Пре УФЦ-а и К1 било је неколико форми ММА такмичења од којих се мени највише свидео Панкрацион. Из тог времена памтим Бас Рутена, Холанђанин који је најчешће нокаутирао отвореним дланом и коленом. Већина његових противника су били хватачи (рвачи, џудисти, бразилски ђуђицу и слично) и он је успевао да их порези са врло ограниченим познавањем борења у партеру.
На Окинави постоји анегдота из 19. века која каже како када чују да је дошло до неког дуела, прво би питали да ли су се тукли песницама или длановима? Уколико је одговор песницама, онда им је било јасно да су то неке неуке силеџије, а ако је неко у борби користио отворен длан – онда је било јасно да је у питању мајстор неке борилачке вештине.
Е, па ево једног инспиративног видеа у коме се види колико је длан јачи од песнице.
