pljačkanje-carigrada

Savino Zakonopravilo 4. – Latinsko carstvo i pravoslavlje na rubu propasti

U 11. i 12. veku bila su tri veća krstaška pohoda, a u doba Svetog Save geostrateška situacija postaje izuzetno komplikovana. Rimski papa, venecijanski dužd i horde zapadnih vitezova su se pripremali za četvrti krstaški pohod. Cilj im je bio Carigrad u kome se nalazila riznica pravoslavnog carstva. Jak misionarski rad katoličkih sveštenika na Balkanu kulminiraće serijom verskih sukoba.Papa će pokušavati obećanjima i krstaškom silom da pridobije srpske i bugarske vladare na svoju stranu protiv Romejskog carstva. Srbija se nalazila u centru ovog vihora.

Srbi i Bugari su činili polovinu pravoslavnog Romejskog carsta i sprečavali prolaz krstaša kroz svoju teritoriju. Nakon pomorske invazije na Carigrad, na trenutak će sve biti izgubljeno i pravoslavlje će biti na rubu nestajanja.

Bogumili kao rimokatolički misionari

Na Balkanu u Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj u doba Svetog Save postoji monaška struja poznata pod nazivom Bogumili. Bogumili su prvobitno bili monasi ohridske ćirilo-metodijevske crkve u državi cara Samuila. Grčki car Vasilije II porazio Samuilovo carstvo 1014. i ukinuo autokefaliju Bugarima, a bugarskom vladaru je oduzeta carska kruna. On je tada u ohridskoj arhiepiskopiji postavio ponovo progrčke sveštenike i vratio službu na romejskom (grčkom) jeziku.

Tada se slovensko monaštvo sa time ne miri, ne priznaju novu crkvenu hijararhiju i postaju otpadnici poznati kao Bogumili. Treba imati u vidu da su Samuilovo carstvo činili Bugari ali i Srbi takođe. Otuda se bogumili mogu naći i u Bugarskoj i u Srbiji onog vremena. 

Bogumili u nedostatku snage da poraze Grke, prave pakt sa đavolom tražeći podršku od krstaša i obećavaju vernost papi. Sa zapada dolaze katolički kaluđeri koji se bave misionarskim radom i polako bogumili postaju jedna vrsta unijata. U toj unutrašnjoj borbi između grčke hijararhije i pobunjenih slovenskih sveštenika ohridska arhiepiskopija gubi svoj uticaj.

Profesor Miodrag Petrović preko proučavanja Zakonopravila dolazi do otkrića da su u srednjem veku bogumili na Balkanu bili katolici jer su ispovedali simbol vere sa onim ”filioque“. Sveti Sava upravo govori u Zakonopravilu o bogumilima i razobličava o kome se radi. U srednjevekovnim dokumentima oni su bili poznati pod raznim imenima: babuni, patareni, kudugeri, dualisti…

Nalazi profesora Petrovića nas navode da potpuno iz drugog ugla treba posmatrati borbu Stefana Nemanje protiv Bogumila, kao i zakone protiv ”bogumila” koji su izdavani u doba cara Dušana, pa čak i despota Stefana Lazarevića. To je pre svega borba protiv uticaja rimokatolika u Srbiji koja traje vekovima, a koja je kasnije zakopana u istorijskim udžbenicima.

Jugoslovenski istoričari su se potrudili da unesu još veću zabunu kako bi sakrili tu borbu pravoslavlja protiv katolika u našoj istoriji. Zato ispada da se naši vladari bore protiv tamo nekih misterioznih ”bogumila”. Motiv za ovo je naravno bilo ”bratstvo i jedinstvo”. Država u kojoj su katolici Hrvati napravili genocid nad Srbima pravoslavcima je morala biti slepljena na silu. Zato je istorijski narativ menjan i borba protiv katolika je morala da nestane, a Nemanjići su dobili ”krunu od pape”, ”kršteni dva puta” i verovatno princezu Anu Dandolo.

Ovo nije bio izum jugoslovenskih istoričara, pre njih to su radili austro-ugari koji su Bogumile prikazivali kao slovensku crkvu i proto-muslimane kako bi opravdali svoje pretenzije na Bosnu.

