Зашто не треба да покренете стартап и како је иновација прецењена у реалном животу? Ако желите да покренете посао на вебу и зарадите паре онда прочитајте даље…
За мене вероватно можете да кажете да сам серијски предузетник. До сада сам покренуо више десетина послова на интернету. Неки су били успешни и направили лепе паре, а неки нису успели. Паре су важне, али је важније знање које сам покупио од послова који нису успели.
Стартапи су губљење времена
Данас су новине препуне речи “startup” која се користи као нека магична мантра. Једноставно ако хоћеш да успеш мораш да покренеш тај неки стартап. Чекајте, да вам кажем нешто – то је глупост. Ево, објаснићу зашто. По дефиницији стартап је пословна идеја која може да се скалира на мање-више глобални ниво. Стартап подразумева неку феноменалну идеју или иновацију у пословању. Оно што вам нико не каже је да 99% стартапа никада не успе и у просеку се угаси после две године. Осталих 1% успеју после две године да буду финансијски исплативи тако што имају позитиван cash flow или добију паре од инвеститора. Да би добили паре од инвеститора морате ићи на конференције и ваш бизнис мора бити представљен на енглеском. На крају већину тих стартап пројеката купе инвеститори или преузму значајан део власништва. Уместо да уживате у свом успеху у вашу фирму вам се угурају неки машна-ташна типови који се питају око свега. Чуо сам и за доста случајева када инвеститори откупе целокупан посао за мале паре.
Ко потенцира стартап причу? Инвеститори. Њима требају легије младих фанатика које ће бацити две-три године свог живота измишљајући “нешто ново” како би онда они без зноја и муке могли да им откупе ту идеју или део посла.
Да резимирамо, ако немате иновативну идеју или ваш сајт није на енглеском или не планирате да скалирате пословање глобално онда вероватно нисте стартап. Ако имате две године свога живота за бацање, желите да будете славни и да се шетате по конференцијама, онда молим лепо изволите – направите стартап. За нас остале који радимо због пара а не због славе, ово није довољно.
Копирај да би успео
Иновативност је јако прецењена у данашње време. Целу причу око иновативности и стартапа форсира тај лоби инвеститора који немају времена да се сами баце на развој неке иновативне идеје. Они имају паре и желе то да купе. Зато сте им потребни ви да се жртвујете за “заједничку ствар”. Чак и да вам падне на памет нека заиста револуционарна идеја која може да направи паре на глобалном нивоу, ви и даље не можете да је изгурате без инвеститора и њихових пара. Међутим, сва срећа па то није ни потребно да би сте направили паре на интернету.
Да би кренули да зарађујете на интернету треба вам остварљива идеја. Немојте превише маштати и измишљати, већ једноставно копирајте. Погледајте огласе или друге сајтове који вам се допадају и који већ праве паре и размислите шта вам се од тога допада и шта би сте ви умели да радите од тога. Дакле, кажем вам да не измишљате него да копирате успешне.
Да мало боље осликам ситуацију. То вам је као када желите да отворите продавницу у улици. Прошетате улицом и видећете да ту има увек апотека, пекара, кладионица, трафика, кафић и брза храна. Ако хоћете да направите посао од кога ћете да живите, онда се фокусирате на нешто што знате да људи из околних улица купују и да им треба. Никако не покрећете “иновативну пекару” која ће рецимо да ради пецива од црног органског брашна. Ето то је паралела стартап идеје. Таква пекара би била супер идеја, вероватно бих и ја тамо купио нешто, међутим још вероватније је да би пропали јер зависите од људи из те улице који имају своје навике и своје мале новчанике. Јако је битан контекст ваше идеје. Ваша идеја је можда интересантна на глобалном нивоу, али ћете у вашој улици или граду умрети од глади јер не можете да доспете до клијената глобално.
Измишљање је наопак начин да покренете посао. Исправан начин је да копирате нешто што већ постоји – рецимо пекару. Ако то волите и умете то да урадите, онда уложите новац у свој план и имаћете посао. Прво крените да радите исто што и други, правите бурек, хлеб и кифле, а тек када овладате овиме и успете да будете у плусу, можете кренути са благим иновацијама у оквирима вашег посла. Ту не можете да “дивљате” са идејама, јер ваш посао зависи од тога и можете остати без купаца ако изведете нешто превише агресивно – рецимо кифле од брашна морских алги. :)
Repetitio est mater studiorum.
“Понављање је мајка учења”. Ово се односи и на пословање. Морате прво дати оглас у новинама, затим видети да ли постоји интересовање и избацити прве поруџбине. Тек сада кроз понављање тих поруџбина ви имате шансу да унапредите производ, аутоматизујете пословање или убаците неку паметну иновацију.
Морам да направим паралелу са борилачким вештинама јер је то мој фах. У каратеу се почиње са вежбањем тако што се бесконачно понављају кате и основне технике. Када проведете пар година упијајући те покрете у свој ДНК и успешно копирате постојећу традицију, добијате црни појас – мајсторство. Након тога Ви можете учити друге и интерпретирати стечено знање. Сада иновација има смисла, када ви градите на основама претходног знања које је акумулирано генерацијама. Да сте покушали да се бавите иновацијом на нивоу почетника, изгледали би као шепртља и вероватно би сте добили батине у покушајима да опробате свој “нови” стил борења.
Немојте погрешно да ме схватите, може неко направити огромне паре кроз стартап управо због те иновативности. Међутим, стартап је као када би покушали да свирате виолину без претходног школовања. Шансе за успех су вам никакве, осим ако нисте Моцарт. Али ако сте прошли основну или средњу музичку, имате неке шансе да ваша музика звучи пријатно. Тада зависи од ваше креативности и визије. Проблем је што се потенцира прича да се у сваком од нас крије Моцарт. Реалност је да је Моцарта мало али зато Нарциса има свуда. :)
А извините, кога сте ви копирали?
