Zašto su Grci hteli da spale srpskog monaha oca Damaskina na Svetoj gori?

Da li znate da su se Srbi u doba Svetog Save krstili sa dva prsta?

Još ranije sam čuo tu informaciju da su se Srbi u doba Nemanjića krstili sa dva prsta ali nisam mogao da potvrdim dok nisam naišao na izuzetnu knjigu od Srđana Novakovića – ”Grci, Srbi i slom Rusije”, koja govori o reformama vere u doba ruskog patrijarha Nikona koji je na silu uveo grčke običaje. Knjiga se može pronaći u pdf-u evo je ovde.

Ne bih da vas ugušim ovde sa detaljima, ostavljam to istoričarima, već ću vam dati suštinu cele priče. Ukratko, na silu uvedene Nikonove reforme su potpuno promenile rusko pravoslavlje koje se još od vremena Ivana Groznog baziralo na pravoverju Svetog Save. Vera je prestala da bude praktična i gurnuta u čistu religioznost, a crkvi smanjen uticaj i zabranjeno mešanje u politiku. 

Jedna od površnih posledica ove reforme jeste da je promenjen način kako su se Srbi, Bugari i Rusi ranije krstili sa dva prsta, na grčki način sa tri prsta.

1656. godine ruska crkva na Moskovskom saboru menja običaj krštenja sa dva prsta u tri prsta ”kako je ispravno” i kako to čini grčka crkva. Tada nastade velika rasprava oko toga kako je ispravno krstiti se i Ruski monasi govoraše da se oni oduvek tako krste. 

Crkveni Sabor u Moskvi i uvođenje Nikonovih reformi 1656. godine.

Danas je sve to palo u zaborav i mi o tome ne bi smo imali nikakav trag da nije u Rusiji sačuvano svedočanstvo o stradanju jednog srpskog monaha na Svetoj gori baš povodom pitanja kako se ispravno krsti.

U knjizi ”Istorija Rusije” Solovjev kaže: ”Nikanor, nekadašnji arhimandrit manastira Sveti Sava koji se povukao i živeo u Solovetsku je zatim ustao. Podigao je ruku, sastavio palac i dva prsta i viknuo ”Ovo je latinsko učenje i nećemo ga poštovati”. (2)

Inače arhimandrit Nikanor (1654-1658) je bio pastir manastira Svetog Save Storoževskog u Zvenigorodu, a kasnije je postao arhimandrit Soloveckog manastira koji je stao na čelo ustanka staroveraca.

Stradanje oca Damaskina srpskog monaha

O srpskom monahu ocu Damaskinu čujemo prvi put u XVII veku od visokog ruskog diplomate i jeromonaha Arsenija Suhanova. On je bio carski izaslanik koji je radio na uređenju odnosa između ruske i grčke crkve. On je priču o stradanju Srbina sa Svete Gore ocu Damaskinu potvrdio sa dve strane. 

Ugledni hilandarski duhovnik starac Damaskin morao je na Saboru održanom 1650. godine da se odrekne starog crkvenog učenja o krštenju sa dva prsta i prihvati kanone grčke fanarske crkve. 

Izložen ozbiljnim pretnjama smrću i sam je morao da baci u oganj ruske knjige a onda je bačen u tursku tamnicu.

Naš čuveni istoričar Radoslav Grujić navodi šta je Suhanov napisao: ”Šta više već u XVII veku spalili su Grci na Sv. Gori ruske štampane knjige, koje su bile ispravnije od njihovih; te umalo da nisu s njima živa spalili i jednog Srbina, starca Damaskina, koji se očajno branio i nije hteo da im izda jedan stari srpski rukopis koji se s ruskim knjigama tačno slagao”.  

Grci su to činili iz mržnje zato što je otac Damaskin bio mnogo poštovan, a nije bio Grk nego Srbin. Dostupni izvori ukazuju na to da je Damaskin bio vodeća ličnost slovenskog dela svetogorske zajednice u to doba. O tome svedoči predgovor Cvetnog trioda, štampan u Trgovištu 1649. godine. U njemu se vlaška knjeginja Jelena Besaraba obraća uvaženom srpskom duhovniku Damaskinu Hilandarcu biranim rečima.

