Као да неко крије цео превод Црноризца Храброг. Очигледно се ради о псеудониму. Црна риза је свакако монашка одежда па отуда наслов текста.
Покушао сам на много места да пронађем потпуни превод и то је практично немогуће. Сигуран сам да постоји у некој академској књизи али ја га ето нисам нашао на интернету и зато вам дајем превод на српском јер сматрам да је важан.
Моји коментари су обележени са **
У прошлости Словени не имаху писаних књига већ су цртама и резама читали и гатали, као пагани.
Када се покрстише морали су римским и грчким словима писати словенске речи, без наручитог правила. Ипак, како добро написати грчким словима речи бгъ (Бог), жизънь (живот), ѕѣло (много), цркѿвъ (црква), члкъ (човек), широта (ширина), шєдрѿты (милостиња), юность (младост), ѫзыкь (језик), ıaдь (јад) и сличне?
** приметити да су наши људи писали латински и грчки и пре реформе или су покушавали да користе грчка и латинска слова да напишу словенске речи
А потом, човекољубиви Бог, који све створи и не оставља народ рода словенског без разума, него све људе води разуму и спасењу, помилова словене, и посла им Светог Константина Философа, названог Кирила, човека праведног и љубитеља истине, који им створи 38 слова: једна по узору на грчку азбуку, а друга према словенском језику.
Она почиње словом „алфа“, а ова словом „аз“. Тако обе почињу од „аз“. И као што су Грци створили своја слова подражавајући Јеврејима, тако је и он (Ћирило) по угледу на грчка. Као што Јевреји, кад уводе дете у школу, говоре му: „Учи се!“ – и то значи „алеф“, тако су Грци примили „алфа“. Јеврејска реч пренесена је у грчки језик да означава почетак учења за дете. Зато је и створено слово алфа, што значи учи се, у грчком језику.“
Слично томе и Свети Ћирило створи прво слово „аз“. И као прво слово „аз“, дано од Бога словенском племену да се отворе уста деце у учењу разума преко слова, изговара се са широко отвореним устима, а друга слова са мање отвореним.
Ова словенска слова овако треба и писати и изговарати: а, б, в… све до Ѧ. Ова 24 слова су иста као грчка слова: А, В, Г, Д, Е, З, И, Т, (Ѳ, Ї), К, Л, М, Н, Ѯ, О, П, Р, С, Т, У, Ф, Х, Ѱ, Ѡ. Четрнаест слова су словенска и то: Б, Ж, Ѕ, Ц, Ч, Ш, Щ, Ъ, Ы, Ь, Ѣ, Ю, Ѫ, Ѧ.
** приметити да слово Б не спада у грчка слова него словенска, тим словом се пише Бог.
** приметити да је Вук Караџић реформом избацио пола словенских слова
Неки кажу: „Зашто је створио 38 слова? Може се писати и са мање, као што Грци пишу са 24.“ Али они не знају тачно колико слова Грци користе. Истина, имају 24, али се њима не испуњавају књиге, већ су додали још 11 двогласа и 3 знака за бројеве (6, 90 и 900), па их је укупно 38.
** приметити да је и у оно време било противника реформе
Има и таквих који говоре: „Чему словенска азбука? Није је створио Бог, ни анђели, нити је од почетка дата и примљена од Бога, као жидовска, римска и јелинска.“ А други мисле да је сам Бог створио слова. Али не знају, јадни, шта говоре кад тврде да је Бог наредио само на три језика да се пишу књиге, као што пише у Јеванђељу: „И беше написано на жидовском, римском и јелинском.“ Словенски тамо није био, па зато кажу да словенска слова нису од Бога. На то шта ћемо рећи тим безумницима? – рећи ћемо оно што нас учи Свето писмо: све иде по реду и све је од Бога, а не од неког другог. Није Бог прво створио јеврејски, ни римски, ни грчки језик, већ сириски, на којем је говорио Адам, и који се говорио од Адама до потопа, од потопа Бог раздели језике када на Вавилонској кули пише: „И помешаше се језици.“ Тако се пометоше језици и обичаји и закони и вештине: Египћанима даде картографију, Персијанима, Халдејцима и Асирцима – астрономију, врачање, мађије и сваку људску вештину; Јеврејима – свете књиге, у којима пише да је Бог створио небо и земљу и све на њој; Грцима – граматику, реторику и филозофију.
А пре тога Грци нису имали слова за свој језик, већ су своје речи писали феничанским словима. Тако беше много година. Потом се јави Паламид, који поче од алфавита и даде Грцима 16 слова. Када је Милетски додао још 3, имали су 19 и њима су писали дуго. После Симонид дода још 2, Епихарис још 3 – и постаде 24. После Дионисије Граматик додаде 6 двогласа, па други још 5, и још 3 знака за бројеве. Тако су многи за много година једва саставили 38 слова.
