Велики гамбит – водич за почетнике кроз III светски рат

Овај блог почиње са реченицом “ништа није како изгледа на први поглед” и овај текст пишем као терапију од дневне информативне тортуре којој је подлегао цео западни свет. Свакодневно смо бомбардовани информацијама о терористичком нападу у Паризу, о трагању за терористима у Бриселу, о инфилтрацијама терориста у нашу околину преко емиграната, о покретању Француског носача авиона, о фантомској ИСИС групи и на крају о обарању руског СУ-24 авиона.

Увек ми је сметао појам “терориста”. Власти користе тај израз када желе да назначе да неко нема права на живот и одбрану. Тај појам је врло проблематичан јер за једну страну тај човек је херој, а за другу страну државни непријатељ. На истоку их зову “мученицима” јер су дали живот за слободу. Можда треба да се запитамо шта натера човека да се разнесе бомбом?

Француска и пола Европе су врло уплетени у свргавање власти у неколико земаља Блиског истока. Заједно су бомбардовали те земље и изазвали тамо грађански рат. Наметнули су јад и беду на врат милиона људи. Када ти неко бомбама уништи град, када ти погину родитељи, када останеш без новца и хране ти кренеш на пут тамо где је боље. Најопаснији су људи који немају шта да изгубе.

Ако авијација бомбардује туђу земљу хиљадама километера далеко од своје границе под изговором увођења демократије, како да се ти људи бране? Они немају авионе да дођу до земаља које су их бомбардовале. Грађани агресорских земаља појма немају шта је њихова војска урадила тим људима на Блиском истоку. Зато терористичке акције пре свега имају за циљ да скрену медијску пажњу на неправду.

Ипак, смешно је говорити о терористима међу мигрантима. Да, могуће је да неко прође али је такође познато  да су сви “терористи” у Паризу држављани Француске и Белгије а не мигранти. Медији праве помпу око напада и све подсећа на координисан рад. Та координација је потребне како би се изазвао страх и затвориле границе. Страх је неопходна компонента манипулације.

Херманн Гоеринг абоут демоцрацy.

“Природно обичан човек не жели да иде у рат. То је исто и у Русији, и у Енглеској, па и у Немачкој. Зашто би ишао у рат, најбоље што може да му се деси је да се после пар година врати на своју фарму у једном комаду. Али, свуда народ можете натерати да схвати да треба да прати своје вође. Све што треба да урадите је да им објасните да су нападнути и да оптужите пацифисте за недостатак патриотизма и довођење земље у опасност. Ово успева у свакој земљи. “

Ја живим у Београду и посматрао сам те избеглице, хиљаде су прошле мојом улицом. Нико нас није криво погледао, нити смо се осећали угрожено. Ти људи су лепо обучени и пристојних манира. Доста је младих са децом или појединаца. Сви носе мобилне телефоне и користе интернет. Нема ту ништа сумњиво, разорили су им дом и они једноставно иду тамо где је боље за живот.

Медијска помпа око терориста се само користи да би се људима укинула људска права. Шта ћемо сада са људима и децом на границама по овој хладноћи? Шта се десило са повељом УН о људским правима? Шта се десило са слободом кретања за мигранте из ратом захваћених подручја? Где су сада закони Европо?

Тако смо дошли и до тих анти-терористичких показних вежби. Сви су мало збуњени, шта ће нам то? Коме показујемо? Можда ћемо ми бранити границе Европе за мале паре, они неће прљати руке. Увек смо били војна крајина.

Хајде да уђемо дубље у позадину терористичих напада и мигрантске кризе.

Рат у Сирији и стварање Евро-Азије

Знам да су многи упућени, али знам и да многи нису. Када се десио I и II светски рат нико није заиста веровао да ће се проширити на цео свет. Данас је слична атмосфера и сви одмахују главом “Ма не, то се не може десити” и једини резон којим суде је што не виде тенкове и бомбе на својим улицама. Моје мишљење је да је III светски рат одавно почео и то због прилично јасног разлога.

Америка покушава свим силама да спречи настајање нове Евро-азије. Русија и Кина са околним државама раде на стварању заједничког тржишта са Европом. Настанак ове нове супер силе би заувек спречио USA да поново мрачи и облачи по целом свету. Ово ново тржиште је копнено повезано и Кина планира да уложи 113 милијарди долара у стварање модерног “пута свиле” како би инфраструктурно повезала све територије. Замислите Европско тржиште и технологије, Кинеска производња, Руско наоружање и ресурси. Поред тога Евро-азија је географски повезана са Блиским истоком и Африком.

Европа је зависна од руске нафте, па је економско приближавање та два тржишта природно и логично. Европи ће у пар следећих година требати још више нафте и гаса за развој. Американци знају то и знају да је Русија поново стала на ноге јер је новац зарадила од продаје нафте Европи. Отуда рат у Сирији јер је циљ да се спречи продор руске и иранске нафте ка Европи.

Американци чине све како би пласирали нафту својих савезника (Саудиска Арабија, Катар, Бахреин, Турска) и тиме смањили зависност Европе од руске нафте. Проблем је у томе што та нафта мора да прође преко Ирака и Сирије да би дошла до Набуко нафтовода преко Турске и затим Европе. Зато су финансирали и створили ИСИС који је баш заузео делове Ирака и Сирије где треба да прође цевовод. Наравно ИСИС је присвојио нафтне изворе у те две земље и илегално извози нафту у Турску. Са друге стране Руси спашавају свог савезника Сирију од дезинтеграције и раде на томе да истом том трасом ка Европи пласирају нафту са Кавказа, преко својих савезника Ирана, Сирије и даље на средоземно море.