Tada su Srbi pokrivali episkopske katedre Vlaške i Moldavije, tako je mitropolit Varlaam zauzimao katedru ”đaura oblasti Moldavije i Ršave i njihovog područja”, plativši turskim vlastima peškeš 1649. godine. Nasledio ga je Vasilije Srbin, episkop ”mitropolije Moldavske, Oršavske, Vršačke i Pančevačke” plativši peškeš od 3.000 akči. (4)

Mirjana Boškov je ustanovila da je Damaskin monaški postrig primio u Studenici i da je od ovog manastira stigao na Svetu goru, najpre u Veliku lavru, a potom u Hilandar. Iz Hilandara je nastavio da održava veze sa Studenicom.

Ruski diplomata Arsenije Suhanov je priču o ocu Damaskinu čuo u jednom srpskom manastiru u Moldaviji u mestu Vaslui. Zapisao je da je taj manastir bio metoh svetogorskog manastira Zograf. Sedeći za trpezom on je od srpskih monaha čuo priču o uglednom duhovniku Damaskinu koji je živeo u skitu Spasove vode i koji je imao moskovske knjige i krstio se na moskovski način.

Saznavši za to grčki svetogorski starci su organizovali sabor na Svetoj gori koji je bio sazvan da bi ispitali Damaskinove stavove. 

On je na suđenju rekao da se ”mi Srbi i Bugari krstimo kao što piše u tim knjigama”

Otac Damaskin se na saboru pozivao na rusku Kirilovu knjigu u kojoj su se nalazila svedočanstva Teodora kirskog, Meletija antiohijskog i Maksima Grka u korist dvoprstog krsnog znamenovanja. Međutim, grčki starci su te moskovske knjige proglasili jeretičkim. 

Otac Damaskin je mogao ovako izgledati.

Damaskin je naveo da postoje i srbske rukopisne knjige koje se slažu sa moskovskim, a onda su Grci zatražili da ih uporede. Otac Damaskin je doneo neimenovani srpski rukopis star 130 godina koji se slovo u slovo slagao sa spornim moskovskim štampanim knjigama. 

Onda su Grci u besu opkolili u crkvi oca Damaskina, pokazivali na njega prstom i dovikivali ”Jeretik!”. Pretili su da će da ga bace u oganj sa knjigama. Tražili su od njega da sam baci knjige u oganj. Otac se priboja da će ga baciti u oganj i uz suze teška srca stavi knjige u plamen.

Takav je pritisak napravljen na nesrećnog oca da je morao da obeća da se više neće tako krstiti, niti druge tome učiti. 

Na kraju je otac Damaskin predat turskim vlastima i bačen u tamnicu. Držan je u okovima dugo i pustili su ga tek posle velikog otkupa.

Spalili su tri ruske štampane knjige – Kirilova knjiga, Mnogosložni svitak i Psaltir s posledovanjem. Spaljen je i pomenuti ali nepoznati srbski rukopis. (3)

Drugi izvor ove priče je bio svedok ovog događaja arhiepiskop Danilo ohridski koji tvrdi da je naredio da se knjige spale. Treći izvor priče je još jedan svedok suđenja starac Amfilohije koji je potvrdio priču i detaljno opisao oca Damaskina. Kaže da je on ”čovek vrlo produhovljen i učen” i daje njegov fizički opis govoreći da je imao dugu bradu ”do same zemlje, kao u Makarija Velikog”.

Makarije Veliki

Kada je u Srbiji uveden grčki način?

Nažalost patrijarh Gavrilo I (Rajić) i mitropolit kratovski Mihailo su priznali zakonitost Nikonovih odredbi na moskovskom saboru 1655. kome su prisustvovali. Na taj način indirektno su odbacili gledište koje je zastupao Damaskin Hilandarac. Okolnosti pod kojima su to oni uradili su u najmanju ruku čudne jer im nije dozvoljeno da se vrate u Srbiju i jedva su to na kraju uspeli.

Kao što znate 1656. godine Srbija je bila pod turskom vlašću. Međutim, najgore će tek doći jer će 1766. godine turski sultan ukinuti Pećku patrijaršiju i staviti srpsku crkvu pod upravu takozvane ”vaseljenske” patrijaršije.

