Pec priprata Sv Sava11 e1612966257164

Нови докази да је Свети Сава био први српски патријарх

Писао сам о томе да вероватно није било спаљивања моштију Светог Саве, међутим истраживање Законоправила ме је навело на још једно откриће а то је да је Свети Сава највероватније био први српски патријарх. Циљ овог текста је да представи скоро непознате физичке доказе за ову тврдњу широј публици.

Да, добро сте ме разумели постоје докази да је Свети Сава поред тога што је био Први српски архиепископ, такође био и први патријарх српски.

Први пут сам за ову тврдњу чуо у Хиландару, међутим тада нисам био дорастао тој информацији. Касније сам на ову тврдњу опет наишао у раду Живојина Андрејића (ево га овде). Укрштајући његов налаз са мојим проучавањем Законоправила дошао сам до закључка да је ова тврдња највероватније тачна.

Два кључна физичка доказа која постоје на ову тему су: фреска Пећке патријаршије на којој је Сава приказан као патријарх и рад др. Данице Поповић о потпуно непознатом Крсту Светог Саве из Пијенце.

 

Крст Светог Саве у италијанском градићу Пијенца

Пијенца је мали италијански градић у Тоскани. Тамо се у црквеном музеју налази за нашу историју непроцењиво благо – крст Светог Саве на коме пише да је он први српски патријарх.

Овај доказ је изузетно важан пре свега због тога што је тај крст Ватикану продао Тома Палеолог брат византијског цара Константина XI Драгаша. Папа Пије II је поред овог крста од Томе 1460. купио и десну руку Јована Крститеља која је такође била у поседу Светог Саве а данас се налази у Сиени (Италија).

Интересантно Пијенца је назив добио од папе Пија II, који је променио име граду у Пијенца јер је то био градић где се Пио одмарао од обавеза у Риму. Пре него што је постао папа написао је познати средњевековни еротски роман и више еротских прича, а као папа је био веома заинтересован за крсташке походе. Папа Пије II је водио крсташки рат у Пољској, основао је прву бискупију у Љубљани и наговарао Влада Дракулу и Ђурђа Скендербега да нападају Турке.

440px Pinturicchio liberia piccolomini 1502 07 circa Pio II giunge ad Ancona per dare inizio alla crociata 01 cropped 2

Папа Пије II и Тома Палеолог (у плавом са шеширом)

Тома Палеолог је био деспот грчке области Мореја, његова мајка је била Јелена Драгаш тако да је он био пола Србин, пола Ромеј. Његова ћерка Хелена Бранковић је била жена Лазара Бранковића (син Ђурђа Бранковића). Након пада Србије под Турке Хелена бежи из Србије код оца Томе и њему предаје реликвије Светог Саве. Након тога одлази на острво Лефкаду које је било у рукама Венеције и прелази у католичанство.

Њен отац са породицом тражи помоћ од папе у борби против Турака, бежи на Крф, тражи од Дубровника да га они приме али они одбијају и на крају одлази у Рим. Тамо је поклонио реликвије папи Пију II за војну и новчану помоћ.

Крст је датиран у 14. век, дакле у доба Немањића. Веома је битно што овај предмет није чуван у нашој цркви, већ је био у поседу царске породице – последњих царева Византије. Дакле, ако су у 14. веку ромејски цареви сматрали да је Свети Сава био патријарх ко су наши историчари данас да кажу да није тако?

Krst Svetog Save

Крст Светог Саве

Елем реч је о часном крсту, ставротеки који се данас налази у Музеју у граду Пијенци.
(сајт https://cattedralepiacenza.it/). Крст је димензије 36 х 18.5 цм и у њега су уграђени и делови часног крста на коме је Исус био разапет који се виде кроз отворе. Цео предмет је фантастично филигрански урађен и украшен. Крст је сав у злату и сребру, са четири плава сафира и два пурпурна аметиста. Сваки драги камен је окружен са четири бисера.
Наравно за нас је најважнији натпис који на старосрпском каже ”Сава први архиепископ и патријарх српски”.

Krst Svetog Save Sveti Sava Patriarh Srpski

Screenshot 2021 02 09 at 23.43.57

Видљива су оштећења дршке која су вероватно настала када је утиснут грб бискупа Пијенце из 18. века. Могуће је да је тада уклоњен и неки део крста. Када се погледа слика са припрате Пећке патријаршије овај крст веома личи на крст Светог Саве. Још када се узме у обзир да су са крста нестали бисери који су видљиви на старим сликама из 1970. године долазимо до још веће сличности.

