kobudo tinbei & rochin

Tinbei i Rochin – Matajoši kobudo tradicija

Nije poznato odakle je potekao sistem borenja štitom i bodežem na Okinavi. Predanje kaže da je ovo oružje u prošlosti korišćeno u ratovima tokom perioda «tri kraljevstva» (XIV vek). Danas na Okinavi postoji nekoliko oblika ovog oružja.

Obično se koriste predmeti i alati koje ne zapadaju za oko jer se i uobičajno koriste u poslu, kao recimo bodež ili mačeta, slamnati šešir ili zgodna metalna posuda. U najstarijoj prošlosti koristio se oklop kornjače kao štit. Naime u prošlosti je metal bio izuzetno redak i skupocen, a kako je na plažama Okinave bilo puno velikih kornjača, njihov oklop je bio savršen pravljenje štitova. Tehnike upotrebe su manje-više slične i prilagođene su obliku štita i tipu bodeža koji se koristi.

Danas na Okinavi ovo oružje neguje nekoliko kobudo škola, od kojih je tradicija porodice Matajoši najživlja. Matajoši Šinko sensei, poznat kao «Kama Matajoši», rođen u Nahi (Okinava) 1888, začetnik je Matajoši škole kobudoa. U mladosti je naučio bo-đicu (štap), eku-đicu (veslo), sai-đicu (bodež) i kama-đicu (srp) od majstora Agena Čukubo iz Gušikava sela. Takođe je savladao tonfa-đicu (palica) i nunčaku-đicu (mlat) od majstora Irei od Nozatoa (Čatan selo). Zatim kreće na putovanja, kako bi još više proširio svoja znanja. U Japanu je učio samurajsko jahanje. U Manđžuriji je proveo dosta vremena sa nomadskim plemenima, gde je naučio ba-đicu (jahanje konja), šuriken-đicu i nagenava-đicu (bacanje lasa). U Šangaju je naučio tinbei-đicu (mač i štit), suručin-đicu (laso), nunti-đicu (koplje), kao i korišćenje lekovitih biljaka i akopunkturu od majstora Kingai. U Fukienu provinciji (Kina), vežbao je Šorin čuan fa i na kraju se vratio na Okinavu 1935 godine.

U Šangaju je Matajoši je upotpunio svaja znanja, kratko vežbajući u legendarnoj Đing Vu školi. Poznato je da je i Čojun Mijagi (osnivač Gođu stila) 1936 godine tu proveo nekoliko meseci vežbajući. (patrick bubishi str. 60.). Možda je tehnika upotrebe mačete i štita doneta na Okinavu baš iz ove kineske škole borenja? U svakom slučaju, danas Matajoši tradicija neguje jednu formu (kata) sa mačetom i štitom. Cilj ovog članka je da objasni osnove (kihon) i naprednu primenu tehnika iz «Matajoši no tinbei» forme.

Na slici su prikazani: štit od kornjačinog oklopa, štit od slame i metalni štit, kao i mačeta karakteristična za Matayoshi tradiciju i kratko koplje koje koristi Hozon tradicija.

Osnove (kihon)

Prva stvar koja se uči kod rukovanja mačetom i štitom je gard (kamae).  Gard je položaj koji obezbeđuje dobru odbranu, ali i omogućava brzi napad. Štit se drži u prednjoj ruci i koristi se za blokiranje protivnikovih napada. Tehnike blokiranja su identične tehnikama u karateu. Mačeta se nalazi u zadnjoj ruci spremna za upotrebu i zaštićena tako da protivnik ne može da je uhvati.

Gard – kamae

Tehnike blokiranja – uke wasa

Kolena treba da budu blago povijena, a težina podjednako raspoređena na oba stopala. Za kretanje se koristi, takozvani, «kopljanički korak» (jori aši). Tada se ne pravi pun korak, već se zadnjom nogom napravi polovina koraka malo ispred prednjeg stopala, a zatim se prednjom nogom napravi drugi deo koraka. Ovakav način hodanja kopljanici su koristili kako bi koplje uvek bilo spremno za upotrebu na bojnom polju. U situaciji sa mačetom i štitom, potrebno je da štit uvek bude u prednjoj ruci. U suprotnom, kada bi čovek normalno hodao, sa svakim korakom bi se menjao položaj, pa bi štit naizmenično sa jednim korakom bio u prednjoj, a sa drugim korakom u zadnjoj ruci.

Jori ashi – “kopljanički korak”

Mačetu i štit treba držati tako da protivnik ne može da vidi mačetu od štita. Kada uz upotrebu «jori ašija», krenete da se približavate protivniku, ovakav položaj ume da bude prilično zastrašujući.

Bodenje i sečenje (cuki i uči)

Mačetom može da se bode (tsuki) i da se seče (uchi). Bodenjem se napada stomak ili vrat napadača. Tehnike sečenja (uči) mogu da se koriste podjednako i za napad i za odbranu. U odbrani mačetom se pariraju protivnikovi napadi, a u napadu se seku udovi, vrat ili glava napadača.

