IMG 7054 scaled

Beogradski parimejnik, knjiga iz 12. veka

Dobih na poklon fototipsko izdanje Beogradskog parimejnika od drugara. Mislim da ste već svi primetili da imam taj fetiš sa starim srpskim knjigama, tako da mojoj sreći nema kraja.

Ova knjiga je iz doba sv. Save, dakle kraj XII veka, tj. iz doba Miroslavljevog i Vukanovog Jevanđelja. To je jedna od najstarijih očuvanih srpskih knjiga. Pisana je na ćirilici, staro-srpskim (staro-slovenskim) jezikom, takođe to je najstarija knjiga u fondu Narodne biblioteke Srbije.

Radi se o rukom pisanoj knjizi koja je gorela, pa neke stranice imamo, neke stranice nemamo, negde imamo samo fragment… ustvari je sačuvano manje od polovine strana. Nedostaju korice i prve strane pa ne znamo kome je namenjena knjiga ali se sigurno radi o najvišim plemićima iz porodice Nemanjić ili najvišim ocima naše crkve toga vremena. Knjiga je nastala u Raškoj i pisana je ustavnim pismom.

IMG_7079-scaled.jpg

Beogradski parimejnik je sastavljen iz odabranih odlomaka (parimije) iz dvadesetak knjiga Starog zaveta i dva odlomka iz Novog zaveta. Ova knjiga se najviše čita oko Velikog posta kako bi se vernici ojačali u postu i pripremili za Vaskrs. Zato je 15 parimija govore o Vaskrsu. Ostale parimeje su posvećene Božiću, Bogojavljenju i drugim praznicima iz cvetnog ciklusa.

Većina ljudi meša termine ”Biblija”, ”Sveto pismo”, ”tekstovi naših otaca” i slično, smatrajući pogrešno da je sve to ustvari Biblija. Biblija ili Sveto pismo se  sastoji iz Novog i Starog zaveta.

U srednjem veku u Srbiji nije postojao prevod celog Starog zaveta, već su osnov našeg crkvenog učenja predstavljali pre svega Novi zavet i neke odabrane priče (parimije) iz Starog zaveta. Zašto samo ”odabrane” priče – zato što nije odgovarao ceo Stari zavet. Pa valjda je svakom jasno da je pravoslavlje utemeljeno na Novom zavetu i da se upravo tako i zove jer se hrišćani nisu slagali sa starom judejskom religijom tj. Starim zavetom.

U jednom gostovanju na televiziji izjavio sam da Biblija nije postojala u srednjem veku u Srbiji. Zbog ove izjave napadoše me sa svih strana mnogi jer se kosi sa onim što smo učili u školi. Međutim moja izjava i dalje stoji. Vuk Karadžić (katolik) je preveo katoličku knjigu nazvana Biblija i njome preplavio Srbiju onog vremena. Zbog toga je bio u sukobu sa našom crkvom i smatran stranim agentom.

Recimo, Miroslavljevo jevanđelje je Novi Zavet i nema Starog Zaveta u knjizi. Beogradski parimejnik sadrži odabrane priče iz Starog Zaveta. Treba imati u vidu da je proučavanje i čitanje Starog zaveta i tada i sada preporučeno samo za iskusnije vernike koji su već dobro upućeni u Novi zavet jer je potrebno razumeti poruku u tekstu na ispravan način.

Neki naši istoričari će ovo objašnjavati tako što će reći kako u Srbiji toga doba nije bilo prevoda sa grčkog i da zato nismo imali kompletnu Bibliju.  Međutim, ja se sa ovim ne slažem i smatram da je u srednjevekovnoj Srbiji hrišćanstvo bilo podučavano sasvim ispravno bez vatikansko-ekumenskih implementacija koje ćemo u punoj snazi dobiti kada Vuk objavi Bibliju na srpskom.

Treba imati u vidu i da u doba Svetog Save kada ja ova knjiga pisana, Grčka je deo Latinskog carstva (katoličkog) i da teza da je grčko pravoslavlje ispravno, a da mi od njih kasnije upotpunjujemo svoje crkvene običaje jednostavno ne stoji. Pre će biti da smo korigovanjem svoga učenja prema grčkom, u kasnijim vekovima, ustvari napravili otklon od pravoslavlja iz doba Nemanjića.

