Savino Zakonopravilo 1. – duhovna elita

Zašto do sada nije prevedena najvažnija knjiga na srpskom jeziku? Zašto nismo upoznati sa sadržinom Zakonopravila Svetog Save kroz školski sistem? Zašto knjigu nije moguće nabaviti u crkvenim prodavnicama? Šta kaže Zakonopravilo o abortusu, o katolicima, o Jevrejima, o Grcima, o homoseksualcima, o pobuni protiv države…

Ovo je jedan od serije tekstova koju planiram da objavim sa pregledom i tumačenjima osnivačkog dokumenta srpske države koji nam je ostavio Sveti Sava. Već sam pisao o intrigama oko Nomokanona (Zakonopravila) pa možete pročitati ako do sada niste.

Proveo sam nekoliko meseci proučavajući Zakonopravilo tj. prevod prve polovine teksta koju je predstavio dr. Miodrag Petrović. Ostao sam duboko fasciniran zbog svega što sam pročitao i već na prvi pogled mi je bilo jasno zašto ova knjiga nikada nije ugledala svetlost dana niti dublje predstavljanje. Kada bi je objavili to ne bi odgovaralo mnogim ljudima u našoj crkvi, niti u drugim crkvama, svakako ne bi odgovaralo političarima, ni opoziciji, ni nevladinim ogranizacijama.

Jasno je da u prošlosti istina o ovoj knjizi svakako nije odgovarala komunistima. Međutim i danas iako se radi o knjizi koja bi trebala da bude deo našeg školskog sistema ona se proučava vrlo površno uz konstataciju da se radi o najznačajnijoj knjizi bez ikakvog udubljivanja.

Hrišćanska elita

Danas nakon skoro veka propagande protiv crkve i srpstva mnogi imaju potpuno pogrešan utisak o tome šta je to pravoslavlje. Jak je bio uticaj Vatikana, komunista, jugoslovena i ekumenista. Treba imati u vidu i dva svetska rata i službe bezbednosti koje su decenijama lomile kičmu srpskih intelekutalaca i crkve. Kada na to dodamo danas uticaj zapadne filmske industrije, dokumentaraca sa History kanala i zakona globalističkih  – nije ni čudo što danas retko ko razume kakvo je to Savino pravoslavlje o kome piše u Zakonopravilu.

Retki su danas pojedinci koji uopšte prave razliku između katolika i pravoslavaca, a kamoli da razumeju nešto dublje od toga. Zaboravljen je zlatan period srpske države i ne razume se svetosavlje koje čini dušu srpskog naroda.

Pada mi na pamet kako su nam u školskim udžbenicima objašnjavali da je hrišćanstvo religija jednakosti koja je primala u svoje redove sve bez razlike i lopove, i kurve, i gubave za razliku od hramova stare vere. Ostavljen je potpuno lažan utisak o našoj veri kao da smo svi isti, kao neka deca cveća koja bez obzira na greške sve tolerišu i žive u harmoniji. Ništa nije dalje od istine.

Pravoslavlje Savino je duhovni elitizam ali bez gordosti. Čvrsto držanje do pravoslavnih vrednosti i svedočenje vere na dobrobit svoju i ljudi oko sebe. Čitajući Zakonopravilo videćemo da je Sveti Sava vrlo izričit u tome da ne može svako biti deo crkve, već samo čestiti ljudi i oni koji su se pokajali zbog svojih grehova.

Kralj Milutin podiže crkvu

Naše plemstvo u srednjem veku je bilo verujuće. Odlazili su u crkvu, postili, molili se i podizali manastire. Sva utvrđenja imaju crkvu u sredini. Naše plemstvo nije podizalo sebi palate kao na zapadu Evrope, već bi svoj imetak razdelili naslednicima i dali manastiru u koji odlaze kada se povuku iz javnog života. Narod je posmatrao svoje plemstvo, uzimao ga kao uzor i trudio se da mu se približi u crkvama koje je upravo to plemstvo i podiglo.

