pljačkanje-carigrada

Савино Законоправило 4. – Латинско царство и православље на рубу пропасти

У 11. и 12. веку била су три већа крсташка похода, а у доба Светог Саве геостратешка ситуација постаје изузетно компликована. Римски папа, венецијански дужд и хорде западних витезова су се припремали за четврти крсташки поход. Циљ им је био Цариград у коме се налазила ризница православног царства. Јак мисионарски рад католичких свештеника на Балкану кулминираће серијом верских сукоба.Папа ће покушавати обећањима и крсташком силом да придобије српске и бугарске владаре на своју страну против Ромејског царства. Србија се налазила у центру овог вихора.

Срби и Бугари су чинили половину православног Ромејског царста и спречавали пролаз крсташа кроз своју територију. Након поморске инвазије на Цариград, на тренутак ће све бити изгубљено и православље ће бити на рубу нестајања.

 

Богумили као римокатолички мисионари

На Балкану у Србији, Македонији, Бугарској у доба Светог Саве постоји монашка струја позната под називом Богумили. Богумили су првобитно били монаси охридске ћирило-методијевске цркве у држави цара Самуила. Грчки цар Василије II поразио Самуилово царство 1014. и укинуо аутокефалију Бугарима, а бугарском владару је одузета царска круна. Он је тада у охридској архиепископији поставио поново прогрчке свештенике и вратио службу на ромејском (грчком) језику.

Тада се словенско монаштво са тиме не мири, не признају нову црквену хијарархију и постају отпадници познати као Богумили. Треба имати у виду да су Самуилово царство чинили Бугари али и Срби такође. Отуда се богумили могу наћи и у Бугарској и у Србији оног времена. 

Богумили у недостатку снаге да поразе Грке, праве пакт са ђаволом тражећи подршку од крсташа и обећавају верност папи. Са запада долазе католички калуђери који се баве мисионарким радом и полако богумили постају једна врста унијата. У тој унутрашњој борби између грчке хијарархије и побуњених словенских свештеника охридска архиепископија губи свој утицај.

Професор Миодраг Петровић преко проучавања Законоправила долази до открића да су у средњем веку богумили на Балкану били католици јер су исповедали симбол вере са оним ”filioque“. Свети Сава управо говори у Законоправилу о богумилима и разобличава о коме се ради. У средњевековним документима они су били познати под разним именима: бабуни, патарени, кудугери, дуалисти…

Налази професора Петровића нас наводе да потпуно из другог угла треба посматрати борбу Стефана Немање против Богумила, као и законе против ”богумила” који су издавани у доба цара Душана, па чак и деспота Стефана Лазаревића. То је пре свега борба против утицаја римокатолика у Србији која траје вековима, а која је касније закопана у историјским уџбеницима.

Југословенски историчари су се потрудили да унесу још већу забуну како би сакрили ту борбу православља против католика у нашој историји. Зато испада да се наши владари боре против тамо неких мистериозних ”богумила”. Мотив за ово је наравно било ”братство и јединство”. Држава у којој су католици Хрвати направили геноцид над Србима православцима је морала бити слепљена на силу. Зато је историјски наратив мењан и борба против католика је морала да нестане, а Немањићи су добили ”круну од папе”, ”крштени два пута” и вероватно принцезу Ану Дандоло.

Ово није био изум југословенских историчара, пре њих то су радили аустро-угари који су Богумиле приказивали као словенску цркву и прото-муслимане како би оправдали своје претензије на Босну.

Треба имати у виду да додатну забуну уноси то што Ватикан у каснијем периоду православце у Босни назива богумилима јер им то омогућава да се боре против православаца као против јеретика. Међутим, то се дешава након ослобођења Цариграда и слома Латинског царства када је Ватикан морао да има обзира према Ромејском царству па се они тада наводно боре против ”богумила”.

Зато Васо Глушац у својој књизи ”Истина о Богумилима” закључује да су богумили у Босни били православци али се односи на каснији период и не треба то мешати са богумилима у доба Стефана Немање и светог Саве. Међутим дужина овог текста нам не дозвољава да улазимо у ове детаље сада.