тwо-оил-пипелинес-сyриа-руссиа-уса

Плаво представља гасоводе које Америка, Турска и савезници желе да остваре. Црвено представља гасоводе које би Русија са савезницима могла да оствари ако остваре војну победу. Црном бојом је обележена територија коју је запосео ИСИС.

Америка жели да Асад оде јер би са њим нестао сваки озбиљан војни отпор америчкој тајној операцији. Шта би се десило када би Асад отишао? Земља би потонула у секташко-верско-политички грађански рат и не би постојао нико довољно јак да спречи ИСИС пројакат. Победник у Сирији, добија приступ Европском тржисту и мења баланс снага на Блиском истоку.

Стварање два фронта против Русије

Америка и њени савезници су препознали Русију као непосредну опасност и главног иницијатора евро-азијске иницијативе. Истовремена војна акција против Русије и Кине би била сувише ризична и зато је смишљен алтернативни план.

Циљ је зауставити руску војну експанзију. За американце је превише опасно да директно нападну Русе јер би ови могли теоретски да одговоре нуклеарним оружјем, зато покушавају да гурну неке од својих савезника у рат са Русијом, док се они и Енглези држе по страни и планирају да ускоче у каснијој фази и докрајче противника. Ни једна земља појединачно не би имала шансе са Русијом, па зато планери у Пентагону праве два фронта: фронт у Украјини где окупљају источно-словенске и балтичке земље против Русије и фронт у Сирији где окупљају Турску, Катар, Саудијску Арабију, ИСИС и Израел.

Ова два фронта против Русије (Украјина и Сирија) су сасвим одговарајући јер Америка и савезници по сваку цену избегавају рат на територији западне Европе. У једном случају рат би био у медитерану, у другом на територији Украјне или источно европских земаља. Пентагон би сачекао да се савезници ухвате у клинч са Русима, да распореде своје трупе, а затим би ускочили и ударили са стране. Овакав развој догађаја повећава вероватноћу савезничке победе.

Претходних недеља можемо видети јаке провокације на оба фронта. У Сирији имамо провокације у виду обарања руског путничког авиона, затим обарање су-24, а у Украјни имамо провокације у виду дизања у ваздух електричних водова за Крим.

ЦУзпТОзWИААбјЕ3

Путинова авијација уништава цистерне и складишта нафте које користи ИСИС за илегалну продају нафте Турској. Ово је био повод за обарање руског СУ-24.

Зашто се терористички напад десио баш у Паризу?

Прво, смишљен је ТТИП споразум за одбрану доминације запада у економском смислу. То је пре свега покушај Америке да уговором веже за себе ЕУ тржиште тако да не могу да приђу Русији и Кини. Међутим Француска је прва објавила да неће потписати тај уговор што је укочило цео пројекат.

Друго, на све начине дестабилизовати Европу како би побегла под НАТО штит и спречити приближавање Русији. Тренутно европска економија зависи од руских енергената и потражња расте, па је јаче економско повезивање са Русијом логичан избор. У том смислу потребно је пробудити национализам и спречити лево оријентисане партије којима би евро-азијска иницијатива изгледала као логично решење. До сада смо видели неколико провокација који служе том циљу – рат у Украјни, страх балтичких држава, инвазију миграната из Турске, пад вредности валуте и на крају напад на Париз.

Да ли то значи да је напад у Паризу извела и финансирала америчка тајна служба? Не. Одавно се то не ради тако, већ се направи пропуст безбедносних служби. После напада се испостави да су сви починиоци од раније познати али да су безбедносне службе “некако” заказале. На исти начин је Аустро-угарска тајна служба заказала па је “Млада Босна” имала шансу чак два пута у истом дану да изведе напад на Франца Фердинанда. Просто, неки од начелника донесе процену да приоритет није на тој акцији него на некој другој.

Француска у страху

Страх у Паризу.

Зашто се напад десио баш у Француској? Француска је нуклеарна сила и суверена земља. То је једна од најутицајних земаља Европе која је прва објавила да неће потписати ТТИП споразум и дуго се ломила да ли ће продати Мистрале Русима. Та земља је препуна муслимана и етничка подељеност друштва је јако изражена. Било је нереда, јака је подељеност. Ипак, Француска је одмерена. Шта ако је некоме био циљ спречити ту одмереност? Разјарити бика да крене у напад и да пошаље војску на терористе, ако треба НАТО увек може да помогне свом члану.

Америка зна да срж Европе чине Немачка, Француска и Енглеска. Немачка није суверена земља и њена војска је симболична. На територији Немачке се налазе велике америчке базе и тамо је тренутно око 68.000 војника. Енглеска је главни амерички савезник. Ако успеју Француску некако да окрену на своју страну онда ће вероватно успети да изманипулишу јавно мњење целе ЕУ.

4 Comments

  1. Marko

    Svaka čast na dubinskoj analizi cele situacije i velikog gambita! Koliko mi je poznato, tzv “Velika igra – veliki gambit”, traje već par vekova https://en.wikipedia.org/wiki/The_Great_Game, s tim da se igrač sa jedne strane ne menja (Rusija), a sa druge strane kroz istoriju nastupa čitava plejada (Engleska, Francuska, Nemačka, SAD).

    Elem, još jedan zanimljiv pogled na celu krizu oko Sirije i Iraka je dao momak koji radi kao mašinski inženjer u naftnoj industriji te se sa te naftne strane osvnuo na problem: https://www.facebook.com/branko.dragas/posts/1007353012661410.

Trackbacks for this post

  1. Blog – ABC gerila marketinga | Milos.io

Leave a Reply