Tada su na čelo srpskih crkava i manastira dovedeni grci koji su napravili najveću štetu za našu crkvu. Knjige su uništavane, a narod je toliko omrzao grčke popove da su čak prelazili u muslimansku veru.

Od 1766. pa do 1920. godine kada je obnovljena pećka patrijaršija grčki fanariotski popovi su tamo gde su bili postavljeni uništavali svetosavsku crkvu. Negde u tom periodu su Srbi prestali da se krste sa dva prsta jer su ih ti grčki popovi tako podučavali.

Da stvar bude još gora učinile su ruske knjige koje su stigle u Srbiju u 18. i 19. veku. Srbija je gledala kako da se otrgne od uticaja katolika iz Austro-ugarske, Turaka i fanariota i molila je ruskog cara da im pošalju ispravne knjige da obnove crkvu i pismenost. To je kod nas poznato kao doba slavenosrpskog jezika.

Nažalost te ruske knjige su još od Nikonovih reformi 1656. godine već bile modifikovane i popunjene grčkim instrukcijama tako da je grčki krsni znak bio ponovo potvrđen a naša tradicija izbrisana.

U tom teškom periodu naše istorije goreće srpske knjige po manastirima Svete Gore i srpski monasi će biti izbacivani svuda. Tako je počeo period Grčke dominacije na Svetoj Gori koji i danas traje.

Da li se Sveti Sava krstio sa dva prsta?

Sećam se jasno da kada sam prvi put posetio manastir Hilandar primetio sam na jednoj fresci da Sava drži prste na poseban način. Sećam se da sam pitao o čemu se radi i zašto su dva prsta ispružena, a tri prsta spojena? Dobio sam odgovor naravno da su dva zbog dve prirode Hrista – božije i čovečije, a tri prsta zbog Svete trojice.

Hajde da pogledamo najstarije prikaze svetog Save kod nas jer mislim da će nam freske pružiti odgovor.

Peć, Sveti Sava, crkva Sv. Dimitrija, između 1322. i 1324, portreti, južni zid.

Interesantno jedna od najpoznatijih predstava Svetog Save na fresci iz manastira Studenica ne prikazuje taj položaj ruke. Međutim lično sam slikao pre par meseci tu fresku i kada se uveća i malo bolje pogleda izgleda kao da je predstava šake menjana nekada ranije u prethodnim vekovima. Na to ukazuje nazgrapna bela pozadina oko šake koja nije baš najbolje uklopljena u Savinu odeždu.

Kliknite da uvećate!

Фреска у Студеници је вероватно исправљана у доба владавине Турака и фанариота у Србији.

Чудно уклопљена бела позадина шаке

Na sreću imamo još nekoliko sačuvanih fresaka iz doba Nemanjića koje očigledno nisu menjane.

Sveti Sava, predstava iz Dečana, Nemanjićka loza.

Molim vas primetite da Sava na svakoj fresci u drugoj ruci drži Zakonopravilo.

Međutim, nije samo Sveti Sava prikazivan sa ovom formom krsnog znaka, već naravno mnogi sveci iz doba Nemanjića. Evo primera freske Svetog Jovana Milostivog iz Petrove crkve.

.

Evo i Svetog Nikole i tu ćemo da stanemo i da ostavimo i nešto vama da pogledate i proverite.

Kult Svetog Save u Grčkoj

Tri puta sam bio u Hilandaru i svaki put bi u Uranopolisu obilazio prodavnice ikona. U onim najboljim tražio sam ikone Svetog Save i Simeona ali naravno nije ih bilo.

Jedne godine sam kupio par ikona pa je račun bio malo veći pa mi je prodavac obećao da će naručiti da se izradi ikona Svetog Save za mene u manastiru Velika lavra sledeće godine. Međutim, naravno to se nikada nije desilo.

Freske Svetog Save u Grčkoj su vekovima prekrečivane, ikone uništavane jer su simbol srpske srednjevekovne duhovne vladavine u Grčkoj.

U grčkom manastiru Vatopedu postoji freska Svetog Save jer je on bio veliki ktitor i obnovitelj manastira. Naravno i na toj fresci je krsni znak prikazan ali ovaj put malo drugačije.