Treba imati u vidu da dodatnu zabunu unosi to što Vatikan u kasnijem periodu pravoslavce u Bosni naziva bogumilima jer im to omogućava da se bore protiv pravoslavaca kao protiv jeretika. Međutim, to se dešava nakon oslobođenja Carigrada i sloma Latinskog carstva kada je Vatikan morao da ima obzira prema Romejskom carstvu pa se oni tada navodno bore protiv ”bogumila”.

Zato Vaso Glušac u svojoj knjizi ”Istina o Bogumilima” zaključuje da su bogumili u Bosni bili pravoslavci ali se odnosi na kasniji period i ne treba to mešati sa bogumilima u doba Stefana Nemanje i svetog Save. Međutim dužina ovog teksta nam ne dozvoljava da ulazimo u ove detalje sada.

Bugarska staje na stranu rimskog pape

Bugarski car Kalojan (1197-1207) je izdao pravoslavlje i prihvatio vlast rimskog pape jer je dobio obećanje da će od njega dobiti carsku krunu. Bugarska crkva je priznavala papu 30 godina od 1204-1235.

Međutim ubrzo će Bugarski vladari uvideti da im zapad neće priznati carsku krunu kao i da sa Vatikanom ne mogu da dobiju autokefaliju jer to kod njih ne postoji. Postali su prosto Trnovska biskupija. Napravili su stratešku grešku, ali povratka na staro više nije bilo jer su Latini iskoristili taj momenat i pravoslavno Romejsko carstvo se raspalo na mnogo delova.

Ovakvo prevrtljivo ponašanje čitavog niza bugarskih vladara (Kalojan, Boril, Asen II) koji će zvanično priznati Papu i činiti sve kako bi došli do carske krune će učiniti da Srbija dobije na značaju.

Pravoslavni Sloveni građani Romejskog carstva na Balkanu su ugroženi jer je bugarska crkva postala rimokatolička i za romejskog cara je bilo sasvim logično da pruži Nemanjićima podršku. Srbi prvo dobijaju arhiepiskopiju, a zatim i autokefalnu crkvu što im daje preimućstvo na Balkanu u sledećim vekovima. To preimućstvo će se nastaviti i u doba Pećke patrijaršije i turske vladavine, sve do doba oslobađanja od Turaka.

Stefan Nemanja počinje sa formiranjem nove crkvene infrastrukture i podiže Studenicu, Đurđeve stupove i druge crkve i manastire. On 1186. godine pravi sabor na kome se bogumili na teritoriji njegove države moraju vratiti pravoslavnom učenju. Oni koji su odbili da se vrate pravoslavlju i priključe njegovoj arhiepiskopiji bili su proterani i kažnjavani. Drugim rečima rimokatolički uticaj u Srbiji je bio zabranjen.

800px Nemanjin sabor detalj 1

Sabor koji organizuje Stefan Nemanja. Sa desne strane su “poluverci” kako piše tj. rimokatolički sveštenici.

Latinsko carstvo

U doba Svetog Save, 1204. godine dolazi do velike latinske ofanzive na sam centar pravoslavnog carstva. Osvojen je Carigrad, cela Grčka sa ostrvima, dobar deo teritorija oko Carigrada. Bugarska je stala na stranu pape. Ovo je za nas važno jer treba razumeti u kakvim okolnostima je pisano Zakonopravilo.

Sled događaja par godina pred napad pokazuje da je postojala ozbiljna strateška koordinacija Latina kako bi osvojili Carigrad. U kratkom vremenu desio se prelazak Ugara (mađara) na rimokatoličku stranu, zatim i Bugara, a u Srbiji Vukan takođe priznaje papu, kao i Epirska oblast. Carstvo je iscepkano.

Latinsko carstvo ili frankokratija kako ga u Grčkoj zovu je trajalo kratko 1204-1261, međutim za to kratko vreme pravoslavlje je bilo ugroženo kao nikada pre ili posle tog vremena. Papa Inoćentije III je pozvao na krstaški pohod, odazvali se uglavnom nemački i franački feudalci koji dobijaju finansijsku pomoć i brodove od Enrikea Dandola, venecijanskog dužda koji je osmislio napad na prevaru.

