Pec priprata Sv Sava11 e1612966257164

Novi dokazi da je Sveti Sava bio prvi srpski patrijarh

Pisao sam o tome da verovatno nije bilo spaljivanja moštiju Svetog Save, međutim istraživanje Zakonopravila me je navelo na još jedno otkriće a to je da je Sveti Sava najverovatnije bio prvi srpski patrijarh. Cilj ovog teksta je da predstavi skoro nepoznate fizičke dokaze za ovu tvrdnju široj publici.

Da, dobro ste me razumeli postoje dokazi da je Sveti Sava pored toga što je bio Prvi srpski arhiepiskop, takođe bio i prvi patrijarh srpski.

Prvi put sam za ovu tvrdnju čuo u Hilandaru, međutim tada nisam bio dorastao toj informaciji. Kasnije sam na ovu tvrdnju opet naišao u radu Živojina Andrejića (evo ga ovde). Ukrštajući njegov nalaz sa mojim proučavanjem Zakonopravila došao sam do zaključka da je ova tvrdnja najverovatnije tačna.

Dva ključna fizička dokaza koja postoje na ovu temu su: freska Pećke patrijaršije na kojoj je Sava prikazan kao patrijarh i rad dr. Danice Popović o potpuno nepoznatom Krstu Svetog Save iz Pijence.

Krst Svetog Save u italijanskom gradiću Pijenca

Pijenca je mali italijanski gradić u Toskani. Tamo se u crkvenom muzeju nalazi za našu istoriju neprocenjivo blago – krst Svetog Save na kome piše da je on prvi srpski patrijarh.

Ovaj dokaz je izuzetno važan pre svega zbog toga što je taj krst Vatikanu prodao Toma Paleolog brat vizantijskog cara Konstantina XI Dragaša. Papa Pije II je pored ovog krsta od Tome 1460. kupio i desnu ruku Jovana Krstitelja koja je takođe bila u posedu Svetog Save a danas se nalazi u Sieni (Italija).

Interesantno Pijenca je naziv dobio od pape Pia II, koji je promenio ime gradu u Pijenca jer je to bio gradić gde se Pio odmarao od obaveza u Rimu. Pre nego što je postao papa napisao je poznati srednjevekovni erotski roman i više erotskih priča, a kao papa je bio veoma zainteresovan za krstaške pohode. Papa Pije II je vodio krstaški rat u Poljskoj, osnovao je prvu biskupiju u Ljubljani i nagovarao Vlada Drakulu i Đurđa Skenderbega da napadaju Turke.

440px Pinturicchio liberia piccolomini 1502 07 circa Pio II giunge ad Ancona per dare inizio alla crociata 01 cropped 2

Papa Pije II i Toma Paleolog (u plavom sa šeširom)

Toma Paleolog je bio despot grčke oblasti Moreja, njegova majka je bila Jelena Dragaš tako da je on bio pola Srbin, pola Romej. Njegova ćerka Helena Branković je bila žena Lazara Brankovića (sin Đurđa Brankovića). Nakon pada Srbije pod Turke Helena beži iz Srbije kod oca Tome i njemu predaje relikvije Svetog Save. Nakon toga odlazi na ostrvo Lefkadu koje je bilo u rukama Venecije i prelazi u katoličanstvo.

Njen otac sa porodicom traži pomoć od pape u borbi protiv Turaka, beži na Krf, traži od Dubrovnika da ga oni prime ali oni odbijaju i na kraju odlazi u Rim. Tamo je poklonio relikvije papi Piju II za vojnu i novčanu pomoć.

Krst je datiran u 14. vek, dakle u doba Nemanjića. Veoma je bitno što ovaj predmet nije čuvan u našoj crkvi, već je bio u posedu carske porodice – poslednjih careva Vizantije. Dakle, ako su u 14. veku romejski carevi smatrali da je Sveti Sava bio patrijarh ko su naši istoričari danas da kažu da nije tako?

