Проту Воју сам упознао кад сам позван у госте у његову викендицу на Сурдуку. Отац Доментијан ме је одвео. Тада сам потпуно био изненађен и много утисака сам имао тог дана. Рецимо, ту је био један американац или можда боље рећи Навахо индијанац и његова жена Рускиња који су му помагали око рада.
Воја је тада радио на кивоту свога деде свештеника оца Милоша Билбије. Он је мученик убијен батинама од стране аустро-угарске војске јер није хтео да помери датум рођења Гаврила Принципа на изводу рођених. Да је то урадио Гаврилу би могли да суде као пунолетном и да га осуде на смрт. Тукли су га врећама са песком јер то не оставља модрице али зато одваљује органе и прави унутрашња крварења. Није поклекао.
Међутим, највећи утисак ми је био када сам приметио да су сви гости прво поздравили њега, а онда би улазили у кућу и поклонили се неком црвеном дрвеном кипу. Ништа ми није било јасно. Нисам ушао тада јер сам био нов у тој екипи па ми је било непријатно да улазим човеку у кућу. Елем, годину-две касније Воја исприча причу о том кипу.
Воја је одрастао у Босанском Грахову али је често одлазио у Книн код баба Марије (са мајчине стране). У дворишту је било велико дрво трешње на коме се он као малишан играо и у чијем хладу су седели и причали преко лета. Баба је на њега имала огроман утицај јер га је водила у цркву и научила га православљу онако како то само бабе умеју.
Воју је касније животни пут водио преко Београда, у Хилендар, па у Холандију… Међутим, 90тих кад су били ратови хрвати су напали село и попалили куће. И бабина кућа у Книну је горела.
Пар година након рата, Воја посети поново ту кућу у Книну. Све изгорело, а трешња у дворишту посечена. Он се мало прошета и спази код комшије једно дебло. Препознао је трешњу из дворишта. Без много размишљања он се обрати комшији: ”Комшо добро је то дебло. Да ли би продао ту дрвену грађу?”. И тако откупи дебло за 800 еура.
Касније је Воја од тог дебла исклесао своју бабу Марију. И то је тај кип коме се сви поклоне када дођу код њега у посету. Када седнете у двориште код Воје можете приметити да бака стоји на прозору. Гледа на Воју као некада…
Додао бих да се бакина скулптура налази испред иконе Богородице и упаљеног кандила тако да је бака стално испред иконе у молитви. Гости су уствари долазили и поклонили се икони.
Изложба у Бања Луци
Хтео сам да најавим изложбу проте Воје Билбије која је тренутно отворена у Бања Луци али не иду мени ти званични текстови па сам решио да вам напишем ову кратку причу о само једном његовом делу – а свако дело носи своју причу и поруку.
Још једном ћу поновити да ако је она Марина Абрамович црно, онда је прота Воја бело. Рекао бих да су они као почетак и крај спектра уметности. Марина као тама, приземно, сатанизам и глобализам, а Воја као светлост, небеско, од Христа и локално српско исходиште.
Више о делима проте Воје можете сазнати на сајту bogicovek.com који је још увек у фази израде али на коме лагано окупљамо дела оца Војислава Билбије.
Нажалост када је пре коју годину Марина излагала у Београду за њену ”уметност” је издвојено 2.5 милиона евра од града. Нисам сигуран да ће прота добити икакву подршку од града али сам сигуран да Београд треба да види ову изложбу. Зато молим заинтересоване који могу да помогну да се ова изложба деси у Београду или Србији да ми се јаве.
Уживајте у фоткама и знајте да је изложба и даље отворена у Бања Луци до краја месеца маја.
Ево званичне најаве са почетка изложбе у Банском двору:
Вечерас 24. априла (понедјељак) 2023. године у Великом изложбеном салону Банског двора отворена је изложба БОГ И ЧОВЈЕК протојереја ВОЈИСЛАВА ВОЈЕ БИЛБИЈЕ у организацији Друштва пријатеља манастира Хиландара Бања Лука.
Oва репрезентативна изложбена поставка обухвата скулптуре, слике, иконе и бројне друге умјетнине које су настале током пет деценија дугог стваралачког периода Војислава Билбије. Изложба ће за посјетиоце бити отворена наредних мјесец дана.
Најновији коментари