Screenshot 2021 02 10 at 01.25.14Лично мислим да постоји могућност да је крст оригинално био и у облику троструког крста као на слици са припрате Пећке патријаршије. Види се да је крст растављан и могуће је да су од њега направљена два крста скраћивањем дршке – један обичан и овај дупли. Римокатолици нису прихватали православно тројство у ранијим вековима, па је разбијање крста на један дупли и један обичан сасвим могуће. У том случају могуће је да ћемо негде наћи још један сличан крст.

Овај крст је до нашег историчара дошао тек 2012. године али је и након тога нажалост остао непубликован и непознат.
Датовали су га у 14. век, на основу два фактора.
1. на основу филигрантског рада који је из доба Палеолога и постоје слични радови на Светој гори у манастиру Велика Лавра и Ватопеду
2. зато што пише патријарх па онда закључују да мора бити 14. век јер се тада тежило проглашавању Србије за патријаршију, ипак ово не мора бити тачно и крст може бити старији или је додатно украшаван у 14. веку што се често дешавало.
Комад Часног крста Господњег се помиње на пар места у доба Светог Саве. Зна се да га је Сава добио на поклон од Ромејског цара Јована III Ватаце за манастир Хиландар. Такође помиње се при крунисању Стефана Првовенчаног и помиње се касније у повељи манастира Жича као поклон краљева Радослава и Стефана Првовенчаног.

О овом крсту је научни рад написала докторка Даница Поповић и можете га погледати овде. За овај крст се сазнало 2012. године тако да је ово потпуно нови доказ до сада непознат широј публици.

 

Фреска у припрати Пећке патријаршије

Када сам чуо за ову фреску посветио сам неко време покушавајући да је нађем на интернету и нисам успео. Постоје сајтови и публикације са фрескама пећке патријаршије али као да намерно не приказују ову фреску иако је то главна фреска на улазу (у припрати) цркве Пећке патријаршије.

Screenshot 2021 02 09 at 20.56.12

Натпис на фресци гласи: ”Свети Сава први патријарх српски”

Питање је зашто наша црква не промовише ову фреску и зашто се о овоме не говори?

Лажни наратив

Ако на све ове налазе додамо и нелогичности које су нам пласиране кроз историјске књиге и уџбенике ствар постаје још јаснија.

Рецимо закључак историчара из Титовог времена је, укратко, да се Сава уморио од сукоба браће на двору Немањића и затим напустио трон српске цркве на које је претходно изабрао следећег архиепископа, а након тога отишао у ”поклоничко путовање” по Блиском истоку и то два пута. Смешније објашњење од овога није могло да се смисли и само показује незнање или просто малициозност аутора ових радова.

Прво архиепископ не може да напусти своје место и оде у пензију. Нити је то данас могуће, нити је било могуће у доба Светог Саве. У законоправилу јасно пише да се ни монах не може престати бити, а камоли епископ. Када се постане монах или епископ то је до краја живота. Прекид је могућ само због згрешења или је Сава то место могао да напусти само одласком на виши чин, а то је место патријарха.

Друго не може архиепископ да бира свога наследника. У Законоправилу је јасно назначен правни ток па је за избор епископа потребно да га изаберу три и више епископа, а не може да епископ бира свог наследника. Одлука о избору архиепископа је сигурно била предмет гласања и одлуке сабора.

Треће Сава није био у ”поклоничком путовању” на ком је обилазио света места туристички, већ се ради о дипломатској мисији. За избор патријарха је била потребна сагласност других патријарха и Ромејског цара (Византије). То је вероватан разлог зашто је Сава ишао у прво ”поклоничко путовање” и успут је државним новцем куповао и спашавао реликвије од крсташа.

Вероватнија временска скала је да је Сава постао архиепископ већ 1210. године, да је 1221. године добијена аутокефалија, донесено Законоправило и проглашен ”првовенчани” краљ и да је Србија уздигнута на ниво патријаршије након првог Савиног путовања 1229. године.

Јако је интересантно зашто је Сава ишао на друго ”поклоничко путовање” 1233. и зашто након Саве нисмо имали патријарха до доба цара Душана али о томе у неком другом тексту.

Зашто за ово до сада нисмо знали?

Тек сада видимо колико мало знамо о својој историји и колико штете су нам нанели окупациони историчари кроз векове. Највише штете смо претрпели у последњем веку у доба Карађорђевића и Тита.

