Screenshot 2022 07 27 at 13.38.03

Gde je koren pravoslavlja Svetog Save?

Manastiri Jerusalima i Sinaja bili su središte pravoslavlja sve do krstaških osvajanja kada misijom Svetog Save centar pravoslavlja biva preseljen na Svetu Goru.  Sveti Sava je svoje prvo putovanje proveo u misiji spasvanja moštiju i relikvija koje je većim delom preneo na Svetu Goru.

Treba imati u vidu da se danas misli da je naše pravoslavlje došlo iz Carigrada koji je kasnije okupiran od latina i arapa. Mađutim, istina je da naše pravoslavlje svoje korene vuče sa Sinaja i iz Jarusalima. U današnje doba ekumenizma ovo je bitno razumeti kako bi se razbio ekumenski narativ Carigrada kao centra pravoslavlja.

Ovaj članak pišem da bi ste videli da je Sveti Sava semenku pravoslavlja dobio na Sinaju da je presadi na Svetu Goru, a da je kasnije ta semenka porasla u jedno ozbiljno stablo koje je olistalo u Srbiji.

Centar pravoslavlja nikad nije bio u Carigradu kako se misli. To je bio carski grad kojim su upravljali jedno vreme Romeji, a zatim Grci i Turci. Međutim pravo srce pravoslavlja je bio Jerusalim i Sinajska gora (manastiri Mar Saba i Sveta Katarina) u blizini toga grada sve do osvajanja krstaša kada Sava centar pravoslavlja prebacuje na Svetu goru.

Manastir Svetog Save osvećenog – Mar Saba

Ovaj manastir je imao presudan uticaj na život Svetog Save i srpsku istoriju. Hajde da se malo upoznamo sa pričom koja je slabo poznata.

Manastir Svetog Save osvećenog (na arapskom Mar Saba) je osnovan u 5. veku još u doba Justinijana je najstariji manastir na svetu. Nalazi se u blizini Jerusalima na teritoriji Palestine (današnji Izrael) u sred ogromne pustinje na veoma izolovanom mestu.

Screenshot 2022 07 27 at 13.18.45

U ovom manastiru je najviše uobličena pravoslavna liturgija koju imamo danas.

Sveti Sava je na svom putovanju najduže boravio u ovom manastiru, bio primljen kao sabrat i tu su ga monasi prepoznali kao princa iz proročanstva, naslednika Svetog Save osvećenog.

Naš Sveti Sava je dobio tri najvažnije relikvije manastira Mar Saba i poneo ih sa sobom u Hilandar:

  • Ikonu Trojeručice – delo Jovana Damaskina
  • Ikonu Mlekopitateljicu – nalazila se u kripti Svetog Save osvećenog
  • Paterica – štap žezlo Svetog Save osvećenog

Šta nam govori darivanje najvećih relikvija manastira Mar Saba našem Svetom Savi? Morate imati u vidu da su mošti Save Osvećenog beć bile ukradene u vreme kada je Sveti Sava posetio manastir (ukradene su tokom prvog krstaškog pohoda 1096-1099) pa onda možete misliti šta je značilo pokloniti preostale svetiwe nekom monahu iz Srbije.

Oni su našeg Rastka doživeli kao duhovnog sina i naslednika dela Svetog Save Osvećenog. On je te najvažnije relikvije preneo u manastir Hilandar i Orahovicu (danas Kareju na grčkom). U Kareji je podigao ćeliju Svetog Save Osvećenog koga u tipiku naziva „našeg oca Save“ i tu je napisan Hilandarski tipik.

Interesantno je primetiti da je sem relikvija Sveti Sava iz manastira Mar Saba preneo i tipik manastira, tj. Savin Hilandarski tipik je potpuno isti kao tipik manastira Mar Saba. Pored tipika, mnoge druge stvari, koje su bile osobene za taj manastir, se kasnije ponavljaju na Svetoj Gori jer ih je uveo Sveti Sava. Recimo i princip da pristup ženama nije bio dozvoljen u Mar Sabi, je takođe primenjen na Svetog Gori, zatim Mar Saba se naziva ”Velikom lavrom” kao i Hilandar i tako dalje.