Screen Shot 2020 05 26 at 23.25.00

Cela Grčka i teritorije oko Carigrada su pod upravom Latina (crveno). Od Rimskog carstva je ostalo samo Nikejsko carstvo (Empire of Nicea na mapi), Venecija je zauzela ostrva (žuto). Crvenom linijom je obeležena putanja kojom su krstaši stigli do Carigrada.

Nakon osvajanja 1204. Venecija i franački vitezovi su decenijama pljačkali Carigrad. Sve je odneseno – zlato, skulpture, mozaici, pa čak i stubovi crkava. Međutim najvažniji segment pljačke su bile knjige i povelje koje će Vatikanu kasnije poslužiti da urade ”prepise” originala i falsifikuju istoriju sveta. Tako će nastati nekakva Vizantija, a zapad će biti prikazan kao naslednik starog Rima.

Drugi bitan segment ove pljačke je bio u tome što su se zanatlije, intelektualci i bogati ljudi polako preselili u Veneciju i Đenovu. Oni su svoje bogatstvo dali na čuvanje porodicama kao što su Mediči i tako su nastale prve banke na zapadu. Odliv intelektualaca i zanatlija iz grada će dovesti do nastanka Renesanse na zapadu koji je do toga momenta bio u mračnom srednjem veku.

Tako je pljačka Carigrada ustvari dovela do nastanka pokreta renesanse kojim će zapad konačno izađi iz mračnog srednjeg veka i na čijim će temeljima kasnije nastati moderna Evropa.

pljačkanje-carigrada

Osvajanje i pljačka Carigrada 1204. godine.

Romejsko carstvo se nikada neće oporaviti od ovog udarca jer neće imati vremena za oporavak. Sa azijske strane Romejskog carstva napadi muslimana bivaju sve jači, a sa zapada Venecija, Sveto rimsko carstvo i Ugarska polako lešinare teritorije pravoslavnog carstva.

Iako će Latinsko carstvo kratko trajati, njegove posledice po sudbinu pravoslavnog Rimskog carstva koje zovemo Vizantija će biti ogromne. Carigrad je pretrpeo takvu pljačku i oštećenja da se više nikada neće oporaviti. Od blaga koje je pokradeno i decenijama prevoženo u Veneciju i druge gradove Evrope vremenom će nastati prve banke. Umetnička dela, nakit, knjige koje su se preselile u katoličke palate i crkve dovešće do procvata filozofije, umetnosti i zanatstva.

Latinska republika pada 1235. godine kada Grci, Srbi i Bugari obnavljaju savez i koodrinisano napadaju Latine. Konačan pad nastaje osvajanjem Carigrada 1261. godine kada Romeji otkrivaju da posada nije u gradu i gotovo slučajno oslobađaju grad. Mihael XVIII Paleolog oslobađa Carigrad. Najveći grad na svetu je bio teško opljačkan i sa 500.000 stanovnika je pao samo na 35.000 – toliki je bio stepen razaranja.

Enrike Dandolo, organizator napada na Carigrad, je sahranjen u Aja Sofiji. Međutim nakon oslobođenja Carigrada od rimokatoličke vladavine, njegove kosti su izbačene na ulicu i bačene psima.

Nakon oslobođenja Mihael VIII digao je broj stanovnika sa 35.000 na 70.000 za vreme svoje vladavine. Međutim grad je bio samo prazna ljuštura svoje stare slave.

Preokret u Srbiji

U to doba Srbija je bula u katastrofalnom položaju, okružena sa svih strana rimokatoličkim saveznicima – na severu Mađarskom, na istoku Bugarska koja je priznala papsku vlast, na jugu Grčka teritorija pod okupacijom krstaša. Zemlja je puna katoličkih misionara (bogumila). U Srbiji dolazi do građanskog rata kada Vukan 1202. godine uz pomoć ugarskog kralja staje na stranu katolika i protera Stefana Prvovenčanog što rezultira sukobom.

Sve je izgledalo izgubljeno kada se dešava ono što se često naziva čudom svetog Simeona. Stefan Nemanja u monaštvu poznat kao Simeon je umro u Hilandaru 1199. godine. On je prvi poveo borbu protiv uticaja katolika u Srbiji.

