ćirilično pismo

Praktične mere za očuvanje ćirilice?

Tu i tamo kada se poklope zvezde pokušavam da poguram ovu priču očuvanja ćirilice. U pripremi je novi zakon koji je poprilično mlako napisan pa bih da utičemo na zakonodavca da ubaci članove koji bi zaista napravili razliku.


Poenta priče je da se pored obavezne javne upotrebe propiše i obavezna upotreba u poslovnoj i komercijalnoj primeni u svim audio-vizuelnim oblicima.

U tom smislu objavljujem pismo sa predlozima mera koje je upućeno grupi istomišljenika. Cilj mi je da dobijem podršku, vaše predloge ili mišljenje šta bi još trebalo uraditi kako bismo očuvali naše pismo. Evo pisma:

Drugari,

Pričali smo na temu očuvanja ćirilice, pa je dogovoreno da pošaljem predloge mejlom. Izvinjavam se zbog kašnjenja ovog mejla.

Koliko vidim, novi zakon predviđa obaveznu upotrebu ćirilice za državna i javna preduzeća, ali smatram da ovo nije dovoljno. Mi ćemo pobedu za očuvanje ćirilice dobiti ako se napravi spisak mera koje običnog čoveka u svakodnevnom životu dovode u ”praktičan” kontakt sa ćirilicom, a ovo se posebno odnosi na medije, internet, štampani materijal i poslovanje. Zato je potrebno da se propiše obavezna upotreba ćirilice za pravna lica. Trenutno, gde god se okrenete okruženi ste latinicom u Srbiji.

Evo predloga 8 konkretnih mera koje bismo mogli lobirati u ministarstvu kulture da se uvedu u zakon:

1. Obavezna ćirilica u poslovnoj primeni za kupce/klijente na teritoriji Srbije

Na primer, trebalo bi propisati obavezno izdavanje računa, zatim garancija, uputstava na ćirilici. Naravno, ukoliko firma posluje sa inostranstvom treba da može da koristi latinicu ili drugi jezik, jer poslovanje ne treba otežavati. Ipak, za teritoriju Srbije i domaće kupce treba propisati obaveznu upotrebu ćirilice.

2. Obavezna ćirilična verzija sajta za sva pravna lica koja imaju veb-sajt

Internet je danas ono što su knjige bile u 19. veku – glavni medijum pismenosti i obrazovanja. Ključno je da se na internetu implementira upotreba ćirilice. Trenutno situacija je očajna. Na primer, mi (Adriahost) smo jedini veb-hosting koji ima sajt na ćirilici. Ni jedan mobilni provajder (MTS, Vip i Telenor) nema sajt na ćirilici. Isto važi za sve ostale sajtove. 98% sajtova na srpskom jeziku su na latinici. Internet nas po inerciji gura u latinicu.

Postoji praktičan razlog za ovu situaciju. Na početku: Gugl i drugi internet pretraživači su bili samo na engleskom, operativni sistemi na računarima nisu podržavali ćirilicu, svi programi na početku su bili uglavnom na engleskom, tastature su bile na engleskom. Sada se ova situacija promenila, ali je na početku stvar krenula u jednom pravcu i po inerciji nastavila tako da ide. Treba prekinuti taj začarani krug. Propisivanje obavezne ćirilice na sajtu pravnog lica bi mogao da bude taj okidač koji bi naterao ljude da se pozabave ovim problemom.

Mnogo je urađeno na podizanju svesnosti oko ovoga pravljenjem Ćiribasters serije predavanja. Takođe, mi kao firma dajemo besplatnu podršku bilo kome oko primene ćirilice na sajtu ali je interesovanje nikakvo. Jedini način da se ćirilica uvede na internetu je da se uvede obavezna primena na sajtu pravnih lica. Treba propisati da nije problem da sajt bude na latinici, engleskom i drugim jezicima, ali ako ste pravno lice iz Srbije trebali bi da imate ćiriličnu verziju sajta.

Ovakav propis bi imao još jedan pozitivan efekat – napravio bi mnogo posla domaćim firmama za izrade sajtova i lektorima oko primene ovog propisa. Mogla bi država da se uključi i podrži ovaj propis i da donira 50% sredstava za primenu ovog propisa firmama.