Tsuki – bod mačetom se obično izvodi u telo ili vrat napadača. Po pravilu bod se uvek izvodi unošenjem celog tela, odnosno uz korak.

Soto uči – sečenje zamahom spolja. Ova tehnika se podjednako koristi za napad, kao i za odbranu. U odbrani se sečivo koristi za odbijanje protivnikovih napada ka glavi ili telu. U napadu se ovom tehnikom seče protivnikova ruka, vrat ili lice.

Gedan uči – tehnika sečenja na dole. Najčešće se koristi za blokiranje kada protivnik pokuša da štapom udari po nogama ili kada pokuša da ubode u telo.

Uči uči – sečenje zamahom iznutra. Sve što je rečeno za prethodnu tehniku važi i za ovu. Jedina razlika je što se ovde radi o zamahu sa unutrašnje strane.

Varke – kakušite

Kakušite znači «skrivene tehnike». Skoro svaka forma ili stil borenja ima par ovakvih tehnika. Kakušite podrazumeva izvođenje iznenadne tehnike, varke ili manevra koji protivnik ne očekuje. Ovim nazivom se označavaju i tehnike do čije se primene ne može doći prostim posmatranjem, već je potreban instruktor koji će objasniti način upotrebe. U Šimabaru formi nalaze se tri ovakve tehnike.

Kakušite gedan cuki – bod sa kolutom napred. Ovde se radi o jednom ne očekivanom manevru, kada se kolut napred koristi za brzo skraćenje distance i zatim se zadaje iznenadan bod. Ova tehnika se dva puta pojavljuje u Šimbaru no timbei kati.

Kakušite uči – sek u čučnju. Slično kao kod prethodne tehnike i ovde se radi o «iznenadnoj» tehnici. Poenta je u tome da se u žaru borbe izvede iznenadni sek protivnikove noge, što protivnik po pravilu ne očekuje.

Kakušite cuki – izvođenje boda sa varkom. Ovo je još jedna varka koja je prikazana u Šimbaru kati. Radi se o skoku u nazad u ždralov stav (tsuru dachi), kada se imitira zamah rukom, da bi napadač pomislio da je sledeća tehnika soto uči (spoljno sečenje), ali onda se menja pravac i zadaje iznenadan bod korakom u napred.

Napredna primena (matajoši no tinbei kata bunkai)

U sledećih par stranica prikazaću primenu tehnika iz Šimbaru (Matajoši) kate. Tehnika nema puno, zapravo radi se jednoj sekvenci koja se ponavlja osam puta u kati i o par dodatnih tehnika, ali ta jednostavnost je upravo ono što ovaj sistem borenja čini brutalno efikasnim. Lično smatram ovu katu «biserom okinavljanske tradicije» i priznajem da osećam blagu nelagodnost zbog otkrivanja primene tehnika :). Godinama sam je čuvao samo za sebe i starije vežbače moje škole. Ipak, smatram da je bolje ne skrivati znanje, jer će u suprotnom tradicija nestati.

Smatram da se karate ne može naučiti iz knjige i zato ovde prikazane tehnike mogu samo poslužiti kao referenca za one koji su upućeni. Neću bespotrebno trošiti reči na teoriju, jer mislim da se upotreba najlakše može shvatiti konkretnu primenu. Na slikama napadač (tori) ima beli kimono, a onaj koji se brani (uke) ima crni donji deo kimona.

Sekvenca 1 (uke-tsuki)

Ovo je najosnovnija kombinacija, kada se protivnikov napad blokira štitom, a zatim se izvede kontranapad bodenjem u telo ili vrat napadača (tsuki).

 

Sekvenca 2 (kakušite uchi)

Napadač izvodi bod štapom u glavu.

Ovo je malo naprednija kombinacija i kao što je već rečeno radi se kakušite tehnici. Prvi protivnikov napad se blokira uz istovremenu eskivažu u stranu, a onda se iznenada izvede spoljno sečenje (soto uči) protivnikove noge. Poenta tehnike se nalazi u pokretu zamaha i dizanja noge, što je ustvari varka jer protivnik očekuje napad u glavu, a umesto toga izvodi se iznenadno sečenje u čučnju.

Sekvenca 3 (gedan uchi – soto uchi – uchi uchi – tsuki )

Ovo je najvažnija kombinacija u timbei kati i ja ću je zvati «glavna sekvenca». Ona se ponavlja ukupno osam puta u različitim varijantama i predstavlja osnov rukovanja mačetom i štitom.

Ustvari radi se o četiri osnovne tehnike sečenja i bodenja, koje su prethodno objašnjene, a koje su raspoređene u kombinaciji na sledeći način:

TSUKI – GEDAN – UCHI – SOTO UCHI – UCHI UCHI – TSUKI

Tehnike se izvode u kontinuitetu, tako da je teško razaznati gde se završava prethodna, a gde počinje sledeća tehnika. Na ovaj način vežbač nauči da u svakom trenutku, iz raznih pozicija izvede odgovarajuću tehniku i nastavi sekvencu. Ovakav metod vežbanja zove se renzoku i prisutan je u mnogim karate katama.