Krst Svetog Save

Krst Svetog Save

Elem reč je o časnom krstu, stavroteki koji se danas nalazi u Muzeju u gradu Pijenci.
(sajt https://cattedralepiacenza.it/). Krst je dimenzije 36 x 18.5 cm i u njega su ugrađeni i delovi časnog krsta na kome je Isus bio razapet koji se vide kroz otvore. Ceo predmet je fantastično filigranski urađen i ukrašen. Krst je sav u zlatu i srebru, sa četiri plava safira i dva purpurna ametista. Svaki dragi kamen je okružen sa četiri bisera.
Naravno za nas je najvažniji natpis koji na starosrpskom kaže ”Sava prvi arhiepiskop i patrijarh srpski”.

Krst Svetog Save Sveti Sava Patriarh Srpski

Screenshot 2021 02 09 at 23.43.57

Vidljiva su oštećenja drške koja su verovatno nastala kada je utisnut grb biskupa Pijence iz 18. veka. Moguće je da je tada uklonjen i neki deo krsta. Kada se pogleda slika sa priprate Pećke patrijaršije ovaj krst veoma liči na krst Svetog Save. Još kada se uzme u obzir da su sa krsta nestali biseri koji su vidljivi na starim slikama iz 1970. godine dolazimo do još veće sličnosti.

Screenshot 2021 02 10 at 01.25.14Lično mislim da postoji mogućnost da je krst originalno bio i u obliku trostrukog krsta kao na slici sa priprate Pećke patrijaršije. Vidi se da je krst rastavljan i moguće je da su od njega napravljena dva krsta skraćivanjem drške – jedan običan i ovaj dupli. Rimokatolici nisu prihvatali pravoslavno trojstvo u ranijim vekovima, pa je razbijanje krsta na jedan dupli i jedan običan sasvim moguće. U tom slučaju moguće je da ćemo negde naći još jedan sličan krst.

Ovaj krst je do našeg istoričara došao tek 2012. godine ali je i nakon toga nažalost ostao nepublikovan i nepoznat.
Datovali su ga u 14. vek, na osnovu dva faktora.
1. na osnovu filigrantskog rada koji je iz doba Paleologa i postoje slični radovi na Svetoj gori u manastiru Velika Lavra i Vatopedu.
2. zato što piše patrijarh pa onda zaključuju da mora biti 14. vek jer se tada težilo proglašavanju Srbije za patrijaršiju, ipak ovo ne mora biti tačno i krst može biti stariji ili je dodatno ukrašavan u 14. veku što se često dešavalo.
Komad Časnog krsta Gospodnjeg se pominje na par mesta u doba Svetog Save. Zna se da ga je Sava dobio na poklon od Romejskog cara Jovana III Vatace za manastir Hilandar. Takođe pominje se pri krunisanju Stefana Prvovenčanog i pominje se kasnije u povelji manastira Žiča kao poklon kraljeva Radoslava i Stefana Prvovenčanog.

O ovom krstu je naučni rad napisala doktorka Danica Popović i možete ga pogledati ovde. Za ovaj krst se saznalo 2012. godine tako da je ovo potpuno novi dokaz do sada nepoznat široj publici.

Freska u priprati Pećke patrijaršije

Kada sam čuo za ovu fresku posvetio sam neko vreme pokušavajući da je nađem na internetu i nisam uspeo. Postoje sajtovi i publikacije sa freskama pećke patrijaršije ali kao da namerno ne prikazuju ovu fresku iako je to glavna freska na ulazu (u priprati) crkve Pećke patrijaršije.

Screenshot 2021 02 09 at 20.56.12

Natpis na fresci glasi: ”Sveti Sava prvi patrijarh srpski”

Pitanje je zašto naša crkva ne promoviše ovu fresku i zašto se o ovome ne govori?

Lažni narativ

Ako na sve ove nalaze dodamo i nelogičnosti koje su nam plasirane kroz istorijske knjige i udžbenike stvar postaje još jasnija.

