Дан када је све стало

Желим са вама да поделим своја размишљања и коментаре на тему трагедије која се десила у ОШ Владислав Рибникар. Хтели или не хтели да се бавимо политиком тог дана све је стало и сви смо увучени у питања зашто се десило и шта урадити даље.

О разлозима

”Рибникар је школа која има обезбеђење са обе стране зграде и у обе смене. Дете ми иде у ту школу, само није био у тој смени хвала Богу. Сви се питају како је могуће да се ово десило. Проблем је у усвајању накарадних вредности са запада.

На родитељском састанку не сме да се помене име онога који направи неки проблем. Лоше ученике не смеју да избаце из школе. Родитељима забрањено да се обраћају ученицима ако постоји проблем. Дакле сви нормални механизми реакције су блокирани и онда се људи чуде како се ово десило.

Иначе деца у основној школи уче како сам ја учио на факултету, толико су преоптерећени. Сваки дан 8 сати у школи, а онда још барем 5 сати домаћих и учења кући. Такмичарски дух између деце доведен до нивоа бесмисла. Ништа другарство, само ко какве оцене има и какве патике носи.

У школи има доста невидљивог и видљивог насиља према слабијима. И нико не може да реагује, ни родитељи, ни школа. Смешни закони и правили су имобилисали друштво. Било је само питање времена када ће неки слаб карактер да покуша да нешто реши на овакав начин. Кукавички, без грама мозга.

Ето када школа и родитељи закажу шта се дешава. Само преписујте законе и везујте себи руке.”

Овај текст је имао огромну публику преко 250к прегледа, добио сам позиве неколико редакција да се појавим у програму и говорим. Наравно одбио сам.

О решењима

”Неко рече ”срушити школу”, не треба рушити школу али истина, правда и љубав треба да победе.

Ствари нису објашњене па родитељи шпекулишу о ранцу, о другом убици. Нема снимка и изјаве оца, нема изјаве детета и мајке. Где је њихово извињење? Ако се кају имају право на опрост. Да ли се убица каје? Истина мора да победи.

Забранити НГО, фарму, бака прасета, хороре пребацити после 22, друштвене мреже ограничити, лгбт утицај пресећи, мале дегенерике репере гурнути у андерграунд, родитељима дати за право да кажњавају… има толико идеја али ништо од тога.

Власт, уместо да промени вредности које се пропагирају у друштву, решава да брани старе вредности. Ангажоваће још хиљаде полицајаца да чувају кулу вавилонску. Јуре људе са дозволама за оружје. Е камо среће да је Драган имао оружје.

8 малишана је отишло у школу и убијени су. И нико није крив?! Нико неће бити кажњен? Све је по закону и школа се наставља. Јел ви знате које су последице тога? Ово ће се понављати.

Спалите папирну вештицу на тргу јавно или измислите нешто али правда мора бити задовољена. У супротном шаљете сигнал друштву да се не може ништа урадити сем да убицу од 13 година убије евентуално убица од 12 година?!

У средњем веку једини начин да породица преживи би вероватно био да отац сам казни (убије) сина. То би спрало љагу са остатка породице да може да настави да живи у друштву.

Наравно да ми као друштво то данас не можемо али баланс мора да постоји између средњовековне правде и парализе друштва у којој се данас налазимо. Правда мора да победи.

Хоћете ли да останемо господа хришћанска или да будемо вуци једни према другима?

Родитељи су се окупили и био је мук, а власт их је посула брашном и перјем. Налепише им опозицију и попрскаше све радикалима само ради медијске манипулације. Нема ту љубави. Овај свет у лажима лежи.

Оставка је чин љубави, саучешће у нашој туги. Јесмо ли немоћни због закона да нешто урадимо? Онда оставка бато, покажи да се не слажеш. Сви. Од школе до Рем-а, министра правде и премијерке. Нека други мењају законе ако ти не можеш… јер знате љубав мора да победи.

У супротном Бог ће вам судити, а он нема пријатне методе.”

Речи са Свете Горе

Прве године кад сам био и Хиландару отац Доментијан ми преприча један разговор из манастира.

Повела се прича између два монаха како су светске власти прво окренуле људе једне против других, а затим су успели да окрену жене против мушкараца.

”Сташно је то. Мушкарци се повлаче, а жене се све више понашају као мушкарци. Ово је стварно најгоре време у историји…”

Међутим, други монах рече: ”Није оче. Није то најгоре, може бити и горе.”