Ми смо копирали ХостГатор. Покренули смо хостинг тако што смо имали искуства са неколико хостинг компанија домаћих и страних. Кроз рад на нашим сајтовима стекли смо искуство и схватили зашто су хостинг провајдери безвезе и како би ми то могли боље да урадимо.
Многи људи ми кажу “баш те брига ти имаш овај твој хостинг”. Ех, кад би то било тако. Размислите мало, да ли постоји гора идеја од хостинга? Нама су највеће светске хостинг компаније директна конкуренција. Па бид за реч “business webhosting” на Google adwordsu кошта 37-87$?! То значи да је велика вероватноћа да ће један клик на наш оглас коштати 37$ да би били први у резултатима претраге. У просеку на сваких 100-120 кликова буде једна куповина хостинга, што значи да треба потрошити неколико хиљада долара за једног клијента? Није то била тако добра идеја, да не помињем велике домаће хостинг компаније које су вределе милионе евра када смо ми кренули.
А како смо ми кренули? Из спаваће собе. Имали смо добру идеју, имали смо много понављања у прстима, дебело искуство у постављању сајтова и били смо сигурни да можемо то да урадимо боље од ХостГатора. Уствари моја логика је била “ако хостГатор прави милионе, а ми можемо то боље од њих – онда је нама довољан успех и када би направили само 1% од њиховог прихода.” То је била наша логика успеха – знали смо да толико мали циљ не можемо да промашимо. Копирали смо друге и унапређивали, нисмо измишљали.
Данас имамо огроман успех, зато што имамо одличну корисничку подршку и људи нас хвале. Е, ту је настао тај моменат благе иновације. Ја сам врло рано успео да препознам корисничку подршку као преломни фактор за успех. Не зато што ми помажемо свима, него зато што имамо јако мало корисничке подршке. :) Да ли се разумемо? Корисничка подршка кошта, одговор на сваки тикет нас у просеку кошта 2-3 еур. Најјефтинији хостинг пакет кошта 25еур, трећина иде држави, имамо трошкове сервера и ако одговоримо кориснику само на 5-6 тикета ми смо изгубили сву зараду за ту годину. Дакле, наш успех је зависио од врхунске хардвер/софтвер поставке и приоритет је био да имамо што мање подршке. У томе смо успели и зато смо данас најпопуларнији избор за пословне кориснике.
Због тога што имамо мало захтева за подршку, успевамо да их одрадимо брилијантно па су људи задовољни и препоруче нас. Наш најбољи канал за маркетинг је препорука. Да смо лоше поставили ствари, уместо 100 тикета дневно, имали би смо хиљаде и квалитет нашег рада би опао.
Друга иновативна ствар је да смо се ми фокусирали на пословне кориснике. Када смо кренули тамо 2005/6. то је било чудно. Нико није знао шта то значи “хостинг за пословне кориснике”? Ја сам схватио да су пословни корисници уствари најбитнији сегмент клијената јер њихово пословање расте сваке године, па и ми растемо са њима. Препознао сам шта то фали другим хостинг компанијама и шта ми можемо боље да пружимо. Рецимо, наше фирме код Хостгатора нису могле да добију подршку на српском, затим подршка је била у контра временској зони и на крају, у то време фирме нису могле никако да плате услугу у иностранству кредитном картицом а да не буду у девизном прекршају.
У односу на домаће фирме ми смо били у предности зато што се нисмо “стискали” већ смо нудили све најбоље. Cpanel лиценце су скупе и сви домаћи провајдери су тада нудили Енсим и друга бесплатна и јефтина решења. Међутим ја сам знао да са cpanel-ом клијент може све сам да уради и да нам то смањује количину подршке коју пружамо. Затим сви су се упињали да направе домаће датацентре, па би онда падали као “скамењени диносауруси” јер су били ограничени и рањиви домаћом инфраструктуром, ратовима, па чак и циганима који краду каблове. Ми нисмо штедели на тим стварима јер смо знали да добар датацентар у иностранству значи стабилне сајтове и мање подршке, једноставно смо нудили све најбоље што постоји.
На крају смо направили и малу иновацију у односима са клијентима. Ја волим да зовем то ефектом “Пандорине кутије“. Наиме, постоји јако мали број клијената које слободно можемо назвати “клијентима из пакла” јер генеришу гомилу тикета за подршку. Они обично не желе да саслушају или да се едукују, воле да се свађају са подршком, вређају, псују или пишу малициозне осветничке блог постове. Уместо да се држимо крилатице “клијент је увек у праву”, ми смо решили да уколико не можемо да едукујемо те клијенте да је онда боље да им вратимо паре и препоручимо им да пређу на неки други хостинг. Хтели смо да градимо здраве партнерске односе са клијентима и да се све дешава у пријатељском расположењу. То је још један од разлога малог броја тикета за подршку.
Надам се да сам са овим текстом имао поенту. Знам да је мало другачије од онога што други причају, али ја тако гледам на ствари. Дакле, не измишљајте него посматрајте друге, размислите шта умете и волите да радите и копирајте! Копирајте велике и успешне. Вежбајте копирањем и понављањем пружања услуге. Ваша аутентичност и иновативност ће доћи до изражаја временом, а нећете моћи то да сакријете чак ни да хоћете.
Потпуно исправно размишљање и са моје тачке гледишта. Копирање успешних је нешто што раде и чувена браћа Самвер, Оливер, Марк и Александер, Немци, који имају инкубатор Rocket Internet у ком лансирају копиране бизнисе.