3. Da svi filmovi budu titlovani na ćirilici

Posle interneta, filmovi verovatno imaju najveći uticaj. Manje se čitaju knjige i novine u odnosu na gledanje filmova i zato je važno da svi filmovi obavezno budu titlovani na ćirilici. Ovu obavezu treba propisati svim emiterima (tv stanicama, bioskopima, izdavačima DVD izdanja, internet platformama za puštanje filmova i slično).

Nemojte misliti da je ova mera drastična, jer na primer Francuska ide još i dalje u ovome pa su tamo svi filmovi obavezno sinhronizovani na francuski jezik. Oni ne žele ni da se čuje strani jezik u filmu i ne samo u filmu već je propisana kvota koliko strane muzike može biti na radiju dnevno. Ja lično smatram da je ovo preterano i da su naši mladi u prednosti što mogu da čuju strani jezik i kasnije ga lakše nauče.

4. Obaveza uvoznika da pri uvozu računara moraju da uvezu i 50% tastatura na ćirilici

Ne može se ostvariti pobeda u današnje vreme da naše pismo bude spašeno ako obični ljudi ne mogu da kupe računar sa tastaturom na ćirilici. Danas je to skoro nemoguća misija. Teoretski je lako izvodljivo jer svi operativni sistemi podržavaju ćirilicu, međutim u slobodnoj prodaji ovih tastatura skoro da nema ili se pojave male količine koje brzo nestanu.

5. Obaveza mobilnih operatera da omoguće slanje poruka na ćirilici

Ne znam da li znate, ali ako pošaljete sms poruku na ćirilici dužu od 70 karaktera, mobilni operateri vam naplaćuju dve poruke zbog nekog problema u standardu prenosa. Latinicom možete pisati 160 karaktera u jednoj poruci što je stavlja u prednost.

Naravno da većina ljudi neće ni pomisliti da pređe na ćirilicu na mobilnom telefonu ako mora da svaki put plati duplo za slanje poruke. Ali ako mora da šalje poruke na latinici onda neće ni menjati da operativni sistem telefona bude na ćirilici već će ostaviti na latinici kako mu je lakše.

S obzirom na to da je slanje sms poruke običan elektronski impuls lako je propisati na teritoriji Srbije da mobilni operateri budu u obavezi da za slanje poruke na ćirilici ne smeju da naplate dva impulsa već samo jedan.  https://www.blic.rs/vesti/politika/krkobabic-skuplje-sms-poruke-na-cirilici/q8bdnx8

6. Da sva štampana izdanja novine, knjige i slično koje se prodaju na teritoriji Srbije moraju biti na ćirilici

Zašto bi knjige na teritoriji Srbije bile na latinici? Jasno je da izdavači guraju latinicu jer onda ne moraju štampati poseban tiraž za Srbiju, a poseban za druge bivše jugoslovenske republike. Oni tada jednostavno mogu tu istu knjigu prodavati svuda bez razmišljanja da li je na ćirilici ili na latinici. Gospodo, upravo se na ovome lomi cela stvar – sve knjige, novine i udžbenici koji se prodaju na našoj teritoriji moraju biti na ćirilici (osim ako se naravno ne radi o učenju stranog jezika, publikaciji manjina i slično…).

Ovde postoji i još jedno pitanje koje se tiče obrazovanja dece. Zašto deca unutar predmeta učenja maternjeg jezika uče i latinicu? Trebalo bi vratiti stvari na pravo mesto i latinicu podučavati u okviru predmeta nekog stranog jezika.

7. Da nazivi firmi budu na ćirilici

starbaks

Ako može u drugim zemljama, zašto ne i kod nas?

Pre Drugog svetskog rata svi nazivi firmi su bili na ćirilici, ovo je bila zakonska obaveza. Ne vidim zašto ovo ne bismo vratili? Naravno da treba predvideti da firma ima pravo da svoj naziv ili logo plasira i na latinici ukoliko posluje sa inostranstvom (na sajtu, u korespondenciji, dokumentima ili u stranim poslovnicama). Ali, ukoliko je u pitanju radnja ili poslovnica koja ima istaknut naziv na uluci tu treba propisati upotrebu ćirilice.

8. Da uvoznici budu dužni da se za sve uvozne artikle koji se u toku godine uvezu u većem broju od 1000 komada obezbedi ambalaža na ćirilici

Roba koja se kupuje u prodavnicama je još jedno mesto gde se ljudi sudaraju sa latinicom. Za uvoz malog broja artikala ne treba komplikovati situaciju i zato smatram da bi trebalo staviti da za manje od određenog broja ovo nije potrebno. Međutim, ako se radi o artiklu široke potrošnje ili nekom proizvodu koji se redovno uvozi trebalo bi da ambalaža bude na ćirilici.

