Преносим вам један чланак и најновије археолошко откриће из Немачке о заборављеној бици 235. године у којој су доказано учествовали војници из Сингидунума, па је професор Мартин Зомер изјавио ”имали смо Србе овде код нас у Германији”.
Сви сте вероватно чули за масакр код тојтенбуршке шуме када Алемани масакрирају римску легију у 9. години после Христа. Мислило се да је после тога дођађаја територија данашње Немачке била мирна. Међутим, нова открића показују да се 235. године одиграла још једна заборављена битка у мочварама у срцу данашње Немачке када су римљани коначно победили Алемане.
Оно што је за нас битно овде је да је пронађена једна секира из Сингидунума, па је професор Мартин Зомер изјавио ”имали смо Србе овде код нас у Германији”. Интересантно немачки научници су свесни да су легионари Сингидунума били Срби, док наши научници то поручу држећи се чврсто теорије о досељавању у 7. веку.
У бици је учествовало 50-60.000 легионара. Цар Максим Трачанин је организовао битку, а он је био пореклом из Тракије дакле са територије где су Срби живели. Зна се и име једног погинулог војника Аурелис Виталис чији гроб је пронађен. Да се нашалим мало ”аурелис” је злато на латинском, а ”вита” – живот, па би Аурелис Виталис могао бити Србин Златан Живковић или Златко Живић.
Заборављена битка
Од Мартина Зомера
Хановер/Нортхајм · Историја мора поново да се напише. Деценијама је читаво мноштво археолога и историчара веровало и подучавало да је након страховите Варове битке 9. године после Христа у Германији углавном завладао мир, јер се светска сила Рим од тада повукла иза границе на Рајни. Новија открића на Харцхорну, у округу Нортхајм, међутим, доказују да се тамо, у самом срцу Германије, још у трећем веку догодио крвав покољ. Стручна јавност није могла да верује својим очима; историја је једноставно заборавила један догађај светског значаја.
Област где је откривена секира из Сингидунума.
До сада је било познато следеће: 233. године н. е. Аламани су опустошили процветала гранична подручја, нарочито у околини Мајнца. Наредне године цар Север Александар пожурио је на Рајну и током зиме 234/235. сакупио јединице из свих делова Царства за противудар. Његов наследник Максимин Трачанин повео је 235. године н. е. војску, делом састављену од оријенталних и северноафричких јединица, преко Рајне како би у „бици у мочвари“, како је назива антички писац Херодијан, извојевао велику победу. У историјским истраживањима „битка у мочвари“ је дуго смештана близу римских спољних граница, јер нико није могао да замисли поход који би продро стотинама километара у варварску земљу.
Више од 2.000 пронађених предмета у међувремену, међутим, чини незамисливо опипљивим: код данашњег Калефелда римске борбене јединице су нападнуте, али су, захваљујући својој техничкој надмоћи у оружју, изашле као победници из битке.
Потпуно очувана, два килограма тешка пионирска секира (долабра) сада је први пут пружила доказ да је IV легија, која је заправо била стационирана у Сингидунуму, данашњем Београду, учествовала у том оружаном сукобу. „Имали смо овде Србе код нас у Германији“, рекао је професор археологије Гинтер Мосбауер са Универзитета у Оснабрику приликом јучерашњег представљања рестауриране секире у Хановеру. Тромесечним „слагањем пузле“ дешифровао је њен натпис. „При одгонетању натписа професору археологије је као кад чита студентске семинарске радове.“
Међу 50.000 до 60.000 легионара који су учествовали, један је можда био војник Аурелис Виталис. Он је припадао IV легији, што је уклесано на његовом надгробном споменику у Шпајеру. Тамо се може прочитати и његов драматичан крај: погинуо је у „Expeditione Germaniae“, походу у Германији. Да ли је живот изгубио у бици код Харцхорна, остаје нејасно, али није искључено.
Пионирска секира IV легије потиче са другог ископног подручја, које се и даље држи у тајности — ради заштите власника парцела и из страха од илегалних пљачкаша налазишта. Окружна археолошкиња Петра Лене открива само оволико: терен се налази у кругу од три километра од досад познатог првог ископног поља. Док је спектар налаза на Харцхорну обележен римским оружјем за дејство на даљину, као што су врхови катапултских пројектила и стрела, новије налазиште карактеришу оружје за блиску борбу и делови римске опреме. Већина оружја је искривљена или урезана — што је знак жестоких окршаја прса у прса. Како је Петра Лене јуче известила, она и тим су већ могли да реконструишу таласе напада и, на основу удара пројектила, утврде положаје оруђа. Позив из радионице за рестаурацију да су се на пионирској секири појавили криптични знаци погодио ју је као гром: „Узбуђење ме је натерало да дрхтим.“
Министарка за науку Јохана Ванка (ЦДУ) назвала је јуче откриће гвоздене секире „већом сензацијом“. Од септембра 2013. она би, заједно са другим налазима, требало да буде изложена у специјалној изложби у Покрајинском музеју у Брауншвајгу. До тада организатори изложбе не морају да брину о атрактивним експонатима, јер су археолози сигурни: уследиће још изузетних открића.
https://www.kreiszeitung.de/kultur/roms-vergessene-schlacht-1559300.html
Као да није било довољно што смо у I и II Светком рату забиберили, него ће сад Немци рећи како их Срби од памтивека нападају и освајају.
П.С. Насловна слика је уствари слика Паје Јовановића баш о бици у Тојтенбуршкој шуми.
Слика Битка у Теутобуршкој шуми (лат. Furor Teutonicus) је монументална слика Паје Јовановића величине 20 m², у питању је историјска композиција која приказује битку и победу Германа над Римљанима у Теутобуршкој шуми 9. године н. е.
Најновији коментари