Прва година блога

Мали резиме – о разлозима за писање, колико је посета било и како је писање блога из хобија неочекивано повећало продају. 

Са идејом блога сам почео ове године вероватно негде у јануару. У априлу средио блог и од тада до краја године поставио неких 84 чланака. Додуше од тих 84, доста је у форми слика, видеа и хаику чланака. Правих чланака можда има 15так.

Дани у години када сам објављивао чланке

Колико посетилаца?

Ове године је било 3100 посетилаца на блогу. Е, сада иде питање да ли је то пуно или мало. Није битно колико имате посетиоца, него ко су ваши посетиоци и зашто ви пишете. Некада вам је за успешан посао довољно 20-30 правих контаката, за добро дружење довољно је познанство са 2-3 човека, а за срећан живот је често потребна само 1 особа. Рецимо неко може водити свој блог са идејом да има што више посетилаца због неке продаје, али опет неко може водити блог само да би писао за себе и мали број људи који га читају. Блог може имати своју микронишу са идејом да комуницира са 15 кључних људи из бранше. Све зависи од перспективе.

Није битно колико имате посетиоца, него ко су ваши посетиоци

Потпуно неочекивано блога је направио поприличну индиректну зараду само због контакта који су направљени са неколико људи иако то није примарна идеја овог блога, ипак о томе мало више касније.

Више од 3000 људи који су посетили блог је информисано о ономе чиме се бавим. Некима се свидело, а многима вероватно и није, ипак вероватноћа прављења посла се повећава са повећањем броја људи са којима комуницирате.

С обзиром на чињеницу да више немамо времена колико смо имали некада због брзог животног темпа и приоритета – блог је одличан начин комуникације са великим бројем људи и даје контекст већ постојећим компанијским сајтовима.

Одакле је дошла посета? Углавном из ex-yu али и из 74 земаља света. Наравно ради се о нашим људима из иностранства. Странаца нема јер је све писано на нашем језику. Имам у плану да преведем блог када објавим тих 10-15 најбитнијих чланака који још нису до краја написани.

Најпосећенији чланци су “Како покренути посао на wебу – за апсолутне почетнике” и “Зен грчког пекара“.

Btw, за ове лепе графике заслужан је JetPack Plugin за WordPress.

Коментари

Размишљам да ли да искључим коментаре. Насупрот генералном мишљењу, мислим да коментари на блогу нису битни. Ево један пример – Марија Попова је писац из Бугарске, живи у Њу Јорку, води невероватно посећен блог и има 8 милиона људи на својој имејл листи. Број посетилаца на дневном нивоу је огроман и има искључене коментаре из простог разлога што она пише за себе. Њен резон је да шта год да напишете, а поготово ако имате чврст став о томе наћи ће се 10-15% посетиоца који су увређени или се не слажу. Многи од њих су једноставно докони и обожавају да тролују по вебу. Када покушате смислено да одговорите тим особама, то вам је као да доливате бензин на ватру и просто губљење времена. За сада имам мало коментара и за чудо сви су позитивни…

Интересантно, број коментара које сам ја добио уживо је био много већи него на самом блогу. Неки коментари које сам добио уживо дошли од људи чије ми мишљење много значи.

Неочекивана зарада

Иако зарада никако није идеја овог блога, морам да признам да је било поприлично зараде коју је овај блог произвео. Рецимо добили смо више десетина нових хостинг клијената, међутим добили смо и неколико великих клијената који су пребацили неколико стотина сајтова код нас.

Било је неколико позива за писање гостујућих постова и држање предавања. Што је супер, али ипак одлучио сам за сада да се ограничим само на блог јер га радим из задовољства и не бих да га претворим у посао и обавезу.

Повезао сам се и попио кафу са неколико старих другова са којима сам некако изгубио контакт. Из свега сам извукао пар нових пријатељстава и један добар осећај.

Мотив за писање

Једном сам помислио како би било добро да је мој деда водио дневник, па да га нађем и прочитам. Тада бих могао да видим које је он муке имао у животу и како се сналазио па да упоредим моје проблеме са његовим. Можда би ми било лакше да тај дневник постоји. Тако мислим да ће можда мојој деци једног дана ово бити од неке користи, а можда и неће.  :)

Пре свега ја пишем због себе, то ми је добра вежба опуштања и начин да побегнем из “пацовске трке” за новцем, ужурбаног живота и обавеза. Рецимо, да бих написао чланак треба ми два-три сата времена са самим собом, у миру, да попијем кафу, да ме нико не омета. Често прво прошетам на Ади, затим одаберем неки добар кафе и на тај начин искулирам. Ево једне слике и атмосфере везане за писање овог чланка.

Није ми претерано битно колико ће људи прочитати ове постове, писао сам и раније у форми дневника, а писао бих и да нема никакве посете. Не гађам одређену нишу, али генерално пишем о томе како направити новац на интернету, о здрављу и исхрани, путовањима и историји. У принципу пишем о ономе што мене фасцинира. Ако се неком допадне онда супер, а ако не онда то није ни битно, јер битно је да се мени допада како бих био мотивисан да уопште пишем.

Имам још један разлог за писање. Приметио сам да се после пар година бављења интернетом све лошије изражавам и мој говор све више подсећа на Хомера Симпсона: “оно брате врх, знаш кад је оно еxтра, мислим баш врх”. У средњој школи сам волео књижевност и језике, па ми је ово куцкање добра вежба за језик и конструкцију реченице.

У почетку сам имао неки поприлично дефанзиван став о писању блога јер се налазиш у најсиромашнијој земљи Европе, где ни Paypal не ради, где је iPhone дошао ове године тек, где је веб мисаона именица и где када људима кажете да се бавите хостингом они мисле да сте власник хостела. Ипак, када сам мало боље размислите, ова наша Србијица је предност, а не мана. Јер је много теже направити успех на вебу овде, јер је било неколико ратова, јер ниси имао кинте, јер нико није могао да ти помогне, јер си био на западу и схватио предности и мане, јер си доживео много више него што један просечан немац доживи у неком идиличном градићу… На западу је живот сређен, овде је живот хаотичан и можда нема пара колико има на западу, али зато имамо приче за медаљу. Те приче вреде да буду написане.

#UPDATE 28. феб – за годину дана је било 3000 посета, међутим од 15. јан – 15. феб дакле само за месец дана је било више од 3000 посета. На крају фебруара сам погледао статистику и само у том месецу је било 8000 посета. Потпуно сам изненађен интересовањем за овај блог.