 

Бугарска стаје на страну римског папе

Бугарски цар Калојан (1197-1207) је издао православље и прихватио власт римског папе јер је добио обећање да ће од њега добити царску круну. Бугарска црква је признавала папу 30 година од 1204-1235.

Међутим убрзо ће Бугарски владари увидети да им запад неће признати царску круну као и да са Ватиканом не могу да добију аутокефалију јер то код њих не постоји. Постали су просто Трновска бискупија. Направили су стратешку грешку, али повратка на старо више није било јер су Латини искористили тај моменат и православно Ромејско царство се распало на много делова.

Овакво превртљиво понашање читавог низа бугарских владара (Калојан, Борил, Асен II) који ће званично признати Папу и чинити све како би дошли до царске круне ће учинити да Србија добије на значају.

Православни Словени грађани Ромејског царства на Балкану су угрожени јер је бугарска црква постала римокатоличка и за ромејског цара је било сасвим логично да пружи Немањићима подршку. Срби прво добијају архиепископију, а затим и аутокефалну цркву што им даје преимућство на Балкану у следећим вековима. То преимућство ће се наставити и у доба Пећке патријаршије и турске владавине, све до доба ослобађања од Турака.

Стефан Немања почиње са формирањем нове црквене инфраструктуре и подиже Студеницу, Ђурђеве ступове и друге цркве и манастире. Он 1186. године прави сабор на коме се богумили на територији његове државе морају вратити православном учењу. Они који су одбили да се врате православљу и прикључе његовој архиепископији били су протерани и кажњавани. Другим речима римокатолички утицај у Србији је био забрањен.

800px Nemanjin sabor detalj 1

Сабор који организује Стефан Немања. Са десне стране су “полуверци” како пише на фресци, тј. римокатолички свештеници.

 

Латинско царство

У доба Светог Саве, 1204. године долази до велике латинске офанзиве на сам центар православног царства. Освојен је Цариград, цела Грчка са острвима, добар део територија око Цариграда. Бугарска је стала на страну папе. Ово је за нас важно јер треба разумети у каквим околностима је писано Законоправило.

След догађаја пар година пред напад показује да је постојала озбиљна стратешка координација Латина како би освојили Цариград. У кратком времену десио се прелазак Угара (мађара) на римокатоличку страну, затим и Бугара, а у Србији Вукан такође признаје папу, као и Епирска област. Царство је исцепкано.

Латинско царство или франкократија како га у Грчкој зову је трајало кратко 1204-1261, међутим за то кратко време православље је било угрожено као никада пре или после тог времена. Папа Иноћентије III је позвао на крсташки поход, одазвали се углавном немачки и франачки феудалци који добијају финансијску помоћ и бродове од Енрикеа Дандола, венецијанског дужда који је осмислио напад на превару.

Screen Shot 2020 05 26 at 23.25.00

Цела Грчка и територије око Цариграда су под управом Латина (црвено). Од Римског царства је остало само Никејско царство (Empire of Nicea на мапи), Венеција је заузела острва (жуто). Црвеном линијом је обележена путања којом су крсташи стигли до Цариграда.

Након освајања 1204. Венеција и франачки витезови су деценијама пљачкањи Цариград. Све је однесено – злато, скулптуре, мозаици, па чак и стубови цркава. Међутим најважнији сегмент пљачке су биле књиге и повеље које ће Ватикану касније послужити да ураде ”преписе” оригинала и фалсификују историју света. Тако ће настати некаква Византија, а запад ће бити приказан као наследник старог Рима.

Други битан сегмент ове пљачке је био у томе што су се занатлије, интелектуалци и богати људи полако преселили у Венецију и Ђенову. Они су своје богатство дали на чување породицама као што су Медичи и тако су настале прве банке на западу. Одлив интелектуалаца и занатлија из града ће довести до настанка Ренесансе на западу који је до тога момента био у мрачном средњем веку.

Тако је пљачка Цариграда уствари довела до настанка покрета ренесансе којим ће запад коначно изађи из мрачног средњег века и на чијим ће темељима касније настати модерна Европа.

pljačkanje-carigrada

Освајање и пљачка Цариграда 1204. године.

