U doba Nikonovih reformi (16. vek) jezuiti su bili najaktivniji u svojim prikrivenim akcijama, falsifikatima pa i ubistvima. Mnogo rimokatoličkih dogmi je tada prodrlo u pravoslavlje.
Glavni zagovornici unije sa rimokatolicima su tada, a i sada, bili Grci fanarioti iz Vaseljenske patrijaršije u Istambulu. Oni su uveli taj način krštenja sa tri prsta. Danas na mnogim mestima na internetu možete videti da se katolici sve češće krste na taj način. Možemo videti kako malo po malo vekovima menjaju delove običaja gurajući nas ka uniji sa rimokatolicima.
Malo po malo, često uz reči ”ne razumete vi to, sve je to isto”. Prvo blago izmene način kako se krsti, onda liturgiju, pa pričešće i ispovest.
U prošlosti prikriveni staroverci su se javno krstili sa tri prsta, a tajno kući sa dva. Par vekova kasnije ovaj motiv se pojavljuje u modernoj kulturi najčešće u dečijim igrama.
Iz onog vremena ostao je izraz kad ti neko u poverenju dobaci ”držim ti fige” koji se može naći u mnogim kulturama i danas. Pogledajte sliku i biće vam jasno.
Držim ti fige.
Ili ako se sećate kada smo bili deca pa nam neko traži da se zakunemo ali onda gleda da li si prekrstio prste iza leđa i time poništio zakletvu. Sve je to sećanje na tajno čuvanje starog obreda. Kasnije se izgubilo značenje jer je prošlo mnogo vremena.
Obećanje ne važi jer sam prekrstio prste iza leđa.
Sa migrantima u Ameriku je takođe i ovo otišlo pa se tamo i danas kaže ”Cross my fingers hope to die“. U bukvalnom prevodu to je ”prekrstio sam prste da bog da umro (ako lažem)”.
Takovski ustanak
Naleteh na sliku Paje Jovanovića o Takovskom ustanku gde se vidi da ustanici oko njega imaju podignute ruke sa dva prsta. E sada obično se kaže da su podignuta tri prsta ali eto pogledajte sami pa prosudite.
Paja je živeo u doba kada je oko njega još bilo živih svedoka tog događaja pa je možda čuo nešto što ga je inspirisalo da nacrta sliku na ovaj način.
Knez Miloš je oslobodio srpsku crkvu od fanariotskih episkopa. Primećujete kako sveštenik na slici ima grčku verziju kape? Elem, knez Miloš je doneo Uredbu za sveštenstvo i tu stavio pod kontrolu države rad gramzivih grčkih vladika. Uredba je zabranjivala da prikupljaju novac od naroda, takse su bile fiksirane a novac koji se godišnje plaćao carigradskom patrijarhu je išao iz državne takse.
Miloš je, 1829. godine, hatišerifom od sultana dobio da Srbi mogu sami birati svoje episkope i time konačno oslobađa srpsku crkvu od fanariotskog zagrljaja. Dakle slika Paje Jovanovića je možda nacrtana na taj način sa preciznom namerom, a možda i nije. Ko će ga znati.
Rekao bih da se narod okupio oko Miloša i da su starim krstnim znakom hteli da prkose i da se otrgnu od Grka.
Budite so svetu
Jedan moj prijatelj mi je pričao da je najveća koncentracija staroveraca u Rusiji u regionu Tuve koji se nalazi na tromeđi Rusije, Mongolije i Kine. Oni su tamo pobegli od carske vojske koja ih je proganjala, javno spaljivala i puno ih je poginulo u nekoj bici. Na kraju je većina pobegla iza bespuća Altaja.
Region Tuve je površina veličine pola Poljske u kojoj živi 300 hiljada ljudi, gde je ogromna netaknuta divljina. Moj prijatelj Đurađ je putovao tamo i rekao mi je da je video da se tamo ljudi i danas krste sa dva prsta.
Region Tuva se nalazi iza Altaja.
Kada sam istraživao oko staroverskog krštenja sa dva prsta naišao sam na par tekstova koje tada nisam razumeo. Čitajući njihove tekstove iz doba Nikonove reforme ljudi su govorili da je patrijarh Nikon uveo unijatski znak krštenja sa tri prsta koji je isti kao kada uzmete so iz slanika da posolite nešto. Govorili su da unijati tako sole nešto a da su izbacili Hrista iz znaka krsta. Tada mi to nije mnogo značilo i nisam razumeo na šta aludiraju sa tim soljenjem.
