Да ли знате да су се Срби у доба Светог Саве крстили са два прста?
Још раније сам чуо ту информацију да су се Срби у доба Немањића крстили са два прста али нисам могао да потврдим док нисам наишао на изузетну књигу од Срђана Новаковића – ”Грци, Срби и слом Русије”, која говори о реформама вере у доба руског патријарха Никона који је на силу увео грчке обичаје. Књига се може пронаћи у пдф-у ево је овде.
Не бих да вас угушим овде са детаљима, остављам то историчарима, већ ћу вам дати суштину целе приче. Укратко, на силу уведене Никонове реформе су потпуно промениле руско православље које се још од времена Ивана Грозног базирало на правоверју Светог Саве. Вера је престала да буде практична и гурнута у чисту религиозност, а цркви смањен утицај и забрањено мешање у политику.
Једна од површних последица ове реформе јесте да је промењен начин како су се Срби, Бугари и Руси раније крстили са два прста, на грчки начин са три прста.
1656. године руска црква на Московском сабору мења обичај крштења са два прста у три прста ”како је исправно” и како то чини грчка црква. Тада настаде велика расправа око тога како је исправно крстити се и Руски монаси говораше да се они одувек тако крсте.
Црквени Сабор у Москви и увођење Никонових реформи 1656. године.
Данас је све то пало у заборав и ми о томе не би смо имали никакав траг да није у Русији сачувано сведочанство о страдању једног српског монаха на Светој гори баш поводом питања како се исправно крсти.
У књизи ”Историја Русије” Соловјев каже: ”Никанор, некадашњи архимандрит манастира Свети Сава који се повукао и живео у Соловетску је затим устао. Подигао је руку, саставио палац и два прста и викнуо ”Ово је латинско учење и нећемо га поштовати”. (2)
Иначе архимандрит Никанор (1654-1658) је био пастир манастира Светог Саве Сторожевског у Звенигороду, а касније је постао архимандрит Соловецког манастира који је стао на чело устанка старовераца.
Страдање оца Дамаскина српског монаха
О српском монаху оцу Дамаскину чујемо први пут у XVII веку од високог руског дипломате и јеромонаха Арсенија Суханова. Он је био царски изасланик који је радио на уређењу односа између руске и грчке цркве. Он је причу о страдању Србина са Свете Горе оцу Дамаскину потврдио са две стране.
Угледни хиландарски духовник старац Дамаскин морао је на Сабору одржаном 1650. године да се одрекне старог црквеног учења о крштењу са два прста и прихвати каноне грчке фанарске цркве.
Изложен озбиљним претњама смрћу и сам је морао да баци у огањ руске књиге а онда је бачен у турску тамницу.
Наш чувени историчар Радослав Грујић наводи шта је Суханов написао: ”Шта више већ у XVII веку спалили су Грци на Св. Гори руске штампане књиге, које су биле исправније од њихових; те умало да нису с њима жива спалили и једног Србина, старца Дамаскина, који се очајно бранио и није хтео да им изда један стари српски рукопис који се с руским књигама тачно слагао”.
Грци су то чинили из мржње зато што је отац Дамаскин био много поштован, а није био Грк него Србин. Доступни извори указују на то да је Дамаскин био водећа личност словенског дела светогорске заједнице у то доба. О томе сведочи предговор Цветног триода, штампан у Трговишту 1649. године. У њему се влашка књегиња Јелена Бесараба обраћа уваженом српском духовнику Дамаскину Хиландарцу бираним речима.
Тада су Срби покривали епископске катедре Влашке и Молдавије, тако је митрополит Варлаам заузимао катедру ”ђаура области Молдавије и Ршаве и њиховог подручја”, плативши турским властима пешкеш 1649. године. Наследио га је Василије Србин, епископ ”митрополије Молдавске, Оршавске, Вршачке и Панчевачке” плативши пешкеш од 3.000 акчи. (4)
Мирјана Бошков је установила да је Дамаскин монашки постриг примио у Студеници и да је од овог манастира стигао на Свету гору, најпре у Велику лавру, а потом у Хиландар. Из Хиландара је наставио да одржава везе са Студеницом.
Руски дипломата Арсеније Суханов је причу о оцу Дамаскину чуо у једном српском манастиру у Молдавији у месту Васлуи. Записао је да је тај манастир био метох светогорског манастира Зограф. Седећи за трпезом он је од српских монаха чуо причу о угледном духовнику Дамаскину који је живео у скиту Спасове воде и који је имао московске књиге и крстио се на московски начин.
Сазнавши за то грчки светогорски старци су организовали сабор на Светој гори који је био сазван да би испитали Дамаскинове ставове.
