Мој дневник из месеца марта 2020, овај месец памтићемо јер је тада почела Корона епидемија. Допуњујем ову страну сваких пар дана. Ево шта ме заокупља…
Документарац о манастиру Хиландар
Појавио се још један добар документарац о манастиру Хиландар. Филм је направила екипа из Молдавије. Обилује гомилом лепих снимака, па сам овде први пут видео неке ствари, као снимак Хрусије из дрона или тапију цара Анђела III и слично. Препорука.
У филму се помињу многе ствари које наши аутори обично исеку јер није ”коректно”.
На 1 сат и 26 минута налази се део филма са мојим духовним оцем – оцем Доментијаном, који објашњава књиговезачки занат. Отац Доментијан не свезује само књиге, он свезује људе.
Учите о Хиландару, старом српству и духу Немањића. Прецртајмо заувек дух Југославије од Карађорђевића, преко Тита до данашњих дана. Вратимо се себи.
Немањићи у страним филмовима
Прошлог месеца је на Нетфликсу кренула серија о паду Цариграда. Из видео клипа се могу видети два интересантна детаља.
Прво је застава са 4 оцила, која представља грб породице Палеолог, али такође и Немањић. То је она прича ако се сећате зашто сваки Немањић има име Стефан. То је грчка титула стефанос и значи ”овенчан”. То значи у крвном сродству са царском породицом Палеолог, што опет значи да имају право носити титуле деспота и цара (василевса) Ромеја. Зато смо имали пуно деспота и најмање четири цара Ромејског царства који су били Немањићи. Елем, историчари САНУ и хрватски издавачи уџбеника се убише да нам објасне како је то ”првовенчани” значи да је први краљ?? Не, то значи баш то што пише, први венчан и крвно везан са царском породицом Палеолога.
Последњи цар Римског царства (ака Ромејског, ака Византије) – Константин Драгаш Палеолог. Његова мајка је била српска принцеза Јелена Драгаш Дејановић, отац му је био цар Манојло II Палеолог (пола Грк, а пола Бугарин-Србин). Бранио је Цариград до задњег момента, Турци га нису заробили јер је пред пад обукао униформу обичног војника, отишао у јуриш и погинуо у борби.
Ево видео клипа па погледајте како изгледа Ромејско и Османско царство.
Међутим прошлог месеца је у Турској изашао још један филм ”Мач правде” који говори о сукобу Турака и кнеза Лазара. Овај пропагандни филм изврће историју и меша бабе и жабе, па тако приказују кнеза Лазара како пије вино из лобање противника и слично…
Приказани грбови Бранковића, Немањића и Лазаревића.
Двор цара Лазара
Модерна историја каже да је Лазар кнез, мада усмено предање говори о ”цару Лазару и царици Милици”. Историчари САНУ и у време Тита се убише да нам објасне да је Лазар кнез и да никада није био цар, међутим на ово постоје озбиљне примедбе. Лазар је преко своје супруге Милице Немањић имао право на царску круну. Његов син је такође носио титулу Стефан. У време Лазара и Милице пао је договор са турским султаном и Васељенском патријаршијом да се Срби одрекну титуле ”василевс” (цар) јер је сада носи турски султан који себе сматра новим царем Ромеја, затим да се врате поседи Скопске патријаршије и да цар Душан не буде светац. Доказ за ово имамо у потпису султана из тог времена где се може видети да носи титулу ”василевс”.
Ради мира овај договор је поштован све до пар година пред Косовски бој, након боја договорен је компромис – да се српска држава укључи у Турско царство као веома битан фактор. Oливера постаје султанија, Стефан ударна песница султана, српски језик је званичан на двору, касније добијамо Пећку патријаршију, многи Срби су велики везири, бегови и аге… Међутим, временом ће доћи до промена, Срби ће прихватити лажљиву понуду западних држава да им помогну у борби против Турака, а Турци ће то искористити да нам укину државу.
Цар Лазар
Српски копљаници
Ево и целог видео клипа.
https://youtu.be/_SPYx84v1xA
Оно што ми боде око је како су Турци и Американци приказали у много бољем светлу Србе и Ромеје за разлику од приказа у домаћој серији Немањићи.
Знам да ће ово сад да нервира оне што су пажљиво учили историју у средњој школи и на факултету, али шта ћеш… :)
датум 26. март
Свици ”Мртвог мора” су фалсификат
Дуго се већ бавим проучавањем хришћанства и православља и временом сам почео да препознајем када прича постаје ”намерно натегнута” на једну страну. То натезање најчешће иде на страну католичке и јеврејске верзије приче. Ових дана наиђем на вест да научници тврде да су Свици са Мртвог мора уствари фалсификат. Чланак о овоме је објавио и National Geographic.
Деценијама се пласирају нова тумачења Старог завета са систематским натезањем на јеврејску верзију хришћанства. Направљене су многе документарне емисије о овоме. Резултат свега је да је садржај Старог завета релативизиран и да људи кажу ”па да – сада говоре овако, а некада су причали другачије…”. Овим се намеће идеја да је све подложно мењању па и сама вера.
Мало, мало па у вестима чујемо неки ”бисер”. Рецимо скоро су израелски археолози објавили да су откопали кућу у којој је ”Исус Христ вероватно рођен”… Како би ово могли да знају? Нашли су мале беби ципелице? За некога ко се бави историјом потпуно је јасно колико је једна оваква вест потпуна глупост која нема везе са озбиљним истраживањима. Ипак та ”глупост” и те како има свој смисао у информативном рату, у наметању наратива и обликовању стварности…
Остаје нам да се вратимо извору. А где је извор? Извор је пре свега на Светој Гори. Да, добро сте чули, извор православља нећете наћи у Цариграду или Јерусалиму који су током векова падали у руке разних освајача. Ми Срби имамо очуване изворе у нашим средњовековним рукописима које само треба превести и истумачити. Рецимо Мирослављево јеванђеље или Номоканон Светог Саве. Ту се налазе одговори.
