Месарска кецеља, циркус и европске тековине

Ово није неки озбиљан текст, више брбљам себи у браду… као тема за размишљање.

Месарска кецеља

Пита ме клинац ових дана о Легији странаца, па му ја објасним и покажем на youtube-у. И онда приметим нешто интересантно. У сред демократске Француске, сваке године у Паризу маршира “Легија странаца” где одликовани легионари носе месарске кецеље и секире на рамену. Не, не… ништа не капирате нису они кољачи, то је традиција слободарске земље у складу са људским правима и демократијом.

Надам се да сте схватили да сам саркастичан. Последњих пар година уместо сапуна за испирање уста медији у Србији користе изразе као грађанска права, права мањина, родна равноправност… и друге сличне флоскуле. Толико се напињемо да будемо део тог европског света да се плашим да ћемо бити већи енглези од енглеза.

Како на легионаре гледају французи алжирског и мароканског порекла? Арапи? Да ли су кецеље и секире у складу са људским правима и правима мањина…. Питам се шта би било да се на нашој војној паради прошетају четници, са ножевима и брадама? Да ли би то била традиција или би пола Европе вриштало на нас?

А ми се стидимо да поменемо четнике, комите, деведесете, Лазаревића, Младића, Милошевића… Уместо да држимо до себе и позитивних примера из историје, ми се сагињемо, на своје пљујемо, а туђе уздижемо.

Све је релативно, а нажалост за демократску већину је само битно како се нешто објасни у медијима.

Циркус

Можда сам кренуо са превише озбиљном темом, хајде нешто за децу – рецимо циркус. Усклађујемо законе са европским, а то некада заиста нема никаквог смисла. Тако смо усвојили закон због кога ни један циркус не може да посети Србију јер може бити кажњен због држања животиња. Сви смо као мали били у циркусу, али ја сада морам да водим децу у Италију да га виде. У Италији је дозвољено, али код нас није у складу са ЕУ. Смешно. Кажу да је то због права животиња. У народу постоји изрека “Не бој се турака, али чувај се потурица”, јер увек су ти wannabe највећи фашисти.

Демократија

Многи сматрају демократију идеалним начином владања. Ако је већина гласала за нешто онда је то демократска воља. Међутим још су стари грчки филозофи критиковали демократију и говорили да је она гаранција медиокритета.

Када статистички погледате народ, имате глупе и необразоване са једне стране, а са друге стране факултетски образоване, начитане који су увек у мањини. Према томе ако је демократија владавина већине, онда је демократија владавина глупих јер су паметни увек у мањини. Најбоље што се математички може очекивати од демократије је владавина медиокритета. Ако тако гледате онда смо ми управо ту, живела вам владавина медиокритета.

Чини ми се да запад и Европа користе демократију против нас спречавајући да на власт дође неко ко би нешто заиста променио. Такође, мислим да је у старом једнопартијском систему било више демократских процеса унутар самог тог једнопартиског система. Постојале су фракције које су се између себе бориле за превласт. То ми се чини више демократски него манипулисање медијима ради контроле маса.

Највећи пропагатори демократије су Америка која има само две партије и Енглеска која има краљицу. Зашто они не уведу демократију какву другима проповедају? Велика је разлика између народне демократије и елитистичке демократије. У Енглеској постоје демократски процеси, али ту је елита – Краљица, дом лордова и ту је фигуративна народна воља кроз неколико партија које су годинама у власти.

Све је релативно, а нажалост за нашу демократску већину је само битно како се нешто објасни у медијима.