Он је на суђењу рекао да се ”ми Срби и Бугари крстимо као што пише у тим књигама”
Отац Дамаскин се на сабору позивао на руску Кирилову књигу у којој су се налазила сведочанства Теодора кирског, Мелетија антиохијског и Максима Грка у корист двопрстог крсног знаменовања. Међутим, грчки старци су те московске књиге прогласили јеретичким.
Отац Дамаскин је могао овако изгледати.
Дамаскин је навео да постоје и србске рукописне књиге које се слажу са московским, а онда су Грци затражили да их упореде. Отац Дамаскин је донео неименовани српски рукопис стар 130 година који се слово у слово слагао са спорним московским штампаним књигама.
Онда су Грци у бесу опколили у цркви оца Дамаскина, показивали на њега прстом и довикивали ”Јеретик!”. Претили су да ће да га баце у огањ са књигама. Тражили су од њега да сам баци књиге у огањ. Отац се прибоја да ће га бацити у огањ и уз сузе тешка срца стави књиге у пламен.
Такав је притисак направљен на несрећног оца да је морао да обећа да се више неће тако крстити, нити друге томе учити.
На крају је отац Дамаскин предат турским властима и бачен у тамницу. Држан је у оковима дуго и пустили су га тек после великог откупа.
Спалили су три руске штампане књиге – Кирилова књига, Многосложни свитак и Псалтир с последовањем. Спаљен је и поменути али непознати србски рукопис. (3)
Други извор ове приче је био сведок овог догађаја архиепископ Данило охридски који тврди да је наредио да се књиге спале. Трећи извор приче је још један сведок суђења старац Амфилохије који је потврдио причу и детаљно описао оца Дамаскина. Каже да је он ”човек врло продуховљен и учен” и даје његов физички опис говорећи да је имао дугу браду ”до саме земље, као у Макарија Великог”.
Макарије Велики
Када је у Србији уведен грчки начин?
Нажалост патријарх Гаврило I (Рајић) и митрополит кратовски Михаило су признали законитост Никонових одредби на московском сабору 1655. коме су присуствовали. На тај начин индиректно су одбацили гледиште које је заступао Дамаскин Хиландарац. Околности под којима су то они урадили су у најмању руку чудне јер им није дозвољено да се врате у Србију и једва су то на крају успели.
Као што знате 1656. године Србија је била под турском влашћу. Међутим, најгоре ће тек доћи јер ће 1766. године турски султан укинути Пећку патријаршију и ставити српску цркву под управу такозване ”васељенске” патријаршије.
Тада су на чело српских цркава и манастира доведени грци који су направили највећу штету за нашу цркву. Књиге су уништаване, а народ је толико омрзао грчке попове да су чак прелазили у муслиманску веру.
Од 1766. па до 1920. године када је обновљена пећка патријаршија грчки фанариотски попови су тамо где су били постављени уништавали светосавску цркву. Негде у том периоду су Срби престали да се крсте са два прста јер су их ти грчки попови тако подучавали.
Да ствар буде још гора учиниле су руске књиге које су стигле у Србију у 18. и 19. веку. Србија је гледала како да се отргне од утицаја католика из Аустро-угарске, Турака и фанариота и молила је руског цара да им пошаљу исправне књиге да обнове цркву и писменост. То је код нас познато као доба славеносрпског језика.
Нажалост те руске књиге су још од Никонових реформи 1656. године већ биле модификоване и попуњене грчким инструкцијама тако да је грчки крсни знак био поново потврђен а наша традиција избрисана.
У том тешком периоду наше историје гореће српске књиге по манастирима Свете Горе и српски монаси ће бити избацивани свуда. Тако је почео период Грчке доминације на Светој Гори који и данас траје.
Да ли се Свети Сава крстио са два прста?
Сећам се јасно да када сам први пут посетио манастир Хиландар приметио сам на једној фресци да Сава држи прсте на посебан начин. Сећам се да сам питао о чему се ради и зашто су два прста испружена, а три прста спојена? Добио сам одговор наравно да су два због две природе Христа – божије и човечије, а три прста због Свете тројице.
Хајде да погледамо најстарије приказе светог Саве код нас јер мислим да ће нам фреске пружити одговор.
Peć, Sveti Sava, crkva Sv. Dimitrija, između 1322. i 1324, portreti, južni zid.
Интересантно једна од најпознатијих представа Светог Саве на фресци из манастира Студеница не приказује тај положај руке. Међутим лично сам сликао пре пар месеци ту фреску и када се увећа и мало боље погледа изгледа као да је представа шаке мењана некада раније у претходним вековима. На то указује назграпна бела позадина око шаке која није баш најбоље уклопљена у Савину одежду.
Кликните да увећате!
На срећу имамо још неколико сачуваних фресака из доба Немањића које очигледно нису мењане.