Sveti Sava 1207. godine donosi mošti Svetog Simeona u Srbiju i nad moštima oca miri braću Vukana i Stefana. Srbi se ujedinjuju protiv katolika. Savini napori rezultiraju 1221. godine kada Srbija dobija autokefaliju od romejskog cara i kruniše Stefana Prvovenčanog u Žiči, prekidajući time sve dalje nedoumice u vezi sa rimokatoličkim uticajem. Za autokefaliju su bili potrebni pravni akti i upravo zato Sava donosi Zakonopravilo na kojem je sigurno radila grupa autora nekoliko godina prevodeći rimske zakone.

zica

Žiča sedište Savine arhiepiskopije, mesto krunisana kraljeva i prvog primerka Zakonopravila.

Zakonopravilo je usvojeno na Žičkom saboru 1221. godine kada je Srbija autoritetom Svetog Save usvojila Rimsko pravo kao osnovu poretka. Profesor Žarko Vidović kaže da je sabor otvoren 1221. slavljenjem istovremeno i sv. Ravnoapostolnog cara Konstantina i Spasovdana, praznika nepokretnog i pokretnog koji su se te godine podudarali. To je, u vreme Latinskog carstva, bila istovremeno i demonstracija protiv „latinske jeresi“, dualističke vere krstaških legija koje su u „Vizantiji“ gazile pravni poredak i uspomenu ravnoapostolnih careva Konstantina i Justinijana, pravoslavnih kodifikatora Rimskog prava.”

Srbija je dobila autokefaliju jer je romejski car uvideo da je ukidanjem ćirilo-metodijevske crkve okrenuo Slovene na Balkanu protiv sebe i učinio carstvo ranjivim i podložnim uticajem sa zapada. Nakon okretanja Bugarske crkve papi postojala je potreba za novom tačkom okupljanja pravoslavaca na Balkanu kako bi se zaustavio uticaj Vatikana.

Tada je osnovano 12 episkopija i Zakonopravilo umnoženo u 12 primeraka za svaku episkopiju. Bugari i Srbi su u vreme Svetog Save govorili istim jezikom koji mi danas zovemo staroslovenski, mada bi tačniji izraz bio starosrpski ili srpsko-bugarski.

Zato je Srbija dobila prvo arhiepiskopiju a onda i patrijaršiju kako bi Srbi i Bugari imali crkvu na svom slovenskom jeziku. U Zakonopravilu Sava lepo kaže ”iznesoh ove knjige na svetlost slovinskoga jezika”. U zakoniku se mnogim članovima zakona propisuje pripajanje ili proterivanje bogumila i borba protiv rimokatolika i muslimana sa kojima nema pregovora.

Nakon pada Carigrada, tokom sledećih vekova centar pravoslavlja će se nalaziti u manastirima Svete Gore. Ona doživljava svoju zlatnu fazu pod uticajem srpskih vladara koji su obnovili i bogato darivali većinu manastira.

Dakle van svake logike, u trenutku kada je pravoslavlje na kolenima, kada rimokatolički biskup sedi na carskom tronu u Carigradu, kada je Grčka okupirana franačkim jedinicama, Venecija drži sva ostrva, a Srbija u obruču i pod pritiskom Vatikana – Sava podiže barjak pravoslavlja i stavlja Srbiju na stranu Romejskog cara koji je opkoljen i pomaže ponovnom pomirenju Srba, Bugara i Grka. Uz božiju pomoć on će uspeti.

Od kad smo stali na stranu poraženog Romejskog cara u Nikeji, Vatikan smatra Srbe svojim najvećim neprijateljem. Sledećih par vekova zapad je islam posmatrao kao saveznika u borbi protiv pravoslavlja. Srbi su bez stida ucenjivani, nuđena je pomoć u borbi protiv muslimana ali da promene veru.

Nikad nam zapad nije oprostio to što im se nismo pridružili, što smo spasli pravoslavlje i time srušili Latinsko carstvo. Platićemo to milionima života sledećih vekova a posebno u 20. veku. U tom smislu Srbi su neka vrsta novozavetnog izabranog naroda, isto ono što su judeji u Starom zavetu. Ono što je zapanjujuće je da se za to praktično ne zna u našoj istoriji i da je malo Srba uopšte svesno toga.

