Prenosim vam jedan članak i najnovije arheološko otkriće iz Nemačke o zaboravljenoj bici 235. godine u kojoj su dokazano učestvovali vojnici iz Singidunuma, pa je profesor Martin Zomer izjavio ”imali smo Srbe ovde kod nas u Germaniji”.
Svi ste verovatno čuli za masakr kod tojtenburške šume kada Alemani masakriraju rimsku legiju u 9. godini posle Hrista. Mislilo se da je posle toga dođađaja teritorija današnje Nemačke bila mirna. Međutim, nova otkrića pokazuju da se 235. godine odigrala još jedna zaboravljena bitka u močvarama u srcu današnje Nemačke kada su rimljani konačno pobedili Alemane.
Ono što je za nas bitno ovde je da je pronađena jedna sekira iz Singidunuma, pa je profesor Martin Zomer izjavio ”imali smo Srbe ovde kod nas u Germaniji”. Interesantno nemački naučnici su svesni da su legionari Singidunuma bili Srbi, dok naši naučnici to poruču držeći se čvrsto teorije o doseljavanju u 7. veku.
U bici je učestvovalo 50-60.000 legionara. Car Maksim Tračanin je organizovao bitku, a on je bio poreklom iz Trakije dakle sa teritorije gde su Srbi živeli. Zna se i ime jednog poginulog vojnika Aurelis Vitalis čiji grob je pronađen. Da se našalim malo ”aurelis” je zlato na latinskom, a ”vita” – život, pa bi Aurelis Vitalis mogao biti Srbin Zlatan Živković ili Zlatko Živić.
Zaboravljena bitka
Od Martina Zomera
Hanover/Northajm · Istorija mora ponovo da se napiše. Decenijama je čitavo mnoštvo arheologa i istoričara verovalo i podučavalo da je nakon strahovite Varove bitke 9. godine posle Hrista u Germaniji uglavnom zavladao mir, jer se svetska sila Rim od tada povukla iza granice na Rajni. Novija otkrića na Harchornu, u okrugu Northajm, međutim, dokazuju da se tamo, u samom srcu Germanije, još u trećem veku dogodio krvav pokolj. Stručna javnost nije mogla da veruje svojim očima; istorija je jednostavno zaboravila jedan događaj svetskog značaja.
Oblast gde je otkrivena sekira iz Singidunuma.
Do sada je bilo poznato sledeće: 233. godine n. e. Alamani su opustošili procvetala granična područja, naročito u okolini Majnca. Naredne godine car Sever Aleksandar požurio je na Rajnu i tokom zime 234/235. sakupio jedinice iz svih delova Carstva za protivudar. NJegov naslednik Maksimin Tračanin poveo je 235. godine n. e. vojsku, delom sastavljenu od orijentalnih i severnoafričkih jedinica, preko Rajne kako bi u „bici u močvari“, kako je naziva antički pisac Herodijan, izvojevao veliku pobedu. U istorijskim istraživanjima „bitka u močvari“ je dugo smeštana blizu rimskih spoljnih granica, jer niko nije mogao da zamisli pohod koji bi prodro stotinama kilometara u varvarsku zemlju.
Više od 2.000 pronađenih predmeta u međuvremenu, međutim, čini nezamislivo opipljivim: kod današnjeg Kalefelda rimske borbene jedinice su napadnute, ali su, zahvaljujući svojoj tehničkoj nadmoći u oružju, izašle kao pobednici iz bitke.
Potpuno očuvana, dva kilograma teška pionirska sekira (dolabra) sada je prvi put pružila dokaz da je IV legija, koja je zapravo bila stacionirana u Singidunumu, današnjem Beogradu, učestvovala u tom oružanom sukobu. „Imali smo ovde Srbe kod nas u Germaniji“, rekao je profesor arheologije Ginter Mosbauer sa Univerziteta u Osnabriku prilikom jučerašnjeg predstavljanja restaurirane sekire u Hanoveru. Tromesečnim „slaganjem puzle“ dešifrovao je njen natpis. „Pri odgonetanju natpisa profesoru arheologije je kao kad čita studentske seminarske radove.“
Među 50.000 do 60.000 legionara koji su učestvovali, jedan je možda bio vojnik Aurelis Vitalis. On je pripadao IV legiji, što je uklesano na njegovom nadgrobnom spomeniku u Špajeru. Tamo se može pročitati i njegov dramatičan kraj: poginuo je u „Expeditione Germaniae“, pohodu u Germaniji. Da li je život izgubio u bici kod Harchorna, ostaje nejasno, ali nije isključeno.
