Записи о паду Цариграда и уздизање јудиног блока

Овде је све почело. Пишем вам мало утиске из Венеције, из музеја Дуждеве палате, једног од најбољих музеја на свету. Хтедох да попишем и сликам шта је покрадено и опљачкано из Цариграда и уграђено у базилику св. Марка.

Овде се на развалинама православног царства уздигло ново трговачко царство и формирала нова – католичка вера. Чујем да баш данас долази папа на Трг Св. Марка. Каква коинциденција, нећу ићи да га видим имам нека посла.

Шетња по венецијанским палатама.

Крадена роба свуда

Ово ми је трећи пут да обилазим базилику Светог Марка, међутим сада сам дошао са циљем да попишем и сликам неке основне ствари које су украдене из Цариграда. Верујем да је свима познато да су римокатолици освојили Цариград 1204. године и опљачкали га. Међутим то је био толико богат град да су наставили да га пљачкају следећих 50-60 година.

Немогуће је све пописати јер се ради о више стотина хиљада предмета али циљ овог текста је да читалац барем мало схвати колике су размере те пљачке биле.

Када приђете цркви ви сте већ окружени пљачкашким пленом. Ево пар примера.

Ово је чувена скулптура тетрархије са главног трга у Цариграду. Израђена је у време Диоклецијана (300. године) који је увео, да због величине царства владају четворица. Два цара (цезара), један на истоку и други на западу, и да обојица имају свога заменика (авгусуса). Тако је Диоклецијан поставио Максимијана као цара источног дела, а онда су они изабрали Галерија и Константиуса (оца Константина Великог). Сва четворица су са Балкана, а скулптура је израђена у порфиру камену који су само цареви Ромеје смели да користе. Ова скулптура се налази приказана у свим уџбеницима историје у свету. Ето то се од 13. века налази у Венецији.

У зидове цркве споља су уграђени разни мермерни и камени рељефи и плоче које су поскидане са зидова и подова многих цркава у Цариграду.

Мармери шареноликог дизајна по базилици св. Марка

Јасно је видљиво да овај колаж није настао намерно већ је уграђено оно што су опљачкали и донели. Нажалост иако су они желели да понове сјај античких храмова са истока, направили су нешто што помало подсећа на шарену лажу. Није право али је шарено.

Опљачкани мермери и камени елементи нису уграђивани само у базилику већ у многе цркве и палате по Венецији и можете их срести на сваком кораку. Богатство Цариграда је било толико велико да је овај процес трајао деценијама и архитектонски детаљи су уграђивани по целој Италији и западној Европи.

Неке ствари никада нису ни стигли да уклопе па су их једноставно оставили да стоје тако јер су једноставно лепе. Пример су ови стубови из Акре који стоје поред базилике.

Иначе у цркву је уграђено, веровали или не, 500 различитих стубова покрадених из разних цркава из Цариграда. То се јасно може видети на слици у шареноликости стубова.

Ево једне галерије која приказује те различите елементе уграђене на многим деловима цркве. Пажљиво погледајте па ћете лако уочити ту шареноликост.

Најпознатији украдени предмет на цркви су свакако бронзани коњи који се налазе одмах изнад улаза у цркву. Они су украдени са хиподрома цариградског.

Међутим има ту и мање познатих детаља, као што су рецимо ови лавови код царског трона приказани на слици.

Ех и ево лавова и на снимку који сам направио испред цркве.

Ево царских лавова

Да поменем и чувену Pala d’oro јувелирско ремек дело настало од драгог камења које је накупљено у пљачкама. Оно што је вредно то је завршило у рукама племства, међутим остала је гомила мањег камења па су се у 14. веку сетили да од тога направе нешто и тако је настао овај олтарски украс.

У њега је уграђено 1300 бисера, 300 смарагда, 300 сафира, 400 полудрагих камена, 100 аметиста и још нешто рубина и топаза. Да би сте видели овај експонат морате доплатити 7 еура.

