Svetovid2

O Vidovdanu

Malo je poznato da je Vidovdan uveden u srpski crkveni kalendar tek u 19. veku kao dan sećanja na Kosovski boj i žrtvu Svetog Lazara. Tada je knez Miloš uredbom proglasio Vidovdan i dan Svetog Save za praznike.

220px Vitus CXXVr

Sveti Vito

Kada su početkom 19. veka istoričari bečko-berlinske škole (Ruvarac, Stanojević i ostali) proučavali izvore oko Kosovskog boja naišli su na zapise iz dubrovačkog arhiva da se boj desio na dan Svetog Vita i tako je Sveti Vito dobio mesto u srpskoj istoriji.

Znam da će mnogima biti teško da shvate da ne postoji nikakav bog Svjatovid ili Sveti Vid ali tako je.

Sveti Vito je jednostavno pomenut u nekoj dubrovačkoj hronici toga vremena jer se na taj dan se desio Kosovski boj po njihovom kalendaru. Dakle radi se o rimokatoličkom kalendaru i svecu.

Na dan 15. juna 1389. po starom i pravoslavnom kalendaru bio je dan sv. Amosa i tada se odigrala bitka na Kosovu.

Evo još jednog dokaza ovim mojim tvrdnjama. Kada su se posle doba Karađorđa ljudi iz Grblja pored Tivta selili u Srbiju, osnovali su selo Grbice. Grbalj je inače rodno mesto kneza Lazara (Hrebljanović – Grbljanović). U Grbicama su podigli crkvu posvećenu sv. Amosu i to je bila njihova seoska slava u znak sećanja na cara Lazara.

Svjatovid

Kasnije za vreme komunista, raspojasana mašta određenih autora to pominjanje katoličkog Vita pretvora u ”starog srpskog boga Vida”. Rekao bih da je to namerno urađeno i da su jezuiti tada radosno trljali dlanove jer su u naš kalendar na vrlo maštovit način ubacili jednog svog sveca.

U 19. veku pomenuti Sveti Vit je poistovećen sa Sventovitom sa ostrva Rugen koji se pominje 1120. godine u Chronica Slavorum, međutim problem je u tome što je to u potpuno drugom delu Evrope i što samo 100 godina kasnije Sveti Sava nigde u svojim spisima recimo u Zakonopravilu koje je na 800 strana ne pominje nikakvog Svetog Vida ili bilo šta slično.

Čak i da je postojalo u prošlosti neko pagansko božanstvo, ono bi bilo vezano za žetvu i najtoplije dane u godini. Međutim problem je u tome što je vreme za žetvu jul-avgust, a ne jun. Jul se u starim kalendarima i naziva ”žetvar”. Dakle, dolazak sultanove vojske 15. juna (po starom kalendaru) je ustvari bio nezgodan datum po nas jer žetva još nije obavljena. Eto teme za razmišljanje.

S%CC%81wie%CC%A8towit of Rugia

Četvoroglavo slovensko božanstvo sa severa Evrope – Sventovit sa ostrva Rugen.

Druga opcija je da su možda neki ”stari sloveni” slavili letnju ravnodnevnicu, međutim 1389. ravnodnevnica je bila 13. juna, a ne 15. tako da ni to ne može biti.

Žalosno ovu udicu su progutali mnogi koji su sanjajući o Srbiji do Islanda propustili da vide kako nam se namerno to radi.

Vito sa Sicilije

Sveti Vit se pominje u Miroslavljevom jevanđelju, na to mi je skrenuo pažnju moj prijatelj i istraživač Aleksandrar Ćeklić.

IMG 0263

Miroslavljevo jevanđelje, ovde piše ”Meseca juna 15. Svetago Vit i Modest i Krstencije”. Slovo ”K” je ustvari slovo ”V” ali se ne vidi zbog lošeg kvaliteta reprodukcije.

Naime na strani 169. za mesec Jun pominje se Sveti Vit, Modest i Kriskentija. U našem jevanđelju oni su zabeleženi kao ”Menjidosta” i ”Krstencija”.

Postavlja se pitanje otkuda u srpskom Miroslavljevom jevanđelju katolički svetac? Međutim, odgovor nije daleko. S obzirom da je jevanđelje sačinjeno oko 1185. godine kada još uvek nije došlo do zvanične podele na katolike i pravoslavce, i s obzirom da je knjiga sačinjena u okolini Kotora (manastir Miholjska prevlaka) ovako nešto je bilo moguće.

Međutim, još jednom naglašavam da se nakon Svetog Save u pravoslavnim knjigama Nemanjića više nigde ne pojavljuje Sveti Vit već Sveti Amos za dan 15. jun.

Ono na šta treba obratiti pažnju je da se Sveti Vit pominje sa Modestom i Krskentijom. Vit je rođen na Siciliji, Modest mu je bio učitelj, a Kriskentija dadilja. Vitovo žitije govori da je on živeo u vreme cara Dioklecijana (Diokleja – Duklja) dakle ima neke veze sa našim podnebljem i slavljen je među katoličkim Srbima srednjeg veka (Dubrovnik, Dalmacija i delovi Bosne). Mošti su mu danas u Češkoj.

Dakle kao što vidite ne radi se o Vidu ili Suntevidu sa Rugena, već o vrlo precizno Vitu sa ostrva Sicilija, tako da možda može biti Vitindan ali ne i Vidovdan.