Monaški život u manastiru Svetog Save osvećenog je veoma strog. Manastir živi po vizantijskom vremenu, što znači da dvanaest sati dana uvek se poklapa sa zalaskom sunca. Bogosluženja počinju sat ili dva posle ponoći, traju šest do sedam sati svaki dan, a u Velikom postu ona traju i do deset sati. U manastiru se jede samo jedanput dnevno, izuzev subote, nedelje i velikih praznika, kada se postavljaju dve trpeze. (Savić)

Nažalost danas država Izrael pokušava da predstavi Mar Sabu kao hebrejsko nasleđe, što on naravno nije jer su se hrišćani vekovima borili protiv Jevreja i njihovog uticaja što se lepo može videti u Zakonopravilu Svetog Save. Treba imati u vidu da je Judeja oblast, a da judeji nisu narod već su tu bili razni narodi, uključujući Jevreje, Arameje, Palestince, Arape… Palestinci su takođe judejski narod i prvobitno su bili pravoslavci, a postaju muslimani tek u 12. veku.

Dela Svetog Save osvećenog

Pre svega treba objasniti da je car Justinijan reformama zakona predvideo da manastiri budu čuvari rimskog pravoslavnog prava. Oni su građeni na pustim mestima daleko od gradskih intriga i moćnika i bili su idealna mesta za čuvanje prava i sistema vrednosti rimskog carstva (vere) – svetionici pravoverja. Treba znati da u Zakonopravilu Sveti Sava sve vreme govori o pravoverju, a pravoslavlje je termin koji se usvaja kasnije pod uticajem Grka (Fanara).

U doba Justinijana (kraj 5. i početak 6. veka), upravo je Sveti Sava Osvećeni bio zadužen za podizanje manastira. On je osnovao manastir Mar Saba i vodio ga 50 godina, a za to vreme je podigao još 13 manastira u pustinji Palestine. On je umro 532. godine i njegovim zalaganjem broj monaha je narastao sa par desetina, na par hiljada monaha u pustinji.

Screenshot 2022 09 26 at 14.39.44

Kapela Svetog Save osvećenog u sredini dvorišta manastira Mar Saba.

NJegovom zaslugom pusitnja Palestine je postala centar pravoslavlja. Treba razumeti da su manastiri od vremena Justinijana, pa do kraja ere Nemanjića bili pre svega državne pravne institucije, visoke škole, bolnice i čuvari građanskog prava. Danas su manastiri i crkve uglavnom religiozne ustanove pa je modernom čitaocu teško da razume ovu razliku i duh vremena.

Ostale su beleške da je Sava Osvećeni bio učesnik četvrtog Vaseljenskog sabora i da je bio žestok protivnik monofizita, jeretika koji su govorili da Isus ima samo božansku prirodu.

Jovan Damaskin i Mar Saba protiv ikonoboraca

Sredinom 8 veka u ovom manastiru se nalazi pećina u kojoj je čuveni monah Jovan Damaskin proveo 20 godina pišući kritike protiv muslimanske i katoličke (latinske) jeresi.  Damaskin je bio najveći teolog, filosof i himnograf čitave pravoslavne carevine.

Međutim, treba imati u vidu da je ikonoborstvo imalo dva talasa. Jedan u vreme Jovana Damaskina i drugi vek kasnije. Od tog drugog ikonoboračkog talasa hrišćanstvo su odbranili Sveti Mihailo Singelos i dvojica Svetitelja Teofan i Teodor. Njih trojicu, monaha manastira Mar Saba, je Sveti Teodor Stolpnik je pozvao u Konstantinopolj da brane pravoslavlje od ikonoboračke jeresi. (Savić)

STUD KC 5 0308

Jovan Damaskin freska u naosu manastira Studenice jasno pokazuje njegov značaj i učenje u svetosavlju. Odmah pored njega se nalaze freske sinajskih svetaca Mihajla Singelita, Teodora i Teofana.

Justinijanovov zakonik je pradstavljao najveću reformu carstva, a ikonoborstvo je ustvari kontra-reformacija koja se rasplamsala dva veka kasnije. Upravo iz ikonoborstva će nastati dve nove jeresi – Islam i rimokatolici. Islam se od toga vremena snažno razvija, a latinska jeres (rimokatolici) su postavili klicu svoga postojanja koja će vremenom rasti da bi u vreme Svetog Save dovela do pravog religijskog rata, osvojanjem i pljačkanjem Carigrada.

