Лондон је сигурно један од најлепших градова на свету. Међутим не бих да пишем текст за туристе, није то мој фах. Само желим да заробим по неки тренутак, неку анегдоту и неку слику као лични подсетник.
Ове једне слике. Мала живуљка урамљена код улазних врата апартмана. Власник је смислио духовит начин да подсети све који дођу да пазе на кључеве.
Испод пише: “Ово мало створење краде кључеве и крије их на најнеобичним местима, често их враћа касније изазивајући доста конфузије међу људима.”
Лондон је дефинитивно град у коме бих могао да живим. Били смо смештени у прелепом апартману на првом спрату викторијанске виле у Belsize Park-у. Прелеп део Лондона. Улице као нацртане, људи љубазни, неколико органских продавница, кафића и ресторана.
Ја, жена и клинац смо уживали неколико дана. У овом апартману којег смо пронашли преко AirBnb-а.
Поглед кроз прозор апартмана
Хотеле углавном избегавам у широком луку. Не могу те мале комерцијалне собе без душе, доручке до 10 сати, гужву, лошу храну и централну климу/грејање. Када закупиш апартман, сам диктираш када ћеш и шта ћеш да једеш. Имаш прилику да одеш до продавнице и купиш свакојаке ситнице које никада ниси видео код куће. Е, ту је цака јер гледамо да закупимо неки смештај са атмосфером. Рецимо смештај у средњовековној згради у Венецији или смештај у замку у средновековном француском селу и слично. Наравно да би могли да останемо дупло дуже када би одабрали хотел али је мени ипак драже да проведем неколико феноменалних дана, него дупло дуже просечних туристичких дана.
Гледам да уживамо у атмосфери и да не планирамо превише шта ћемо радити током дана када негде одпутујемо. Пар пута сам направио грешку са планирањем али онда се пут претвори у трчање од места до места. Више ми се допада варијанта непланираног лутања у одређеном правцу. Рецимо кренем ка неком музеју и успут пролазим околне улице, продавнице, ресторане. Никад не знам колико ћу се задржати и где. Има добар израз за то – Вагабондинг и добра књига.
Продавнице око метро станице у Belsize Park-у
Главни начин превоза у Лондону је метро. Фасцинантно је гледати како се људи организовано и брзо крећу кроз метро. Све је јако прецизно, возови стижу тачно на време. Купите Oyster kartu и можете користити метро, бусеве, жичару… Вагони су препуни људи из целог света и чини се да је најмање “белих енглеза”, међутим сви су јако љубазни. Сваки пут би нам људи понудили да седнемо са дететом и то се дешавало неколико пута дневно. Та љубазност и отвореност ми је главни утисак који сам понео из овог града. Сви причају да су енглези јако хладни, међутим нама је утисак био потпуно другачији.
Лоше стране Лондона? Ох, да има их. Прво јако је скуп град. Друго вози се на другој страни што искључује долазак колима или рентакар већ морате на метро или у скупи такси. Треће чак и да узмете рентакар у центру немате где да паркирате, а чуо сам да паркинг у гаражи уме да буде и 10-15 фунти на сат.
После великог пожара 1666., законом је забрањено градити дрвене зграде, Лондон је поново изграђен али од малтера. Ово је једна од ретких дрвених зграда које су преживеле пожар.
Вожња туристичким дабл-декером. Лондон има неколико “бус тура” и морам да признам да сам био одушевљен. То вам је дефинитивно најефикаснији начин да обиђете Лондон. Рецимо најпопуларнија је “оригинална тура” која има чак три одвојене путање. Карта за мене, жену и клинца је коштала 64 фунте. На први поглед изгледа скупо али реално није јер за тај новац добијате улаз у већину музеја и атракција, слушалице, мапе, свуда вас чека водич, можете мењати туре следећа 2-3 дана и укључени су и бродови за обилазак са реке. Аутобуси иду сваких 15 минута.
При куповини карте добијате слушалице које после можете узети или бацити. Све време вожње имате снимљеног туристичког водича на разним језицима.
Зграда парламента изгледа још боље уживо.
Чувени Биг Бен часовник.
London Eye је атракција новијег датума, али нас је мрзело да идемо на њега. Одабрали смо разгледање са бродића који плови Темзом.
Импозантна капија Бакингемске палате и у позадини гарда чува стражу.
Аутор чланка у моменту усхићења са помало смешном капом.
Tower Bridge ноћу изгледа превише лепо.
Мост је прелеп, али архитектура овог моста нема везе са практичном функцијом већ је саграћен просто да буде леп. То није мост из средњег века како се обично мисли, већ је саграђен 1894.
Мала и велика љубав испред споменика краљице Викторије.
Најновији коментари