”Шта може бити горе од тога?” упита монах.

”Биће још горе када окрену децу против својих родитеља.”

Та прича је пре пар година изгледала претерана и некако натегнуто пророчка али данас нажалост више није. То нам се сада дешава.

Деца ноћи

Претходни текст је имао такође велику публику што је изазвало огромну позитивну али и негативну реакцију оног дела Србије кога се већина нормалних људи клони.

”Твитнеш нешто са Свете Горе и то подбуни свакојаке демоне и ботове са твитера. Испада да се ђаво највише крста плаши.

Лајкови и подршка долазе са налога који имају име и презиме и праве слике углавном. Са друге стране армија ботова се крије иза никова и фантазмагоричих слика и добијају епилептичне нападе на неки твит који помиње цркву.

То ме подсети на онај филм ”Егзорцист” када ђаволицу попрска светом водицом а она добије пликове и нападе.

Иако многима није јасно, барем је ”деци ноћи” потпуно јасно, да је православље уствари одбрана нормалности у животу.”

Промена вредности или одбрана постојећих вредности?

У грозничавом размишљању шта урадити неколико ствари ми пада на памет које се могу лако урадити.

”Оставка или:

• да се дозволи избацивање из школе проблематичне деце
• да се укине приватност деце на родитељским састанцима јер крије починиоце. Стид је користан за децу која праве проблеме.
• да се укине законска забрана да родитељ удари дете јер је је то преписано из западних закона, а ми смо децу тако подизали хиљадама година и ником ништа није фалило.
• забрана коришћења друштвених мрежа на интернету до 14те године за децу. Нек се друже у дворишту, нека причају на телефону, играју игрице…”

Међутим уместо промена министар образовања даје оставку. Уместо да неко у власти седне и направи дубоку анализу шта је потребно променити у нашем друштву и које су то вредности које треба бранити, власт решава да ангажује још 1200 полицајаца у школама. Уместо промене вредности, добијамо јачу одбрану постојећих вредности и обећање да ће ангажовати много психолога за оне са траумама. Потпуни промашај.

Онда креће први протест родитеља који власт успешно у медијима проглашава нападом некакве опозиције на председника.

Све је ангажовано да би се смањила реакција народа и психолози, и ”аналитичари” по телевизијама, и ”опозиција”, и црква нажалост. Све новине и тв канали се потрудише да представе ове протесте као политичке. Међутим гурањем проблема под тепих, само је већи смрад у соби. Проблем је орочен и вратиће се са каматом. На другом протесту родитеља је било много више, неко рече преко 100.000 људи.

О нашим вредностима

Много замерам цркви. Ако је држава заблудела, онда је црква ту да одбрани права деце. Црква уместо да поведе народ у одбрану пристојности и породичних вредности ћути. Ето шансе да погасите фарме, бака прасце, тужне ветрове, да уведете нове правилнике, вратите родитељима права, затражите оставке и промените законе.

Али не…, за њих је православље религија, а цркве сакрални храмови. Они су само једно перце у перјаници службе, накачени на државне фондове.

Право светосавље није религија то је: живот, породица, нормалност, истина и правда. Нама треба нови Св. Сава да се исправе закони и вратимо на своје, као у време када је увео Законоправило у 12. веку. Ето праштајте…

Протести родитеља за одбрану правих породичних вредности су управо право православље. Нажалост црква није на почетку те колоне. Нажалост.

За крај

15-торо деце је тога дана стрељано у основној школи у центру Београда. Осам малишана је погинуло, родитељи су остали без деце. Нико неће одговарати и све је по закону. Школа се наставља. Продужите даље.

Овај догађај сведочи о дубокој парализи српског друштва. Бог нека нам је у помоћи. Свашта би могло да се каже на ову тему још. Поменути муке које има Александар Кавчић да пласира домаће јефтине уџбенике у школу, поменути ангажовање цркве у РЕМ-у, ангажовање НГО и ЛГБТ у РТС-у, поменути и масакр у Младеновцу што га почини дете пуковника контраобавештајне службе војске, криминалце по школама и навијаче, запитати се ко води ово друштво ми или стране амбасаде и још неколико ствари. Али нећу…

Нека за крај остану ноте малог Андрије кога више нема.
Па нек слуша ко има душе.