Ако спадате у оне који сматрају да је име ”Исус Христос” лично име, мораћу да вас разочарам. Тај израз је имао дубљу симболику пре него што је постао лично име сина божијег.
Исус од грчког Ихтиос ΙΧΘΥΣ – што значи ”риба”. Риба је први хришћански знак још из доба Гностика. Они су били рано-хришћанска група код којих се мудрост преносила кроз приче у малим групама истомишљеника који су се међусобно помагали. То рано хришћанство је било индивидуално и прилично елитистичко, резервисано за оне који разумеју, тј ”…оне који су пронашли Бога”.
Из времена гностика постојао је ритуал иницијације тј. крштења. Пошто су хришћани симболично рибице, крштење се обавља у води и рибица прилази своме јату.
Христос на грчком значи ”одабран” али је интересантан настанак ове речи.
Слово Х је симбол крста на који је божији син разапет, а слово Р је ознака за Рим. У игри слова Х и Р настаје реч ХРистос коју слободно можемо превести као ”онај који је разапет на римском крсту”. Крст је подсетник на причу о распећу која је опомена о томе како лоша држава, суд и народ могу погубити чак и сина божијег.
Крст постаје главни знак распознавања у хришћанству тек од времена цара Константина (око 330. године), пре тог времена се користио симбол рибе. Цар је у пресудном моменту за будућност царства ставио крст на слово ”Р” (симбол Рима) и то узео као симбол за своју војску. Баш у то време беснео је грађански рат и његова страна је однела победу највише због тога што је већина становника подржавала хришћанску мисао.
Тај моменат када је Константин узео крст за знак на штиту, означава почетак новог доба Ромејског царства када црква полако постаје државна институција и облик цивилне власти. Цар је тада увео хришћанство у државну управу и од тада израз ”царство божје”.
Бог на небу, цар на земљи и да суди по вољи божијој. Овај израз истиче начело правде и доброте изнад силе и цара.
Организовање цркве као државне институције је уствари настанак неке врсте локалне цивилне самоуправе утемељене на хришћанском учењу. Временом црква је добила функције које данас обавља општина – ритуали рођења, венчања и умирања, функције школе – писменост, преписивање, иконописање, функције болнице и сеоске задруге – откуп сеоских производа и чување вишкова житарица за тешка времена, функције музеја и библиотеке – ризнице, сакупљање старих књига…
Дакле, у имену Исуса Христа садржана су два знака хришћанства, оно гностичко које у себи крије мудрост и спасење на личном нивоу и оно Константиново што означава уређење царства и државе по мери Бога.