Za nas su bitna dela sv. Save Osvećenog, Jovana Damaskina i drugih gore pomenutih svetaca manastira Mar Saba jer je naš Sveti Sava duhovni naslednik njihovog rada što jasno možemo videti u Zakonopravilu u delovima gde izuzetno utemeljeno govori protiv muslimana, jevreja i latina (katolika).

Pljačke krstaša

U doba Svetog Save, zbog napredovanja muslimana koji su u to vreme bili hrišćanska sekta (što možemo videti u Zakonopravilu Svetog Save), kao i zbog napredovanja krstaša – papskih vojnih jedinica pravoslavlje je bilo na rubu propasti.

  1. godine glavni grad pravoslavnog Rimskog carstva pada u ruke katolika. Jedinice latinskih plaćenika masovno pljačkaju dragocenosti pravoslavnih manastira po celom Rimskom carstvu (Vizantiji) naručito u Jerusalimu, po Sinaju.

Na nesreću, krstaši su pokrali mošti Svetog Save osvećenog iz manastira Mar Saba i odneli ih u Rim. Isto se desilo sa knjigama i dragocenostima manastira.

Nema sumnje da bi se to desilo i sa najvećim relikvijama toga doba ikonama Trojeručice i Mlekopitateljnice i štapom Patericom da ih Sveti Sava nije spasao i odneo u novi centar pravoslavlja – Svetu Goru.

Teritorija Svete gore je u odnosu na Sinaj i Jerusalim bila daleko od arapa i krstaša i, što je najvažnije, u dometu srpskih vladara pa je mesto bilo pogodnije za odbranu od muslimana i katolika.

Treba napomenuti da se ovde ne radi o rekla-kazala pričama, jer je 1965. godine papa Pavle VI je vratio mošti Svetog Save osvećenog i druge dragocenosti manastiru Mer Saba koje su bili opljačkali krstaši.

mar saba 1965 mystagogy

Povratak moštiju Svetog Save Osvećenog u manastir Mar Saba, fotografija 1965. godina.

Iz hrisovulje carice Mare, supruge turskog cara Murata drugog, kćerke Đurđa Brankovića, vidi se da je postojao ugovor između Jerusalimske patrijaršije i Srpske crkve.

Srpski monasi su došli u lavru Svetog Save Osvećenog i oslobodili ovaj manastir od razbojnika i pljačkaša. Oni su tada sazidali veliku kulu i u njoj paraklis, posvećen Svetom Simeonu.

Kada su na patrijarsijski presto došli Grci, odnosno patrijarh Teofil, isplatili su dug Srbima za gradnju kule i postavili za igumana Grka. Dakle srpski monasi su upravljali Mar Sabom 130 godina.

Sveti Sava kao spasitelj pravoslalja

Suprotno od oubičajnog narativa koji imamo danas u knjigama i udžbeniima, Sveti Sava nije bio na nekakvom turističkom pokloničkom putovanju već je Sveti Sava je na svom prvom putovanju bio u misiji spasavanja moštiju i relikvija iz ruku pljačkaša i organizovanja novog centra pravoslava na Svetoj Gori

Za ovu svoju misiju Sava je imao pre svega podršku Romejskog cara koji ga je bogato darivao, davao pratnju i pomagao, a o čemu možemo čitati u žitiju koje je napisao Teodosije i carskim poveljama koje su se odnosile na Svetu Goru.

Kao potvrda ovoj tezi mogu se gledati kasnija dešavanja. Recimo Srbi su dobili kontrolu nad romjskim carskim rudnicima: Novo brdo, Rudnik, Brskovo, Rudnik, Rogozna, Trepča, Kučevo. Zatim, činjenica da su srpski vladari podigli i obnovili više od pola manastira Svete Gore. Zatim činjenica da su Nemanjići bili u krvnoj vezi sa carskom porodicom, nosili carska znamenja (”četiri ocila”) i na kraju krajeva činjenica da jedino Srbi nisu priznali papu kao vrhovnog poglavara.