Фреске у унутрашњости цркве су урађене најскупљом техником – мозаиком, по угледу на Аја Софију у Цариграду. Урађено је чак 8.000 квадрата мозаика са позлатом.

Лево је приказ Исуса у базилици св. Марка, десно је Исус из Аја Софије данас у Истамбулу.

Нажалост мозаике нису могли никако да украду и пренесу из цариградске Аја Софије у Венецију. Покушавали су али су само направили оштећења, ту технику су морали сами да савладају како би успели да понове величанствену атмосферу каква је постојала у Аја Софији.

Приказ серафима лево у базилици св. Марка, десно у Аја Софији. Чак је и положај серафима исти у цркви.

Крајњи резултат је заиста био величанствен и иако је базилика св. Марка много мања од Аја Софије ипак је подсећала на свој узор. Зачета у греху, ћерка црква је подсећала на своју силовану мајку.

Унутрашњост базилике Св. Марка у Венецији јако подсећа на Аја Софију. Уље на платну.

Венеција је подигнута на опљачканом богатству. О томе о коликим количинама ратног плена се ради најбоље сведочи анегдота да је Наполеон када је освојио Венецију у 18. веку из трезора однео неколико тона злата пореклом из Цариграда – дакле шест векова касније.

Пирати направише цркву

На почетку Венеција настаде од Венета, западних словена или Венда. Мађари и дан данас кажу за Словенце – Венди. То је било рибарско место на мочварним острвцима. Бавили су се мало трговином и рибарењем, а мало и гусарењем.

Преокрет настаје када су украли мошти јеванђељисте Марка из Александрије од муслимана (828. године). На превару украдоше мошти и сакрише их испод свињског меса.

Крађа моштију јеванђелисте Марка сакривене испод свињског меса како га муслимани не би пронашли.

Када су мошти стигле у Венецију и смештене у стару базилику која је претходно била посвећена св. Теодору. Та црква је била од дрвета и изгорела је, па је затим направљена нова базилика за мошти св. Марка. На почетку базилика није изгледала ништа посебно све до освајања и пљачке Цариграда када постаје пренатрпана уметнинама, стубовима, киповима и златом.

Трансформација цркве св. Марка пре и после освајања Цариграда

Из петних жила су се трудили венецијанци да њихова нова црква личи на Аја Софију, међутим ни са свим украденим богатством нису могли да понове куполе какве је изградио Јустинијан у Аја Софији. Куполе базилике св. Марка су лажне, што можете видети на плану цркве.

Попречни пресек базилике Светог Марка у Венецији. Куполе су лажне.

Како је пао Цариград и ко је за то крив?

Око пада Цариграда нема никаквих недоумица ко је крив и шта десило. Све су се сами венецијанци похвалили на сликама које красе зидове Дуждове палате. Слике су димензија у просеку 5х10 метара и све је врло јасно видљиво.

Дуждова палате је седиште власти у Венецији, ту се налазио сенат и наравно да су се похвалили оним на шта су били поносни и моментом када су постали независни и богати.

Предаја Константинопоља, насликао Тинторето 1598. године. Слика у Дуждовој палати у Венецији.

На овој слици је сцена борби на зидовима Цариграда, може се лепо видети како су се крсташи који су кренули на галијама из Венеције пели по зидовима и скакали са јарбола галија на зидове града. Ромејски хроничари тога доба потврђују ове сцене.

Крсташи нападају Константинопољ, насликао Јакопо Палма 1587. године

Још једна слика исте тематике показује крсташе и плаћенике католичке како нападају зидове православног царства.

Болдвин Фландријски изабран за цара Константинопоља од дужда Дандола и крсташких вођа. Уље на платну Андреа Мичиели.

Цариград је освојен. Ватикан је коначно извео државни удар уз помоћ Венеције. Папа је сазвао плаћенике широм западне Европе, а Венеција је дала бродове и наоружање и додатне трупе. Након победе Болдвин Фландријски долази у Венецију где га дужд Венеције и његови саборци бирају за првог латинског цара у Цариграду.