Srpsko carstvo protiv paganske utvare

Bilo kako bilo u 19. veku je Vidovdan je postao nacionalni simbol i sada to ne treba menjati – šta je tu je. Međutim opasno je to što su kasnija naklapanja o bogu Vidu namerno potpirivana kako bi se skrenuo fokus sa srpskog carstva i cara Lazara i prebacio u maštovito i maglovito podneblje ”starih slovena”.

Promocijom vidovdana istoričari kraljeve Jugoslavije su slučajno ili namerno pronašli datum koji bi mogli zajednički da slave i katolici (sv. Vita) i pravoslavci (Kosovski boj). Ovo je u novoj državi, koja je veštački spojila katolike i pravoslavce, bilo i te kako potrebno.

Malo kasnije za vreme titove Jugoslavije, sedim glavama iz SANU je ovaj razvoj događaja odgovarao jer se u vestima češće pominjao Vidovdan, a manje se pominjao ”velikosrbijanski” car Lazar.

Ove dve ikone lepo prikazuju šta se dešava. Umesto ikone i veličanje cara Lazara, pojavljuje se Sveti Vito, pa čak se prave i njegove ikone. Zbunjivanje Srba na vrlo potuljen način.

U modernoj istoriji mnoge stvari su se desile na datum Kosovskog boja ili na ”Vidovdan” – Princip je ubio Ferdinanda, kralj Aleksandar je proglasio Ustav, Sloba je držao govor na Gazimestanu. Ima još par manje bitnih događaja na taj datum ali ne radi se o zloj kobi kako neki to predstavljaju već je jednostavno biran taj datum kako bi se uvećao značaj određenog dešavanja.

I šta za kraj reći? Sva naklapanja o starom bogu Vidu padaju u vodu i za njih nema dokaza. Sa druge strane mošti Lazareve su nam u manastiru Ravanica i istina je u tom pravcu.

9 Comments

  1. goran

    Није могуће реконструисати лако нашу прешришћанску прошлост , нема писаних доказа пуно. Има смисла да се свашта подваљујњ и убацује како би се скретала пажња са важнијих знамења Срба. Искрено , ја јесам заинтересован за обе ствари како би разумео ко смо и што нас нападају вековима . Све најбоље

  2. Немања

    Само да напоменем, да су мошти Св. Цара Лазара враћене са Фрушке горе у Раваницу.

    • Измењено, хвала. Само сада не могу мирно да спавам када знам да су мошти још увек тамо.

      Свако добро.

      • Dragica

        Тим поводом ево текста о путешествију моштију кнеза Лазара са сајта манастира Раваница:
        „Мошти Светог кнеза Лазара донете су први пут у Раваницу 1390. године из цркве Светог Вазнесења у Приштини. Године 1690. раванички монаси у Великој сеоби носе са собом мошти у Сентандреју. Након седам година мошти су пренесене у Врдник у манастир Нову Раваницу где остају до 1942. На заузимање митрополита Јосифа, професор Радослав Грујић преноси мошти из Врдника у Саборну цркву у Београду.
        Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 30.маја 1954. године доноси одлуку о преношењу моштију Светог кнеза Лазара у његов манастир Раваницу. Ова одлука се спроводи тек 1988. поводом прославе шестогодишњице Косовске битке. Када су 28. јуна 1988. године отпочеле припреме за прославу 600 годишњице од боја на Косову и мученичке смрти Светог кнеза Лазара, његове мошти свечано су испраћене из Београда на пут по Србији дуг више од годину дана….. После скоро три века мошти Светог кнеза Лазара су 9. септембра 1989. године положене поново у његову задужбину, манастир Раваницу, где се и данас налазе.Тога дана испунише се речи народног песника: „Неће светац, задужбини туђој, већ он хоће својој задужбини…““

  3. Slađana Ilić Šekara

    Moja krsna slava je Vidovdam tj Sv. prorok Amos, njegovu ikonu imamo, njemu se molimo, niko nikad nije pominjao Sv Vida ili kako već. Ali mislim da mali broj ljudi zna da je taj dan pre svega Sv. Amos.
    Hvala na tekstu i širenju činjenica

  4. devla

    zetva je u ono vreme bila dvofazna i to prva faza kosidba i druga faza vrsidba.prva faza kosidba se obavljala pre pune zrelosti odnosno kako to kazu danas u fazi vostane zrelosti zrna …druga faza vrsidba se obavljala van njive na odredjenom i posebno za to namenjenom mestu guvnu(gumnu).izmedju ove dve faze postojao je vremenski razmak od vise dana … to vreme je bilo potrbno da se dogodi dozrevanje(sasusivanje stabljike i zrna) zrna.kao sto ste i vi naveli kosovski boj i vidovdan su po novom kalendaru datirani na 28 jun,zetve su danas monofazne(kosidba i vrsidba obavlaju se u punoj zrelosti zitarice) i pocinju zavisno od sorti, vrste zitarica,geografske lokacije i vermena nekada i u prvoj dekadi jula.ako je jecam zela kosovka devojka oko kosovskog boja onda je to bila prva faza zetve.jecam obicno sazreva pre psenice… a sigurno ako je ozima setva. bas dobra tema …jos kada bi astonomski uskladili kalendare , datume i gegrafiju mozda bismo saznali kada pocinje zetvar na kosovu.vas tekst je i dobar i interesantan i navodi na razmisljanje pa i na reagovanje…pozdrav.

Leave a Reply