Pored cara, Svetog Savu su podržavali otac Nemanja (Sveti Simeon), kao i brat Stefan Prvovenčani (Sveti Simon). Ogromne količine novca i dragocenosti su slati na Svetu Goru ali takođe izdvajani za podizanje manastira i crkava po Srbiji.

Narodna pesma kaže: ”Kud se dede cara Nemanje blato? Sedam kula groša i dukata je Sveti Sava dao da podigne tri crkve:

  • Hilandar (Vilin dar) na Svetoj Gori
  • Studenicu na planini Stari Vlah
  • Mileševu u Hercegovini

Pesmu ostavljam na kraju teksta za one koji žele da je pročitaju. Kao što vidimo i ovde je narodno predanje potpuno tačno iako se nažalost govori kako su naše pesme uglavnom legende.

Podržavam tumačenja određenih istoričara (Aleksandar Mitić) koji tvrde da su nelogičnosti oko papskog priznanja krune, duplog krštenja Nemanjinog, kao i supruge Ane ćerke venecijanskog dužda izmišljena od strane jezuita pažljivo plasirana u prepisu Domentijanovog žitija (nemamo original). Druga žitija to ne pominju i u tom smislu smatram da je Teodosijevo žitije pouzdanije.

Od 1204. pa sledećih 80 godina traje intezivno pljačkanje palog pravoslavnog carstva na teritoriji Bliskog istoka, Carigradu, Grčkoj. Venecija je podignuta na tom opljačkanom novcu, kao i Đenova, Vatikan i mnoge franačke države iz kojih će kasnije nastati Francuska i Nemačka i celokupan zapad. To pokradeno blago, umetnine i spisi pokrenuće na zapadu renesansu. No vratimo se priči.

Darivanja Nemanjića Sinaju

Poznata su mnoga darivanja Nemanjića manastiru Mar Saba i Sveta Katarina, kao i manastirima u Jerusalimu koje je Sveti Sava obnavljao ili osnivao.

Recimo kralj Milutin će osnovati manastir Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila u Jerusalimu (oko 1315), a prvi srpski patrijarh Joanikije podići dve crkve na dvema gorama, Svetoga Nikole na Tavoru i proroka Ilije na Karmelu. (3)

Kada bi to pokušalji da navedemo sva Nemanjićka darivanja ovaj tekst bi bio previše dugačak pa ću samo pomenuti neka darivanja Svetog Save.

Prvo treba reći da je Savinoj graditeljskoj delatnosti na Svetoj zemlji prethodilo je Nemanjino bogato darivanje hrišćanskih svetinja od Istoka do Zapada, između ostaloga i dveju crkava u Jerusalimu – Svetoga groba (Vaskrsenja Hristova) i Jovana Preteče (istoričarka Juhas Georgievska)

Od svog prvog boravka u Svetoj zemlji, 1229. godine, Sveti Sava srpski je prilagao mnoge dragocenosti pravoslavnim manastirima a u želji da obezbedi siguran boravak srpskim monasima i poklonicima, podigao je konake u gruzijskom manastiru Svetog Krsta nedaleko od Jerusalima.

Potom je otkupio zemljište na brdu Sion i tu osnovao manastir Svetoga Jovana Bogoslova za srpske monahe u Jerusalimu. U Akri glavnom pristaništu palestinskom od Latina otkupio crkvu Svetog Đorđa, i tu osnovao manastir Svetog Đorđa da posluži kao bezbedno prihvatilište monasima.

Sveti Sava je takođe tom prilikom kupio i kuću Jovana Bogoslova poznata kao Sionska Gornica gde se navodno održala Tajna večera. (2)

Oba ova manastira kao i sve ostale svoje zadužbine i metohe Sveti Sava je poklonio lavri Svetoga Save Osvećenog, čiji je bratstvenik u međuvremenu postao, prilikom svojeg drugog putovanja 1235. godine (1). Nažalost mnoge svetinje, uključujući i darivani manastir, crkva i kuća su u kasnijim krstaškim pohodima uništeni.

Prilikom drugoga dolaska, na putu za Sinaj, Sava je obnovio manastir Kalomoniju posvećen Bogorodici, podignut na mestu gde se Bogorodica s Isusom i pravednim Josifom odmarala, bežeći za Egipat.