Lično bih voleo da se sve propiše da bude na ćirilici, uključujući i unutrašnju korespondenciju u firmi, ali iz sadašnje situacije bi to verovatno bila prejaka mera, pa se to može ostaviti za kasnije. U Francuskoj nemaju ovakve nedoumice, jer je Francuska 2006. godine kaznila američku firmu General electric sa 500.000 eura zato što su interna uputstva za zaposlene u firmi bila na engleskom za pojedine električne aparate koje prodaje u Francuskoj i 20.000 eura dnevno dok ne prevede upustva.

Zakoni i podrška

Treba da lobiramo kod ministarstva za ovu stvar i mi bi mogli da se pojavimo kao jedan od pokretača ove inicijative. Siguran sam da će se pojaviti nevladine organizacije koje će biti protiv ovog predloga, zato bi trebali napraviti spisak organizacija koje se bave očuvanjem ćirilice i nastupiti zajedno sa njima.

https://www.facebook.com/SerbianAlphabet/
http://www.cirilica-beograd.rs/ Dobrica Erić
https://xn—-7sbepbnaaey7cfz7c1uc.xn--90a3ac/ Ćirilica Trebinje
https://www.facebook.com/cirilizacija1389/

Skoro smo imali inspekciju u firmi. Neko nas je prijavio zbog toga što je cena bila u evrima. Cena je bila u evrima na engleskom delu sajta, na srpskoj ćirilici cene su dinarima, a na latinici su bile u evrima jer je latinična verzija sajta namenjena za ex-yu države. Međutim, platili smo kaznu jer je inspektorka smatrala da je i latinica domaća. Nema ljutnje, platili smo. Situacija je trenutno takva.

Pitam se, ako može inspekcija da naplaćuje korišćenje radija po kafićima i time štiti autorska prava ili ako može inspekcija da kažnjava za cenu ako nije u dinarima, zašto ne bi smo na isti takav način štitili pravo na svoje pismo?

Ovde se pozivam na zakon koji je uveden u Francuskoj 1994. god, poznat kao Tubonov zakon: https://en.wikipedia.org/wiki/Toubon_Law

U njemu se propisuje upotreba francuskog jezika u poslovnoj i komercijalnoj primeni u svim audio-vizuelnim oblicima. Zakon se ne odnosi na privatnu, nekomercijalnu upotrebu i jezike manjina.

Može se napisati još mnogo drugih članova zakona ili možemo prepisati francuski zakon o zaštiti jezika, ali za početak bi ove gore predložene mere iz temelja promenile odnos ćirilice i latinice na teritoriji naše zemlje.

Kada bi ćirilica bila zaštićena na ovaj način lako bi bilo govoriti kako ljudi mogu privatno pisati kako god žele, jer tada bi tada ćirilica bila u prednosti na domaćem terenu u kakvoj se danas nalazi latinica.

Srdačan pozdrav,

Miloš Stanić

Eto, to je to pismo. Voleo bih da čujem vaše mišljenje ili predlog kako se još može uticati ili ko bi još mogao da nam pruži podršku oko ovoga.

16 Comments

  1. Јелена

    Подржавам у потпуности све горе наведено. Браво!!!

  2. Симо

    Потписујем сваки ред. Ако ми нисмо спремни да сачувамо наш језик и идентитет зашто онда кукамо што полако нестанемо? Или боље питање: Ко ће то да чини за нас? Сад су се сви ухватили неке ЕУфорије, а саме чланице ЕУ као што је француска, пољска или мађарска и те како чувају своју културу и идентитет и не раде ништа што се коси са њивовим уверењима. А ми који смо ван ЕУ глумимо неке глобалисте. Смешно да није тужно. Изгубили смо поверење у српство па се сад клањамо неким страним факторима.

  3. Љубитељ Ћирилице 🇷🇸

    Милоше, велика подршка и хвала што се трудиш за ћирилицу! Већ три године живим у Француској, која је у овом спису више пута споменута, па дозволи да напишем нешто овим поводом: У Француској свакако нема мука (односно није поробљена другим словима) као што је случај у Србији, али на пример у градићу Шамони има неколико продавница у којима је у јавним натписима само енглески језик. Чак у неколико кафића је немогуће наручити поруџбину на француским језику, већ само на енглеском!? То је стање на пољу, док верујем, јер иначе стварно не знам, да је законски како си написао. Срдачан поздрав!