Pionirska sekira IV legije potiče sa drugog iskopnog područja, koje se i dalje drži u tajnosti — radi zaštite vlasnika parcela i iz straha od ilegalnih pljačkaša nalazišta. Okružna arheološkinja Petra Lene otkriva samo ovoliko: teren se nalazi u krugu od tri kilometra od dosad poznatog prvog iskopnog polja. Dok je spektar nalaza na Harchornu obeležen rimskim oružjem za dejstvo na daljinu, kao što su vrhovi katapultskih projektila i strela, novije nalazište karakterišu oružje za blisku borbu i delovi rimske opreme. Većina oružja je iskrivljena ili urezana — što je znak žestokih okršaja prsa u prsa. Kako je Petra Lene juče izvestila, ona i tim su već mogli da rekonstruišu talase napada i, na osnovu udara projektila, utvrde položaje oruđa. Poziv iz radionice za restauraciju da su se na pionirskoj sekiri pojavili kriptični znaci pogodio ju je kao grom: „Uzbuđenje me je nateralo da drhtim.“
Ministarka za nauku Johana Vanka (CDU) nazvala je juče otkriće gvozdene sekire „većom senzacijom“. Od septembra 2013. ona bi, zajedno sa drugim nalazima, trebalo da bude izložena u specijalnoj izložbi u Pokrajinskom muzeju u Braunšvajgu. Do tada organizatori izložbe ne moraju da brinu o atraktivnim eksponatima, jer su arheolozi sigurni: uslediće još izuzetnih otkrića.
https://www.kreiszeitung.de/kultur/roms-vergessene-schlacht-1559300.html
Kao da nije bilo dovoljno što smo u I i II Svetkom ratu zabiberili, nego će sad Nemci reći kako ih Srbi od pamtiveka napadaju i osvajaju.
P.S. Naslovna slika je ustvari slika Paje Jovanovića baš o bici u Tojtenburškoj šumi.
Slika Bitka u Teutoburškoj šumi (lat. Furor Teutonicus) je monumentalna slika Paje Jovanovića veličine 20 m², u pitanju je istorijska kompozicija koja prikazuje bitku i pobedu Germana nad Rimljanima u Teutoburškoj šumi 9. godine n. e.
Epilog – Bilo je reakcija na ovaj tekst koje su vrlo zanimljive. Moj prijatelj profesor Mihajlo Jelić profesor iz Nemačke je kontaktirao arheologa Guntera Musbauera koji je pomenut u tekstu gore.
Evo prevoda:
Pismo Mihaila Jelića
Poštovani gospodine Mosbauer,
u novinama sam pročitao da ste rekli: „Ovde smo imali Srbe kod nas u Nemačkoj.“
Interesujem se za istoriju Nemačke i želeo bih da Vas pitam šta znači to u vezi sa Srbima u 3. veku?
Srdačan pozdrav,
Mihailo Jelić
Rurski univerzitet u Bohumu
Odgovor prof. dr Gintera Mosbauera
Poštovani gospodine Jeliću,
Srba nije bilo u Nemačkoj; izgleda da su to novine tako prenele. U 3. veku došlo je do velikog upada Germana kod Majnca. Nakon toga je rimski car Aleksandar Sever prebacio svoju vojsku sa istočne granice (Sasanidi) u predeo ispred Majnca. Među tim trupama nalazila se i Četvrta legija, koja je bila stacionirana u Beogradu. Tako je verovatno nastala priča o Srbima…
S poštovanjem,
prof. dr Ginter Mosbauer
Drugim rečima gospodo imamo demanti. Priča tu ne prestaje. Mihajlo je potražio rad profesora Mosbauera i u jednom mesečnom naučnom izdanju sa univerziteta taj rad je bio dostupan onlajn. Međutim, kada ga je Mihajlo Jelić pronašao u mesečnom izdanju se nalazi 15 naučnih radova ali je jedan nedostajao. Pogađate koji rad je nedostajao? Moj drugar ne bude lenj nego pronađe novinara i kontaktira ga telefonom da vidi da možda nije taj novinar malo preterao u prenosu informacije. Međutim, novinar kaže da je on napisao tačno onako kako je rečeno…
To je taj istorijski bermudski trougao u kome dokazi i izjave nestaju jer nisu u skladu sa dogovorenim narativom. Hvala Bogu pa nisam krenuo akademskim putem, pa ne moram da uklapam svoje reči zbog nekog ”iznad”. Ja odgovaram samo Bogu, a On je istina.
Najnoviji komentari