Глава у песку

У току је покушај да се сва кривица за убиства у Рибникару свали на родитеље детета и на тај начин аболира целокупно друштво. Њихова кривица свакако постоји али се налази у томе што су дете подизали по модерним правилима које намеће систем.

Дедина пушка на зиду

Сва та прича о оцу, оружију и обуци у руковању оружјем је глупост. Па пре пар деценија се обука руковања оружјем обављала у основној школи па нико није убијао по улицама. Раније је свака српска кућа имала пушку окачену о зид, па није било масовних убистава. На крају смо чак сазнали да је човек имао и камеру у соби, и сеф и шифру за оружје… Међутим, ова прича је искоришћена да разорушају једно 80к породица у Србији пред почетак III светског рата.

Колико је мајка крива што је ”желела да буде најбољи и терала га да учи”, не може се рећи. Звучи сасвим нормално. Ипак рекао бих да је све могло бити решено са пар загрљаја и богами пар батина. Међутим, те батине нису више по закону, мајка је била узоран грађанин и поштовала закон.

Православно ”батина је из Раја изашла” је одбачено и имамо нова хуманистичко-сатанска упутства од глобалиста како да подижемо децу. Јасно је да је друштво успело у томе да будемо ко Америка и Европа. Дечко је сам рекао да је гледао документарац о убиствима у дистрикту Колумбија у Америци и да је тако добио идеју, а затим је проучавао шта закон каже да ли ће одговарати за то што планира да учини. Ето успели сте, све по америчким и европским стандардима.

Приметна је малициозност код Косте који би да окриви родитеље за то што је урадио. Не види он кривицу код себе, други су криви. Он се ”осећао” одбаченим и зато је то урадио. А закон га штити.

Остају питања.

Где нестаде одговорност школе? Где је одговорност РРА за пуштање свакојаких глупости у медијима? Где је одговорност за школске програме који се не базирају на другарству и спорту, већ искључиво на такмичарском духу и ко је од кога бољи? Где је одговорност државе што у школи нема наоружаног обезбеђења? Где је била полицајка? Зашто наставници нису пружили прву помоћ рањенима? Колика је одговорност за пуштање на пример Јужног ветра, Фарме и сличних глупости на тв-у? Колики је утицај мобилних телефона на десензитизацију дечијих душа када гледају туче, убиства, порнографију и ратове у младим годинама? Колики је утицај друштвених мрежа на осећај отуђења међу децом? Зашто не постоји ни један једини члан закона који уређује шта клинци смеју да гледају на Јутубу и од када смеју да имају мобилни телефон или налог на друштвеној мрежи? Зашто нема школских униформи већ се одмеравају патике и скупа одећа у школама и тако прави јаз између деце? Зашто православље није укључено обавезно у наставни програм па да мало уче о љубави према ближњем, да се оде некада у цркву и разред запали свећу за неким…? Зашто држава не направи изузетак специјалним законом и казни малолетника и тиме покаже да се неће нико више извући са нечим оваквим? Зашто закон о одговорности малолетника није промењен да се ово не понови? Зашто није промењен закон и враћено право родитељима да васпитају децу како је било пре увођења ”европских” норми? Зашто је држава угушила народни револт и намерно га пришила некаквим ”опозиционим” групама када је народ изашао на мост и покушао нешто да промени? Зашто нисте слушали народ и нешто урадили?

Зашто, зашто, зашто…

Медијски линч родитеља је бедно самозадовољавање и стављање главе у песак. Поновиће се јер држава ништа није променила.

Додаћу и једну реакцију на овај текст јер је типична замка у коју се данас родитељи хватају:

”За већину ствари сте у праву, али једино мешате васпитавање са батинама. Батине су одраз немоћи, а не правилног васпитања. Постоји више начина да се деци укаже да ће њихово понашање имати последице, а у крајњој линији и казнити а да то нису батине.”

Мој одговор:

У принципу се слажемо али батине не треба искључити као опцију. Цео живот се бавим педагогијом и радим са децом, нисам ни једно своје дете никада ударио. Међутим, посматрам родитеље и одрастање деце. Нису сва деца иста, некој деци је у одређеном узрасту просто потребна физичка баријера.

Не говорим о не знам каквим батинама, већ о дисциплинској процедури која мора да се деси у правом узрасту. Ако дође у правом узрасту више неће бити потребна у остатку одрастања. То не важи за сву децу напомињем.

Често се деси да клинци добију батине од вршњака и тако осете мало патње или неправде. Деца као и људи који не знају за патњу и неправду се развију у осионе нарцисе који имају проблема са саосећањима према другима. Онда су за њих само битна њихова осећања.

Батине показују границу физичког сукоба и дете схвати да се не може све постићи силом, инатом, фолирањем и бесом. Оне служе да се запамте како касније не би морале да се понављају. Та драстична педагошка метода доведе до умерености у поступцима код деце како не би ствари ескалирале.

Да је Коста био мало умеренији и да није дошло до ове његове хистеричне реакције према другарима, деца би данас била жива. Сачекао би да му се мајка јави. Не би дирао очеву кутију јер би знао да ће добити батине. Међутим, ово дете није имало баријере већ само похвале у животу. Свакако за патњу није знао и зато ју је другима нанео у свом хистеричном поступку. Батине укидају ”права”- нема више права сада си претерао.

Да је на време видео да тако нешто постоји, не би читао закон и калкулисао да ли ће га казнити са 13 година. Просто би се плашио реакције оца или мајке. Овако имамо хистеричну реакцију и дете које зна за своја ”права” јер ће га болесно друштво заштити од оца и мајке.

Батине употребљене у лошем тренутку или претерано су свакако одраз немоћи. Ту се слажемо.

Пустите ви модерну психологију, због тога и имамо оволике проблеме у друштву. Ако слушате модерне психологе испада да децу подижемо уценама (ако добијеш добру оцену, купићу ти…), лажима (донела те рода или ми никада не лажемо…), претњама (ако пипнеш штекер умрећеш) и физичком силом (ћушка или однесеш га у кревет да спава). Ми као родитељи знамо да то није тачно, да волимо дете и да просто нека објашњења морамо прилагодити узрасту детета.

Претерани ”хуманизам” модерне психологије је отишао толико далеко да би да дозволе деци да бирају свој пол.