Ромејско царство се никада неће опоравити од овог ударца јер неће имати времена за опоравак. Са азијске стране Ромејског царства напади муслимана бивају све јачи, а са запада Венеција, Свето римско царство и Угарска полако лешинаре територије православног царства.

Иако ће Латинско царство кратко трајати, његове последице по судбину православног Римског царства које зовемо Византија ће бити огромне. Цариград је претрпео такву пљачку и оштећења да се више никада неће опоравити. Од блага које је покрадено и деценијама превожено у Венецију и друге градове Европе временом ће настати прве банке. Уметничка дела, накит, књиге које су се преселиле у католичке палате и цркве довешће до процвата филозофије, уметности и занатства.

Латинска република пада 1235. године када Грци, Срби и Бугари обнављају савез и коодринисано нападају Латине. Коначан пад настаје освајањем Цариграда 1261. године када Ромеји откривају да посада није у граду и готово случајно ослобађају град. Михаел XVIII Палеолог ослобађа Цариград. Највећи град на свету је био тешко опљачкан и са 500.000 становника је пао само на 35.000 – толики је био степен разарања.

Енрике Дандоло, организатор напада на Цариград, је сахрањен у Аја Софији. Међутим након ослобођења Цариграда од римокатоличке владавине, његове кости су избачене на улицу и бачене псима.

Након ослобођења Михаел VIII дигао је број становника са 35.000 на 70.000 за време своје владавине. Међутим град је био само празна љуштура своје старе славе.

Преокрет у Србији

У то доба Србија је була у катастрофалном положају, окружена са свих страна римокатоличким савезницима – на северу Мађарском, на истоку Бугарска која је признала папску власт, на југу Грчка територија под окупацијом крсташа. Земља је пуна католичких мисионара (богумила). У Србији долази до грађанског рата када Вукан 1202. године уз помоћ угарског краља стаје на страну католика и протера Стефана Првовенчаног што резултира сукобом.

Све је изгледало изгубљено када се дешава оно што се често назива чудом светог Симеона. Стефан Немања у монаштву познат као Симеон је умро у Хиландару 1199. године. Он је први повео борбу против утицаја католика у Србији.

Свети Сава 1207. године доноси мошти Светог Симеона у Србију и над моштима оца мири браћу Вукана и Стефана. Срби се уједињују против католика. Савини напори резултирају 1221. године када Србија добија аутокефалију од ромејског цара и крунише Стефана Првовенчаног у Жичи, прекидајући тиме све даље недоумице у вези са римокатоличким утицајем. За аутокефалију су били потребни правни акти и управо зато Сава доноси Законоправило на којем је сигурно радила група аутора неколико година преводећи римске законе.

zica

Жича седиште Савине архиепископије, место крунисана краљева и првог примерка Законоправила.

Законоправило је усвојено на Жичком сабору 1221. године када је Србија ауторитетом Светог Саве усвојила Римско право као основу поретка. Професор Жарко Видовић каже да је сабор отворен 1221. слављењем истовремено и св. Равноапостолног цара Константина и Спасовдана, празника непокретног и покретног који су се те године подударали. То је, у време Латинског царства, била истовремено и демонстрација против „латинске јереси“, дуалистичке вере крсташких легија које су у „Византији“ газиле правни поредак и успомену равноапостолних царева Константина и Јустинијана, православних кодификатора Римског права.”

Србија је добила аутокефалију јер је ромејски цар увидео да је укидањем ћирило-методијевске цркве окренуо Словене на Балкану против себе и учинио царство рањивим и подложним утицајем са запада. Након окретања Бугарске цркве папи постојала је потреба за новом тачком окупљања православаца на Балкану како би се зауставио утицај Ватикана.

Тада је основано 12 епископија и Законоправило умножено у 12 примерака за сваку епископију. Бугари и Срби су у време Светог Саве говорили истим језиком који ми данас зовемо старословенски, мада би тачнији израз био старосрпски или српско-бугарски.

Зато је Србија добила прво архиепископију а онда и патријаршију како би Срби и Бугари имали цркву на свом словенском језику. У Законоправилу Сава лепо каже ”изнесох ове књиге на светлост словинскога језика”. У законику се многим члановима закона прописује припајање или протеривање богумила и борба против римокатолика и муслимана са којима нема преговора.