Лансирали су ово:
1999 – Alando, kopija eBay-a
2008 – Zalando, kopija Zappos-a
2009 – CityDeal, kopija Groupon-a
2011 – Easy Taxy, kopija Uber-a
2011 – Zalora, opet kopija Zappos-a
2012 – Bamarang, kopija Fab-a
2012 – Payleven, kopija Square-a
2012 – Paymill, kopija Stripe-a
Скоро сваки бизнис им је успешан. Оно што их издваја је да циљају земље у којима енглески није примарни језик. Њихов циљ су земље немачког и шпанског говорног подручја, мада се прича да ће се ширити и у јужној Азији.
Елем, стартапи су супер кад је човек млад, кад има 18-22-23 године. После се деси живот и породица, а ту је новац потребан и нема пуно зезања и стартаписања.
Hvala, odlična poenta. Da pomenemo i Bill Gates-a koji je kopirao mnoge modele (Apple, Atari, Xerox…).
Ili da pomenemo i pokojnog Steve Jobsa, koji je iskopirao miša, tablet i mnoge druge stvari, a napravio je čudo! Već osmišljenu ideju je unapredio, lepo upakovao i za fantastične pare prodao.
I uzeo investiciju dok je jos bio na nivou prototipa :)
Ne kapiram zаšto su ljudi ubeđeni da startup mora da bude nešto “inovativno”. Startup znači da imaš ideju, da u nekom polju možeš da se probiješ na tržištu. Da li je ta ideja originalna ili ne je nebitno.
Ćao, Miloše,
Složila bih se da u ovome što pričaš ima poente, ali mi je utisak da si neke činjenice malo pogurao u svoju korist.
Startap je, prema najprihvaćenijoj definiciji “biznis koji može brzo da se skalira”, to ne mora da znači da je u pitanju ne-znam-kakva inovacija. Naravno, što je proizvod inovativniji, to dobija veću pažnju i poštovanje drugih ljudi, ali startapi su i biznisi koji niču i koji su svega malo drugačiji od onoga što drugi rade.
Takođe — ne vidim kako je tvoj početak drugačiji od načina na koji može da otpočne i neki drugi “startap” u tvom smislu — u garaži, uz ne prevelika ulaganja, ali veliku strast, pa šta bude.
I da, istina je da svaki 10. startap uspe (a ne 1% njih), a u Srbiji ima primera koji su uspeli bez velikih finansija globalno poput: activeCollab, Semaphore, ManageWP, Nordeus, Themes Kingdom…
Sumirala bih i rekla da globalni ili lokalni biznis, pa samim tim i startap može nastati:
– implementacijom već postojećeg modela na tržište koje još uvek nije opsluženo,
– sitnijim promenama u već postojećem modelu na istom tržištu
– pronalaženjem novog modela za rešavanje problema dela ili celog tržišta (bilo da se tržište segmentira geografski ili na neki drugi način)
Za kraj — poente su super, čini mi se samo da je stav malo negativan prema konceptu startapa i da dolazi više od možda pogrešnog komuniciranja njegovog značenja (za šta smo možda i mi krivi). Ali, baci pogled na startit.rs/sto-jedan i dođi na meetup koji uskoro planiramo, a posvećen je upravo fejlu.
Ćao Zoja,
Hvala na komentaru. Možda nisam dobro istakao poentu u tekstu. Nemam problem sa skaliranjem, niti engleskim. To je potrebno svakom poslu. Ono što pokušavam da poručim ovim člankom da se ne treba fokusirati na inovaciju i pronalaženje investitora. Mislim da ako možete treba da izbegnete investitore i novac koji se nudi u zamenu za udeo u vlasništvu. Klinci nemaju iskustva i kada su njihove ideje još male i ranjive, lako ih je otkupiti. Voleo bih da postoji fond koji im da novac za startup bez uzimanja procenta. Kao program u Chileu. Nekako mi se ne dopada kada se startup programi koriste za pronalaženje investitora, ali sve ostalo edukacija i konsalting je prava stvar.
Većina startupa koje si pomenula nije uzela nikakvu investiciju i sami su pokrenuli svoj posao. Takođe većina nije inovirala već je kopirala postojeće aplikacije, igre, bizis modele i unapredila. To je pravi način, to podržavam.
Da se ne razumemo pogrešno, nemam ja ništa protiv startupa ali pod tim terminom prolazi puno koncepata. Zbog posla sam okružen klincima koji pokreću internet poslove i vidim da se mnogi sapliću oko tog koncepta Startup inovacije i potrebe za nekim stranim investitorom. Smatram da to nije presudno, samo treba promeniti ugao gledanja.
Pozz.
Success rate od 10% za startupe? Prilicno sam siguran da je statistika niza od toga i za one koji prodju kroz pricu sa investitorima, a takvih je vrlo malo. Recimo ovaj tekst dosta lepo to ilustruje.
Neka opšte prihvaćena — statistika je 10%. Tu treba uzeti u obzir šta su startapi koji se mere, a to su najčešće oni kojima su se ljudi zapravo posvetili (dali otkaz, uložili nešto i sl.)
Tekst koji si linkovao nije baš potpun — kompanijama treba vreme da dokažu svoj uspeh tako da za deo kompanija (koje su ušle u YC dve godine pre statistike ne može da se kažu da se fejlovale, jer još uvek ne postoje brojke). Relevantna statistika bi bila da se gledaju oni koji su nastali pre 5-10 godina i gde su sad.
S obzirom da su osnovani pre 10 godina bilo bi zanimljivo videti gde su sve kompanije iz njihove prve 3 godine (a u te godine spadaju npr. airbnb, reddit, DropBox) i verujem da bi statistika bila drugačija, kako kroz stopu fejla, aritmetičku sredinu (a ne medijanu — više detalja u mom poslednjem komentaru), tako i koliko su kapitalizovale te kompanije i šta je to donelo YC-u
Da budemo iskreni, niko nema bas pravu (verovatno ni ribliznu) statistiku o success rate-u za startup-ove, jedan od vise razloga je i taj sto dobar deo njih udje u pricu a da se uopste ne registruje u apr-u (ili slicnim stranim agencijama).