А после, када прође много година, по Божјој вољи, 70 људи преведоше Свето писмо са жидовског на грчки. А Свети Константин, назван Ћирило, и слова створи и сам преведе словенске књиге и то за кратко време, а они – многи и за много година: седам људи су створили грчка слова, а 70 превод. Зато су словенска слова светија и достојнија поштовања: јер их је створио свети човек, а грчка су створили јелини пагани.
Ако пак неко каже да их није добро уредио, јер и данас се поправљају, и на то ћемо одговорити: „И грчка су много пута поправљали Ахил, Симах и други.“ Јер је лакше исправљати, него први пут створити.
Ако пак питаш грчке књижевнике: „Ко вам је створио слова и превео књиге?“ – мало ко зна и ретко одговара. А ако питаш словенске књижевнике: „Ко вам је створио слова и превео књиге?“ – сви знају и одговарају: Свети Константин Философ, назван Ћирило, он нам је створио слова и превео књиге заједно са братом Методијем.
Још су живи они који су их видели. А ако питаш у које време, знају и кажу: за време грчког цара Михаила, бугарског кнеза Бориса и Коцеља, књаза блатјанског Костела (Балатон, Мађарска), године 6363. од стварања света (855.). Има и других сведочанстава, али сада није време. Такав разум, браћо, дарова Бог Словенима, Коме нека је слава, част и сила сада, одувек и у векове векова, амин.
Видимо да су Ћирило и Методије радили у троуглу између језера Балатон у Мађарској (доња Панонија), Цариграда и Плиске на западу Бугарске. Србија је у средини тог троугла.
У то време је већи део Србије био под контролом новог Бугарског царства – укључујући Београд, Ниш, Охрид. Србска држава је сведена на данашњу Црну Гору, Херцеговину и Санџак. Управо из тих предела ће настати нова немањићка Србија.
Ово је иначе мој скромни превод текста из Хилендарског преписа из 13.-14. века из Јагићеве колекције. Оригинални текст је писан у 9. веку јер Црноризац каже да су још живи људи који су видели лично Ћирила и Методија.
Старословенска слова настала су на половини 9. века. и текст наводи да су се Словени пре својих слова користили грчким и римским словима, дакле језиком царства. Пре тога времена нећемо пронаћи документа на словенском, већ су се племство и трговци користили језиком царства (Римског и Ромејског).
Интересантно је колико детаља Црноризац износи о настанку грчког језика што показује његово високо образовање. Из текста се такође показује след како су свете књиге прво биле на сиријском, затим на феничанском, па јеврејском, грчком и на крају на словенском језику.
Данас Бугари кажу да је то стара бугарска азбука, ми кажемо да је то старосрбски. И једни и други су у праву, зато што смо у средњем веку били практично један народ. Разлике у писању које лингвисти налазе су минорне и ускоумне. То је један језик и једно писмо које су Ћирило и Методије развили. Пројекат развоја словенског писма је имао за последицу културно уједињење пола народа Европе.
У тексту Црноризац Храбри каже да је теже нешто створити, а затим је лако поправљати и наводи и да се грчко писање такође мењало и поправљало. Тако ће бити и са нашим писмом. Читав средњи век се дешавају мале промене али прва озбиљна реформа и консолидовање писма биће у 16. веку кроз букваре који су дошли из Русије али то је тема следећег текста.
Треба обратити пажњу да Црноризац даје прецизну годину настанка азбуке – 855. година. Из Житија св. Константина (Ћирила) знамо да је нова азбука прво раширена међу људима у Брегалници (Македонија). Ово је важно зато што Ћирило и Методије тек после ове године иду на Крим у Харазију 860., а у Велику Моравију крећу тек 863. године.
Из овога закључујемо да је пројекат стварања словенског писма првобитно учињен на Балкану и да је каснији одлазак у Велику Моравију 863. уствари мисија ширења тог писма међу словенима. Географски гледано све се вероватно десило на територији Србије и Македоније, за време Бугарског царства које је у то време владало нашим пределима.
Такође да је Ћирило или Методије направио глагољицу како неки тврде, Црноризац би то у свом спису дефинитивно поменуо… али није. Пре 855. године Ћирило је био библиотекар и предавач философије у цркви Свете Софије у Цариграду. Као учени лингвиста тешко да би Ћирило прибегао писању кука и квака и створио глагољицу јер је био грчки царски мисионар. Наравно да је ново писмо ослонио на грчко писмо како би словени остали ослоњени на грчку културу.
На крају дајем вам целокупан текст преписа из књиге ”Бугарске старине из Македоније” од И. Иванова.
