i careva Dušana i Uroša. Pored toga u srednjem veku su Nemanjići praktično obnovili i izgradili pola Svete gore, ali da ne širim temu.
Manastir Esfigmen
Planirali smo posetu Esfigmenu ali nije bilo izvodljivo. Pojaviše se obaveze koje nismo mogli da preskočimo i ostade Esfigmen bez nas.
Jako sam zainteresovan za ovaj manastir jer po predanju moja porodica je imala veze sa Brankovićima. Moto ovog manastira je ”Pravoslavlje ili smrt” što je napisano na zidinama. Esfigmen je manastir otpadnik i imaju ogromne probleme sa Grčkom jer ne priznaju Vaseljensku patrijaršiju i njene odluke. Zbog toga je bilo već sukoba sa policijom koja bi da ih iseli i isključena im je struja. Monaha ima preko 100 i žive godinama u manastiru bez struje, bez puta kao u srednjem veku. Monasi čuvaju stražu na zidinama kao pre par vekova. I ono što je posebno fascinantno najstariji monah Hilandara Simeon je otišao iz Hilandara u Esfigmen.
Ni jedan prevoz ne ide do Esfigmena i praktično većina posetilaca koji dolaze kod njih je iz Hilandara. Srbi su dobrodošli.
Hteli smo svi da odemo i ostavimo im neku pomoć jer im svaki evro znači ali nismo uspeli. Sledeće godine obavezno.
O grčkom uticaju
Proučavajući Svetu Goru i položaj našeg nasleđa tamo došao sam do prilično poražavajućih podataka. Na primer, malo ljudi je svesno da Hilandar uopšte ne pripada SPC, već je deo grčke Vaseljenske patrijaršije sa sedištem u Istanbulu, nekadašnjem Konstantinopolju.
Velike su tenzije oko odluka carigradskog patrijarha. Mnogi sumnjaju u njegove odluke pogotovu kada je priznao odvajanje Ukrajinske crkve iako se sa time ne slažu svi.
Antihristu Vartolomeju Sveta Gora te ne želi!
Ogroman je problem sa Grcima koji pokušavaju da sve manastire i skitove preuzmu. Iako za opstanak Svete Gore najveću zaslugu imaju Srbi i Rusi, jer je Grčka u srednjem veku prva pala pod tursku vlast i da nije bilo Nemanjića, Brankovića, Lazarevića koji su silna sredstva srpske države uložili na podizanje i spasavanje manastira, kao i na odbranu od pljačkaša, Svete Gore danas ne bi bilo. Par vekova kasnije kada je srpska država pala pod tursku vladavinu, Rusija je nastavila da pomaže i obnavlja manastire. Ipak, to ne sprečava Grke da na različite načine pokušavaju da istisnu sve ostale i preuzmu sve manastire.
Izmislili su pravilo da kada broj sveštenika u manastiru padne ispod sedam onda manastir postaje grčki. Tako su Rumuni (manastir Kutlumuš) i Gruzini (manastir Ivirion) već izgubili svoje manastire. Rusi su izgubili takođe par manastira i skitova. Tako je sada 17 grčkih manastira i jedan srpski, jedan ruski i jedan bugarski.
U poslednjoj poseti ruskog predsednika Putina Svetoj Gori on je zatražio od grčkih vlasti da Rusima vrate skit Stari Rusik koji se nalazi iznad ruskog manastira Svetog Pantelejmona ali su oni to odbili. On je insistirao na tome jer je skit stajao razrušen i kako bi Rusija mogla da ga obnovi, međutim oni to nisu dozvolili ali su obećali da će ga obnoviti novcem grčke države. Inače u tom manastiru je zamonašen Sveti Sava, car Dušan i Uroš su ga bogato darivali.
Skoro je bio problem i sa Hilandarom jer je monah iz skita Hrusija (Sv. Vasilije) otišao i u par dana dok je manastir određivao ko će ga zameniti pojaviše se Grci da preuzmu skit. Međutim brzo su organizovani monasi i to je sprečeno.