Крунисање Болдвина Фландријског за латинског цара Константинопоља

Крунисање новог римокатоличког цара. Све је лепо приказано да не би било никакве сумње у то ко је кога довео на власт.

Централна композиција дворане сената у Дуждовој палати јесте ова слика. На развалинама старог Римског царства, које је било православно и које касније назваше ”Бизант” настаје ново царство са дуждом на власти и то божијим провиђењем.

Западни историчари су у образовање увели податак да је до шизме између католика и православаца дошло 1056. године. Међутим, многи историчари се са овим не слажу. Нити је 1056. била прва, нити последња шизма, а римокатолички бискупи су и након тог датума учествовали на саборима православне цркве.

Закључак великог стручњака за историју цркве Франка Романидеса је да се права шизма десила тек 1204. након освајања Цариграда. Ја се са овим потпуно слажем и додао бих да су језуитски историчари датум шизме померили век и по раније како би сакрили подмуклост напада на Цариград.

Пре 1204. године Венеција је барем номинално била православна и уважавала ауторитет Цариграда исто као и Ватикан.

Јеврејски гето и крипто јевреји

У Венецији и другим државама Италије онога времена долази до срамног савеза између хришћана и јевреја. Овако нешто било је незамисливо у православним земљама где су јевреји били обележени као анти-хришћани, а то значи као зеленаши, склони корупцији, подмукли, спремни за уцене, пумпање цена робе, трговину робовима, сумњивог морала и слично.

Познато је да прве банке настају управо у Италији када породица Медичи почне да позајмљује јеврејски новац хришћанима. Сличне ствари се дешавају и на другим местима где угледне владарске породице прикривено раде са богатим јеврејима на позајмицама и трговини.

Слично је и са Венецијом у којој постоји јеврејски гето. Јеврејима је забрањено да се мешају са хришћанима и зато многи током векова бивају покрштени у римокатолике. Тако настају крипто-јевреји који памте своје порекло али су сада интегрисани у друштво.

Виљем Шекспир је написао дело ”Млетачки трговац” које се баш односи на јеврејског трговца у Венецији.

Интересантно, у Законоправилу Светог Саве у глави 49. цариградски монах Никита, из Студитског манастира, пише Латинима и пита их откуд им идеја да литургијски хлеб праве без квасца? Да нису то видели од својих пријатеља јевреја?

Такође, врло је интересантно што са овде у Законоправилу појављује израз ”левитска служба”.

Банкет у кући Левија, огромно уље на платну од Паула Веронезеа 1571. година, Венеција.

Ова слика се налазила у бенедиктанском манастиру Петра и Павла у Венецији. Димензија је 5х13 метара. Када је направљена аутор је на крају морао да одговара пред инквизицијом за слободно представљање мотива ”Последње вечере”.

Међутим ова слика ”Последње вечере” је била скандалозна па је Веронезе завршио пред судом инквизиције. Уместо последње вечере он је направио банкет, на месту Марије седи куче, ту су пијанци и луде, св. Петар покушава да откине комад јагњета. Нигде ни трага од поштовања и религиозности, као да је сликар хтео да каже како Христ није толико битан, банкет је битан. Сликар је уствари славио природу венецијанског друштва.

Ствар је разрешена тако што је промењено име слике из ”Последња вечера” у ”Банкет у кући Левија”. Е, сада се поставља се питање да ли је кућа Левија уствари јеврејска?

Мотив за израду ове слике је уствари јеванђеље по Луки где се каже:

Није ли скривена порука ове слике управо реченица ”Зашто ви једете и пијете са убирачима пореза и грешницима? (јеврејима?)”. Није ли овде овековечен моменат настанак римокатолка тј. сублимација хришћана и крипто јевреја?

Када је Наполеон расформирао Венецију као државу, спаљене су књиге у којима су се водиле племићке породице. Претрагом презимена Леви у Венецији брзо долазимо до Фондације Уга и Олге Леви. За Уга пише да је био по класи јеврејин који је припадао венецијанској буржиазији и да потиче из породице богатих банкара. Питање је да ли ти Левији имају везе са сликом?