U doba Svetog Save crkve i manastiri su bili stožer duhovnosti, civilizovanosti, škola pismenosti i terapija za dušu i telo. Mreža manastira je donosila potpuno novi sistem moralnih vrednosti narodu, dajući ispravne životne uzore koje su jasno mogli videti na ikonama i freskama.

Na nivou pojedinca čovek je stremio dostizanju idealnog uzora bogočoveka, na nivou sela ljudi su težili harmoniji okupljanjem u crkvene zajednice, a na nivou naroda kroz autokefalnost crkve definisano je srpstvo. Razumevanjem Savinog Zakonopravila razumećemo bolje i svoj identitet.

Sveti Sava sa Zakonopravilom postavlja ono što bi mi modernim jezikom nazvali ”ustavno-pravni” okvir naše srednjevekovne države, međutim za ono doba verovatno je ispravniji izraz duhovno-pravni okvir. On donosi zakone za život ljudi u crkvenim zajednicama i pravila za organizovanje crkve.

Treba razumeti da crkva nije samo zgrada, već crkva je pre svega zajednica čestitih ljudi iz lokalne zajednice, a zgrada crkve je mesto gde se obavljaju obredi. Fokus je bio na okupljanju ljudi na liturgiji. Nisu dakle crkve bile samo ”religiozni objekti” kako nam se danas servira, već su to pre svega bile lokalne institucije civilnog društva koje su imale svoja pravila i zakone, potpuno odvojene od kralja i plemstva.

Kao rezultat ovoga imamo formiranje hrišćanske elite srpskog naroda. U svim selima formiraju se grupe čestitih ljudi okupljenih oko crkve, manastiri postaju centri pismenosti i svetosavlja čitavih regiona, a na samom vrhu društvenog sistema formira se blagorodna loza Nemanjića koja je gradila crkve i štitila narod.

U crkvu ne može bludnik, ni ubica, ni varalica

Na 800 strana Sveti Sava objašnjava šta je ispravan put i nemoguće je sve to ovde predstaviti i zato dajem samo izbor meni zanimljivih delova. Zakonopravilo kao i danas moderno zakonodavstvo propisivalo je kazne za različita krivična dela. Evo nekih primera (podebljanom bojom je zakon i Zakonopravila, običan tekst je moj komentar):

Kajanje je neophodno za iskupljenje.

Pravilo 15. Ko hotimično ubija – 20 godina da se kaje.

Pravilo 16.  Ko nehotimično ubio – 12 godina da se kaje i svešteno lice da ne bude.

• Interesantno u 12. veku u Srbiji pravila se precizna razlika između hotimičnog i nehotimičnog ubistva. Za ubistvo je propisano dve decenije udaljenje iz crkve. Tek nakon tog vremena može se ubica ravnopravno priključiti čestitim ljudima svoje crkve.

Pravilo 17. Preljubnik 15 godina da se kaje.

• Prave se razlike u preljubi i lepo se objašnjava da je preljubnik onaj koji je uzeo tuđu ženu i time je rasturio dva braka – svoj i tuđ.

Pravilo 18.  Ko odbaci ženu sa kojom živi  i uzme drugu – 15 godina da se kaje.

• Zakonopravilo je snažno štitilo porodicu što je nasledstvo iz zakona cara Justinijana koji je shvatio da je jaka porodica osnov jakog društva i države. U Rimskom carstvu pre donošenja Justinijanovih zakona muškarci su mogli ostaviti ženu i decu nekažnjeno i sebi uzeti neku mlađu devojku. Zbog toga je bilo puno sirotinje, ostavljene bolesne i slabo uhranjene dece i prostitucije. Zato je Zakonopravilo u ovom pogledu odlučno i porodica se štiti.

Pravilo 19. Ko sa slobodnom počini blud – bludnik je; 7 godina da se kaje

• Vanbračna veza se takođe kažnjavala jer je slabila društvo, pre svega zbog vanbračne dece pa se takva aktivnost kažnjavala. 