Elem, ovih dana čitam Evstatija Mihajlovića, jednog od najobrazovanijih Srba svoga vremena koji je 1863. godine u delu Odbrana Kirilice od Vukovice kritikovao reformu Vuka Karadžića i ukazivao na njegove greške u prevodu Novog Zaveta i problemima reforme. Knjiga je izuzetno interesantna ali u jednom trenutku sam naleteo na sledeći zapis:
Kaže da je u Jevanđelju po Mateji na strani 69. st. 23. tekst loše preveden jer je Vuk napisao da je Hrist rekao: ”koji umoči samnom ruku u zdjelu, on će me izdati”. Međutim, Evstatije ukazuje na pogrešan prevod i pita zašto ”zdjela” kada je u staroslovenskom originalnom tekstu reč ”slanik”.
Kaže Evstatije da je Vuk prevodio sa nemačkog i da je tako preskočen originalni smisao i da je reč ”solilo”, tj. ”slanik” zamenjena rečju ”činija” ili ”zdjela”.
Dakle originalan tekst u našem Jevanđelju kaže ”onaj koji umoči samnom ruku u slanik, on će me izdati”.
Slanik…
Posoliti…
Tri prsta i shvatih na šta su staroverci mislili.
P.S.
- Na sve strane sam pitao zašto neko ne prevede Miroslavljevo jevanđelje jer je ono naše najstarije sačuvano i uvek bih dobijao odgovor ”pa nema potrebe, to je sve isto kao u Vukovom prevodu”. E pa gospodo, eto vam jedan mali dokaz da nije to baš sve isto i da su detalji itekako bitni.
Poslovica kaže ”Đavo je u detaljima”.
Prvi i drugi deo teksta na ovu temu:
Зашто су Грци хтели да спале српског монаха оца Дамаскина на Светој гори?
Хвала вам пуно Милоше на истини коју сведочите , Бог вас поживео и верујте ми многи би радо помогли колико ко може да се настави борба за истину ради ослобођења Срба овде и широм света ..
Хвала Горане, истином до преумљења и слоге.
Поздрав.
Занимљив текст. Чак и проверљив. У штампаном издању Мирослављевог јеванђеља (Родић Јовановић) заиста пише сланик за Матеј, 26:23.
Имам питање и сугестију.
Можете ли да наведете називе неких дела која сте читали приликом истраживања теме?
Сугестија нема директно везе с темом, али обзиром да сте поменули у тексту да је регија Туве (означено црвеном бојом на мапи у тескту) величине пола Европе, чини ми се да податак није тачан. Тува је површине од око 170.000 квадратних километара, што је мало преко половине површине Пољске. Ни близу половине Европе. Молим, проверите.
Поштовање Антоне, хвала.
У праву сте за Туву, ја лично нисам то нешто превише ни проверавао јер ми је пријатељ испричао где је био па сам пренео његове речи. У праву сте, исправићу то.
Што се тиче линкова текстова које сам користио, сваки текст често има линковане неке речи на изворе па то треба погледати. Конкретно за овај текст, он је један од три текста на ту тему и сва три обилују изворима у линковима.
https://milos.io/zasto-su-grci-hteli-da-spale-srpskog-monaha-oca-damaskina/
https://milos.io/izvori-o-krstenju-sa-dva-prsta-od-starine/
Свако добро.
Архимандрит Рафаил отвечает:
Уважаемый Валерий! В Православной Церкви, при единстве догматики и каноники, существовало определенное различие в обрядах. Например, из творений Иоанна Златоуста мы узнаем, что в его время христиане крестились одним перстом, налагая его на лицо. Святые отцы стремились к унификации обрядов, но не считали обрядовые особенности разделением в вере. Русская Церковь допускает двуперстное крестное знамение, но трехперстное знамение содержит в себе больше символов и догматов, выраженных знаковым языком. Один из поместных соборов Русской Церкви в 70-ых годах 20-го столетия постановил, что старообрядческая традиция в обрядности не мешает духовному и мистическому единству. А осуждение старообрядчества Восточными Патриархами имело в виду непослушание Церкви и даже хулу на нее. Двуперстное знамение, по-видимому, не пришло на Русь из Византии, а представляет собой консервацию обрядов 15 –16 столетия, возникших на Руси, и отчасти зафиксированных на Стоглавом Московском Соборе. Надо сказать, что двуперстное знамение не вызывало в свое время возражений со стороны восточных иерархов, регулярно приезжавших на Русь. Вопрос об исправлении обряда был поднят русским патриархом Никоном 17-ом столетии.