Било како било у Венецији долази до стварања нове верзије хришћанства која је данас позната под називом римокатолици. Бићу слободан да кажем да ова нова варијанта хришћанства настаје у Италији 12 века модификовањем обичаја хришћана под утицајем јевреја. Управо о томе сведочи глава 49. Законоправила у којој се они називају ”латинима” и ”онима који су заједно са папом отпали од вере”.

Јевреји се ретко где помињу у Венецији јер су се они покрштавали у католике из дозволу цркве, ипак то је било дозвољено само за богатије породице, сиромашни су и даље живели у гету. Тек је у 18. веку Наполеон је ослободио јевреје, расформирао гето и тада је и обичним јеврејима дозвољено да живе где желе у граду.

Наравно чак ни католичка црва није могла да промени Свето писмо, па је сарадња са јеврејима и њихово покрштавање обављано у дискрецији. У јавности они нису могли да се мешају и да буду равноправни са хришћанима.

Ипак, полако настаје духовност новог западног хришћанства које ће бити доста либералније у тумачењу божијих закона. Та нова вера постаће клица из које ће настати нова култура западне Европе којој неће бити битно које си вере већ ће бити важно да ли си одан владару и да ли делите исте финансијске интересе.

Уместо историјске истине и права човека које је бранило православље, настаје владавина трговачког слоја коме је црква само алатка за остваривање власти. Они ће историјске истине променити према својим потребама, а обичног човека поткупљивати гурањем у грех називајући то грађанским слободама.

Није ми била јасна 49. глава Законоправила Светог Саве све док нисам поново посетио Венецију и онда је све одједном добило смисао. Православци су оптуживали латине да се у њихову цркву инфилтрирају јудејски обичаји. И заиста на западу настаје једно ново хришћанство, додуше јеретичко али изузетно финансијски успешно.

Данас лоши познаваоци православља ко папагаји понављају реч ”јудео-хришћанство” не разумевајући о каквом оксиморону се ради и да се у тој речи уствари прикривају унијатство и екуменизам, а не изворно хришћанство.

Уље на платну у Дуждевој палати, ”Ругање Христу” 1529. година.

 

Ренесанса и рађање западног блока

Након пада Западног Римског царства вековима су западно еврпски народи чамили у ”тамном добу средњег века”. Фасцинантно, док је на западу била тама, на истоку је било ”златно доба” Ромејског царства. Међутим свет ће се променити, тамни облаци се надвише над хришћанским царством.

Муслимани су све више претили Ромејском царству. Са друге стране западно европски трговци из Венеције и Ђенове све више јачају. Собзиром да су се муслимани одвојили од хришћанства у 7. веку у доба иконоборства, онда слободно можемо рећи да ће Ромејско царство пасти под нападима јеретика са истока и са запада.

Јасно је да је освајање Цариграда била искра из које је настала западна Европа и римокатоличка вера. Ипак поставља се питање које су основне примесе из којих је на рушевинама православног Ромејског царства настала нова Европа? Ја бих рекао да су то следеће ствари:

  • прикривени савез јевреја и католика, настанак првих банака.
  • пљачка, окупација и покрштавање као средства успостављања доминације.
  • дипломатски и трговински односи са Турским царством
  • Грчки имућни и учени грађани који су из Цариграда прешли у Венецију и друге градове Италије и Европе и тиме изазвали настанак ”ренесансе”.

Овај микс ће временом довести до контроле трговине у свету, развоја банкарства, затим откриће штампе.

Венеција ће у следећих 200 година остварити многа освајања. Међутим, под утицајем јеврејских погледа на свет, њихова освајања нису имала тежњу поседовања пространих територија и стварање великог народа, већ су се концентрисали на освајање кључних лука како би контролисали трговачке путеве.

