1409072440.90851869

Izvori o krštenju sa dva prsta od starine

Moram reći da je bilo par negativnih komentara na prethodni tekst o krštenju sa dva prsta u doba Nemanjića u smislu kako nisu dovoljno jaki izvori za tu pretpostavku. Moram reći da prihvatam ovu provokaciju kao izazov pa ću ovim tekstom malo produbiti temu.

Šta kaže Sveti Maksim Grk?

U starim srpskim teološkim knjigama postoji prevod reči Maksima Grka.

Screenshot 2022 11 13 at 01.36.26Priču o znamenju krsta“ sastavio je sveti Maksim Grk kao poruku ili odgovor prijatelju na pitanje kako napraviti znak Krsta. Pre skoro jednog veka „Pripovest“ po tekstu Zbornika dela Maksima, datovanog u 16. vek, štampao je Hrisanf Loparev. Posle kratkog uvoda, sveti Maksim direktno odgovara svom prijatelju, ovaj deo, koji zauzima trećinu cele poslanice, sadrži samu suštinu odgovora, dajem ga savremenim jezikom.

”Dakle, znamenje Časnog Krsta sve nas uči tajni pobožnosti, da bismo tajanstveno ispovedali samu Svetu Trojicu, kojoj se pripisuje bogosluženje, i sa neba silazak Jedinorodnog i raspeće Njegovo, kao i Njegov drugi dolazak kada će suditi živima i mrtvima odnosno pravednima i grešnicima. Spajanjem tri prsta, odnosno velikog i srednjeg i manjeg, ispovedamo tajnu božanske tri ipostasi, Oca i Sina i Svetoga Duha, jednog Boga u tri Lica.

Maxgr.djvu 1

Tekst Maksima Grka

Pokazujući srednji prst i kažiprst – pokazujemo dve prirode u Hristu, odnosno ispovedamo samoga Spasitelja Hrista, savršenog Boga i savršenog čoveka, u koga verujemo i obožavamo Njegove dve prirode. Dok polažemo svoje prste na čelo, ispovedamo dve stvari: da je rođen od Boga Oca. kao što naša reč proizilazi iz uma, i koja je sišla odozgo, po božanskoj reči, i polaganjem prstiju na pupak izražavamo i silazak Njegovo na zemlju, i u Prečistoj Utrobi Bogorodice, Njegovo besemeno začeće i devetomesečni boravak. Prenoseći odatle celu ruku na desnu i na levu stranu, jasno oslikavamo gorak sud koji će pravedni, koji stoje s desna Sudije, trpeti, bezbožni i grešni, po Božanskoj reči Spasovskoj, na otpor i nepokoravanje Jevreja.” (pogledati fusnotu 1)

Sveti Maksim je čak na marginama sopstvenog teksta napisao komentar precizno objašnjavajući na koje prste misli i kako se to na grčkom kaže.

Meletije Antiohijski

Nije samo Sveti Maksim govorio o dvoprstom krsnom znamenju, već je to mnogo ranije činio i Sveti Meletije Antiohijski (umro 380. godine).

Recimo u glavi 31. Sabora u Stoglavu 1551. kaže se da je u vreme spora sa arijancima narod od Svetog Meletija tražio da im pokaže ispravan način kako da obave krsno znamenje. ”I on je to učinio. Prvo je spojio tri prsta i ništa se nije desilo. Potom je prikazao dvoprsto krsno znamenje da bi blagoslovio narod i grom je tada udario iz neba i tako posrami jeretike”.

Ovo je jedan od poznatih primera međutim dogma od dve božije prirode je utvrđena na četvrtom Vaseljenskom saboru  451. godine i od tada se hrišćani krste sa dva prsta. Mnogi drugi sveti oci su govorili na ovu temu recimo Petar Damaskin i Teodorit Kirski koji na trećem Vaseljenskom Saboru čak podučava da se istim dvoprstim krsnim znamenjem blagosilja i krsti.