Izvod iz knjige

Pravilo 21. Ko sa skotom ili nekom drugom životinjom počini blud – 15 godina da se kaje.

• ne znam da li danas kod nas postoje zakoni protiv ovoga, ali u 12. veku je bilo jasno, prava životinja su bila zaštićena.

Pravilo 22. Ko se smeša sa sestrom od jednog oca i jedne majke, pošto se prethodno odluči od skvrnog mešanja – 20 godina da se kaje.

Pravilo 23. Ko se smeša sa sestrom od drugog oca ili majke – odstupivši prethodno skvrnog dela – 12 godina da se kaje. 

• incest je takođe tretiran zakonski što je potpuno jasno. Međutim kazne su strožije nego danas u Srbiji.

Pravilo 24. Lopov 2 godine da se kaje. 

Pravilo 25. Krivokletnik 10 godina da se kaje.

• onaj koji daje lažni iskaz na sudu je takođe strogo kažnjavan.

Šta znači ”da se kaje”?

Svi su mogli biti deo crkve. Kada vas prime u crkvu vi ste krštenjem očišćeni od prethodnih grehova – ali ako nakon toga pogrešite prihvatate na sebe kaznu i idete stazom iskupljenja. Upravo taj momenat iskrenog iskupljenja i ispravljanja od počinjene greške je poenta pravoslavlja. Padni i ustani, kad je Bog pao on je vaskrsao. To je osnovna poruka.

Treba imati u vidu da je u srednjem veku postojala dupla kaznena politika. Prvo tu su kazne kralja, lokalnog vlastelina ili sela, a zatim tu su i kazne crkvene. Na primer ako bi neko počinio ubistvo, bio bi kažnjen od kralja ili vlastelina u selu za to delo u zavisnosti o koga se i kako ogrešio. Nakon toga kada se vrati u lokalnu zajednicu (crkvu) primenjuje se propisana kazna iz Zakonopravila.

Drugim rečima Zakonopravilo obrađuje ponovnu integraciju prestupnika u društvo tj. u crkvenu zajednicu. Za razliku današnjeg suda koji krije identitet prestupnika, u državi Nemanjića prestupnik je bio javno obeležen u svojoj sredini godinama i morao je da se kaje određeno vreme pre nego što bi ponovo mogao da bude ravnopravan član zajednice. Zakonopravilo određuje dužinu kajanja u zavisnosti od prestupa.

Prestupnik se godinama kajao i bio obeležen u svom društvu za ono što je učinio. Svi oko njega su znali šta je učinio. Na taj način on je ustvari ”nosio svoj krst” koji je i drugima služio za primer i pouku da nikada ne učine tako nešto.

Umesto da prestupnik godinama provodi vreme u zatvoru, na ovaj način omogućeno je da bude koristan član zajednice, posramljen i postavljen kao primer drugima. Ovakav sistem kažnjavanja je omogućavao lokalnoj zajednici da sama izleči svoje ožiljke. Umesto svirepog sistema zatvora koji je bio na trošak zajednice, postavljen je humani sistem kajanja gde su ljudi sami ocenjivali da li je ili nije svojim držanjem okajao svoje grehe.

Zakoni iz Zakonopravila su vrlo humani. Treba napomenuti da ne postoji ni jedna kazna mučenjem, oslepljivanjem, spaljivanjem ili slično, u Zakonopravilu nema takvih primera. Ta pojava je isključivo vezana za zakone vlastele i za inkviziciju u okviru katoličke crkve. Najgore kazne koje postoje, i to za svega par dela, su proterivanje iz zajednice i pogubljenje.

Za neke prestupe nisu postojale državne kazne, ali su postojale crkvene kazne – na primer za oblast porodičnog prava. Odavde možemo izvući još jedan zaključak a to je da su crkve imale i sudsku funkciju.

