kobudo tinbei & rochin

Tinbei и Rochin – Матајоши кобудо традиција

Није познато одакле је потекао систем борења штитом и бодежем на Окинави. Предање каже да је ово оружје у прошлости коришћено у ратовима током периода «три краљевства» (XIV век). Данас на Окинави постоји неколико облика овог оружја.

Обично се користе предмети и алати које не западају за око јер се и уобичајно користе у послу, као рецимо бодеж или мачета, сламнати шешир или згодна метална посуда. У најстаријој прошлости користио се оклоп корњаче као штит. Наиме у matayoshiпрошлости је метал био изузетно редак и скупоцен, а како је на плажама Окинаве било пуно великих корњача, њихов оклоп је био савршен прављење штитова. Технике употребе су мање-више сличне и прилагођене су облику штита и типу бодежа који се користи.

Данас на Окинави ово оружје негује неколико кобудо школа, од којих је традиција породице Матајоши најживља. Матајоши Шинко сенсеи, познат као «Кама Матајоши», рођен у Нахи (Окинава) 1888, зачетник је Матајоши школе кобудоа. У младости је научио бо-ђицу (штап), еку-ђицу (весло), саи-ђицу (бодеж) и кама-ђицу (срп) од мајстора Агена Чукубо из Гушикава села. Такође је савладао тонфа-ђицу (палица) и нукчаку-ђицу (млат) од мајстора Irei од Nozatoa (Чатан село). Затим креће на путовања, како би још више проширио своја знања. У Јапану је учио самурајско јахање. У Манџурији је провео доста времена са номадским племенима, где је научио ба-ђицу (јахање коња), шурикен-ђицу и нагенава-ђицу (бацање ласа). У Шангају је научио тинбеи-ђицу (мач и штит), суручин-ђицу(ласо), нунти-ђицу(копље), као и коришћење лековитих биљака и акопунктуру од мајстора Kingai. У Фукиену провинцији (Кина), вежбао је Шорин фучан фа и на крају се вратио на Окинаву 1935 године.

У Шангају је Матајоши употпунио сваја знања, кратко вежбајући у легендарној Ђинг Ву школи. Познато је да је и Чијун Мијаги (оснивач Гођу стила) 1936 године ту провео неколико месеци вежбајући. (Patrick McCarthy Bubishi стр. 60.). Можда је техника употребе мачете и штита донета на Окинаву баш из ове кинеске школе борења? У сваком случају, данас Матајоши традиција негује једну форму (ката) са мачетом и штитом. Циљ овог чланка је да објасни основе (кихон) и напредну примену техника из «Матајоши но тинбеи» форме.

tinbei1

На слици су приказани: штит од корњачиног оклопа, штит од сламе и метални штит, као и мачета карактеристична за Matayoshi традицију и кратко копље које користи Hozon традиција.

Основе (кихон)

Прва ствар која се учи код руковања мачетом и штитом је гард (kamae).  Гард је положај који обезбеђује добру одбрану, али и омогућава брзи напад. Штит се држи у предњој руци и користи се за блокирање противникових напада. Технике блокирања су идентичне техникама у каратеу. Мачета се налази у задњој руци спремна за употребу и заштићена тако да противник не може да је ухвати.

kamae11

Гард – kamae

uke wasa 1 2

Технике блокирања – uke wasa

Колена треба да буду благо повијена, а тежина подједнако распоређена на оба стопала. За кретање се користи, такозвани, «копљанички корак» (јори аши). Тада се не прави пун корак, већ се задњом ногом направи половина корака мало испред предњег стопала, а затим се предњом ногом направи други део корака. Овакав начин ходања копљаници су користили како би копље увек било спремно за употребу на бојном пољу. У ситуацији са мачетом и штитом, потребно је да штит увек буде у предњој руци. У супротном, када би човек нормално ходао, са сваким кораком би се мењао положај, па би штит наизменично са једним кораком био у предњој, а са другим кораком у задњој руци.

yori ashi tinbei 2

Jori ashi – “копљанички корак”

Мачету и штит треба држати тако да противник не може да види мачету од штита. Када уз употребу «јори ашија», кренете да се приближавате противнику, овакав положај уме да буде прилично застрашујући.