Istraživanje Đorđa Trifunovića

Jedan od naših glavnih istraživača na ovu temu bio je gospodin Đorđe Trifunović koji je napisao naučni rad na ovu temu ali koji nisam uspeo da nađem na srpskom jeziku nažalost. Ipak, našao sam njegov rad na ruskom jeziku. Koji možete pogledati ovde.

677z381 tr

Đorđe Trifunović

On u radu detaljno daje izvore priče o ocu Damaskinu hilandarskom monahu koga su Grci progonili i koji je stradao jer je tvrdio da se Srbi, Bugari i Rusi krste sa dva prsta od najstarijih vremena. To možete pročitati u prvom delu teksta na ovu temu.

Skrećem pažnju na radove ovog izuzetnog čoveka. Za početak pročitajte dva intervjua sa njim u Politici – 1. i 2.


Stari mozaici na zapadu Evrope

I na zapadu Evrope se krstilo sa dva prsta sve do nastajanja katoličke crkve i inovacija koje su to pratile o tome svedoče brojni mozaici iz starijeg doba.

Venecija, mozaik u crkvi Svetog Marka.

Takođe, imamo ovu predstavu na starom mozaiku u Rimu.

bH4gIO8FXU8

Stare predstave Isusa

Na najstarijim ikonama Bogorodice se sreće dvoprsti krsni znak.

I u manastiru Sveta Katarina na Sinaju možemo videti isti krsni znak.

Spas vsederzhitel sinay

Stari ruski pečati

Dvoprstost je prikazana i na pečatima kojima su zapečaćena pisma velikih knezova Ivana Joanoviča (1356), Vasilija Joanoviča (1523) i prvog od Romanovih – Mihaila Fjodoroviča (1613).

1433968590.8735pechati carskie

34 – pečat patrijarha Filareta (1628), 40 – veliki državni pečat (1662)

Pred kraj 10. veka princ Vladimir Kijevski je usvojio krsni znak sa dva prsta kad se cela Rusija pokrštena. U to vreme su se i Grci na taj način krstili ali su kasnije to izmenili. Ta promena nije usvojena u Rusiji i povezivana je sa jeretičkim učenjem pa je u prvoj polovini 16. veka na Stoglavom saboru u poglavlju 31. precizno propisano da se grčka novina zabranjuje:

Onaj ko se ne krsti sa dva prsta kao Hrist ili ne prikaže znak krsta neka bude proklet i anatema na njega, rekoše sveti oci.

Teološka konfuzija

Posle reformi koje je izvršio patrijarh Nikon, umesto dva prsta, naređeno je da se obeleži sa tri prsta: da se prva tri prsta sklope u ime Sv. Trojice, a poslednja dva da imaju „prazna“, odnosno ne prikazuju ništa. Narod je govorio: novi patrijarh je ukinuo Hrista.

Tri prsta u Rusiji su bila jasna inovacija, koja se kod Grka pojavila relativno kasno i prvo je primenjena u Ukrajini. Ni jedan sveti otac i ni jedan stari saborni hram ne svedoči o trodelnosti. Nije postojala tradicija da se tri prsta prikazuju u ikonografiji. Stoga se ruski narod plašio da to prihvati.

Discussion about fate 01

Rasprava o veri. Nepoznat autor, 18. vek, Rusija. Obratite pažnju jer ovde je prikazano kako je pravoverje postalo pravoslavlje. Episkopska kapa se promenila i štap. Ranije se krstilo i blagosiljalo na isti način, a u pravoslavlju su oba načina promenjena po grčki. Promenila se i predstava krsta, raspeća, ikona i mnoge druge stvari.

Ne samo da se troprst kao simbol pokazao mnogo manje izražajnim, već je sadržao i grubu netačnost izraza: jer ako stavimo na sebe znak krsta, prikazujući ga sa tri prsta, ispašće kao da pokazujemo da je na krstu raspeta Trojica, a ne Jedno od Njene tri ličnosti – Isus Hristos. On je razapet sa svoje dve prirode – čovek i Božija reč, što dva prsta i pokazuju.