Na njoj možemo videti položaj ruke koji je danas poznat kao način blagosiljanja vernika. Interesantno ovakav položaj ruke možemo videti i na još jednoj fresci u manastiru Hilandar.

Freska Svetog Save u manastiru Hilandar koja se nalazi na zidu konaka koji je izgoreo u vatri i trenutno se obnavlja.

Međutim možemo videti da postoji suštinska razlika između položaja ruke koji se nalaze na vekovima starijim freskama iz Srbije i novijih fresaka na teritoriji pod grčkom kontrolom.

Rekao bih da na osnovu ovoga možemo zaključiti da je moderno objašnjenje kako Sveti Sava ustvari drži ruku u položaju ”blagosiljanja”, a ne kao krsni znak, nastalo kasnije i pod uticajem Carigradske patrijaršije koja je stremila da postane ”vaseljenska”.

Potvrdu ove teze možemo naći u rečima Teodorita Kirskog koji na trećem Vaseljenskom Saboru čak podučava da se istim dvoprstim krsnim znamenjem blagosilja i krsti.

Kada malo razmislim možda se ovde nalazi ključ objašnjenja mnogih požara u manastirima Svete Gore u periodu 16-19 veka i kasnijeg obnavljanja manastira i crtanja novih freski.

Zašto se krsti sa dva prsta?

Treba reći još jednu stvar, a to je da nisu Srbi ili Sava uveli ovaj način krsnog osenjivanja kao neku svoju posebnost. To je bio način kako su se ljudi krstili od ranijih vremena jer kada se pogledaju predstave svetaca na mnogim starim ikonama možemo videti isti simbol.

Evo ikone duhovnog prethodnika Svetog Save – Svetog Save Osvećenog iz manastira Mar Saba. I on je prikazan sa istim krsnim znakom kao i njegov duhovni naslednik par vekova kasnije. Pošto je Sava smatran njegovim naslednikom dobio je na poklon njegov štap, Ikonu Trojeručicu i ikonu Mlekopitateljicu.

Ikona Svetog Save Osvećenog – duhovnog oca Svetog Save.

Sveti Sava Osvećeni je bio veliki borac protiv monofizita koji su se krstili jednim prstom.

Naš Sveti Sava u Zakonopravilu kaže da se monofiziti, koji veruju da je Isus imao jednu prirodu – božansku zbog toga krste jednim prstom i to sa leve na desnu stranu.

Oni su tvrdili da Hrist ima jednu i to božansku prirodu. Zato su se pravi pravoslavni hrišćani još od onog vremena krstili sa dva prsta da bi se razlikovali od monofizita.

Primetio bih da je grčko krštenje sa tri prsta nekako postalo prihvatljivo i katolicima danas pa je zgodno u zajedničkim ekumenskim ciljevima da se ujedine u jednu crkvu.

Katolički znak krsta ranije.

Katolici su se ranije uglavnom krstili celom šakom, međutim u novije vreme sve više se koriste tri prsta kao kod Grka. Jedina razlika je što oni idu rukom prvo levo pa desno. Odmah mi pada na pamet kako moj duhovni otac kaže ”onaj sa leve strane” misleći na đavola.

Eh, da je snage, pameti i volje pa da mi Srbi sada vratimo taj stari način krsnog osenjivanja i odbranimo Svetosavlje od kuge.

Izvori:

1. Srđan Novaković – Grci, Srbi i slom Rusije
2. Sergej M. Solov’ev · 1976, Istorija Rusije, tom 21. strana 114.
3. Dr. Vladislav Puzović, Suđenje Damaskinu Hilandarcu na Svetoj Gori i međupravoslavni odnosi sredinom XVII veka, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, časopis – god. 63, br. 2 (2015), str 135-153.
4. Sava Vuković, Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka, Kalinić Evro-Unireks, Beograd-Podgorica-Kragujevac, 1996. str 50.
5. Đorđe Trifunović – Damaskin Hilandarac tekst na ruskom

 
Prvi i drugi deo teksta na ovu temu:

Izvori o krštenju sa dva prsta od starine

Držim vam fige