Slazem se sa tobom Zoja,
Ono sto u Srbiji nedostaje to je analiza potreba i postojeceg kada se bilo sta startuje. Pogotovo za lokalno trziste.
Isto tako postoji razlika i u tome sta ko smatra uspehom – licno kao upseh vidim da je neko ostvario zeljeno, sto ne mora da bude ispoljeno u kolicini novca, poziciji ili ” slavi” .
Detaljnije na temu startup-a , koje se dosta nadovezuje i na tvoj komentar, sam dala u svom komentaru :)
Ja ne mislim da je Milosev stav negativan nego realan. Milosa niko ne finansira da prica ovu prico, vec covek ima svoju firmu i deli vrlo realne probleme, dok StartIt po meni “prodaje” maglu i finansira se pretezno iz donacija. A realnost kapitalizma je da niko nikog ne finansira zato sto ga voli vec zato sto ima koristi. Licno se slazem 100% sa Milosevim stavom i kompletnim tekstom, jer jedno je ponavljati vec izlizano “kljuc uspeha je da radite ono sto volite”, “motivisite se” itd itd…. No shit sherlock? – Meni ovih Milosevih par linija teksta vise znaci nego izgubljenih sat vremena zivota na “znam da mozemo” konferenciji jer se ovde otkriva kako jedan privatnik u zemlji Srbiji razmislja i sa kakvim se problemima susrece. E tu kad budete malo pomogli, moci cu da Vas shvatim a do tad ste za mene – Masna & Tasna.
Kao majstor karatea, moram da skinem kapu, pojas, kimono, cipele…za ovo poređenje sa katama.
Toliko istinitio. Tek nakon godina ponavljanja jednih te istih stvari, stičeš dovoljno znanja i iskustva da probaš nešto novo. I niko te ne kritikuje zbog toga. Jer si ZASLUŽIO pravo da probaš nešto novo i promeniš paradigmu.
Zanimljivo kako su Japanci to primenili i u Kaizen modelu. Pojednostavljeni Kaizen kaže da je inovacija posledica konstantnog usavršavanja postojećeg rešenja.
Tek kada postojeće rešenje dovedeš do savršenstva, možeš da inoviraš. Jer tek tada imaš dovoljno razumevanja i znanja za to.
Sjajan tekst.
Mladene, hvala na lepim rečima. ossu. :)
Pa bravo! A srpski startup san – vrh! Sita se ismejah!
Još od članka u kome si pisao o tome koliko ti je bilo teško da se rastaneš sa pojedinim članovima tima usled stanja na tržištu, redovno čitam tvoja razmišljanja jer uglavnom iskaču iz “kalupa” što je veliki doprinos svakoj diskusiji.
U celoj ovoj priči najviše mi se dopada pristup korisničkoj podršci u tvoja lična iskustva kako napraviti dobru priču. Hvala ti :)
Hvala tebi. Kada dobijem ovako pozitivan komentar to me motiviše da nastavim sa ovim piskaranjem u slobodno vreme. :)
Startap koncept nosi mnogo vise rizika i “vas” model je tu mnogo sigurniji. Ako je cilj poduhvata obezbedjivanje nekog redovnog prihoda, model kopiranja je skoro jedini koji postoji. Malo koji biznis je izmisljen u Srbiji. Gradjevinari kopiraju, ugostitelji kopiraju, vulkanizeri kopiraju, proizvodjaci ventila kopiraju, hosting servisi kopiraju… Vidi sta ljudi rade a da zaradjuju, pa to radi i ti samo malo bolje ili spretnije ili tamo gde postojeci lanac jos nije dosao. To skoro da ne treba ni da se preporucuje kao model. Jer to skoro da je jedini model.
Da li je startap onda gubljenje vremena? Moze biti. Isto kao i neuspesno kopiranje necega (jos jedna pekara?). Ako sanjas o tome da ces iz garaze da zaradis 100 miliona necega, pukao si i pre nego sto si krenuo.
Mnogo bitnije pitanje je sta zelis da postignes i da li znas sta ti je za to potrebno. Startap svakako nije bio gubljenje vremena za Nordeus i ActiveCollab, a to sto oni nisu primili investiciju ih ne cini nista manje startapima. Naprotiv.
Da li je onda uzimanje investicije ono protiv cega je ovaj post? Generalizacija tu ne pomaze. Uzimanje investicije je poslovna odluka koja treba da je zasnovana na poznavanju i najmanjih detalja sopstvenog posla i trzista. Poznavanje instrumenata i mehanizama finansiranja je osnova koju kao preduzetnik mora da savladas. Startap dinamika je drugacija, posebno kada primis investiciju. Sve se ubrzava, i propast i uspeh. Ustupanjem dela kontrole kupujes vreme. Odluke na pocetku procesa se reflektuju na kraj istog. Ima preduzetnika koji su stvarali kompanije sa valuacijama preko milijardu $ a da nisu zaradili nista. Ima i onih koji su promenili svet. I hiljade onih izmedju, koji su promenili nacin na koji neko radi, zivi, putuje, sedi, jede, igra se, dize investiciju za startap…
Inovacija nije samo da mora da izmislis naizmenicnu struju ili bateriju koja drzi 100 godina. Inovacija je kada resis mali problem i promenis nacin na koji se nesto radi. Da bi to mogao, mora da znas kako se to radi sada i kako bi se to radilo posle tebe i da li je ta razlika vredna truda i novca. I da li je ljudima zaista stalo da menjaju to kako rade sada. I zaista pomaze ako si vec crni pojas u tome. Jer samo tako imas kredibilitet da nesto menjas. I da dobijes investiciju i da te ljudi poslusaju i promene navike.