Nije dozvoljena kocka, vradžbine, gluma, sport, prostitucija

Da je Srbija srednjeg veka bila itekako uređena porodična hrišćanska država, možemo videti iz sledećih zakona koji bi danas prilično pogodili najveći deo našeg društva.

Pravilo 4. Ko čuva i drži u svom domu bludnice, ako se toga ne ostavi – odlučen da bude. 

Pravilo 5. Bludnica koja prvi put pristupi Sabornoj crkvi, ako ne prestane sa bludom – da se udalji.

Ova dva člana se očigledno odnose pre svega na prostituciju i vanbračne veze. Ne mogu a da se ne zapitam kako bi danas izgledalo Zakonopravilo s obzirom da postoji širok spektar pojava na ovu temu. Na primer tu je celo polje seksualne industrije od porno časopisa i veb-sajtova, do filmske industrije, tv programa, promocije sponzoruša u medijima. Koliko bi novih članova za Zakonopravilo trebalo napisati da bi se danas obuhvatio ovaj problem?

Pravilo 6. Ko se takmiči u trci, bilo kao pojedinac u kočiji, ili kao pešak na trkalištu; ili ko je starešina pozornice, ili takmičar, ili svirač, ili lirac, ili guslar, ili plesač, ili krčmar – sa tim ili da prestanu, a ako ne – da se odbace. 

Ovo pravilo govori koliko smo se kao društvo promenili. Takmičarski sport je hrišćanstvo od samog početka smatralo kao loš uticaj jer je svezan sa gordošću i sa klađenjem.

Glumci i pozorišta takođe vrše loš uticaj jer pričaju izmišljene stvari. Poznato je da su glumci u srednjem veku sahranjivani na groblju sa kurvama. Smatralo se da kurve prodaju telo, a glumci prodaju svoju dušu jer su to osobe koje imitiraju nekoga ko nisu i izmišljaju koješta.

Svirač, pripovedač, igrač… bi se danas lako mogli pronaći na tv programu od narodne muzike, preko filmova do muzičkih top lista. Iako zvuči strogo, kada malo pogledate u šta se sve to pretvorilo (golotinja, loši uzori, droga, sluđivanje ljudi nepotrebnim vestima i šokantnim pričama) jasno je zašto je crkva unapred sve to odbacivala jer zbunjuje čoveka i uznemirava njegovu dušu.

Možda na prvi pogled ovi zakoni zvuče strogo, međutim imamo li mi danas mogućnost da zaštitimo decu od loših uticaja? Preko televizije, interneta i medija svakojaki loši uticaji dolaze do nas i naše dece – od crne hronike, astrologa, kladionica,  alkohola, do prostitucije, droge, ubistava, pljački.

Vradžbine, gatanje, magija, veštičarenje…

Pravilo 9. Bludnik koji čini skarednosti, dreser životinja, kavgadžija,bajalica, komedijaš, loš čovek, onaj koji sliva vodu na ljude, ko veruje u ptičije krikove, ko izmišlja bajke, ko skriva pri susretu oštećenje lica ili nogu; ili ko ptice i zmije priziva – takvi godinu dana da budu proveravani, jer je nemoguće da se brzo oslobode zla (pre nego što se prime u crkvu).

Dakle ne može se u pravoslavlje primiti bez prethodne provere neko od gore navedenih i propisuje se da se proveravaju barem godinu dana pre krštenja. Nije lako bilo postati hrišćanin, morao si da se promeniš ili čak da odbaciš svoje zanimanje ako nije u skladu sa vrednostima crkve.

Pravilo 65. Vračar i čarobnjak su isto što i ubice. 
Tumačenje Savino: Vračar i čarobnjak zaprećenje za hotimičnog ubicu da prime.

Pored vračara ovo pravilo bi se danas odnosilo i na astrologe. Dakle, Sava kaže da ako zbog vračanja ili predviđanja sudbine neko strada, tada će pored ubice i vračara biti osuđena kao ubica sa predumišljajem jer je do toga svojim pričama dovela.