Бодење и сечење (цуки и учи)

Мачетом може да се боде (tsuki) и да се сече (uchi). Бодењем се напада стомак или врат нападача. Технике сечења (учи) могу да се користе подједнако и за напад и за одбрану. У одбрани мачетом се парирају противникови напади, а у нападу се секу удови, врат или глава нападача.

tsuki tinbei 2

Tsuki – бод мачетом се обично изводи у тело или врат нападача. По правилу бод се увек изводи уношењем целог тела, односно уз корак.

soto uchi tinbei 2

Сото учи – сечење замахом споља. Ова техника се подједнако користи за напад, као и за одбрану. У одбрани се сечиво користи за одбијање противникових напада ка глави или телу. У нападу се овом техником сече противникова рука, врат или лице.

gedan uchi tinbei 2

Гедан учи – техника сечења на доле. Најчешће се користи за блокирање када противник покуша да штапом удари по ногама или када покуша да убоде у тело.

uchi uchi tinbei 2

Учи учи – сечење замахом изнутра. Све што је речено за претходну технику важи и за ову. Једина разлика је што се овде ради о замаху са унутрашње стране.

Варке – какушите

Какушите значи «скривене технике». Скоро свака форма или стил борења има пар оваквих техника. Какушите подразумева извођење изненадне технике, варке или маневра који противник не очекује. Овим називом се означавају и технике до чије се примене не може доћи простим посматрањем, већ је потребан инструктор који ће објаснити начин употребе. У Шимабару форми налазе се три овакве технике.

kolut napred tinbei 2

Какушите гедан цуки– бод са колутом напред. Овде се ради о једном не очекиваном маневру, када се колут напред користи за брзо скраћење дистанце и затим се задаје изненадан бод. Ова техника се два пута појављује у Шимбару но тимбеи кати.

soto uchi iai goshi tinbei 2

Какушите учи – сек у чучњу. Слично као код претходне технике и овде се ради о «изненадној» техници. Поента је у томе да се у жару борбе изведе изненадни сек противникове ноге, што противник по правилу не очекује.

tenshin tinbei 2

Какушите цуки – извођење бода са варком. Ово је још једна варка која је приказана у Шимбару кати. Ради се о скоку у назад у ждралов став (tsuru dachi), када се имитира замах руком, да би нападач помислио да је следећа техника сото учи (спољно сечење), али онда се мења правац и задаје изненадан бод кораком у напред.

Напредна примена (матајоши но тинбеи ката бункаи)

У следећих пар страница приказаћу примену техника из Шимбару (Матајоши) кате. Техника нема пуно, заправо ради се једној секвенци која се понавља осам пута у кати и о пар додатних техника, али та једноставност је управо оно што овај систем борења чини брутално ефикасним. Лично сматрам ову кату «бисером окинављанске традиције» и признајем да осећам благу нелагодност због откривања примене техника :). Годинама сам је чувао само за себе и старије вежбаче моје школе. Ипак, сматрам да је боље не скривати знање, јер ће у супротном традиција нестати.

Сматрам да се карате не може научити из књиге и зато овде приказане технике могу само послужити као референца за оне који су упућени. Нећу беспотребно трошити речи на теорију, јер мислим да се употреба најлакше може схватити конкретну примену. На сликама нападач (tori) има бели кимоно, а онај који се брани (uke) има црни доњи део кимона.

Секвенца 1 (uke-tsuki)

Ово је најосновнија комбинација, када се противников напад блокира штитом, а затим се изведе контранапад бодењем у тело или врат нападача (tsuki).

age uke tsuki bunkai 1 2

Секвенца 2 (какушите uchi)

Нападач изводи бод штапом у главу.

Ово је мало напреднија комбинација и као што је већ речено ради се какушите техници. Први противников напад се блокира уз истовремену ескиважу у страну, а онда се изненада изведе спољно сечење (сото учи) противникове ноге. Поента технике се налази у покрету замаха и дизања ноге, што је уствари варка јер противник очекује напад у главу, а уместо тога изводи се изненадно сечење у чучњу.

soto uchi iai goshi bunkaiglavna prvi

Секвенца 3 (gedan uchi – soto uchi – uchi uchi – tsuki)

Ово је најважнија комбинација у timbei кати и ја ћу је звати «главна секвенца». Она се понавља укупно осам пута у различитим варијантама и представља основ руковања мачетом и штитом.

Уствари ради се о четири основне технике сечења и бодења, које су претходно објашњене, а које су распоређене у комбинацији на следећи начин:

TSUKI – GEDAN – UCHI – SOTO UCHI – UCHI UCHI – TSUKI

Технике се изводе у континуитету, тако да је тешко разазнати где се завршава претходна, а где почиње следећа техника. На овај начин вежбач научи да у сваком тренутку, из разних позиција изведе одговарајућу технику и настави секвенцу. Овакав метод вежбања зове се рензоку и присутан је у многим карате катама.