датум 22. март
Посета Александра Обреновића Хиландару
Делегације Краљевине Србије, Османског царства и Краљевине Грчке на Хиландару 4. април 1896. године. Делегацију је предводио краљ Александар Обреновић, први ађутант генерал Драгутин Франасовић а у позадини је генералштабни мајор Живојин Мишић.
датум 22. март
Најпопуларнија ФБ страна о историји Србије у власништву хрватске фирме
Дуги су пипци разних интереса у региону. Информативни рат је главно оружје. Одавно је познато да нам уџбенике за школу штампају хрватске фирме, али ево једног дела разговора са мојим пријатељем:
“Причао сам ти за фб страницу “историјски забавник”, прати је око 160.000, имају и сајт, у фебруару су добили топ50 награду и после тога је Б92 почео редовно да објављује њихове текстове из историје и то са директним линком ка њиховом сајту.
Е сад, одем ја на њихову фб страницу да погледам историју странице и видим следеце:
Направљена 2013 под именом екалендар dnevno.rs . 2015 променила име у историјски забавник. Одем на dnevno.rs и видим да је власник сајта хрватска фирма Мотус д.о.о. из Загреба. Одем затим на dnevno.hr , исто име само хрватски домен и надјем идентичан портал где је власник исто Мотус д.о.о. из Загреба.
Закључак је следећи: најпопуларнија и најпосећенија фб страница, а и сајт, која се бави српском историјом је у власништву хрвата. На додели топ50 награда је као власник представљена нека клинка која је ето то почела из љубави према историји итд.
Гарантујем да се овде ради о пројекту.”
Проверих ове податке и заиста је тако. Дођох до сајта https://motus-media.hr/ а они тамо лепо кажу да су власници сајтова dnevno.hr, zagreb.info, geopolitika.news, dnevno.ba, dnevno.rs, otvoreno.hr, povjest.hr…
Са сајта Мотус
Ето, мислите о томе…
датум 20. март
Језиве подударности Корона епидемије са књигом из 1989. године
- године изашла је књига ”Eyes of Darkness” у којој се налазе невероватна поклапања са Корона епидемијом коју тренутно преживљавамо.
Текст каже: ”Око 2020. године појавиће се тежак облик упале плућа и та болест ће се ширити целим светом, нападајући плућа и бронхије, и биће отпорна на све познате лекове.”
У тексту се даље помиње и кинески научник Ли Чен који је побегао на америчку страну и са собом понео диск о најважнијем и најопаснијем биолошком оружију који је развијала Кина. Пројекат је назван Wuhan-400 јер је развијан у лабараторији у предграђу кинеског града Вухана и ради се о 400. соју на ком су мењали ДНК.
Када потражите на Википедији видећете да је књига објављена 1989.
Баш доста чудних поклапања које онима који сматрају Корона епидемијом завером даје пуно аргумената. Можда се ради о нападу биолошким оружјем на Кину који им се отео контроли? А можда је Кина некако за то сазнала, брзо се снашла и извела контра-удар? Превише можда… никад нећемо сазнати.
датум 20. март
РТС1 документарац о Апису мој коментар
Та емисија је обична југословенска пропаганда. Не успевамо да избијемо из себе то југословенство. Шта очекивати од документарне емисије где су коментатор Прпа и Шварм. Катастрофа. Ми патимо од ”титића”, деце и унука бивших партизана и комуниста који наследише места по институтима и телевизији. Они нам пројектују своје схватање историје.
Апис представљен ко крволок и суптилно подржана теза да смо ми организовали атентат. Реално и Апис и Карађорђевић били пијуни у рукама Енглеза и Француза, залагали се за југословенску, а не српску ствар. Ни речи о Живојину Мишићу, ни речи о улози енглеза у организовању атентата. Само митологија.
Ево и још бољег коментара од мог на сајту Новости. Ако вам се допада ево и још једног коментара на претходну епизоду на Новостима.
датум 17. март
Да ли сте гледали Сеобе?
Одгледао немонтирану верзију Сеоба. Каква је штета што је режисер Александар Петровић умро и никада није довршио филмове. Материјал је грубо накнадно монтиран и као резултат имате ова два филма.
Филм је прављен према роману Милоша Црњанског – Сеобе. Говори о притисцима који Срби трпе од стране католика у време Аустро-Угарскок царства. Многи су дали животе по ратиштима широм Европе верујући у боље сутра.
У филму играју многи наши познати глумци и неколико светских звезда тога времена.
Права је штета што је човек умро и ова серија или филм није емитована у ударним терминима тамо 90-тих јер мислим да би многи данас много зрелије размишљали о одласу у Европску Унију. Није да нам је први пут, имамо већ искуства о овоме само не читају се књиге…
датум 8. март
Често чујем ”није хришћански, треба окренути други образ” или ”ако си хришћанин не може борба, већ љуби ближњег свога”. Жао ми је што многи тако тумаче Православље. Ипак ја сам мишљења да Православље треба да нас подигне и да нам крила, а не да нас паралише. Један текст о томе.
датум 4. март
Доста прашине је подигао текст Законоправило Светог Саве и интриге око најважније књиге на српском језику. Собзиром да се ради о тексту који се бави историјом и православљем шта ретке занима просто је интересантно колико је реакција изазвао.
Елем, допуних текст са пдф књигом на ту тему тако да кога занима ова мистериозна књига може да баци поглед.
датум 2. март
Најновији коментари