Једна белешка уз кафу о наступу на Евровизији…
Пре неки дан са погледао спот групе Лавина који је прошао као наш представник на Евровизији. На прво гледање, шок. Чини се да је у питању чист сатанизам, међутим на друго гледање почињу да ми трепере симболи по глави и најежим се од емоција. Прво песма је о љубави, друго помислих како је певач могао барем на груди да стави неки крст па да избалансира тај дарк фазон али наравно да га не би пустили да наступа са крстом на грудима у Европи. Онда схватим да је тај забоден мач у ствари једна огромна крстача која ће им се провући јер увек може да каже да то није крст већ мач.
Идеја почиње да ми се свиђа, онда одгледам мало ко је тај момак и тај бенд и све ми се свиди. Момак је наставник у Нишу и Бујановцу, он је потпуна супротност лику кога видимо у песми. Свиђа ми се када неко има нагласак из свог краја и не покушава да се додворава Београду. Није дер-пе, нити је ”амбасадор лгбт” – има девојку и једноставно све ми се одмах допало.
Чујем православна џамахирија има коментаре како крст не сме да се пали. Драги моји то није крст, већ реквизит. Мука ми је од претераног чистунштва. Понекад Бог уме да се укаже на најмање очекиваним местима. Шта то повезује крст и мач? Постоји ли та веза?
Наравно да постоји. Свети Ђорђе мач у руци има, има и копље, Свети Михајло мач има. Христ је рекао: ”Дошао сам да донесем мач, а не мир”. Размислите шта повезује ова три мача?
А шта ћемо са дарк изгледом и хеви металом? Зар је то хришћански? Имам једног другара, који води штампарију и прави је православац, а у слободно време панкер. Он и његов панк бенд наступају по региону и скренуо ми је пажњу како се православље склонило у панк. Некада је панк био побуна против традиционалног друштва, а данас је у ствари православље јер је то побуна против данашњег друштва. Тако се мало мало подвуку православни стихови у панк. Ова појава се не дешава само код нас, већ и у свету.
Поставља се питање колико су они православни али ја сматрам то питање сувишним. Долазе из Србије, то им је у архетипу чак и да нису свесни тога. Енергија је да се најежиш, све је мало језиво али то је уметнички израз. Да су певали тропар не би добили толико гласова.
Морам да нагласим колико презирем Евровизију од када су се транџе и лгбт персоне ту угњездиле. Видећемо колико ће група успети да остане доследна овом садашњем изгледу када заиста буду наступали и да ли ће сценографи да их ублаже да не увреде уцвиљене европске ”вредности” и склоне мач. Видећемо…
Момци желим вам срећу, разбите их и ако нешто кажу против вас вадите се да је то мач. :)
Идите са Анђелима.
Најновији коментари