Карађорђевићи су правили државу са католицима, Хрватима и Словенцима. Зато је њима одговарало да Немањићи буду ”два пута крштени”, ”да су добили круну од папе” и слично. У њихово доба се промовише латиница, потписује Конкордат са Ватиканом и настаје Бановина Хрватска. Пре њих Обреновићи су хтели да направе државу са православцима на Балкану – Бугарима и Власима и зато су и уклоњени по налогу великих сила.

У доба Тита, историчари настављају са наративом који је постављен у доба Карађорђевића али га још више појачавају и боре се против цркве. Сарадници службе безбедности и историчари хрватског порекла су успешно инфилтрирани и у САНУ и у СПЦ.

Ето потребно је да дођу нове генерације које нису оптерећене претходним радовима САНУ који ће повезати постојеће чињенице на начин који је у складу са нашим црквеним књигама. Нажалост критичка историја је углавном против наше духовно историјске заједнице.

 

П.С. Захвалан Марку Хуберу на истраживању и помоћи, посетите његов Youtube канал.

10 Comments

  1. Нос

    Хајде , историчари, али у цркви нико да зуцне о овоме.

  2. VB

    Da li među živima ima potomaka Nemanjića?

  3. nebojša

    Na fresci lepo piše prvi arhiepiskop srpski, ali su sastavljene reči prviarhiepiskop, dakle ne piše patrijarh; takođe potrebno je znati crkveno-slovenski jezik i pismo, sa skraćivanjima koja su karakteristična za natpise na tom pismu (npr, izostavljanje mnogih samoglasnika u nazivima zvanja, titula i ličnih imena, recimo stfn umesto stefan i slično.

    • Небојша нисам то ја читао па да се ми сада погађамо ко тога, већ су то ишчитали научници САНУ и рекли да сматрају да није истина. То је њихово тумачење, међутим у светлу нових доказа њихово тумачење губи снагу. Иначе ту пише ”први патријах српски”.

  4. Дијана

    Драги, у Христу, Милоше,
    иако знам да нећете објавити овај коментар, надам се да ћете га бар прочитати.

    Није тачно да се не зна за фреску, али баш зато што се зна, а + што је лик веома оштећен нема потребе за неком промоцијом – настала је ”пре 1375, а изнад каменог “престола светог Саве”, настао је један необичан лик св. Саве Српског на пиластру уз улаз у цркву светих Апостола. Ту је први српски архиепископ означен као патријарх. Он носи свечану одору са китњастом калиптром на глави. Ово пренебрегавање историјске тачности био је свестан чин првих српских патријараха у настојању да узвисе оснивача српске независне цркве и одраз су борбе вођене са Цариградом око признавања српске патријаршије.”

    За крст пише у раду на који се позивате на стр. 158/159 у фусноти 7 да је на основу писма из 14. века.
    Нема потребе да овако натегнуто интерперетирате податке. Ово натегнуто поређење крста са фреске и из Пијенце, као и цитирање Андрејића који сам себе цитира за кључни податак, а рад му се зове ”Размишљање о датуму смрти и хиротонисању Светог Саве за првог патријарха Срба и Бугара” није ни за коментарисање.

    Ружно је што стално инсинуирате да се нешто важно крије у цркви у вези нечег с чим СПЦ нема проблем као историјским чињеницама, па сте се латили посла да ви разоткријете ”лажи”. Да, св. Сава је био ”само” архиепископ, патријаршија је успостављена 1376. Борбе и бурна историјска времена нису никада престали за СПЦ, али Господ није допустио да пропаднемо. Тако вољом Духа Светога и јуче добисмо достојног наследника на трону св. Саве, свјатјејшег владику Порфирија. Св. Сава није мањи због тога.

    Пљујете и ружите цркву иако сами кажете да нисте ни закорачили у њу. Почели сте да ”чистите” оно чему нисте дорасли. И даље се надам само да сте се заиграли као дете које открије нову играчку и да нисте заиста злонамерни. Знам лакше је истраживати туђе грешке и мислити да радимо нешто велико, него се позабавити својим товарима за које мислимо да имамо времена.
    Паметан сте човек, на жалост неуцрковљен, и тиме неспособни да осетите мајчинску топлину и праву улогу Цркве и штету коју наносите исто тако неутврђеним људима као што сте Ви. Да Вам Господ подари преко потребни духовни мир, јер задах који избија из ових Ваших текстова сведочи колико Вам је то потребно.

