Пар записа о имену нашег Бога

• како се некада писао исус?
• од победе александра великог над даријем код Исуса
• александрија и септуагинта, он је био у савезу са јеврејима
• тада је био контакт са старим заветом
• међутим долази до преумљења и одбацују се штетна јеврејска учења. Религија робова, сиромашних и болесних које су јевреји одбацивали.
• то се види у александридид

херувимска песма и законоправило

Писао сам већ о имену Исусовом али ова тема наставља да ме интригира и даље сматрам да постоје трагови које треба обрадити.

Да би смо истражили порекло имена Исус Христос које је очигледно написано на грчки начин, треба да одемо даље у прошлост и да пронађемо документа. Законоправило Светог Саве је у потпуности очувано и враћа нас у 12. век и тамо лепо пише како је Исус јеврејско име, на грчком је Сотир, а на нашем језику се каже Спас.

Можемо отићи још даље у прошлост преко песме Анђелски сабор коју је Дивна Љубојевић дивно обрадила (линк до песме са старословенским текстом). То је једна од најстаријих православних песама забележениј још у време апостола. На грчком се та песма зове “Ἁγγελικαὶ δυνάμεις” или “Χορός Ἀγγέλων”.

Песма пева о томе да се пронела вест о оном који је устао из гроба и тако својом смрћу победио смрт. Име Исуса Христа се не помиње нигде али се помиње Ева која је рађањем победила смрт.

Речи песме кажу:

Зашто миро мешате са сузама, о ученице?

Анђео, који блиста са гроба, гледајући их рече им:

‘Погледајте гроб и схватите Бог је устао из гроба!

А анђео им рече, говорећи:
Зашто са мртвима тражите живога?
Иако је Бог васкрсао из гроба.

Дајем ову песму као један од настаријих записа о Исусу Христу, иако се нигде не помиње име Исусовао јасно се говори о ”оном што је устао из гроба” и победио смрт. Другим речима песма говори о васкрсењу Христовом, а тако се зове и највећи православи празник Васкрс.

Смрт је највећи људски страх, па је победа над смрћу је основни смисао хришћанства. Постојао је један који је победио смрт тако што се ”спасао са крста”. Законоправило каже да је Исус – Спас, а Христос је ”онај што је разапет на крст”. Слово Х је симбол крста, а крст је симбол смрти. Дакле име Исус Христос је игра речи – ”онај што се са крста спасе” без помињања правог имена, слично као што у песми стоји ”онај што је из гроба устао”.

Исус Христос

Спас са крста

Сишао са крста

Иша с крста (звучи далматински?)

Иса с крста

Наравно, смисао је јасан али ово моје извођење вам сигурно звучи мало блесаво и пренатегнуто. Међутим, има још један комадић слагалице који ово моје извођење можда приближава могућности.

Некада

ИХТУС

Осврнућу се и на запис за који су многи чули ΙΧΘΥΣ (IXTUS), што је скраћеница за Ἰησοῦς Χριστὸς Θεοῦ Υἱὸς Σωτήρ (Исус Христос Теос Хиос Сотир) дакле Исус Христос Божији син Спаситељ. Ако одемо корак даље и разложимо име Исусово према оном што сам претходно написао скраћеница би гласила ”Онај што се спасе са крста, Божији син Спаситељ”.

”Ихтус” је сличан хеленској речи Ихтиос што значи риба што је био још један тајни знак распознавања хришћана. Дакле ”ихтус” и знак рибице су скривени шифровани знаци распознавања хришћана и потичу из 2. века и 3. века пре него што је у доба Константина хршћанство дозвољено. Те ”шифре” налазимо у облику натписа, гравура и слика у катакомбама, гробницама и личним предметима.

Намерно сам рекао хеленској речи, а не грчкој речи јер данас се узима здраво за готово да су хелени Грци али то у прошлости није баш тако. Рецимо у Законоправилу Свети Сава прави разлику између јелина и Грка. Грци су хришћани, а јелини нису то били. Термин Исус је из доба када су јелини били у грчким градовима јер Грци имају реч Сотир. Такође, у доба јелина Христос означава крст то јест разапетог, док Грци за крст кажу Ставрос.