Dakle, to pravilo vazi u oba sveta. Kako u lifestyle biznisu, kako venture investitori zovu non-startap poslovanje, tako i u startap dinamici.
Svodjenje startapa na odlaske na konferencije i pumpanje sopstvenog ega bih da preskocim u komentarisanju. Ono sto jeste tacno je da tokom zlatne groznice najvise zaradjuju prodavci lopata i mapa sa nalazistima zlata. Ako ti je startup ideja da ces otici u neka brda da kopas i nadas se zlatnoj zili, onda je to to.
“Ako sanjas o tome da ces iz garaze da zaradis 100 miliona necega, pukao si i pre nego sto si krenuo.”
Ovo vidim kao primaran problem kod 99% osoba koje razmišljaju o pokretanju svog posla; sudim samo po svojoj okolini, ne znači da je pravilo :).
Potpuno se slažem Dejane. Thnx.
Da podržim maltene od reči do reči, gledano iz svoje profesije.
Čak mislim da je moja struka možda i bolja “pokazna vežba” za sve ovo što ste rekli :).
Počev od toga da izmišljanja nema (dobro, kod nas ne može ni biti :), da je za ma kakvu “revoluciju” potreban već stabilizovan posao – iz kojeg se TEK ONDA može generisati neka egzotična (čitajte i: rizična) usluga itd. itd.
Tzv. “bread and butter” stomatološka ordinacija NIKAD nije propala, ako se drži premisa koja ste naveli, potpuno isto kao i (recimo) prava kafana.
Stvar je dalje milion i jedne okolnosti da li će se posao dalje razvi(ja)ti u “radnju” high level usluga, da li će kasnije ići na zaokruživanje “proizvodnog procesa” (kupovina i priključivanje npr. RTG kabineta, zubne tehnike, pa i turističke agencije i motela), ali osnov od kojeg se kreće su osnovna sredstva koja se mogu na prste nabrojati.
I umeće. I Znanje (veliko “Z” :). I mnogo rada… Tehnološke novotarije su neprekidne, ovakve ili onakve, ali bazično – posao je posao, as is.
Kad kažem ljudima da je držati ordinaciju isto kao i držati kafanu, belo me gledaju, ali na svaki posao su itekako primenljiva pravila iz nekog drugog posla.
Najlepše hvala na sjajnom tekstu, srdačan pozdrav :).
Hvala puno na lepim rečima. :) Prvo je bilo znanje i zanat, a tek onda došla inovacija. Klnici pre treba da uče posao od ljudi kao što ste vi, a ne da pohađaju kurseve koje vode drugi klinci koji tek što su završili fakultete već predaju o tome kako uspeti u ovome i onome ili postaju biznis konsultanti. Previše je idealističko-kozmetičkih članaka o startupima i preduzetništvu sa puno pozitivne energije ali poprilično sumnjive efikasnosti.
Pri tom da se ne razumemo pogrešno, odlična je stvar to što radi ekipa Startit.rs i nije ovaj članak njima namenjen. Žao mi je što su se oni tu pronašli, ali ja mislim da je ono što oni rade dobro. Moj tekst je više o precenjenoj inovaciji i stranim investicijama.
Inače moram da kažem da mi je vaš blog bio jedan od uzora kada sam pokrenuo ovo moje “pisanije”. Preporučujem ga svima. :)
Ti si Miloše jedini “kompjuteraš” :D kojeg pratim. (Ovo bi trebao biti kompliment:))
I ovaj tekst je još jedan razlog više za to.
Bila mi je drugarica na “Znamo da možemo” u organizaciji startit.rs, pa je nakon svega bila mnogo oduševljena…Pozitivna energija, ideje, pare, uspeh… sve je prštalo od sreće.
Nakon iščitavanja celokupne njihove reklame i ponude, ja sam ipak ostala malo skeptična.
Ko će meni da da pare, eto tako, na lepu ideju?
Ko je uopšte to?
Šta meni znači njihov matični broj?
Koliko meni uopšte ostaje procenata dok dve strane, koje su veće od mene, uzmu sebi svoje?
…da ne pričamo o tome da oni ne finansiranju otvaranje lokala, nego samo “virtuelne” poslove, tj. one koje oni kontrolišu…
Tako da… Potpuno sam okrenula glavu od toga, jer moj biznis plan se oslanja na već postojeću ideju, sa nekim mojim novinama… Baš ono o čemu si pisao.
Hvala ti!
Hvala na komplimentu. Znači to nama piscima početnicima u pokušaju. :)
Možda ne bi bilo loše napraviti jedan startap koji objašnjava šta su to “kate” :) U svakom slučaju, prilično si pojasnio kakva je situacija. Ja sam već odavno postao hejter, koji ne priča da su stvari ružičaste, jer na taj način više odmažemo nego što pomažemo.
:) huh, da. Znam da su mi ponekad primeri malo nategnuti u tu sportsku stranu, ali šta da radim kad je moj štof takav. Hvala.
Kao kolega, bivši karatista, mogu da kažem da ti je poređenje fenomenalno. To je to. Ako si vežbao tradicionalni karate, sigurno znaš da je faza “unošenja inovacija” rezervisana za dugogodišnje majstore, faktički filozofe, koji negde u 50-oj, 60-oj godini sa crnim pojasom 7. dan i puno puno takmicarskog, trenesrskog i generalno duhovnog iskustva postavljaju neka pitanja i daju neke nove odgovore…pa recimo malo modifikuju način izvođenja npr. poteza u “niju shiho” kati. Koristim apsolutno isti primer objašnjavajući istu poentu koju si ti ovde izneo.