Након пада Цариграда, током следећих векова центар православља ће се налазити у манастирима Свете Горе. Она доживљава своју златну фазу под утицајем српских владара који су обновили и богато даривали већину манастира.

Дакле ван сваке логике, у тренутку када је православље на коленима, када римокатолички бискуп седи на царском трону у Цариграду, када је Грчка окупирана франачким јединицама, Венеција држи сва острва, а Србија у обручу и под притиском Ватикана – Сава подиже барјак православља и ставља Србију на страну Ромејског цара који је опкољен и помаже поновном помирењу Срба, Бугара и Грка. Уз божију помоћ он ће успети.

Од кад смо стали на страну пораженог Ромејског цара у Никеји, Ватикан сматра Србе својим највећим непријатељем. Следећих пар векова запад је ислам посматрао као савезника у борби против православља. Срби су без стида уцењивани, нуђена је помоћ у борби против муслимана али да промене веру.

Никад нам запад није опростио то што им се нисмо придружили, што смо спасли православље и тиме срушили Латинско царство. Платићемо то милионима живота следећих векова а посебно у 20. веку. У том смислу Срби су нека врста новозаветног изабраног народа, исто оно што су јудеји у Старом завету. Оно што је запањујуће је да се за то практично не зна у нашој историји и да је мало Срба уопште свесно тога.

 

Последња два века постојања Ромејског царства

Управо је Свети Сава био главни преговарач и он ће својим дипломатским напорима обновити православни савез држава и срушити Латинско царство.

Поново уједињени Срби, Бугари и Грци ће срушити Латинско царство, вратити Цариград и оно ће постојати још два века. Србија ће бити центар православља на Балкану, а Немањићи ће дати неколико царева православног Римског царства и продужити његово постојање још два века.

Нажалост, деценијама пљачкано царство је претрпело такву економску штету да се никада од тога неће опоравити. Лукави латини ће намерно ускратити помоћ хришћанима на Балкану и чекати да их ослабе ратови са муслиманима како би отели неке територије за себе.

Схватајући цинизам римокатолика српско и бугарско племство бира пре да падне под османску власт и да задрже своју веру, него да падну под католике и да постану католици.

fall of constantinople 1453

Пад Цариграда – муслимани освајају главни град православног царства 1453. године.

 

Ако нисте читали остале делове текста:

Савино Законоправило 1 – духовна елита

Савино Законоправило 2 – мач истине

Савино Законоправило 3. – православно царствo и лажно царство

Исхрана у доба Светог Саве и шта значи ”не јести крв”?”

Коначно доступан потпуни превод Законоправила Светог Саве

Законоправило Светог Саве и интриге око најважније књиге на српском језику

Појавило се скенирано Законоправило у .пдф формату

Законоправило књигу можете купити овде 6000 din + достава. Љубазни и брзо одговарају!

10 Comments

  1. Milan

    Hvala puno Miloše za to što radiš! Svaki put uživam i ponovo se iznenadim kvalitetom tvojih postova.

  2. СД

    Изузетан серијал. Такође и у чланку о “СЛОВУ” непроцењиве информације тј разјашњења.

  3. Гордана М.

    Милоше,
    Твоји текстови би требало да стоје уџбеницима, да их деца и њихови родитељи читају.Да науче истину.
    Сада о овоме бар може да се прича јавно и без страха.У моје време су се затварала врата и шапутало на овакве теме.
    Нек Те Бог поживи и Теби сличнe.Ви сте, као такви, потребни овом народу.
    Здрави и весели били!
    Гордана М.
    п.с. “Т” великим због великог поштовања и дивљења, али не персирам, јер Те доживљавам као неког блиског…

Trackbacks for this post

  1. Zakonopravilo Svetog Save i intrige oko najvažnije knjige na srpskom jeziku - životne priče i monasi šaolina
  2. Савино Законоправило 3. - православно царствo и лажно царство - животне приче и монаси шаолина
  3. Savino Zakonopravilo 3. - pravoslavno carstvo i lažno carstvo - životne priče i monasi šaolina
  4. Коначно доступан потпуни превод Законоправила Светог Саве - животне приче и монаси шаолина

Leave a Reply