Невидљива нит и октобар у Београду

Шта има ново код тебе Милоше? Па…, биће да сам у седмој недељи поста. Писао сам о аутофагији и посту у току дана (intermittent fasting) и даље се придржавам тога што је резултирало скидањем 7 кг до сада. И даље екпериментишем са тиме и супер се осећам. Држи ме нешто у томе још од посете Хиландару. Мислио сам да ће ме држати пар дана, међутим за сада не пушта. Да ствар буде још чуднија, десила се права мала серија чудних дешавања. О неким стварима не могу писати, али да поменем пар ових других…

Халабука око текста о Хиландару

Након текста о манастиру медији су неким чудом покупили вест из текста о томе како су неки људи урезали своја имена на фреску у манастиру. Два-три дана су о томе брујали сви медији у земљи од телевизија до новина. Да ствар буде још гора, испаде да су момци који су то урадили ставили своја права имена и онда настаде општи хаос. Међутим, жалосно је што милионски прегледи те вести нису превише утицали на читање самог текста. То нас доводи до површности данашњице где се не потенцира прича, нити вест, већ фрагмент вести. Постали смо тик-ток генерација, деперсонализована занимљивост на вебу која буди емоције које трају само пар секунди.

У једном тренутку сам се забринуо да ће сав тај публицитет одређени медији искористити да нападну сам манастир који је вероватно последњи стуб српства који није намерно укаљан. Стигли су позиви из многих редакција за интервју или да дам изјаву на ту тему, али Богу хвала био сам довољно прибран да не полетим и  да све одбијем. Скапирао сам да се не ради о мени, већ о манастиру и да медије не интересује прича или објективна вест, већ спиновање и трафика на сајту.

Гостовање на Студиу Б

Убрзо после тога дошао је позив са Студиа Б да гостујем у емисији ”Живот са ћирилицом”. Сасвим случајно пар дана пре овог позива сам налетео на ову емисију и одгледао једну. Одушевих се што се ето неко ангажовао око питања ћирилице и зато прихватих да гостујем.

Није било лоше, потрудих се да кажем што више. Ипак, моје неискуство у медијима је јасно видљиво јер сам за трајање емисије стигао да кажем мање од трећине онога што сам припремио. То је оно што кажу много воље, али слабо познавање технике. Још увек не знам када ће се емисија емитовати. Снимају шест емисија па ће онда емитовати.

Елем, за мене највећи утисак би када ме водитељка упита како да ме најави:

”Ви сте калиграф јел тако?”

Ја је погледам и пролете ми кроз главу ”Какав калиграф сестро драга…” и рекох:

”Мало је безвезе да ме тако најавите јер ће се прави калиграфи наљутити. Ја сам предузетник, тренер… на Youtube сам поставио клип о калиграфији и писао мало о томе онако како бих подигао свесност о ћирилици али далеко од тога да сам калиграф. Ја сам то више из хобија нешто..”, али она истраја у својој замисли и најави ме:

”У гостима нам је Милош Станић који за себе каже да се калиграфијом бави из хобија…”

Ето ти сад,… блам живи али шта да се ради испричах шта се снађох. Интересантно ми је како водитељка уствари није ништа погледала о мени, само је видела клип на Јутубу и ја постадох калиграф. Што би рекли у оном вицу ”Жирафа сам!”.

Посета министарству

Већ неко време се из хобија трудим да покренем ту нешто око закона који би заштитио Ћирилицу. Решим ја тако да некако дођем до Министарства културе и да видим шта се дешава са тим законом о ћирилици. Дон Кихот у души сам шта да вам кажем… Елем, размишљам тако и схватим да сам ја нико и да неће они тако мене да приме. И онда ми падне на памет да све то пробам да изведем преко Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС). То је организација која се бави националним доменима и неком логиком ја закључим како би они као организација могли да се ангажују више око тога и да би преко њих ја могао некако да дођем до министарства и образложим план.

РНИДС је као непрофитна организација која се бави интернет доменима на најбољој позицији да утиче и помогне око промоције ћирилице на интернету. У прошлости смо имали прво руком писане књиге, па је онда дошло време штампарија, па радија и телевизије, данас је време интернета. Ако на интернету успемо да презентујемо своју страну имамо шансу да однесемо победу. У том смислу РНИДС је права адреса за одбрану ћирилице.

РНИДС је имао пар емисија на ту тему Ћирибастерсе, међутим после пар месеци труда и неколико састанака са њима ја налетим на зид и схватим да нема ништа од моје идеје. РНИДС као и свака друга организација је подложна променама руководства, па њихово залагање за ову ствар варира у зависности од људи који их воде. Надам се да ће ова нова постава имати више слуха за целу ствар. Основали су одбор за ћирилицу и тамо су супер људи али видећемо колико ће имати шансе да нешто ураде.