Prvo ću objasniti primenu osnovne varijante «glavne sekvence», a zatim i jednu varijaciju ove sekvence. U osnovnom obliku mačeta se koristi za pariranje protivnikovih napada i na kraju se kontrira bodom (cuki).

Napadač prvo izvodi udarac štapom po nogama, što uke blokira donjim sečenjem (2 – gedan uči), obojica nastavljaju pripremajući se za sledeću tehniku (3). Sledi napad u glavu, što uke blokira spoljnim sečenjem (4 – soto uči). Zatim sledi još jedan napad u glavu sa druge strane, što uke blokira sa unutrašnje strane (6 – uči uči). Za četvrti protivnikov napad, uke ne koristi mačetu već štit, prekida njegov nalet probadajući mu vrat (8 – cuki).

 

 

 

 

 

Imajte na umu da je ovo najjednostavnija primena. Napad je mogao da počne i nekom drugom tehnikom, a tehnike sečenja (uči) se mogu koristiti za kontranapad, a ne samo za blokiranje. Biće vam jasnije ako pogledate sledeću kombinaciju (slike 4A-7A). Tehnike su iste, samo se primena razlikuje.

Kako se tehnike sečenja mogu koristiti i za blokiranje i za napad, postoji nekoliko varijanti ove sekvence.

Protivnik počinje napadom u glavu, što uke parira štitom i istovremeno seče ruku napadača (4A). Odmah kontrira sečenjem vrata (6A) i probadanjem (7A).

Na kraju je jesno zašto se ova kombinacija ponavlja toliko puta u kati. Ona jednostavno predstavlja osnov rukovanja mačetom i štitom.

 

 

 

 

 

Sekvenca 4 (kakušite cuki)

Napadač izvodi udarac po nogama velikim zamahom.

Uke eskivira napad skokom u nazad u «ždralov stav» (tsuru dači). Štit se nalazi pored kolena, a mačeta spremna za zamah.

Napadač promašuje noge i nastavlja zamah kako bi parirao zamah mačetom.

Ovo je ustvari varka (kakušite), jer kada protivnik krene da parira udarac mačetom, uke presreće štitom njegov zamah štapom i umesto zamaha, izvodi bod u telo ili vrat napadača.

 

 

Sekvenca 5 (kakushite gedan tsuki)

Ovde je dat prikaz treće kakušite tehnike, kada se iznenadni kolut napred koristi za skraćivanje distance. Na prvi pogled ova tehnika izgleda smešno, ali u realnoj situaciji protivnik u prvom momentu bude zbunjen, a u trenutku kada reaguje već je kasno. Posle koluta uke ostaje u čučnju, blokira protivnikov napad i izvodi bod u telo napadača.

Napadač koristi kolut da skrati distancu ali i da na prvi pogled predstavi sebe kao lak plen. Protivnik se priprema da ga udari u glavu, ali napadač iz koluta izlazi sa pripremljenim štitom za blok tog očekivanog napada i na taj način probada protivnika.

Autor i saradnici

Autor Stanić Miloš (5.dan) je jedini instruktor okinavljanskog karatea (šorin stil) i rukovanja oružjem (matajoši stil) u Jugoslaviji.

Saradnici, Milutinović Mirko (1.dan) i Ivanović Predrag (1. dan), instruktori Tsunami dojo, su pružili veliku asistenciju pri izradi ovog članka.

All copy rights reserved, 2002. (Autorska prava zadržana, članak se ne može kopirati, objaviti i ne može se koristiti njegov deo bez pisane dozvole autora.) Članak se ne sme se publikovati dalje.

All copyrights reserved 2002. (The Author’s right are reserved, this article cannot be copied, published and cannot be used without the written permission of the author.)

Izvori:

  • Bishop, M. (1999) Okinawan Karate: Teachers, Styles and Secret Techniques, 2nd Edition. Boston: Charles E. Tuttle, Co.
  • Funakoshi G. (1976) Karatedo: My Way of Life. Tokyo: Kodansha International.
  • Funakoshi G. (1988) Karatedo Nyumon. Tokyo: Kodansha International. Tr. by John Teramoto.
  • McCarthy, P. (1999) Ancient Okinawan Martial Arts: Koryu Uchinadi, Vol. 2. Boston: Charles E. Tuttle,
  • McCarthy, P. (1995) The Bible of Karate – Bubishi. Boston: Charles E. Tuttle, Co.
  • Motobu C. (1932) Watashi no Toudijutsu (My Karate). Tokyo: Toudi Fukyukai.
  • Nagamine S. (1986) Tales of Okinawa’s Great Karate and Sumo Masters
  • Nagamine S. (1978) The Essence of Okinawan Karate-do, Charles E. Tuttle

Leave a Reply