Srpski patrijarsi

Na freskama srpskih manastira mnogi sveci i patrijarsi su predstavljeni sa dvoprstim krsnim znamenjem pa nema potrebe preterano ovo objašnjavati nego evo samo par primera.

Serbian Patriarch Danilo III

Patrijarh Danilo III

Serbian Patriarch Spiridon

Patrijarh Spiridon

I šta sada?

Da rezimiramo. Po svoj prilici u doba Svetog Save se najverovatnije krstilo sa dva prsta sve do dolaska fanariota na vlast 1776. godine. Krsno znamenje sa dva prsta nije srpski izum, niti ruski već se tako krstilo od kada je hrišćanstvo postala zvanična vera Rimskog carstva.

U Rimu se na taj način krstilo do 1054. i odvajanja katoličke crkve, u Grčkoj se na taj način krstilo do 16. veka kada pretenzije Carigradske patrijaršije postanu ”vaseljenske”. Dakle, krštenje sa tri prsta je ustvari zaostavština borbe grčke fanariotske crkve za prevlast u pravoslavlju.

Neko reče ”ali šta to sada ima veze, ne treba ljude zbunjivati jer jedva su i ovo naučili”. Ja naš narod ne smatram za ćurke koje ne umeju da rasuđuju, istina je uvek korisna. Neka ovaj zapis stoji za buduća istraživanja, a kako će se ko krstiti nije na meni da odlučujem.

P.S. Prvi deo teksta o krštenju sa dva prsta i priču o Srbinu, monahu hilandarskom, ocu Damaskinu pročitajte ovde.

Napomena:

(1) Slovo Maksima Grka u srpskim izvorima

Tekst Maksima Grka se prvi put evidentira se u Zborniku Srpske akademije nauka i umetnosti /SANU/, broj 147; kraj 17. veka, na strani 245b-247a (nazovimo to spisak Akademije). U ovoj zanimljivoj zbirci nalazimo i dela: „O jermenskoj jeresi” (2716-273b) i „O Lutoru i njegovoj jeresi” (267a-271a), kojima Maksim Grk posvećuje dve odvojene reči: „Slovo o Jermenskom Zlo“ i „Reč o Lutorima“.

Tekst se pojavljuje na još jednom mestu u jednoj od zbirki Biblioteke Patrijaršije u Beogradu (br. 17, kraj 1780-ih), na strani 7a-8b (nazovimo ga list Patrijaršije). Ima sledeći naslov: „O istom bogougodnom znaku koji stavljamo na svoja lica, piše Maksim Grk u svojoj knjizi“.

Spiskovi Akademije i Patrijaršije očigledno potiču od običnog srpsko-slovenskog protografa Maksimova „Slova“, koji je verovatno zadržao neke rusizme u svom izvornom obliku.

U spisku Patrijaršije „Slovo“ prepodobnog Maksima zauzima veoma značajno mesto u sastavu zbirke. Naime, zbirka počinje kompozicijom „Kako krstiti lice svoje ukršteno i usrdno“ (str. 1a-7a). U uvodu se govori o krsnom znaku uz primere iz Svetog pisma.  Zatim slede reči o krsnom znamenju Sv. Teodorit, verovatno Kirski (3b) i Sv. Kirila Aleksandrijskog (4a). Na kraju (6b) dat je kratak istorijat antiohijskog patrijarha Meletija. Reči sv. Kirila: „Ko ne označi ovo dvoje, pokaj se kao Hristos, neka bude prokletstvo“.

Sveti Maksim Grk je bio poznat među Srbima i pre raskola u Ruskoj crkvi. Jedan od njegovih polemičkih i antimuhamedanskih eseja („Slovo o agarjanima, demonima, namernoj i gadnoj čari“), možda je preveden na srpskoslovenski jezik za života samog Maksima Grka (1555). Sada nam je poznat spisak koji je deo Starostavnika (1567) u zbirci Baltazara Bogišića u Cavtatu (br. 19).

2 Comments

  1. Filip

    Milose, sa nestrpljenjem cekam tvoj tekst o odnosu Hriscanstva i Islama.
    Svako dobro

Leave a Reply