Uspeh će u ovome o čemu pričamo pre postići iskusniji ljudi nego početnici. Naši guru-ji (kao da su u nekom multilevel sistemu) na raznim seminarima potenciraju da neki mladić/devojka imaju šanse za uspeh najviše ako započnu nešto svoje novo. Pa upravo neiskusni imaju, kako samo ime kaže, manjak iskustva i ne računaju na jako puno stvari. Neki imaju sreće, brzo odreaguju pa u hodu bro ispravljaju greške, neki su, što ti reče Mozarti, ali generalno većina pukne. Što je OK, ako sebi to možeš da priuštiš.
Da ne ponavljam tvoje reči, sve si rekao, oduševljen sam.
Pozdrav kolega. Hvala na lepim rečima, potpuno se slažem.
Iskreno, bolje je iskustvo steći dok vas plaćaju i to kod ajkula. Treba prvo zaplivati u tim opasnim vodama i preživeti! Potom zakoračiti odvažno i raditi na svom “start-up”, to je tkz. Spilbergov model: da bi radio ono što želiš prvo moraš da radiš ono što moraš. Što se tiče inovacija, to se radi frekventno i u malim koracima a u sitnim detaljima se vide unapređenja. U tim beskrajnim ponavljanjima na kraju se i rodi prava inovacija. Zato vredi se pomučiti na onaj ili ovaj način, bitno je da pri tome pre svega budete svoji na svom. Kada ste mladi dozvolite sreći da se poigra sa vama pa ako uspe, uspe ako ne ima vremena i za ovaj drugi pristup ili neku dobru knjigu. Pozdrav i hvala!
Hvala na komentaru Milane.
Još jednom hvala Miloše na članku, treba otvoreno pričati o ovim temama. Pozdrav.
Vrlo poučan tekst. Trebao bi možda kao neko štivo da posluži svima nama.
Uzgred, da Vam nije prošla biznis priča oko Adriahost-a, da li biste i danas imali isti stav po pitanja startapa?
Pozdrav.
Hvala Dušane,
Pa Adriahost je samo jedan od nekoliko vrlo uspešnih poslova koje sam vodio. Neki od njih su vremenom izgubili smisao, neke sam zapostavili jer smo pokrenuli nešto profitabilnije, a neke sam jednostavno rešio da prekinem jer mi nisu ležali. Mislim da je odgovor na tvoje pitanje – da, jer za početnike ne postoji efikasniji put od gerile. Inovacija dođe sama vremenom, ali je pogrešno da sama po sebi bude cilj. Finansije takođe dođu vremenom kao potvrda tvog biznis modela. Uzimanje novca sa strane na početku vodi u zavisnost i lošu matematiku (cash flaw). :)
Dobar tekst mada mi ipak nedostaje naglasak na par cinjenica koje bi trebalo da se uzmu u obzir u slucaju isticanja starup-a kao “inovacije” a ne brzine iako je upravo to naglasak na startup :
1. realizacija toga da li je postojeci problem, problem i kolikom procentu i kojoj grupaciji ljudi to zaista predstavlja problem i dalje delovati u zavisnosti od toga
2. istrazivanje na lokalnom ali i na globalnom nivou kako i da li je problem resen u odnosu na situaciju i nacin zivota i kulture odredjenog mesta
3. dobra analiza sakupljenih podataka i rezumiranje
4. pronalazenje resenja koje ne mora da bude totalno novo i neobicno, vec sto jednostavnije i brze !
5. pri ” kopiranju” ne treba zaboraviti i dati akreditaciju originalu, jer se time moze samo izgraditi postovanje sa svih strana,
A postovanje stvara stabilnost i lojalnost.
Mislim da bih rec “kopiranje” u ovom tekstu radije zamenila recju: “ucenje”.
Ucenje i jeste jednim delom kopiranje, ali ne mora da bude kopiranje samo jednog ( trening), vec kopiranje vise potencijalnih mogucnosti ponudjenih resenja. ( npr matematika)
Iz svega toga se moze:
1. naci odredjeni model koji odgovara trenutnoj situaciji i mestu gde bi se neki posao zapoceo,
2. iz vise modela stvoriti jedan
3. jedan ili vise modela dopuniti necim novim sto moze biti zaista neka inovacija globalno ili lokalno
Mene podseca pomalo i na kuvanje – postoji osnovni recept koji treba da se savlada i da se isprobavanjem raznih sastojaka i kombinacija istih ispolji licna kreativnost.
Ponekad samo jedan zacin moze da unese novinu koja za nekoga moze biti “ocaravajuce” ukusna, zar ne?
P.S. ono sto primecujem u Srbiji, je to da se isuvise toga radi stihijski, da se upravo upotrebljavjuci model “kopiranja” stvara bespotrebna konkurencija i visak odredjenih kako zanimanja tako i firmi , gde niko ne zaradjuje dobro. Samim tim se i platezna moc pojedinca smanjuje tako da se sve vrti u “zacaranom krugu” i nema znacajnijeg pomaka napred.
Istrazivanje terena u vidu potreba i postojeceg je osnovna u zapocinjanju bilo kavog posla, a koji se kod nas ( a i sire) i previse ignorise .
Postoji li jedan uticajni tviteraš, fejsbukovac ili bloger kod koga ti ne pametuješ o stvarima o kojima pojma nemaš šta su? Na koji god post da sam otišao – ti si tu negde sa tvojim “pametnica komentarima” i deljenjem pameti i znanja po internetima? Kako te jebote ne mrzi.
Vase reci govore o vasem nivou – dovoljno
Molim samo bez vređanja, objavio sam prvi komentar ali ova dva druga neću. Držite se teme. Thnx.