    • Хвала. Верујем да је ситуација шаролика, уствари не знам да ли називи фирми или продавница уопште потпадају под тај закон. Ја са друге стране често идем у Алзас а тамо је поприлично утегнуто. Ипак, филмови, тв програм, радио програм, штампа и интернет су стриктни око примене закона а ту је и највећи утицај на становништво…

  4. Miloš

    A zbog čega? Ja pišem ćirilicom, jer mi je estetski lepša, ali je ova nacionalistička mržnja prema latinici smešna. Svi smo svesni da u današnje vreme interneta, svetske mreže, komunikacije sa ljudima sa svih strana sveta, upotreba latinice je daleko korisnija, zašto komplikujemo? Čemu to pametovanje? Hoćete biti veći Srbin tako?

    • Можда руком пишете ћирилицом, али овај коментар сте написали на латиници. Не ради се ниокаквој националистичкој мржњи према латиници, она због наше југословенске историје остаје заувек део нас, већ се ради о залагању да се очува и да предност ћирилици на домаћем терену. За комуникацију са људима из целог света вам треба и страни језик, па је нормално да користите латиницу. Говорим о употреби писма на домаћем терену. Ето зато паметовање. :)

  5. Миро

    Браво Милоше. Цака је у томе да између идентита и економије постоји директна спрега. Ко то зна тај напредује …
    Свако добро!

  6. бели орао збг

    Милоше ,
    подржаван сваку ставку твог предлога , али питање је није ли то све прекасно.
    .
    Све то форсирање латинице на све стране , и притом минимизирање , до нестајања ћирилице је перфидни план страних господара.
    Они знају да срби своју снагу црпе на азбуци и србском језику.
    И зато раде то што раде кроз своје домаће слуге , почев од врха пирамиде послушника, па до ђака првака у основној школи.

    Срби су већ толико плански и намерно исцрпљени ратовима , санкцијама , страном окупацијом , осиромашењем , да су , већина , већ одавно , “ легли на руду “ , и немо ћуте и трпе стране зулуме.
    Исто као у доба турске окупације , ако не и горе ,…
    .
    Стварно сада треба огроман труд и снага воље да се зауставе та србска кола која срљају у провалију, у ништавило , коју су страни господари лукаво и вешто замаскирали празним речима и празним обећањима.
    Ко од малобројних срба ће имати те снаге , и да ли ће имати , велико је питање..
    Бар би родитељи могли да прегледају свеске своје деце , и ако пишу латиницом , да им објасне значај ћирилице , па да деца пређу на ћирилично писмо.
    Наравно , прво би родитељи требало да пишу ћирилицом , као узор деци.!

  7. Овакве мере би заиста имале велики утицај али мислим да су прејаке. Може се ићи неком блажом варијантом па накнадно притезати каиш.

    Мени се чини да је за почетак довољно да се уведу две обавезе:

    Обавеза да декларације на производима обавезно морају бити на српском језику ћирилицом.

    Иако закон који ово делимично третира постоји углавном су декларације латиничне а често су обједињени текстови за на пример хрватски, српски, босдански и црнохгорски где је текст у ствари хрватски. Чест је случај да и нема српског језика јер ето иам неки други који је „сличан“.

    Обавеза да програми на страним језицима или латинични имају макар титлове на српском језику и ћирилицом. Нажалост нама се и даље преко ТВ протура хрватски језик, па чак и хрватски титлови. Дистрибутери неће да уложе чак ни толико времена да хрватске титлове прилагоде бар утолико да замене каракеристичне хрватске изразе српским а камоли да се баве ћирилицом. То мора да постане законска обавеза. Деца данас језик највише упијају са ТВ екрана и не сме се дозволити да уче туђе језике.

    Технологија дистрибуције ТВ програма данас омогућава не само да корисник може да сам бира језик титла него и да може да бира језик аудио канала. Треба то искористити и дистрибутере обавезати да на тај начин обезбеде да сви програми буду доступни на српском језику. Наравно, не треба онемогућавати употребу других језика и писама.