Дакле јелине – хелене су чинили многи народи који су делили заједничке обичаје. Њих су чинили потомци грка, потомци словена (трачани и македонци), потомци јевреја (египћани), феничани и други. Слично је било са јудејцима које су чинили многи народи али данас тај термин својатају јевреји, као што Грци својатају хеленску прошлост.

Из старозаветних мешавина народа из различитих провинција полако се појављују нове дефиниције народа. Тако у 7. веку већ озбиљно можемо причати о неколико главних културолошких полова – Латинима, Грцима, Словенима и Арапима.

Латини ће развити своју варијанту искривљеног милитаристичког хришћанства – римокатолицизам. Покренуће многе крсташке ратове по свету, наручито против Словена и Арапа.

Словенска варијанта православља ће блистати у доба Јустинијана када Балкан има своју патријаршију. Међутим, на Балкан продиру јевреји из Хазарског царства које су Руси срушили и долази до формирања Бугарског царства које се бори проти Ромеја. Цар Самуило и његова браћа носе јеврејска имена међутим побеђује их цар Василије II. Још једном ће Бугари покушати да подигну царство овај пут савезом са римским папом и тако настају Богумили. Тада Цариград помаже развој српске архиепископије у време Немањића који успевају да искорене јерес. Међутим, наша варијанта православља ће бити угушена од стране Грка фанариота у време Турака и данас у налету екуменизма.

Грци ће развијати своју варијанту православља, временом они ће потиснути српско православље и наметнути своју верзију хришћанства. Њихово православље је неразумљиво и противречно јер они теже обнављању царства кроз екуменизам, тј. љубав према свима и стварање заједничке цркве по сваку цену без обзира на јеретике.

и јевреји који су некада доминирали културом Римског царства.

симболика крста је смрт, што је за православне обрнута игрица у смислу да је то уствари портал живота

трачани су такође веровали у живот после живота

иша с крста

некада је име Исус писано Issa па промењено у Исус (види тачно)

имена битака

Ариље као веза са старим Богом

Црква у Ариљу је једна од најстаријих у историји Срба. Познато је да је ту било седиште једне од првих епархија Светог Саве. Скоро сам гледао истраживање Марка Хубера на тему ове цркве ХХХХ и ја бих овде скренуо пажњу на једну чињеницу.

Феликс Каниџ је 18ХХ године приметио олтар са приказом бога Аписа. Он је објаснио локалном свештенику да се ради о старом паганском олтару, вероватно желећи да тај камен однесе из цркве. Међутим, свештеник је организовао да се представа бог Аписа уклони длетима са камена. На сву срећу Феликс је оставио цртеж бога Аписа пре него ђто је уништен.

ЦРТЕЖ

Међутим истражујући више о богу Апису долазимо до закључка да његова прича има много подударности са Христом.

подударности

Слично је и са Дионисијем

Dio је Бог, Dionisius је мали бог – Божић.

Дакле рекао бих да код старих Срба Бог нема име – бог је Бог. Међутим, стране цивилизације – пре свега латинска и хеленска покушавају да га именују и да му дају име на свом језику. Латини кажу апис, а хелени дионисиус.

Да закључимо на крају да на олтару цркве у Ариљу није Апис како је Фаликс Каниц мислио, већ Бог онај што ће касније бит познат као Исус Христ. Ариље носи име по Архилију или Арију.

Тај исти Арије је био један од првих епископа православне цркве и учествовао је на првим васељенским саборима. Он је живео у доба цара Константина и остало је записано да је после сабора протеран међу своје у Сирмијум, а то је данашња Сремска Митровица. Дакле, Арије је из наших крајева и вероватно је сахрањен у цркви у Ариљу.

По Арију је позната аријанска јерес а то је сукоб око две божије природе (човечијој и божијој) међутим то је преширока тема за овај текст. На првим васељенским саборима та јерес је побеђена. Ја бих само рекао да је промењено тумачење али су Срби оставили стари олтар разумевајући да је то њихов стари Бог коме је само промењен назив и тумачење.

Има мишљења која говоре да ће се споставити се да су оптужбе на рачун Арија уствари биле лажне и да су послужиле у борби за утицај над новом црквом у настајању. То што су његове мошти похрањене у цркви у Ариљу које иначе ниси име по њему Арију би био главни доказ о томе. На крају крајева познато је да је и сам Константин био аријанац.