С времена на време, када одем на пијацу доживим потпуно невероватну ствар – пијачног виолинисту. Док народ купује, потпуно неприметно у маси, један млади човек изводи прави мали концерт за виолину.
Сваке суботе идем на пијацу. Идем у блок 45 јер на то пијаци се налази мала органска пијаца. Већ пар пута сам се задесио ту у тренутку када човек свира виолину. То тако феноменално звучи и цела атмосфера је потпуно нестварна. За тренутак се осетите као да сте у Бечу или Лондону.
Појачајте звук снимао сам телефоном па је звук мало слабији.
Већина људи на пијаци га ни не примети јер мисле да је то уствари музика са озвучења. Ја сам мислио да га вероватно плаћа општина да подиже културу на пијаци. Међутим није тако. Причао сам са другарицом Цецом која продаје на пијаци и она ми рече да је то Данило Анђелковић, њен друг, а иначе професор виолине. Изгуглах човека у два потеза и пронађох више о њему .
Пијаца и виолина – то му дође као јинг и јанг. Јако инспиративан почетак викенда.
Београд је препун скривених драгуља и невероватних људи.
Upravo tako, nestvarna atmosfera, koliko je malo potrebno! Ja sam toliko bio ganut da sam odlozio kupljene stvari, nasancio se na jednu praznu tezgu i slusao ga dugo..Nervoze zbog guzve i novcanih kalkulacija tipa kako kupiti sto vise sa sto manje ovog puta nije bilo, jedva cekam sledecu subotu