Прво ћу објаснити примену основне варијанте «главне секвенце», а затим и једну варијацију ове секвенце. У основном облику мачета се користи за парирање противникових напада и на крају се контрира бодом (cuki).

Нападач прво изводи ударац штапом по ногама, што uke блокира доњим сечењем (2 – гедан учи), обојица настављају припремајући се за следећу технику (3). Следи напад у главу, што уке блокира спољним сечењем (4 – сото учи). Затим следи још један напад у главу са друге стране, што uke блокира са унутрашње стране (6 – учи учи). За четврти противников напад, uke не користи мачету већ штит, прекида његов налет пробадајући му врат (8 – cuki).

glavna drugi

Имајте на уму да је ово најједноставнија примена. Напад је могао да почне и неком другом техником, а технике сечења (учи) се могу користити за контранапад, а не само за блокирање. Биће вам јасније ако погледате следећу комбинацију (слике 4А-7А). Технике су исте, само се примена разликује.

Како се технике сечења могу користити и за блокирање и за напад, постоји неколико варијанти ове секвенце.

Противник почиње нападом у главу, што uke парира штитом и истовремено сече руку нападача (4А). Одмах контрира сечењем врата (6А) и пробадањем (7А).

На крају је јесно зашто се ова комбинација понавља толико пута у кати. Она једноставно представља основ руковања мачетом и штитом.

tsuru ashi bunkai timbeСеквенца 4 (какушите цуки)

Нападач изводи ударац по ногама великим замахом.

Уке ескивира напад скоком у назад у «ждралов став» (тсури дачи). Штит се налази поред колена, а мачета спремна за замах.

Нападач промашује ноге и наставља замах како би парирао замах мачетом.

Ово је уствари варка (какушите), јер када противник крене да парира ударац мачетом, uke пресреће штитом његов замах штапом и уместо замаха, изводи бод у тело или врат нападача.

Секвенца 5 (kakushite gedan tsuki)

Овде је дат приказ треће какушите технике, када се изненадни колут напред користи за скраћивање дистанце. На први поглед ова техника изгледа смешно, али у реалној ситуацији противник у првом моменту буде збуњен, а у тренутку када реагује већ је касно. После колута uke остаје у чучњу, блокира противников напад и изводи бод у тело нападача.

Нападач користи колут да скрати дистанцу али и да на први поглед представи себе као лак плен. Противник се припрема да га удари у главу, али нападач из колута излази са припремљеним штитом за блок тог очекиваног напада и на тај начин пробада противника.

gedan tsuki 2

Аутор и сарадници

Аутор Станић Милош (5.дан) је једини инструктор окинављанског каратеа (шорин стил) и руковања оружјем (матајоши стил) у Југославији.

Сарадници, Милутиновић Мирко (1.дан) и Ивановић Предраг (1. дан), инструктори Тсунами дојо, су пружили велику асистенцију при изради овог чланка.

All copy rights reserved, 2002. (Ауторска права задржана, чланак се не може копирати, објавити и не може се користити његов део без писане дозволе аутора.) Чланак се не сме се публиковати даље.

autori2

All copyrights reserved 2002. (The Author’s right are reserved, this article cannot be copied, published and cannot be used without the written permission of the author.)

Извори:

  • Bishop, M. (1999) Okinawan Karate: Teachers, Styles and Secret Techniques, 2nd Edition. Boston: Charles E. Tuttle, Co.
  • Funakoshi G. (1976) Karatedo: My Way of Life. Tokyo: Kodansha International.
  • Funakoshi G. (1988) Karatedo Nyumon. Tokyo: Kodansha International. Tr. by John Teramoto.
  • McCarthy, P. (1999) Ancient Okinawan Martial Arts: Koryu Uchinadi, Vol. 2. Boston: Charles E. Tuttle,
  • McCarthy, P. (1995) The Bible of Karate – Bubishi. Boston: Charles E. Tuttle, Co.
  • Motobu C. (1932) Watashi no Toudijutsu (My Karate). Tokyo: Toudi Fukyukai.
  • Nagamine S. (1986) Tales of Okinawa’s Great Karate and Sumo Masters
  • Nagamine S. (1978) The Essence of Okinawan Karate-do, Charles E. Tuttle

Leave a Reply