Zašto je to bitno? Pa bitno je zbog toga što se prevođenjem katoličke Biblije od strane Vuka i Daničića započinje jedan period u našoj istoriji u kome se do današnjih dana pokušava u našu svest implementirati ekumenizam (ujedinjenje pravoslavne i katoličke crkve) i kako hrišćanstvo ustvari potiče od Jevreja (judeo-hrišćansko poreklo). Time se istina onog vremena krivi i ide na vodu danas najačoj svetskoj osovini judeo-hrišćanski blok, tj. sve zemlje zapada i Izrael. Dovoljno je pročitati Zakonopravilo Svetog Save i bilo bi svima jasno kakvo bi on mišljenje imao o ekumenizmu i judeo-hrišćanskoj tezi.

Sa druge strane istoričari vizantoloških instituta se trude da nam objasne kako je u pozadini svega ”grčka služba”, ”grčka knjiga” ili ”grčka reč”. Namerno namećući poreklo naših knjiga i služe od Grčke. Međutim i ovde se radi o zameni teza jer taj ”grčki” jezik je ustvari bio jezik Rimskog carstva tj. Novog Rima, za koji danas postoji izmišljen naziv Vizantija. Nisu naši vladari pre Nemanjića pisali grčkim jezikom već zvaničnim jezikom rimskog carstva. Tako da tvrdnja da je knjiga bazirana na grčkoj Septuaginti je samo delimično tačna. Ispravnije je reći da je ova knjiga bazirana na Septuaginti knjizi Rimskog carstva.

IMG_7074Na kraju treba reći da prevodi Miroslavljevog jevanđelja i Beogradskog parimejnika ne postoje. Smatra se da je to isto kao i u ”grčkim” knjigama pa nema potrebe prevoditi. Međutim, uvidom u Nomokanon Svetog Save mogu vam reći da razlike i te kako postoje. Istina je da postoje sile unutar naših instituta i crkve koje ne žele prevod ovih knjiga jer zaljubljeno gledaju u ”grčke” knjige. Takođe istina je da nismo ni preivše sposobni za prevod ovih knjiga jer je malo stručnjaka za ovu temu i treća istina je da malo koga to uopšte zanima danas.

Ne postoji ni ceo prevod najvažnije knjige Zakonopravila (Nomokanona) Svetog Save. Preveden je samo prvi deo, profesor Miodrag Petrović je u to uložio ceo svoj život. Iz pera oca naše nacije Svetog Save možemo videti kakaj je on stavi imao prema katoličkoj crkvi, grčkim filozofima i jevrejskoj crkvi. Taj stav je u potpunoj suprotnosti sa ekumenističkim tendencijama koje postoje u našoj crkvi danas.

Molim vas pogledajte ovu knjigu stradalnicu. Ta knjiga je ustvari simbol naše srpske kulture i u istom je stanju kao i naša nacija. Knjigu Beogradski parimejnik u .pdf-u možete videti ovde.

Inače ova knjiga je štampana u samo 800 primeraka i ne može se naći u slobodnoj prodaji već se uglavnom poklanja ambasadorima i visokim zvanicama. Često pomislim kako je to šteta, međutim realno gledano kada bi i bila u slobodnoj prodaji niko je ne bi kupio jer ljudi koje interesuje ova tematika u našoj zemlji ima jako malo.

Za kraj uživajte u svetlopisima (iluminacijama) iz knjige:

6 Comments

  1. Tamara

    Iz pera oca naše nacije Svetog Save možemo videti kakav je on stav imao prema katoličkoj crkvi, grčkim filozofima i jevrejskoj crkvi. Taj stav je u potpunoj suprotnosti sa ekumenističkim tendencijama koje postoje u našoj crkvi danas.
    A da nam pisete malo detaljnije o tome..Kad vec necemo nikad procitati Nomokanon, nazalost
    Pozdrav
    Tamara

  2. Миле666

    Како ти стари завет може бити против Хришћанства и Православља, ако је и сам Исус рекао да није дошао да квари закон и пророке него да испуни?Црква ма која и чија била до данас крије праву природу и Исуса и Хришћанства и зато им не одговара стари завет а Бога ми и нови почиње да им смета.Кад би могли највише би им одговарао неписмен народ који не зна да чита,долази у цркву и слепо верује у све што му се каже и оставља новац.

  3. Даниела

    Мало људи је заинтересевоано, јер мало људи зна за Паримејник.

  4. Дејан

    Увек сам се питао које тај који окреће вољу српског народа и тера га да гледа тамо где нежели . Такви људи треба да се јавно жигошу за сва времена !

Leave a Reply