    Што се књига тиче, нажалост, економија је неумољива. Заиста је углавном неекономично издавачима да штампају књиге и ћирилицом и латиницом да би покрили целокупно тржиштепа се они опредељују за латиницу. Међутим и ту моженешто да се учини. Најпре, сва литература намењена узрасту до 18 година, новине и часописи морају бити обавезно на српском језику и латиницом, осим ако литература није намењена искључиво за званичну употребу на другим језицима (уџбеници и слично) или на језицима који нису сродни српском. За литературу намењену и старијој популацији треба увести неку таксу уколико она нема ћириличну верзију у одговарајућем тиражу у односу на тираж који није ћирилични.

    Велики проблем са којим сам имао прилику да се сретнем је то што у неким срединама националих мањина користе закон о употреби језика и писама националних мањина тако да одбијају сваку употребу српског језика и то иде до те мере да они српски језик не знају чак ни за основно споразумевање.

    Закон им омогућава да они на целој територији Србије могу да захтевају да се са њима комуницира искључиво на њиховом матерњем језику. Мени је у реду да они свој језик користе службено у својим срединама, али ван тога, они морају да комуницирају на српском. Нереално је очекивати да сви ми морамо да знамо све језике националних мањина да би они остваривали своје право. Ваљда и ми којима је српски језик матерњи имао право да користимо српски језик?

    Почели су се јављати проблеми да када организујеш неки догађај намењен деци, имаш проблем да деца из таквих средина националних мањина имају проблеме да учествују па чак и одбијају позиве за учешће јер не знају српски језик и не могу да комуницирају са осталима.

    • Хвала Пеђа на мишљењу, све се слажем. Поготову овај део око националних мањина јер испада да мањине имају већа права него национална већина. Тужно југословенско наслеђе… :)

  8. Министар др Слободан Вуксановић је потписао Правилник о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред основног образовања и васпитања („Сл. гласник РС – Просветни гласник“, бр. 1/2005, 15/2006, 2/2008, 2/2010, 7/2010, 3/2011 – др. правилник, 7/2011 – др. правилник и 1/2013) број 110-00-20/2005-02 у Београду, 3. фебруара 2005. године. Између осталог, тамо пише:

    СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК, ТРЕЋИ РАЗРЕД, Оперативни задаци, ученици треба да: – савладају једно српско писмо (ћирилица или латиница у зависности од сличности са писмом матерњег језика) и негују технику гласног читања (правилан говорни ритам, артикулација и акцентовање) на кратким текстовима са познатом лексиком (дијалошке и наративне форме)

  9. Борис

    Искрено се надам да че тај закон за заштиту ћирилице ући у употреби што пре.
    Имао сам прилику да живим мало у Бугарској и приметио сам да тамо не постоји латиница као писмо. Апсолутно све је исписано ћирилицом и Бугари то јако поштују.
    Волео бих да видим Србе како пишу својим родним писмом које је јако старо и изазива некакву топлину кад га видиш.

    Поштујте свој идентитет Срби!
    Пишите искључиво ћирилицом :)

  10. Не само да апсолутно подржавам осам тачака предлога већ и молим да их што пре пошаљете на све адресе које имају неке везе са заштитом језика и писма као и на све политичке и управне институције којима је потребно приближити ове идеје као национални интерес ове земље … У тачки осам бих ипак избација поменуто ограничање на минимум “1000 артикала“ јер то би унело велику пометњу око примене, а самим тим би и релативизовало поштовање правила… Једноставно важила би обавеза ћирилићне декларације односно текста на амбалажи за се увезене артикле једнако као и за домаће производе, а све што је плус, добро је дошло, значи може поред ћирилице и латиница, исто као и преводи на стране језике. Поздрав од дипломираног филолога и преводиоца…

  11. Милош Д.

    Размишљао сам о овој теми много пута. Постоје 2 лаке мере које би дугорочно направиле велику разлику:

    Обавезати све мобилне оператере да на телефону буде инсталирана ћирилична тастатура за српски (може додатно и алфабет за енг.). Или то или комплет ОС да буде на ћирилици.
    Обавезати Микрософт да сви Виндовси и Офиси буду на ћирилици.

    Наравно и све друге мере су добре, али ове 2 мере праве разлику. Будућност а и садашњојст писања је у дигиталном свету, а ћирилице ту тренутно нема.

Leave a Reply to Milos StanicCancel reply