Pravilo 66. Grobokradica deset godina zaprećenje da primi.

Opet ne mogu da primetim koliko smo se kao društvo promenili. Beogradska groblja prepuna su cigana koji odnose sve – sveće, cveće, posude. Imamo čak i izreku ”nestade ko jaje sa groba”. Niko na to ne reaguje, niti koga juri policija zbog toga. Slabo poštujemo svoje pretke danas i njihove grobove.

Abortus je ubistvo

Za razliku od zakona u Srbiji danas koji smatra da se do trećeg meseca može izvršiti abortus po slobodnoj volji i ubiti plod. U Nemanjićkoj državi kaže:

Pravilo 2. Ona koja smišljeno izvrši pobačaj, ukoliko umori – ubica je. I ne proveravamo da li se dete uobličilo ili nije uobličilo, jer mnogo puta sa detetom umiru i žene. A što se tiče njihovog smišljanja, dvostruka ubistva čine: jedno dakle žene koja treba da rodi, a drugo – deteta.

Šta reći za lekare koji se bave abortusom? U 12. veku Srbija priznaje da je dete živo od kada je plod nastao, dok naša medicina to smatra od trećeg meseca. Naš zakon danas štiti ”ženska prava”, a ustvari se dodvorava ”modernom” zapadu i zato imamo desetine hiljada abortusa godišnje. Ovo opet u svom začaranom krugu proizvodi slab moral kod mladića i devojaka jer uvek postoji mogućnost da se ispravi ”greška”. Mogućnost abortusa takođe slabi naše društvo jer umesto čvrstih brakova imamo idi-mi-dođi-mi veze i na kraju krajeva praksa abortusa ide na ruku i prostituciji.

Eto još jednog mesta gde Savine reči ne idu na ruku današnje Srbije. To je suprotnost sa načelima moderne medicine, privatnih klinika, udruženja za ženska prava…

Homoseksualci

Sveti Sava u Zakonopravilu prenosi i tumači odluke svih sabora Pravoslavne crkve koje je donelo Romejsko carstvo (Vizantija). Zato za mnoge stvari postoji po više odluka kojih se crkva mora pridržavati. Evo šta Zakonopravilo kaže o homoseksualcima.

Pravilo 20. Ko sa muškim polom počini blud – 15 godina da se kaje.

Pravilo 62. Onaj ko se oskrnavio sa muškim polom, odnosno muželoženik, ako se pokaje, 15 godina zaprećenje da primi.

Pravilo 63. Ko sa beslovesnim životinjama počini blud, odnosno sa četrovonožnim skotinama ili sa drugim životinjama, ako se pokaje i svoje bežčašće ispovedi, isto zaprećenje da primi kako muželožnik.

Pravilo 7.  Onaj ko sa muškim polom tvori blud, ili sa skotom, ili sa nekom drugom životinjom, i učini preljubu – takav da primi zaprećenje 15 godina. 

Danas se mediji trude da nas ubede po ugledu na zapad da je ovo potpuno normalno i dozvoljeno, međutim u vreme Nemanjića stvari su bile potpuno drugačije.

Šta bi Sava rekao za ostala slova u LGBT skraćenici – mislim da je to potpuno jasno. Bogu hvala čovek nije doživeo da vidi u šta smo se sve pretvorili, kako se homoseksualizam propagira kroz udžbenike i tv program. Šta bi rekao kada bi video da imamo zakone koji štite LGBT i dozvoljavaju im brakove i usvajanje dece? Šta bi rekao kada bi video mnoge pripadnike LGBT zajednice na javnim funkcijama koji ne kriju svoje opredeljenje? Šta bi rekao kada bi ih video kako paradiraju ulicama?