Зидови министарства

Елем, таман сам размишљао да дигнем руке али онда се деси још једно мало чудо и препоруком са Хиландара упознам човека и доспем до министарства. Одем на састанак и тамо видим да је предлог закона написан али да је завршио у фиоци. Неком не одговара да се тај закон изнесе пред парламент на гласање вероватно. Претпостављам да се ради о утицају страних инвеститора којима овакав закон само прави трошкове.

Не бих превише да коментаришем, али рећи ћу само да сјајни људи седе у министарству и да се труде али да је њихов утицај ограничен законом, парламентом и другим факторима. Остаје нам да наставимо да лобирамо и притискамо да се овај закон усвоји.

Арно Гујон конференција

Пратим шта ради Арно Гујон од самог почетка. Човек је за мене прави феномен и живи доказ да се Србин не постаје рођењем већ васпитањем, културом и поступцима.

Арно се родио у Француској, са 19. година дошао и помагао нашем народу на Косову све док му нису забранили улазак на Косово. Када је дошао натуцао је српски а сада говори језик боље од већине људи. Оженио се овде, има двоје деце и станује у Београду. Има хуманитарну организацију која је до сада доставила пар милиона евра помоћи нашем народу. Ту помоћ су прикупили људи из Француске.

Арно са својим сарадницима долази на идеју да организује ”Конференцију за останак младих у Србији” и игром случаја шаљу ми позив да говорим на конференцији. Не бих никада прихватио овај позив јер ја нисам из те приче, нити сам неки говорник, нити ме интересује. Међутим, како Арноа изузетно ценим решим да изађем из своје комфорт зоне и пробам да говорим. Писао сам давно о овој теми и тај чланак је објављен у многим новинама тада и дан данас је један од најчитанијих на мом блогу. Тема ми је јако блиска јер свакодневно имам разговоре са многим људима о овој теми и њиховој недоумици око одласка у иностранство.

Скоро ми је пар дивних људи из клуба отишло да живи у иностранство и то ме жуља. Једна девојка иначе стручњак за SEO оде у Валенсију да живи, а један момак архитекта оде на Нови Зеланд да предаје на факсу. Остадосмо без пријатеља. Ето зато сам говорио. И био сам спетљан наравно, и уместо десет говорио сам тридесет минута и имао сам трему, али нема везе. Мора се нешто учинити.

У време када се многи људи стиде што су Срби и не желе то да истичу јер тако нису ”кул” у свом друштву, била ми је велика част да упознам Арноа. Пружио сам му руку и рекао ”Коначно да упознам највећег Србина у Србији”. Пријао му је комплимент, сјајан момак сигурно ћете још чути о њему.

Изложба о Студеници

У галерији САНУ у Кнез Михајловој је у току изложба о Студеници, па реших да поведем клинца да погледамо. Водите децу у музеје, манастире, дајте им књиге да читају. Што више уложе времена и пажње у своје порекло и историју то ће више ценити себе и оно што имају. Има родитеља који ”не желе да се мешају” јер ће дете само извући закључке – такви родитељи остављају децу на милост и немилост медијима, фарми, улици, другарима у школи. Некад то испадне добро, а некад… нек вам је Бог у помоћи.

Елем изложба је феноменална, препоручујем да је погледате и ево пар слика са тог дешавања.

РТС серија Света Гора – Небески град

Још једна генијална ствар је обележила овај месец. РТС је направио серијал о Светој Гори који сам са уживањем пратио. Визуелно и садржајем серија је на врхунском нивоу и боља од било чега што сам до сада видео на ову тему. Најновије камере високе резолуције, снимци манастира дроновима и квалитетни коментатори одликују овај невероватно добар документарац. Све имате на Youtube-u овде па препоручујем за гледање.

Све у свему био је јако занимљив овај месец октобар. Има ту још по нешто што не могу да испричам, упознао сам неке сјајне људе, радим на једном новом пројекту… али не могу још да откривам.

Постоји невидљива нит која везује све овде наведене догађаје и још неке које нису за помињање. Та нит долази са Хиландара и као што тамо кажу ништа се не дешава случајно.

Као мали читао сам Марти Мистерију и био одушевљен епизодама у којим истражује Метеоре или Елдорадо у Амазону. Међутим, морам да кажем да сам тренутно у већем заносу и налету инспирације него тада. То је тада био стрип, а сада је прави живот а све је добило на убрзању након посете Хиландару. Имам осећај као да сам лик из оног филма Да Винчијев код.

До читања…