Архимандрит Рафаил отвечает:
Юрий! Старообрядцы были преданы анафеме не из-за приверженности к обрядам, которые сложились на Руси в 15-16 веках, а из-за хулы на Церковь и правительство. Для старообрядцев того времени слово „никонианство“ звучало как брань. Они вовсе не были мирными овечками по сравнению с государственной властью, которая принуждена была принять против них строгие меры. Так, например, сын протопопа Аввакума, в Кремлевском соборе облил дегтем гробницу царя Феодора, и это послужило одной из причин казни Аввакума. В старообрядческой среде появился Емилиан Пугачев. Православное трехперстное крестное знамение является сокращением Символа Веры, исповеданием догмата о равенстве Лиц Святой Троице и Богочеловека Христа Спасителя. Двуперстное знамение содержит в себе только часть Символа Веры, относящуюся ко второму Лицу Святой Троицы – спасительным деяниям Богочеловека. Двуперстие не противно Православию, но лишено всеобъемлющего духовного содержания, поэтому его могут употреблять некоторые люди, вроде о.Андрея Кураева, который по собственному разумению считает двуперстное знамение более правильным, чем трехперстное. Аргументы о.Андрея Кураева я считаю непродуманными. Святой Филарет Московский, которого часто цитирует кстати и некстати Кураев, однозначно утверждал, что обряды раскольников вовсе не древние; в частности он ссылался на то, что в Грузинской Церкви, сохранившей древнее предание, существует не двуперстное, а трехперстное крестное знамение. Там же святитель Филарет называет Грузинскую Церковь „свидетельницей Православия“. Аргумент о том, что Святая Троица не была распята, похож на довод некоторых протестантских сект, которые крестят через одно погружение во имя Иисуса Христа. Они, подобно о.Андрею, говорят, ведь не Святая Троица крестилась во Иордане, а один Иисус Христос, зачем же креститься во имя Триипостасного Бога? Еще более оригинален аргумент о.Андрея о том, что трехперстное знамение появилось во время противостояния христианства исламу. О.Андрей не знает или забыл в полемическом задоре, что ислам вообще отрицает распятие Иисуса Христа. В Коране написано, что был распят Симон Киринейский, взявшийся нести крест на Голгофу, а Христос взят на небо, а в последние времена придет на землю, умрет и будет похоронен рядом с Магометом. В Медине даже обозначено место будущей могилы Иисуса Христа. Магометанам глубоко безразлично: полагают христиане крестное знамение во имя Святой Троицы, или только во имя Иисуса Христа, так как они отвергают сам Крест. Надо сказать, что Салах -эд-Дин , захвативший в битве с крестоносцами Древо Креста, отказывался продать его за большие деньги христианам, так как считал крест унижением Божества. Вообще современных модернистов мучает изобретательский зуд; только они обращаются за патентом не в соответствующие службы, а в православные издательства,
Поштовање, разумем ставове које данас црква има око старовераца. Молим вас пишите коментаре на српском како би могли да их читају и други на сајту.
Хвала и свако добро.
@ Поштовани Милош Станић,
На Гооглету сам зачас превео ово са руског, па сам тако разумео овај драгоцени текст написан на руском језику.
Јављам се највише зато да Вас опоменем на то да слика неког српског врхунског сликара не би требало да вам служи као доказ нечега. (Имамо једног савременог врхунског сликара, Мића Поповић академски сликар, али зато врло слабог, чак и никаквог Србина, као таквог веома компромитованог, тако да њега нико не би користио као ауторитет за неки доказ). Зато што је то нацртано било у прилици да буде већа фотомонтажа од аутентичне фотографије. Има много примера подметања масона и језуита по српским црквама, убаце неки детаљ који ће у каснијем периоду бити коришћен као аргумент богоборцима. Свежи пример је постављање Здравка Кривокапића на фресци у Храму Христовог Вазнесења у Подгорици од стране једног масончића из редова српске цркве.
Иначе, ова слика Паје Јовановића је од неких сумњивих Срба позивана и као доказ да су Срби дизали устанак раставивши три прста, то су износили они савремени „обновитељи српства“ знате на које мислим. Ја се убих тражећи такав детаљ на слици, али нисам га нашао. Сада се опет убих тражећи само два дигнута прста, нашао сам сигурно само на једном детаљу – она личност десно. Ако Паја Јовановић није измислио, него је стварно видео таквог који је дизао два прста уместо три састављена, онда је он видео неку српску залуталу овцу римокатолика, и та овца вам неће ваљда послужити као доказ да су се православни Срби крстили са два прста?.
Очигледна је истина да су римокатолици на силу мењали све православне обичаје е да би се разликовали и показали неком свом „господару“ антихристу да нису они баш толико тврдокорни хришћани. Зато мени није ни толико битно чији је начин крштења старији или новији, како каже поштовани Рус, били су хришћани и они који су се крстили са једним прстом. После су лако усвојили тројическо крштење са састављена три прста. Во имја Оца и Сина и Светога Духа. Амин. Сва Три прста да буду састављена у једно, а не да свако води на другу страну.