Освајања Венецијанске републике

Данашња историја пати од писања и теорија које су преузете од венецијанских историчара без превише критике. Они су први почели да пишу западну верзију историје света. Тако је нестало православно Римско царство, а настао је Визант. Тако је лагано настала и идеја о Светом римском царству на западу које је наследник античког Рима и теорија о шизми 1054. године. Та теза и данас чини главни постулат западне историографије и идентитета.

Ни данас се ситуација није у основи много променила западни блок је и даље на власти, Грчка и Турска су савезници. И даље се ратови воде око контроле трговинских путева којима данас иду нафта, роба широке потрошње, мигранти (модерни робови) и наркотици. Јевреји су и даље битна карика по питању банкарства, а рекао бих да су се издигли у саме врхове власти.

Венеција је приказана као ”краљица мора” то је визија коју је племство Венеције пројектовало. Нетпун јој даје своје благо. Врло симболично.

Покрштавање је током векова унапређено, прво штампом књига и језуитским ”просветитељством”, а затим пропагандом преко медија, да би фокус данас био пребачен на интернет. Циљ је исти писање њихове истине и историје, образовање људи према западној лествици вредности и популаризацијом њихове културе. Нажалост, морам да кажем, да из мог православног угла та култура има пуно елемената сатанизма.

Прича није једноставна, Венеција је накада била центар света као што би данас то могли рећи за Њу Јорк, затим ју је на сцени заменила Аустро-Угарска, а њу Енглеска, па су се појавили масони и центар света је измештен у Америку. И ту смо данас. И даље се ради о савезу католика-протестаната-јевреја-Грка и муслимана сунита (Турска, Саудијска Арабија…).

Неко би ракао да је сатанизам прејака реч али ја вас питам шта је то ”јудео-хришћанство” ако се зна да је Јуда био против Христа? Како се онда у преводу зове јудеизам? Вера антихриста.

 

Поздрав за читаоце из Венеције. Враћамо се у Србију, ускоро ће Ђурђевдан.

6 Comments

  1. Milos M. Vasic

    Ovo je fascinantno!Pa sve i da se moze nama bi trebao citav vek samo da vucemo sve sto je pokradeno a pokradeno je 99% onog cime se oni hvale i sto im u ostalom sluzi kao neki “dokaz” velicine katolicke vere..uzas.Pa oni su nastali na pljacki i paljenu zivih ljudi na lomacama i to je cinjenica nisam ja to izmislio, uzas iskreno

  2. Алекса Ђорђевић

    Интернет додаје: премијер Bенизелос је из венецијанске породице грка, повратник. Тема за размишљање.

  3. Мунгос

    Израз „јудео-хришћанство“ је погрешан антиправославни израз. Тај израз у себи садржи све хришћане и све хришћанске деноминације, што представља озбиљну глупост. Тај језуитски израз и сорошоидни новоговор треба забранити за употребу, па ће онда нека научна будала морати да употреби конкретан израз „јудео-православно-хришћанство“, па да га онда и наши и њихови, као лудака сместе у лудницу где би му било место.
    Сви језици се треба држати конкретног и егзактног смисла говора, па би тако ове људе из данашње теме требало назвати „јудео-римокатолици“ па бисмо одмах знали на кога се мисли.
    Следећи добар пример су „јудео-бољшевици“. Њих можемо лако препознати као неприкосновене учеснике у власти новоформираног СССР. Конкретно, у тој власти је било 82,31% Јевреја. Значи, Јевреји Бољшевици – нико не може казати да је то лаж.
    Христос Васкрсе.

  4. Zora

    Postovani Milose, nekoliko puta sam procitala ovaj Vas tekst. Malo je reci da ne fantasticno napisan. Hvala vam sto nas obrazujete. I molim Vas, skupite jednog dana sve ovo sto ste do sada napisali I objavite knjigu. Pozdrav veliki I samo pisite.

  5. Небојша

    О овој пљачки, веровали или не, постоје документарне емисије на National Geographic kanalu, на History, itd. Lično sam gledao dokzmentatac.

Leave a Reply