Pored ovih katastarskih zapisa postoje i mnogi otkupi moštiju i relikvija koje je Sveti Sava izbavio iz ruku krstaša a koje bi završile u Veneciji. Međutim, navođenje detaljnog popisa bi bilo preobimno na ovom mestu, pa neka ostane za neki drugi tekst.

Srpski spisi stariji od Miroslavljevog jevanđelja

Međutim, treba imati u vidu da Sveti Sava nije bio prvi Srbin na Sinaju. Naprotiv postoje dokazi koji pokazuju da je naše prisustvo tamo mnogo pre dolaska Svetog Save, čitavih 100 godina, ovde bih istakao rad istoričara Viktora Savića.

Mar Saba i manastir Svete Katarine su bili dva najistaknutija manastira za pravoslavlje sve do organizacije novog uporišta na Svetoj Gori pod vođstvom Svetog Save. I reči Svetog Save na zidovima Žiče gde piše: ”i sabornu crkvu u Žiči podigav ‘po slici crkve slavnoga Siona i svetoga Save Jerusalimskoga” upravo ukazuju na to.

Iz više izvora je poznato da je, Simeonovim i Savinim podvigom, Srpska zemlja postala preporođena u duhovnoj dimenziji i srednjovekovni književnici je ponosno nazivaju ”Novim Izrailjem“.

Srbi će u sledećim vekovima ponosno nositi steg pravoslavlja i zbog toga stradati. Pomenuću ovde reči mog duhovnog oca koji kaže: ”ako su Jevreji izabrani narod u Starom zavetu, onda su Srbi sigurno izabrani narod novijeg vremena.” 

Dokaz tome jeste postojanje 60-70 slovenskih rukopisa, od kojih je većina pronađena zazidana u ćeliji Svetog Đorđa u samom manastiru Svete Katarine. Zapisano je u manastiru da je krajem 14. veka, u vreme cara Dušana, iguman manastira bio Srbin, Joanikije.

Tu je i čuveni Dimitrijev psaltir koji je pisan glagoljicom ali bez sumnje određen kao srpski. Monah koji se potpisivao kao ”grešni Dmitar” pisao je srpskom verzijom staro-slovenskog i to čitavih 100 godina pre Svetog Save i stariji je od Miroslavljevog jevanđelja.

manastir svete katarine 5

Dimitrijev psaltir – najstariji srpski tekst. Pisan glagoljicom, potpisao se ”dijak Dmitar”.

Za kraj

I ovde nije kraj. Treba uzeti u obzir da je car Justinijan, koji je podigao manastir Mar Saba, rođen na teritoriji stare Srbije, kao i da je Jelena majka cara Konstantina koja je izgradila prvu kapelu oko koje će kasnije biti podignuta Mar Saba takođe sa naših prostora. Kada su oni dolazili na Sinaj da reformišu pravoverje i učine ga zakonom carstva vrlo verovatno su sa sobom poveli ljude sa ovih prostora.

Screenshot 2022 09 26 at 17.59.12

Nažalost pre Svetog Save naša istorija je pisana romejskim (grčkim) jezikom i mnoge knjige su nestale – Fanar se za to pobrinuo. Ipak postoje neki interesantni kurioziteti. Recimo, stare karte pokazuju jezero koje se naziva Serbonis ali i planiju Jabal Serbal. Zatim poznato je da je Justinijan naselio desetak porodica sa Drine da brane manastir, a pominje se da danas neki beduini u okolini manastira slave porodičnog sveca koji podseća na naše slave.

Screenshot 2022 09 26 at 15.49.01 1

Pravoslavni beduin Vasil koji čuva manastir Mar Saba

Slika je preuzeta sa putopisa u Mar Sabu koji možete pročitati ovde.

Zaključak

Za kraj reći ću samo da smo možda smućeni raznim knjigama, udžbenicima SANU, jezuitskim falsifikatima ali istina je i dalje tu ako želite da je vidite.

Prosto posetite Studenicu i pogledajte freske, posetite Hilandar i uporedite tipik sa izvorom u Mar Sabi. Videćete crkvu Joakima i Ane u Studenici, videćete freske Damaskina i sinajskih svetaca Mihajla, Teofana, Teodora, a tu je i Teodor Stolpnik, sve isto kao u Mar Sabi.