Recimo zaključak istoričara iz Titovog vremena je, ukratko, da se Sava umorio od sukoba braće na dvoru Nemanjića i zatim napustio tron srpske crkve na koje je prethodno izabrao sledećeg arhiepiskopa, a nakon toga otišao u ”pokloničko putovanje” po Bliskom istoku i to dva puta. Smešnije objašnjenje od ovoga nije moglo da se smisli i samo pokazuje neznanje ili prosto malicioznost autora ovih radova.

Prvo arhiepiskop ne može da napusti svoje mesto i ode u penziju. Niti je to danas moguće, niti je bilo moguće u doba Svetog Save. U zakonopravilu jasno piše da se ni monah ne može prestati biti, a kamoli episkop. Kada se postane monah ili episkop to je do kraja života. Prekid je moguć samo zbog zgrešenja ili je Sava to mesto mogao da napusti samo odlaskom na viši čin, a to je mesto patrijarha.

Drugo ne može arhiepiskop da bira svoga naslednika. U Zakonopravilu je jasno naznačen pravni tok pa je za izbor episkopa potrebno da ga izaberu tri i više episkopa, a ne može da episkop bira svog naslednika. Odluka o izboru arhiepiskopa je sigurno bila predmet glasanja i odluke sabora.

Treće Sava nije bio u ”pokloničkom putovanju” na kom je obilazio sveta mesta turistički, već se radi o diplomatskoj misiji. Za izbor patrijarha je bila potrebna saglasnost drugih patrijarha i Romejskog cara (Vizantije). To je verovatan razlog zašto je Sava išao u prvo ”pokloničko putovanje” i usput je državnim novcem kupovao i spašavao relikvije od krstaša.

Verovatnija vremenska skala je da je Sava postao arhiepiskop već 1210. godine, da je 1221. godine dobijena autokefalija, doneseno Zakonopravilo i proglašen ”prvovenčani” kralj i da je Srbija uzdignuta na nivo patrijaršije nakon prvog Savinog putovanja 1229. godine.

Jako je interesantno zašto je Sava išao na drugo ”pokloničko putovanje” 1233. i zašto nakon Save nismo imali patrijarha do doba cara Dušana ali o tome u nekom drugom tekstu.

Zašto za ovo do sada nismo znali?

Tek sada vidimo koliko malo znamo o svojoj istoriji i koliko štete su nam naneli okupacioni istoričari kroz vekove. Najviše štete smo pretrpeli u poslednjem veku u doba Karađorđevića i Tita.

Karađorđevići su pravili državu sa katolicima, Hrvatima i Slovencima. Zato je njima odgovaralo da Nemanjići budu ”dva puta kršteni”, ”da su dobili krunu od pape” i slično. U njihovo doba se promoviše latinica, potpisuje Konkordat sa Vatikanom i nastaje Banovina Hrvatska. Pre njih Obrenovići su hteli da naprave državu sa pravoslavcima na Balkanu – Bugarima i Vlasima i zato su i uklonjeni po nalogu velikih sila.

U doba Tita, istoričari nastavljaju sa narativom koji je postavljen u doba Karađorđevića ali ga još više pojačavaju i bore se protiv crkve. Saradnici službe bezbednosti i istoričari hrvatskog porekla su uspešno infiltrirani i u SANU i u SPC.

Eto potrebno je da dođu nove generacije koje nisu opterećene prethodnim radovima SANU koji će povezati postojeće činjenice na način koji je u skladu sa našim crkvenim knjigama. Nažalost kritička istorija je uglavnom protiv naše duhovno istorijske zajednice.

P.S. Zahvalan Marku Huberu na istraživanju i pomoći, posetite njegov Youtube kanal.

11 Comments

  1. Нос

    Хајде , историчари, али у цркви нико да зуцне о овоме.

  2. VB

    Da li među živima ima potomaka Nemanjića?