Hvala Miloše od srca. Ljudi mogu da se slože ili ne, ali mene pre svega fascinira i mnogo poštujem otvorenu priču, bez foliranja i pro…….. Bez potrebe da od sebe praviš veliku zvezdu ili nekog pametnjakovića, nesebično si ponudio svoje višenje. I sama sam (stidljivo i šapatom) spreadeagled drugaru da kopira najbolje, ali uz blagi osećaj griže savesti, ako da radim nešto nepošteno – mislim svakako jeste u neku ruku…opet, mesta ima za sve vredne i pametne, ne ugrožavaju se oni međusobno, češće se podržavaju …ugrožavaju ih upravo ti tašna-mašna mufljuzi, kao iz pesme Beogradskog sindikata “Ajmo ko daje više…”
Hvala Marija na lepim rečima.
Mislim da je izbor svakoga šta želi da radi i koliko visoko treba da puca i da zato ne postoji univerzalni savet za svakoga. Nekome je uspeh raditi u državnoj firmi, nekome popeti se visoko na skali multinacionalne kompanije, trećem otvaranje male trafike, četvrtom lokalne veće kompanije, a neko želi da proba da napravi globalni uspeh i veliku kompaniju.
Svaki je legitiman i verujem da ne treba da mi odlučujemo šta je za koga dobro.
A što se startapa i investicija tiče, citiraću nekoga ko je mnogo pametniji od mene i, time, malo informacijama upotpuniti ovaj tekst:
“The great majority of startups will be working on something that’s never going to go anywhere, and yet glorifying their doomed efforts with the grandiose title of “startup.”
This doesn’t bother me. It’s the same with other high-beta vocations, like being an actor or a novelist. I’ve long since gotten used to it. But it seems to bother a lot of people, particularly those who’ve started ordinary businesses. Many are annoyed that these so-called startups get all the attention, when hardly any of them will amount to anything.
If they stepped back and looked at the whole picture they might be less indignant. The mistake they’re making is that by basing their opinions on anecdotal evidence they’re implicitly judging by the median rather than the average.
If you judge by the median startup, the whole concept of a startup seems like a fraud. You have to invent a bubble to explain why founders want to start them or investors want to fund them. But it’s a mistake to use the median in a domain with so much variation. If you look at the average outcome rather than the median, you can understand why investors like them, and why, if they aren’t median people, it’s a rational choice for founders to start them.” –
Paul Graham
Posto se u svetu startapa vrte prosecni (u globalnim razmerama) likovi, ali uspaljeni, tako je slucaj i sa ovim tekstom a i komentarima.
Naravno da je kad je ideja originalna manja sansa za uspeh, ali je veca i potencijalna dobit. To nije za svakoga.
A kad smanjis rizik i radis nesto predvidivo, onda je to za malo standardnije likove.
Kao kod investiranja.
Sta sad, treba da se glorifikuje jedan pristup iznad drugog?
Ja na primer volim plavu boju a ti zelenu. Daj da uporedimo koja je bolja.
Ja radio 2 meseca na istovaranju dzakova da bi platio svoju prvu skolarinu posto sam upisao fax kao samofinansirajuci.. Navukli me “starci” 2-3 nedelje na iskustvo- ” Ti ne mozes duplo mladji od nas da preneses duplo vise od nas”.. Inicijalna kapsula kao i za svakog nadobudnog momka… Preneo sam…Posle me ledja bolela do pakla i nazad. Platu dobili istu kao i da su radili :) Al sam bio glup i mlad, 90 % para potrosio na gluposti. Na kraju roditelji platili skoro pa celu skolarinu za I godinu dok nisam pres’o na budzet :) ZAKLJUCAK- NEISKUSAN!
Imao sam dosta iskustva sa raznim start-up misijama, fondacijama, projektima, organizacijama koje finansiraju, bla bla bla.. Nije da nisam. U 99, 99% slucajeva vrtela su se nekoliko uslova od kojih je jedan bio krucijalan, -Koliko ulazes?- Pa nista! Nemam sta da ulazem. Imam ideju koju kad bi mog’o da finansiram sam finansirao bih je. Ne bi mi trebao ti aman. Prost silogizam!
Ne zeleci da dalje “davim gnjurca” ovde, pitam ja vas…Sta se desava kad imas ideju. Normalno ideju koja tebi izgleda kao “win386” pre 20 i kusur godina, kao svet bez winamp-a na dial-up net-u…ili jos gore bez net-a, kao svet bez toalet papira? Dakle ja svoju ideju vidim kao sasvim logicnu konsekvencu trenda koji na civilizacijskom nivou uzima maha i koga hrane raznorazni gadget-i, drustvene mreze , socijalni trendovi itd.itd…
Imam ideju a ne umem da je sprovedem, jednostavno ne umem.. Nisam se skolovao za to. Skolovao se da se bavim pravom a ne recimo programiranjem. I da, eto da ne bude da nisam nista konkretno rek’o radilo bi se o FB aplikaciji, eventualno mozda prvo o sajtu pa kasnije o povezivanju sa bilo kojom drustvenom mrezom… Ma sta pricam, opcije su enormne, telefon, tablet… Bilo koji vid koji ukljucuje web povezivanje.
Dakle korake, pocetnicke…Kad bi ste hteli, molim vas. Savet, konsultacija… Nema smisla da opet “nosim dzakove” :)
Milane,
iz mog ugla ideja kao ideja na papiru ne vredi apsolutno nista. Ja ih imam jedno 50 u ladlici koje bih zeleo da radim, vecinu njih sam podelio sa drugim ljudima, ali dok ne zasuces rukave, nemas tim uz sebe koji je spreman da gine za tu ideju, a i pored toga nemas ili neces da ulozis finansije u istu, zasto bi neko drugi ulagao / razvijao :)
U tvom slucaju, nadji nekoga za koga mislis da tvoju ideju moze da iznese do kraja. Pristupi na nacin da ces pored ideje, raditi na razvoju iste od pocetka do kraja recimo u ulozi Product Owner-a. Ti budi odgovoran kako ce taj proizvod / aplikacija da funkcionise, koje ce features da ima, radi istrazivanje trzista, sakupljaj feedback, itd…
Pokusaj da maximalno doprineses svemu tome ako zaista verujes i siguran sam da ima pravog nacina.