O snažnom Savinu uticaju na stvaranje srpske zajednice u Palestini i o činjenju njegovih naslednika, arhijereja, ali i vladara, ukazuje da su u bogosluženju u Srbiji uvedeni jerusalimski običaji. (4) Naprimer, u Srbiji se peva u osmoglasju što je jako stari oblik pevanja koji je potpuno isti u Mar Sabi i Svetoj Katarini. 

I nije uticaj naših monaha sa Sinaja prestao u doba Svetog Save, već se nastavio i u sledećim vekovima o čemu postoje brojni izvori.

Ne verujte istorijskim udžbenicima, čitajte freske dok su još uvek tu. Istina je tu, ko ima oči videće. Naši pogledi nisu upereni ka Fanaru i Vaseljenskoj patrijaršiji, već ka Sinaju i Jerusalimu. Naš koren nije Carigrad, niti smo podanici Fanara, već smo svoji (autokefalni) i božiji jer je Sveti Sava seme naše crkve uzeo sa mesta gde je Gospod postradao.

Ovo je deo mojih beležaka i teza za koje se nadam da će poslužiti drugima da dobiju pravi kontekst i inspiriše dalju potragu.

Dodatak:

Narodna pesma – Blago Svetog Save

Zbor zborila gospoda rišćanska
Kod bijele crkve Gračanice:
„Bože mili, čuda velikoga!
„Kud se đede car – Nemanje blago,
„Sedam kula groša i dukata?“

Tu se desi Nemanjiću Savo,
Pa govori gospodi rišćanskoj:
„Oj Boga vam, gospodo rišćanska?
„Ne govor’te o mom roditelju,
„Ne govor’te ne griješ’te duše:
„Nije babo raskovao blago
„Na nadžake ni na buzdovane,
„Ni na sablje ni na bojna koplja
„Ni dobrijem konjma na ratove;
„Već je babo potrošio blago
Na tri slavna Srpska manastira:
„Jednu babo sagradio crkvu;
B’jel Vilindar nasred gore Svete,
„Krasnu slavnu sebe zadužbinu,
„Vječnu kuću na onome sv’jetu
„Da se njemu poje liturđija
„Onog sv’jeta, kao i ovoga;
„Drugu babo sagradio crkvu:
Studenicu na Vlahu Starome,
„Svojoj majci carici Jeleni,
„Krasnu slavnu majci zadužbinu,
„Vječnu kuću na onome sv’jetu,
„Da s’ i njojzi poje liturđija
„Onog sv’jeta, kao i ovoga;
Treću babo sagradio crkvu:
„Milješevku na Hercegovini,
„Krasnu slavnu Savi zadužbinu,
„Vječnu kuću na onome sv’jetu,
„Da s’ i njemu poje liturđija
„Onog sv’jeta, kao i ovoga“.

U glas viknu gospoda rišćanska:
„Prosto da si, Nemanjiću Savo!
„Prosta duša tvojih roditelja!
„Prosta duša, a čestito t’jelo!
„Što nosili, svijetlo vam bilo
„Što rodili, sve vam sveto bilo!“
I što reče gospoda rišćanska
Na sastanku kod bijele crkve,
Što gođ rekli, kod Boga se steklo.

Izvori:

  1. Daničić 1865, 310–324; Gavrilović 1900, 194, 198, nap. 8; Miljković 2008, 178.
  2. Viktor Savić, 2022. Srpski među slovenskim rukopisima u manastiru Svete Katarine na Sinaju (XI–XII vek)
  3. Marković 2016, 60–62; Trifunović 20093 , 184; Ivanova 2008, 61; Tarnanidis 1988, 49–50; Živojinović 1979, 22–24; Glumac 1946, 239– 247; Rozovъ V. 1929, 195–197; Đorđević 1925, 5–6, 9; Rozov V. 1925–1926, 118–120.
  4. v. Speranskiй 1927, 67–73, 92

3 Comments

  1. Milanka

    Hvala za inspirativan tekst. Imam dva pitanja: čiji je naziv Mar Saba i gde se čuva Dimitrijev psaltir?
    P. S. Pisem latinicom, jer na telefonu nemam ćirilicu

Trackbacks for this post

  1. Зашто су Грци хтели да спале српског монаха оца Дамаскина на Светој гори? - животне приче и монаси шаолина

Leave a Reply