timthumb

О Добрици, Вуку, Павићу и Николају

Читах ових дана Хазарски речник… као забрањена књига, па најпревођенији а занемарен, па националиста. Да прочитам узех. Боже која глупост, мастурбација метафора, од историје и српства нула. Као да је направљено да збуни оног који тражи. Помислих колико је владика Николај за овог Павића чудо од писца и филозофа. А опет Павић је познат, а владика не.

Али зашто се за Николаја не зна? Да није било комуниста он би имао положај као српски Толстој и стављен у школске лектире, међутим намерно је скрајнут због српства. Иако је поштован у круговима верника, ван круга цркве је игнорисан од књижевне критике.

Није то чудно када погледате одакле смо кренули. Ми не живимо у Србији, ми још живимо у Југославији само тога нисмо свесни. Од те Југославије су се одцепиле друге републике али смо ми и даље у Југославији, Срби контролу нису преузели. Титови пионири су и даље на власти, а на Дедињу маршал спава.

Изгледа претерано али није, унуци и синови титовог кадра и даље се башкаре по Дедињу, и даље држе функције у јавним предузећима, на телевизији, на факултетима и даље су у службама. Партизанска деца наставише путем који је маршал поставио, пут интернационале на коме се комунизам брзо претвори у глобализам.

Књиге које су обликовале многа мишљења

Добрица Ћосић кажу најчитанији, књиге му легендарне. Али мало људи је свесно да је био пројекат УДБЕ, да му тираже финансирала служба и да ни књиге своје вероватно није писао. Да ли сте знали да је он био председник комисије која је избацила првих 300 страна из књиге Мавра Орбинија – Краљевство словена, само да се не помиње историја Срба?

Ништа што је Добрица писао нисам волео јер је представио српство као блато, беду и сиромаштво, брат против брата, искварена црква, курварлук и превара, зло у породици, кум ти забије нож у леђа и ратови, опет блато … и крвави ратови.

Он је био архитекта целог наратива који су затим пратили режисери, новинари, писци и ови са филозофског факултета. Настаде утркивање ко ће бити ближи визији великог архитекте. Зато смо гледали филмове у којима су Срби или четници или гину у првом светском рату, да се та кланица случајно не заборави. Јер српство је у нашим главама пројектовано као једна велика кланица. И зато нисмо гледали филмове о Немањићима и цркви да се тога случајно не сетимо и да не помислимо да је српство можда неки идеал предака и доброте.

Да ли је могуће да му је држава штампала књиге? Наравно да је могуће. Сетимо се само Вука Драшковића коме је ЦИА финансирала штампање књиге Нож онда када им је требало да подгреју национализам на Балкану. О томе је сведочио официр безбедности Радомир Павићевић Гроф.

Док југословени и амери ратују књигама и културом, ми се ложимо о изборима и сваки пут наиђемо на позориште са луткама. Иза бине те лутке помера исти тип, прави драму и смеје се.

Размислите зашто када се каже ”српски национализам” ви аутоматски помислите на Шешеља и Аркана? Зато што је тако пројектовано. Гледате програме и мисли вам испирају. Не дај Боже да помислите на Светог Саву као просветитеља и Немањиће.

Е зато владику Николаја у школи би требали да уче, у лектиру да ставе.

6 Comments

  1. Gordana

    Užasava me pomisao da neko drugi vuče končiće i igra se sa nama kako mu se prohte. Gde god da se okreneš suprotstavljene strane, svađa i mržnja ko je u pravu :(

  2. Нажалост код нас се маркентишка наука користи на негативан начин, пропагирајући преко медија доста негативности о Србима, а када причају националистички онда то раде на начин који је опет лош, и не граде национални понос и не буде такве емоције код људи. Само свађа и завада. Полако се и плански распарчава и дели и држава и народ. Као да је план, на дуже стазе, да се убије тај понос и та историја коју као земља имамо. Не кажем ја да није било и да нема и ствари описаних у делима Ћосића, увек је било лоших људи у свакој нацији, и увек ће их бити, но питање је да ли их треба величати, да ли треба писати о њима у тој мери и после маркентишки пропратити те књиге као “феноменалне”, а у запећак ставити све оно добро што је такође постојало у то време. Мислим да толико лепих ствари и толико часних и у сваком смислу “јаких” личности има наша земља и наша историја да када би се причало о њима, свест народа би се другачије формирала. Но као народ мислим да нисмо довољно образовани, и да властима не одговара да будемо, јер лакше је манипулисати необразованима, меиокритетима него људима који размишљају својом главом.

  3. Zora

    @SaVa

    Predivan komentar.

  4. Поштовани,

    О владики Николају не бих трошио превише речи. Зна се зашто је он забрањен без забране и службено одсутан. Истакао бих овом приликом нешто друго.

    Ми још увек живимо у доба културних комесара. Ако погледате књижаре и медије, 2 од 3 побројана световна аутора су врло присутни. Њихова дела се екранизују или су екранизације најављене. Иако су на око идеолошки потпуно различити.

    У том смислу, издвојио бих Павића, не да га браним, него да истакнем нешто друго.
    Препоручио бих свима његове приче, кроз које он провлачи фантастику, историју, Византију, барок… У својим делима, Павић се дотиче и наше историје, па је тако први циклус збирке песама “Месечев камен” посвећен Рељи Крилатици, јунаку наше народне поезије – http://www.rastko.rs/knjizevnost/pavic/studije/jdelic-prizma_c.html#_Toc46901715 . Да ли га садржај његовог дела делегитимише или цензурише, уклоњен је из разматрања и полемике, као да није преминуо 2009, него 1992. или раније.

    Ако сва три аутора ставимо у целину нашег књижевног стваралаштва, лако можемо доћи до њихових појединачних вредности и доприноса нашој култури. Она је разноврснија и богатија него што ми мислимо, посматрајући је из угла наших комесара, који одређују не само шта ваља, него и шта не ваља, а посебно онога чега нема и треба да не постоји. Дела Николаја и других писаца спадају у ту последњу групу, која је можда најбројнија. Одбијам да учествујем у послу који они раде (скоро) јако добро.

    Препоручујем свима да прочитају овај текст.
    http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/belorus-solonjevic-jos-1949-ukazao-zbog-cega-ukrajinci-i-montenegrini-beze-od-svojih

    Свака даровитост ће тежити пространствима, а не скучености.
    Свака недаровитост ће тежити да се огради од других. И да са мржњом посматра велика пространства.

    Поздрав,
    Никола

Leave a Reply