  3. nebojša

    Na fresci lepo piše prvi arhiepiskop srpski, ali su sastavljene reči prviarhiepiskop, dakle ne piše patrijarh; takođe potrebno je znati crkveno-slovenski jezik i pismo, sa skraćivanjima koja su karakteristična za natpise na tom pismu (npr, izostavljanje mnogih samoglasnika u nazivima zvanja, titula i ličnih imena, recimo stfn umesto stefan i slično.

    • Небојша нисам то ја читао па да се ми сада погађамо ко тога, већ су то ишчитали научници САНУ и рекли да сматрају да није истина. То је њихово тумачење, међутим у светлу нових доказа њихово тумачење губи снагу. Иначе ту пише ”први патријах српски”.

  4. Дијана

    Драги, у Христу, Милоше,
    иако знам да нећете објавити овај коментар, надам се да ћете га бар прочитати.

    Није тачно да се не зна за фреску, али баш зато што се зна, а + што је лик веома оштећен нема потребе за неком промоцијом – настала је ”пре 1375, а изнад каменог “престола светог Саве”, настао је један необичан лик св. Саве Српског на пиластру уз улаз у цркву светих Апостола. Ту је први српски архиепископ означен као патријарх. Он носи свечану одору са китњастом калиптром на глави. Ово пренебрегавање историјске тачности био је свестан чин првих српских патријараха у настојању да узвисе оснивача српске независне цркве и одраз су борбе вођене са Цариградом око признавања српске патријаршије.”

    За крст пише у раду на који се позивате на стр. 158/159 у фусноти 7 да је на основу писма из 14. века.
    Нема потребе да овако натегнуто интерперетирате податке. Ово натегнуто поређење крста са фреске и из Пијенце, као и цитирање Андрејића који сам себе цитира за кључни податак, а рад му се зове ”Размишљање о датуму смрти и хиротонисању Светог Саве за првог патријарха Срба и Бугара” није ни за коментарисање.

    Ружно је што стално инсинуирате да се нешто важно крије у цркви у вези нечег с чим СПЦ нема проблем као историјским чињеницама, па сте се латили посла да ви разоткријете ”лажи”. Да, св. Сава је био ”само” архиепископ, патријаршија је успостављена 1376. Борбе и бурна историјска времена нису никада престали за СПЦ, али Господ није допустио да пропаднемо. Тако вољом Духа Светога и јуче добисмо достојног наследника на трону св. Саве, свјатјејшег владику Порфирија. Св. Сава није мањи због тога.

    Пљујете и ружите цркву иако сами кажете да нисте ни закорачили у њу. Почели сте да ”чистите” оно чему нисте дорасли. И даље се надам само да сте се заиграли као дете које открије нову играчку и да нисте заиста злонамерни. Знам лакше је истраживати туђе грешке и мислити да радимо нешто велико, него се позабавити својим товарима за које мислимо да имамо времена.
    Паметан сте човек, на жалост неуцрковљен, и тиме неспособни да осетите мајчинску топлину и праву улогу Цркве и штету коју наносите исто тако неутврђеним људима као што сте Ви. Да Вам Господ подари преко потребни духовни мир, јер задах који избија из ових Ваших текстова сведочи колико Вам је то потребно.

    Дијана

    • Драга Дијана,

      Ево укратко одговора:

      1. Ту фреску ни ја, ни пар мојих пријатеља нисмо могли да нађемо на интернету – па према томе није била лако доступна. Нико није рекао да је непозната већ сам објаснио о чему се ради. Занемарена је укратко.
      2. У питању је грешка у куцању, исправљена је. То је само ваше мишљење о Андрејићу, не слажем се. Моје скромно истраживање иде у правцу онога што Андрејић прича.

      3. Нити ја сматрам да црква пропада, нити нападам цркву, нити ”пљујем” цркву. Баш напротив моје писање је мотивисано жељом да више младих обрати пажњу на цркву.

      У цркву идем редовно, хвала вам на бризи. Одлазак у цркву, нити пост и молитва не гарантују да ли ћу ја бити у праву или нећу. Могу и да погрешим наравно. Објављујем оно што пронађем и сматрам да је духовне важности за читаоце, а да ли ће то имати неку снагу или не то је воља Божија наравно.

