desinformation

О чедоморкама и спиновању стварности

Ових дана све просто пршти од спинованих реченица СПЦ и бомбастичних наслова. Највише се прашине дигло око две изјаве. Прва од митрополита Амфилохија да српкиње абортирају 17.000 деце сваке године, више него што су Хитлер, Мусолини и остали побили заједно. А друга изјава патријарха Иринеја о томе да би жене требале да рађају да би обновили народ српски.

Није то једино што ми је утисак ових дана било је ту још ствари али ћу се фокусирати на само 2-3 које су прави симптоми слепила и некултуре нашег друштва.

Митрополит Амфилохије и 17.000 деце

Горе поменута спорна реченица, што је у срце дирнула све душебрижнике и многе невладине организације које се баве правима жена, одјекну у свим медијима наше мале земље. Сви се згрозише на саму помисао да се митрополит дрзнуо да то уопште помене и да дотакне то универзално право на абортус. Међутим, ја се постарах да потражим тај говор јер се из њега помиње само та једна реченица. Требало ми је времена али на крају сам успео. Морам да вам кажем да сам био под утиском тог говора и да сам га два пута одслушао.

Оно што одмах боде моје очи је чињеница да је тај говор у том тренутку одгледало 480 људи укључујући мене који га је одгледао 2 пута. У моменту када је та вест као ехо одјекнула више милиона пута у главама становника Србије, сви су се згражавали али скоро нико није одгледао тај говор.

Драги моји то се зове “спиновање“. Истргнеш једну реченицу из целог говора који траје 15 минута и онда реагујеш на њу, даш изјаву, напишеш чланак, повећаш гледаност. Пљунеш по заосталој цркви и уздигнеш себе и свој урбани еманциповани поглед на свет.

Да би сте боље разумели о чему говорим ево тог говора, ако вам је стало до истине молим вас погледајте га и боље ћете разумети нашу реалност. Тешко ћете сами наћи тај говор на интернету.

У овом говору митрополит упућује јаку критику целом српском народу, мушкарцима и женама.

Какво је то друштво у коме жене имају право да абортирају 17.000 деце годишње али митрополит не сме то да помене у говору? Јел то слобода мишљења и говора?

Патријарх Иринеј о дужностима

Ових дана опет нова сензација, замислите патријарх је рекао да би наше жене требале да рађају?! Као да је рађање некаква шуга, а не вероватно највећа радост у животу једне жене? Кажем “вероватно” да бих био коректан према оним женама које са правом не желе да рађају јер им је битнија каријера, или за то немају услове или једноставно не желе да се цимају. Али није битно то сада, вратимо се изјави… ту изјаву је Иринеј дао за “Ало“. Ево шта се ту каже:

Након што је присуствовао промоцији пројекта „Душу нису убили“, који се састоји од књиге и документарног филма о страдању српских цивила у БиХ у 20. веку, патријарх је имао јасну поруку, а то је да „крв и страдања у ратовима треба да буду семе нашег новог нараштаја”.

– Дужни смо да обновимо наш народ и да препоручимо нашим матерама да су дужне да рађају децу по божјем благослову и да на тај начин останемо у историји, иако смо пострадали. Тешко је набројати сва страдања Срба у Босни, Херцеговини, Лици, Далмацији, где су нестајала цела села – рекао је патријарх и навео да се недавно у Шибенику није суздржао да не каже своје мишљење о томе.

Screen Shot 2017 10 26 at 00.56.49

Утицајна личност пласира спиновану вест. Погледајте број retwitt-ова и like-ова, тако настаје квази-јавно мњење.

– Нисам могао а да не кажем да је СПЦ чекала годинама извињење римокатолика и да га никад нисмо чули, и да га вероватно нећемо ни ћути. А многе идеје и даље су живе и то је трагедија и наша и њихова. Народ који ствара историју на злочинима, крви других народа, он нема будућност. Од нас се очекује да не изгубимо душу, ако смо изгубили многа тела, морамо сачувати душу. Да не чинимо оно што непријатељ жели да чинимо. Волимо своју отаџбину, где год живе Срби, то је Србија, па било да су у Босни, у Црној Гори или на другим местима. Браћи из Републике Српске кажем – чувајте Републику Српску и оног који данас води народ Српске, то је једини начин да српство опстане – завршио је патријарх.

 

Ето и шта сада? Да ли је заиста битно да видите ту једну реченицу или је уствари било битно да не видите остатак текста?

Знате, неке паметне главице препознају одређену вест као критичну и онда анализирају како да је обесмисле спиновањем и стварањем дезинформације. Онда ту дезинформацију пласирају у пар медија као мамац. Тај мамац прогутају новинари, медији жедни сензације, невладине организације и пар утицајних душебрижника. Тако се дигне бука у медијима. На крају стадо преузима вест и путем коментара и својих facebook и twitter налога ствара ехо и од њега се лагано формира квази-јавно мишљење. Тако се обликује стварност код нас.

Мислите својом главом, немојте да вам новинари и невладине организације објашњавају како да гледате на ствари.

Мислим да смо дужни да бранимо своју стварност од дезинформација. Добро размислите следећи пут када решите да ћутите.

Leave a Reply