Znam za priču da je tamo osamdesetih i devedestih godina bilo slučajeva da u određenom trenutku nema dovoljno ljudi u Hilandaru zbog smrti, bolesti, putovanja pa su čak neki konzervatori i ljudi od poverenja nosili mantiju po nekoliko dana dok nije stigla pomoć iz Srbije.
Inače Hilandar je u kumovskim odnosima sa Vatopedom. To je zato što je Sveti Sava potpuno obnovio i bogato darivao Vatoped i smatra se ktitorom Vatopeda. U Vatopedu je bio nekoliko godina dok je gradio manastir Hilandar. Zbog toga svake godine na slavu manastira monasi iz Hilandara drže službu u Vatopedu i monasi iz Vatopeda drže službu u Hilandaru. Međutim, to je zvanična priča za turiste a u realnosti je malo drugačije. Vatoped ima jednu slavu, a Hilandar ima četiri slave. Zato četiri puta godišnje kad je slava Hilandara dolaze grčki monasi i drže službu u Hilandaru, a kada je slava Vatopeda onda naši monasi ne drže službu već prisustvuju tu kao ukras. Isto tako gledao sam par dokumentaraca gde iguman Vatopeda priča kako su oni Srbima dali manastir i ”pravo” i tako se polako krivi istorija. Žao mi je što ovako kažem, ali smatram da treba skrenuti pažnju na ove stvari.
Manastir Simonopetra podigao ga srpski vladar Jovan Uglješa Mrnjavčević
Nekako preskače se i krije taj uticaj Srba na Svetu Goru. Sveti Sava je dobio manastire Hilandar i Zigu carskom tapijom. Sveti sava se smatra drugim ktitorom jer je potpuno obnovio manastire Vatoped i Ksiropotam. Isto važi za Đurđa Brankovića za manastir Esfigmen. Simonopetru je podigao Jovan Uglješa Mrnjavčević. Ksenofont je nazvan po srpskom plemiću koji ga je podigao i tu se zamonašio pod tim imenom. Drugi srpski monah je podigao manastir Grigorijat koji je i dobio ime po tom monahu. Riznice mnogih manastira na Svetoj Gori su pune srpskih knjiga i relikvija. U Grigorijatu, Svetom Pavlu i Simonopetri se nekoliko vekova služba vršila na srpskom jeziku.
Manastir Sveti Pavle je podigao brat Vuka Brankovića, monah Gerasim.
Sveti Pavle je bio samo opustelo crkvište na koje su došli zamonašeni srpski plemići. Brat Vuka Brankovića Roman je zamonašen kao Gerasim, a Arsenije Bagaš je zamonašen kao Antonije i oni su 1384. iz praha podigli manastir.
Ruski manastir Pantelejmon su vekovima čuvali srpski vladari i monasi dok Rusija nije ponovo stala na noge. Manastir Karakalu su Srbi obnovili kao i Konstamonit koga je u 14. veku obnovio čelnik Radič Postupović, najbolji vojskovođa despota Stefana Lazarevića. Poznato je da je Angelina Branković čuvala, finansirala i sprečavala da opuste Sveti Pantelejmon i Stari Rusik.
Sveti Sava je mnogo obnovio Kareju i bogato darivao, kao i Jerusalim i Carigrad. Zaboravlja se da je Jovan Uroš Nemanjić Paleolog podigao Velike Meteore danas najveću turističku atrakciju Grčke. Naši vladari i plemstvo, za razliku od vladara na zapadu, su dizali skromne dvorce ali su zato svo bogastvo ulagali u svoje zadužbine-manastire. Dva puta su naši vladari spasavali Svetu Goru. Prvi put od Latina kada su katolici zauzeli Konstantinopolj i kada su katalonci pljačkali Svetu Goru i drugi put od Turaka koji su osvajali grčke teritorije. Tada su monasi iz Konstantinopolja i drugih osvojenih teritorija bežali na srpske teritorije i tamo se sklanjali u našim