      То што ви сматрате да је фреска на улазу Пећку патријаршију ”случајно” ту и грешком или натезањем направљена то је ваша ствар. Ја сматрам да није и видим да постоје докази за то. Жао ми је али нисам верски фундаменталиста и ствари преиспитујем својом логиком и срцем.

      Ако вас моје писање нервира, молим заобиђите мој блог. Није црква свештеничка, она припада свим верницима. Према томе нису сви свештеници, ни епископи по аутоматизму у праву и наравно да ми треба да се залажемо за оно што сматрамо да је исправно. Противник сам екуменизма и то се јасно види из писања. Ја сам за истину и Светосавље.

      Идите са Анђелима.

  5. Србски соко

    ”Заклела се земља Рају, да се све тајне сазнају” само у време у које одреди Небо. Истина не моће остати закопана вавек као што уосталом и Христос Истина васкрсе јер не могаше смрт држати Животодавца. ”Нема ништа сакривено што се неће открити” па тако верујем у ово наше време које се изгледа навршило спустио се благослов да полако почне истина да исијава из закопаних архива, вековима скривана од нас недостојних потомака светих предака. Благодарим Богу за ово откриће, заиста. Србски народ је исувише много дуго трован и потребно је време да се отрезни али срце препознаје истину. Бог да да снаге брату Милошу да истраје у овој борби противу Голијата лажи, и да пером као Давид праћком, али крепљен силом Божје благодати успе у томе и да га обори и порази сасвим, јер ми сами не можемо чинити ништа. докази су очевидни као што и постоје докази да Свети Сава није спаљен – научна расправа Мирка Драговића из 1930.год.Осим тога о томе су говорили и о.Тадеј колико знам и о.Стефан са Каруље Србин.Иначе и сам сам ѕа Православље и Светосавље науспрот екуменизма.Бог да те укрепи брате Милоше ”Обилићу”, и обезглави ”Мурата”, доста нас је лагао.
    Александар

    • Марко

      Поштовани Милоше,

      На фресци је насликан патријарх Сава IV. Због тога што се заложио да реши питање раскола између Пећке патријаршије и Цариградске, после смрти му је призната титула патријарха од стране Цариграда. Због тога имамо натпис ,,први патријарх”.
      Такође, у раду докторке Данице наведени крст се датира у другу половину 14. века, што се поклапа са временом столовања Саве IV на патријаршијском трону, а никако са временом Светог Саве који је живео читав век раније.
      Надам се да ће ови редови бити од користи за достизање истине.

      С уваежнием,
      Марко Младеновић

      • Поштовање Марко,

        Јасан ми је наратив који САНУ покушава да постави још пре него што сам ишта написао на ову тему. Ипак, то по мени не може бити тачно. Ево укратко две ствари које сте навели.

        1. Чак и да Свети Сава није први патријарх, Сава IV такође није први патријарх већ би то био Јоаникије II који је крунисао цара Душана. Није логично да на улазу главне цркве у Пећкој патријаршији буде Сава IV поготово кад се зна да он није ништа разрешио око раскола са Цариградском патријаршијом већ су се односи још више затегли. Такође, треба имати у виду да Сава IV није светац, а на фресци пише “Свети Сава”.
        2. Крст је др. Даница датирала у IV век према филигранском раду који је направљен на крсту, међутим многи свети предмети су накнадно украшавани и опточивани драгим камењем тако да тај метод не мора да буде тачан.

        Постоји више извора који тврде да је Свети Сава не само био патријарх већ и протос Свете Горе. Свакако хвала на коментару и труду да досегнемо истину заједно.

        Свако добро.

Trackbacks for this post

  1. Највећа тајна српске историје - забрањена држава - животне приче и монаси шаолина
  2. Najveća tajna srpske istorije - zabranjena država - životne priče i monasi šaolina

Leave a Reply