Ne buniti se protiv države

Interesantno, u Zakonopravilu postoji nekoliko pravila koja govore o tome da vojnici hrišćani, kao i sveštenstvo ne treba nikad da se bune protiv kralja ili plemstva (boljara). Ovaj član danas svakako se neće dopasti opoziciji, nevladinim organizacijama i medijima koji su svikli da vazda ucenjuju vlasti i prave dramu. Evo šta kaže Zakonopravilo:

Pravilo 8. Vojnik koji pristupa blagoverju, da se uči da nepravdu ne čini i da ne kleveta; da bude zadovoljan obrocima koje mu daje car, pa ako se povinuje, da bude primljen, a ako se usprotivi – da se odbaci.

Pravilo 84. Ako ko neopravdano vređa (cara) ili boljarina, ako je svešteno lice – da se izvrgne, a ako je mirjanin – da se odluči.
Savino tumačenje: Mojsijev zakon reče: ”O knezu naroda svog ne govori ružno”. I vrhovni među apostolima, Petar, naređuje da se car poštuje, a veliki Pavle naređuje da se za careve moli.

Glava 14. O mirjaninu koji vređa cara Svetih apostola pravilo 84.

U ovo naše globalističko vreme gde je lažno nametnut narativ demokratije, sloboda govora je pogrešno shvaćena kao proces neprekidnog nezadovoljstva, komentarisanja na društvenim medijima i protestima protiv vlasti. Ne uviđa se da tom pobunom samo slabimo svoju državu što ide na korist spoljnim faktorima. Vlast može biti bolja ili lošija, ali oni predstavljaju našu državu i moramo paziti da njihovim rušenjem ne srušimo svoju državu na radovanje neprijatelja.

Zaključak o društvu Svetog Save

Mislim da sada postaje malo jasnije zašto Zakonopravilo nije prevedeno. Stavovi izneseni ovde ne odgovaraju mnogima u našoj crkvi danas, ni političarima, ni opoziciji, ni globalistima… Sava jasno stavlja do znanja šta misli o homoseksualcima, bludu, abortusima, kocki i njegov stav je u potpunoj suprotnosti sa današnjim pro-zapadnim narativom države i zakonima.

Današnje društvo je u dubokom kontrastu sa savetima Svetog Save. Većina ljudi danas nema nikakav stav o tome ko su i šta su, već je to podložno medijskom uticaju i tumačenjima. Mi smo musavi potomci Savini, a Srbija bleda senka nekadašnjeg carstva. Naš svet danas je prepun svih loših uticaja protiv kojih se Sava borio. Mediji su puni priča o lopovima, ubicama i bludnicima. Postoje zakoni koji štite LGBT zajednicu tako da protiv njih ne smete ni da kažete ništa. Kockarnice su na svakom koraku. Vračara i astrologa imamo na sve strane. A glumci, muzičari i sportisti zauzimaju najviša mesta u društvu.

Današnje društvo se urušava pod teretom ”ličnih sloboda” i ”sloboda govora”. Slepim usvajanjem zapadnih vrednosti o lažnim slobodama mi smo ugrozili razvoj porodice i zajednice.

Umesto pomirljivog društva u kome sve može, Sava nam ostavlja u amanet ideju o duhovnoj eliti koja čuva ličnost, porodicu i zajednicu. On donosi mač istine koji pravi jasnu podelu između dobra i zla, svetlosti i tame.

Ako niste čitali ostale delove teksta:

Savino Zakonopravilo 2 – mač istine

Savino Zakonopravilo 3. – pravoslavno carstvo i lažno carstvo

Savino Zakonopravilo 4. – Latinsko carstvo i pravoslavlje na rubu propasti

Ishrana u doba Svetog Save i šta znači ”ne jesti krv”?”

Konačno dostupan potpuni prevod Zakonopravila Svetog Save

Gotov je drugi deo Zakonopravila u prevodu profesora Miodraga Petrovića

Zakonopravilo Svetog Save i intrige oko najvažnije knjige na srpskom jeziku

Pojavilo se skenirano Zakonopravilo u .pdf formatu

Zakonopravilo knjigu možete kupiti ovde 8000 din (dostava uključena). Ljubazni i brzo odgovaraju!