Poslednja dva veka postojanja Romejskog carstva

Upravo je Sveti Sava bio glavni pregovarač i on će svojim diplomatskim naporima obnoviti pravoslavni savez država i srušiti Latinsko carstvo.

Ponovo ujedinjeni Srbi, Bugari i Grci će srušiti Latinsko carstvo, vratiti Carigrad i ono će postojati još dva veka. Srbija će biti centar pravoslavlja na Balkanu, a Nemanjići će dati nekoliko careva pravoslavnog Rimskog carstva i produžiti njegovo postojanje još dva veka.

Nažalost, decenijama pljačkano carstvo je pretrpelo takvu ekonomsku štetu da se nikada od toga neće oporaviti. Lukavi latini će namerno uskratiti pomoć hrišćanima na Balkanu i čekati da ih oslabe ratovi sa muslimanima kako bi oteli neke teritorije za sebe.

Shvatajući cinizam rimokatolika srpsko i bugarsko plemstvo bira pre da padne pod osmansku vlast i da zadrže svoju veru, nego da padnu pod katolike i da postanu katolici.

fall of constantinople 1453

Pad Carigrada – muslimani osvajaju glavni grad pravoslavnog carstva 1453. godine.

Ako niste čitali ostale delove teksta:

Savino Zakonopravilo 1 – duhovna elita

Savino Zakonopravilo 2 – mač istine

Savino Zakonopravilo 3. – pravoslavno carstvo i lažno carstvo

Ishrana u doba Svetog Save i šta znači ”ne jesti krv”?”

Konačno dostupan potpuni prevod Zakonopravila Svetog Save

Zakonopravilo Svetog Save i intrige oko najvažnije knjige na srpskom jeziku

Pojavilo se skenirano Zakonopravilo u .pdf formatu

Zakonopravilo knjigu možete kupiti ovde 6000 din + dostava. Ljubazni i brzo odgovaraju!

12 Comments

  1. Milan

    Hvala puno Miloše za to što radiš! Svaki put uživam i ponovo se iznenadim kvalitetom tvojih postova.

  2. СД

    Изузетан серијал. Такође и у чланку о “СЛОВУ” непроцењиве информације тј разјашњења.

  3. Гордана М.

    Милоше,
    Твоји текстови би требало да стоје уџбеницима, да их деца и њихови родитељи читају.Да науче истину.
    Сада о овоме бар може да се прича јавно и без страха.У моје време су се затварала врата и шапутало на овакве теме.
    Нек Те Бог поживи и Теби сличнe.Ви сте, као такви, потребни овом народу.
    Здрави и весели били!
    Гордана М.
    п.с. “Т” великим због великог поштовања и дивљења, али не персирам, јер Те доживљавам као неког блиског…

  4. Бранка Фисцхер

    Поштовање Милоше, радо читам твоје текстове, Србију глобал и још неколико археолога радо слушам. Ваше приче се уклапају и разрешавају недоумице које сам ја лично имала по питању нестајања и настајања нечега. У опште прихваћеном школском и другом штиву све је недоречено и врло подложно манипулацији и то на штету Срба, а кроз ваша излагања израњају споне и види се континуитет православља и Срба као народа на овим просторима. Хвала.

  5. Filip

    Termin Pravoslavlje se odnosi na Pravu Vjeru koja je prethodila onome sto vi nazivate Hriscanstvom. Tek u 17. veku Hriscani kradu izraz Pravoslavlje za svoju vjeru. Zamenili ste Staroverce sa Bogumilima kojih je bilo vrlo malo i koji su prezirali papu i kasnije bili unisteni od strane Katolika. Jos ce se ovo istrazivati. Bitno je da ne pomazete otkrivanju istine.

Trackbacks for this post

  1. Zakonopravilo Svetog Save i intrige oko najvažnije knjige na srpskom jeziku - životne priče i monasi šaolina
  2. Савино Законоправило 3. - православно царствo и лажно царство - животне приче и монаси шаолина
  3. Savino Zakonopravilo 3. - pravoslavno carstvo i lažno carstvo - životne priče i monasi šaolina
  4. Коначно доступан потпуни превод Законоправила Светог Саве - животне приче и монаси шаолина

Leave a Reply