O Dobrici, Vuku, Paviću i Nikolaju

Čitah ovih dana Hazarski rečnik… kao zabranjena knjiga, pa najprevođeniji a zanemaren, pa nacionalista. Da pročitam uzeh. Bože koja glupost, masturbacija metafora, od istorije i srpstva nula. Kao da je napravljeno da zbuni onog koji traži. Pomislih koliko je vladika Nikolaj za ovog Pavića čudo od pisca i filozofa. A opet Pavić je poznat, a vladika ne.

Ali zašto se za Nikolaja ne zna? Da nije bilo komunista on bi imao položaj kao srpski Tolstoj i stavljen u školske lektire, međutim namerno je skrajnut zbog srpstva. Iako je poštovan u krugovima vernika, van kruga crkve je ignorisan od književne kritike.

Nije to čudno kada pogledate odakle smo krenuli. Mi ne živimo u Srbiji, mi još živimo u Jugoslaviji samo toga nismo svesni. Od te Jugoslavije su se odcepile druge republike ali smo mi i dalje u Jugoslaviji, Srbi kontrolu nisu preuzeli. Titovi pioniri su i dalje na vlasti, a na Dedinju maršal spava.

Izgleda preterano ali nije, unuci i sinovi titovog kadra i dalje se baškare po Dedinju, i dalje drže funkcije u javnim preduzećima, na televiziji, na fakultetima i dalje su u službama. Partizanska deca nastaviše putem koji je maršal postavio, put internacionale na kome se komunizam brzo pretvori u globalizam.

Knjige koje su oblikovale mnoga mišljenja

Dobrica Ćosić kažu najčitaniji, knjige mu legendarne. Ali malo ljudi je svesno da je bio projekat UDBE, da mu tiraže finansirala služba i da ni knjige svoje verovatno nije pisao. Da li ste znali da je on bio predsednik komisije koja je izbacila prvih 300 strana iz knjige Mavra Orbinija – Kraljevstvo slovena, samo da se ne pominje istorija Srba?

Ništa što je Dobrica pisao nisam voleo jer je predstavio srpstvo kao blato, bedu i siromaštvo, brat protiv brata, iskvarena crkva, kurvarluk i prevara, zlo u porodici, kum ti zabije nož u leđa i ratovi, opet blato … i krvavi ratovi.

On je bio arhitekta celog narativa koji su zatim pratili režiseri, novinari, pisci i ovi sa filozofskog fakulteta. Nastade utrkivanje ko će biti bliži viziji velikog arhitekte. Zato smo gledali filmove u kojima su Srbi ili četnici ili ginu u prvom svetskom ratu, da se ta klanica slučajno ne zaboravi. Jer srpstvo je u našim glavama projektovano kao jedna velika klanica. I zato nismo gledali filmove o Nemanjićima i crkvi da se toga slučajno ne setimo i da ne pomislimo da je srpstvo možda neki ideal predaka i dobrote.

Da li je moguće da mu je država štampala knjige? Naravno da je moguće. Setimo se samo Vuka Draškovića kome je CIA finansirala štampanje knjige Nož onda kada im je trebalo da podgreju nacionalizam na Balkanu. O tome je svedočio oficir bezbednosti Radomir Pavićević Grof.

Dok jugosloveni i ameri ratuju knjigama i kulturom, mi se ložimo o izborima i svaki put naiđemo na pozorište sa lutkama. Iza bine te lutke pomera isti tip, pravi dramu i smeje se.

Razmislite zašto kada se kaže ”srpski nacionalizam” vi automatski pomislite na Šešelja i Arkana? Zato što je tako projektovano. Gledate programe i misli vam ispiraju. Ne daj Bože da pomislite na Svetog Savu kao prosvetitelja i Nemanjiće.

E zato vladiku Nikolaja u školi bi trebali da uče, u lektiru da stave.

7 Comments

  1. Gordana

    Užasava me pomisao da neko drugi vuče končiće i igra se sa nama kako mu se prohte. Gde god da se okreneš suprotstavljene strane, svađa i mržnja ko je u pravu :(

  2. Нажалост код нас се маркентишка наука користи на негативан начин, пропагирајући преко медија доста негативности о Србима, а када причају националистички онда то раде на начин који је опет лош, и не граде национални понос и не буде такве емоције код људи. Само свађа и завада. Полако се и плански распарчава и дели и држава и народ. Као да је план, на дуже стазе, да се убије тај понос и та историја коју као земља имамо. Не кажем ја да није било и да нема и ствари описаних у делима Ћосића, увек је било лоших људи у свакој нацији, и увек ће их бити, но питање је да ли их треба величати, да ли треба писати о њима у тој мери и после маркентишки пропратити те књиге као „феноменалне“, а у запећак ставити све оно добро што је такође постојало у то време. Мислим да толико лепих ствари и толико часних и у сваком смислу „јаких“ личности има наша земља и наша историја да када би се причало о њима, свест народа би се другачије формирала. Но као народ мислим да нисмо довољно образовани, и да властима не одговара да будемо, јер лакше је манипулисати необразованима, меиокритетима него људима који размишљају својом главом.

  3. Zora

    @SaVa

    Predivan komentar.

  4. Поштовани,

    О владики Николају не бих трошио превише речи. Зна се зашто је он забрањен без забране и службено одсутан. Истакао бих овом приликом нешто друго.

    Ми још увек живимо у доба културних комесара. Ако погледате књижаре и медије, 2 од 3 побројана световна аутора су врло присутни. Њихова дела се екранизују или су екранизације најављене. Иако су на око идеолошки потпуно различити.

    У том смислу, издвојио бих Павића, не да га браним, него да истакнем нешто друго.
    Препоручио бих свима његове приче, кроз које он провлачи фантастику, историју, Византију, барок… У својим делима, Павић се дотиче и наше историје, па је тако први циклус збирке песама „Месечев камен“ посвећен Рељи Крилатици, јунаку наше народне поезије – http://www.rastko.rs/knjizevnost/pavic/studije/jdelic-prizma_c.html#_Toc46901715 . Да ли га садржај његовог дела делегитимише или цензурише, уклоњен је из разматрања и полемике, као да није преминуо 2009, него 1992. или раније.

    Ако сва три аутора ставимо у целину нашег књижевног стваралаштва, лако можемо доћи до њихових појединачних вредности и доприноса нашој култури. Она је разноврснија и богатија него што ми мислимо, посматрајући је из угла наших комесара, који одређују не само шта ваља, него и шта не ваља, а посебно онога чега нема и треба да не постоји. Дела Николаја и других писаца спадају у ту последњу групу, која је можда најбројнија. Одбијам да учествујем у послу који они раде (скоро) јако добро.

    Препоручујем свима да прочитају овај текст.
    http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/belorus-solonjevic-jos-1949-ukazao-zbog-cega-ukrajinci-i-montenegrini-beze-od-svojih

    Свака даровитост ће тежити пространствима, а не скучености.
    Свака недаровитост ће тежити да се огради од других. И да са мржњом посматра велика пространства.

    Поздрав,
    Никола

  5. И Ц

    Брате кад одеш у Хиландар питај о. Д. зашто су Павића истерали из Хиландара…
    Он у свим својим књигама велича непомјаника…
    Један од идејних твораца Голог отока био је и Д.Ћосић било је некад давно на Радио Београду 2 у емисији Људи говоре.

Leave a Reply