    Дијана

    • Драга Дијана,

      Ево укратко одговора:

      1. Ту фреску ни ја, ни пар мојих пријатеља нисмо могли да нађемо на интернету – па према томе није била лако доступна. Нико није рекао да је непозната већ сам објаснио о чему се ради. Занемарена је укратко.
      2. У питању је грешка у куцању, исправљена је. То је само ваше мишљење о Андрејићу, не слажем се. Моје скромно истраживање иде у правцу онога што Андрејић прича.

      3. Нити ја сматрам да црква пропада, нити нападам цркву, нити ”пљујем” цркву. Баш напротив моје писање је мотивисано жељом да више младих обрати пажњу на цркву.

      У цркву идем редовно, хвала вам на бризи. Одлазак у цркву, нити пост и молитва не гарантују да ли ћу ја бити у праву или нећу. Могу и да погрешим наравно. Објављујем оно што пронађем и сматрам да је духовне важности за читаоце, а да ли ће то имати неку снагу или не то је воља Божија наравно.

      То што ви сматрате да је фреска на улазу Пећку патријаршију ”случајно” ту и грешком или натезањем направљена то је ваша ствар. Ја сматрам да није и видим да постоје докази за то. Жао ми је али нисам верски фундаменталиста и ствари преиспитујем својом логиком и срцем.

      Ако вас моје писање нервира, молим заобиђите мој блог. Није црква свештеничка, она припада свим верницима. Према томе нису сви свештеници, ни епископи по аутоматизму у праву и наравно да ми треба да се залажемо за оно што сматрамо да је исправно. Противник сам екуменизма и то се јасно види из писања. Ја сам за истину и Светосавље.

      Идите са Анђелима.

  5. Србски соко

    ”Заклела се земља Рају, да се све тајне сазнају” само у време у које одреди Небо. Истина не моће остати закопана вавек као што уосталом и Христос Истина васкрсе јер не могаше смрт држати Животодавца. ”Нема ништа сакривено што се неће открити” па тако верујем у ово наше време које се изгледа навршило спустио се благослов да полако почне истина да исијава из закопаних архива, вековима скривана од нас недостојних потомака светих предака. Благодарим Богу за ово откриће, заиста. Србски народ је исувише много дуго трован и потребно је време да се отрезни али срце препознаје истину. Бог да да снаге брату Милошу да истраје у овој борби противу Голијата лажи, и да пером као Давид праћком, али крепљен силом Божје благодати успе у томе и да га обори и порази сасвим, јер ми сами не можемо чинити ништа. докази су очевидни као што и постоје докази да Свети Сава није спаљен – научна расправа Мирка Драговића из 1930.год.Осим тога о томе су говорили и о.Тадеј колико знам и о.Стефан са Каруље Србин.Иначе и сам сам ѕа Православље и Светосавље науспрот екуменизма.Бог да те укрепи брате Милоше ”Обилићу”, и обезглави ”Мурата”, доста нас је лагао.
    Александар

    • Марко

      Поштовани Милоше,

      На фресци је насликан патријарх Сава IV. Због тога што се заложио да реши питање раскола између Пећке патријаршије и Цариградске, после смрти му је призната титула патријарха од стране Цариграда. Због тога имамо натпис ,,први патријарх”.
      Такође, у раду докторке Данице наведени крст се датира у другу половину 14. века, што се поклапа са временом столовања Саве IV на патријаршијском трону, а никако са временом Светог Саве који је живео читав век раније.
      Надам се да ће ови редови бити од користи за достизање истине.

      С уваежнием,
      Марко Младеновић

      • Поштовање Марко,

        Јасан ми је наратив који САНУ покушава да постави још пре него што сам ишта написао на ову тему. Ипак, то по мени не може бити тачно. Ево укратко две ствари које сте навели.

        1. Чак и да Свети Сава није први патријарх, Сава IV такође није први патријарх већ би то био Јоаникије II који је крунисао цара Душана. Није логично да на улазу главне цркве у Пећкој патријаршији буде Сава IV поготово кад се зна да он није ништа разрешио око раскола са Цариградском патријаршијом већ су се односи још више затегли.
        2. Крст је др. Даница датирала у IV век према филигранском раду који је направљен на крсту, међутим многи свети предмети су накнадно украшавани и опточивани драгим камењем тако да тај метод не мора да буде тачан.

        Постоји више извора који тврде да је Свети Сава не само био патријарх већ и протос Свете Горе. Свакако хвала на коментару и труду да досегнемо истину заједно.

        Свако добро.

Trackbacks for this post

  1. Највећа тајна српске историје - забрањена држава - животне приче и монаси шаолина

Leave a Reply