Ову феноменалну песму изводе монаси манастира Дечани. Нју је иначе написао владика Николај Велимировић и говори о суштини молитве и тиховању.
Ево речи песме:
Tихо и претихо Ти земљом хођаше,
Нечујно у свету живот провођаше
Дишући молитвом и ноћу и дању
Сањајући вечност у сну и спавању,
Тиша и од росе што свануће влажи,
Од сунчаних зрака ход Ти беше блажи,
Мирнија од летње плаветне висине,
Богата царице, царице тишине!
Улепшај ми душу ведром Ти тишином,
Покажи ми небо с Твојим царем Сином!
Нема такве буре које се Ти бојиш,
К’о звездани простор над бурама стојиш,
Раскош звезда скрива земна олујина
Открива је светлост и ведра тишина.
И тишина Твоја раскош неба јавља,
Тишина Те, Дjево, види и прославља.
Ти нечујно растеш к’о планинска трава,
Безгласна, безшумна, к’о висина плава,
Безгласна, безшумна, к’о морска дубина, –
Царице тишине, младост без година.
О, ко други може родит Божјег Сина
Осим таква здрава, царствена тишина?
О, ко други може мени мира дати
Сем Тебе, царице, реко благодати?
Бура се не бојиш, посред бура ходиш,
Кадифеном руком бродоломне водиш.
Греха се не бојиш, у кал греха сходиш,
Тихо као вечност бесне страсти кротиш.
Царице тишине, посети нас журно
И тишином Твојом стишај срце бурно!
Са сваким твојим постом будем позитивно изненађен :) Већ сам нашао неколико постова и тема на које бих и сам писао, да је мој блог на српском већи приоритет у овом тренутку. На жалост, није.
Још једно веома лепо извођење ове песме од стране Иване Жигон: https://www.youtube.com/watch?v=3XV0uTclUko
Заборавих, можда ће ти бити интересантан овај чланак: https://jovicailic.org/srb/pupin-o-bogu/
Хвала, лепо речено.
Хвала. :) Из тишине дође инспирација, из мртвила енергија из мира дође бура. Та верзија је одлична!