I pored toga, ja licno, ne krecem da radim sa ljudima ako nisu spremni da uloze nesto novca u svoju ideju (da li je to 100eur ili 5.000 eur, nije bitno) jer svako naspram svojih mogucnosti. Naravno sto vise to bolje :D Isto ocekujem i od sebe…
Pozdrav :)
Prema ovome sto si naveo, trebalo bi prvo da skapiras da li to nekome treba a onda i ko tebo treba da bi je realizovao. Za ovo prvo preporucio bih Mom Test knjigu. No bullshit knjiga o tome da li ti je ideja bullshit. Ako to prodjes, onda se raspitas koja vrsta programera i/ili dizajnera treba da bi se nesto tako radilo. Pa nadjes najboljeg kojeg mozes i zarazis ga svojom idejom i pozoves da budete partneri. Ili samo dovoljno dobrog ako ga znas dugo i prijatelji ste. Ako imas samo ideju, bilo bi lepo da budete partneri sa jednakim udelom. I onda slede besane noci price o tome kako to sto radite treba da promeni svet i kako to treba realizovati. Napravite prvu verziju, ruznu, bagovitu, ali vasu. I funkcionalnu. Koja radi. I koju pokazete nekolicini koji bi je inace koristili. I njima padne vilica na zemlju i odmah zele da je primene. Ili budu potpuno ravnodusni. Ili najgore, kazu da je dobra ideja.
A mozes i u Startitovu Startap Akademiju gde sve to mozes da prodjes zajedno sa ljudima koji su vec bili na tvom mestu.
Dobar tekst i lijepo je cuti pricu koja oslikava nesto i iz drugog ugla , ali bojim se da ces steci definitivno dosta protivnika koji imaju samo jedan pogled na materiju . Definitivno nastavi pisanje . Slazem se da toplu vodu ne treba izmisljati no je pokusati iskoristiti sa sto manje gubitaka :-)
Има један исто добар текст од прошле године, од једног нашег човека који је био са оне стране стране стартапа на ову тему – Како ми је пропао стартап: http://www.igormanjencic.com/2014/06/kako-mi-je-propao-startup/
Da, to Igorovo iskustvo je treba siriti.
Verujem da sigurno niko nije sacuvao test posle toliko vremena, ali bilo bi divno kada bih nekim cudom dobila suprotno potvrdan odgovor, s obzirom na to da link do sajta vise nije vazeci…
” Ono što pokušavam da poručim ovim člankom da se ne treba fokusirati na inovaciju i pronalaženje investitora”
Danas svako moze da smisli inovaciju, ili da kopira tudju ideju. Kupis hosting postavis sajt, i imas ” start up” . Ovim clankom valjda objasnjavas da su start uperi naivne ovce , gde ih iza ugla cekaju prljavi investitori koji jedva cekaju nekoga da predju, i navodis neke tuzne price kako su investitori otkupili ceo posao. To su uradili pod prisilom, vlasnik biznisa je debil i nije znao da ne treba da prodaje, ucenjivali su ga tasna masna ljudi?
Glavni problem kod svakog biznisa je skaliranje i prodaja, danas je lako pokrenuti posao, ne treba ti lokal , razni papiri, magacini , ulaganje u inventar.. Ali ti treba prodaja, i investicija je super da pokrije taj deo price .
Start-up ne mora da bude nova i ne znam kakva originalna ideja. Tvoje pokretanje sistema sličnog HostGatoru je takođe startup, a takođe je i ideja. Vi ste uvideli da tu ima dovoljno prostora za zarađivanje i dobili ideju da pokrenete još jedan takav sistem.
Tvoja poenta se tiče samo investitora, jer uglavnom investori nemaju potrebu da ulažu u nešto što već imaju. Moraš da ponudiš to, ali bolje ili nešto novo. Ovako bi samo zaposlili neki tim vrhunskih stručnjaka da im to isto odrade još davno.
Sjajna tema za clanak. Ja se licno ne slazem sa vecinom argumenata i mislim da si puno stvari promasio ili pogresno objasnio, ali mislim da je najopasnije od svega to sto ovakve rasprave imaju tendenciju da se pretvore u diskusiju startap vs. lifestyle business. Da li treba praviti startap ili ne? Da li je bolje raditi sam ili sa investitorom? Da li su investitori dobri ili zli? Da li su investitori nuzno zlo ili dobrodosla pomoc? Ovakva pitanja prosto nemaju odgovore, jer je nemoguce stvari generalizovati ovako kako ti pokusavas. Takodje, prepoznajem puno stereotipa koji prosto nisu tacni – npr. to da su investitori ljudi u odelima koji su dosli da ti otmu mukom razvijen biznis za male pare. Ima i takvih, naravno, pogotovo kod nas. Ali kao sto postoji razlika izmedju kredita koji daje banka i “kredita” koje daju zelenasi, postoji razlika izmedju investicije i “investicije”.
Elem, jako mi je drago da se o ovome u opste negde prica. Jedan predlog:
Zoja, bilo bi super da startit napravi neki panel na ovu temu. Ili cak vise njih. Mislim da bi to bilo strasno zanimljivo i korisno za sve nas, sa obe strane stola. A i da konacno imamo neki panel/dogadjaj koji ce imati realnu tezinu i gde necemo svi da pevamo istu pesmu.
Recimo da Vase izlaganje ima smisla i logicnosti, ali borilacke vestine skoro da vec u 21. veku nemaju smisla. Da li verujete da ce i u 25. veku ljudi imati potrebu/zelju da se fizicki obracunavaju, pa cak i u hobi tj. sportskom kontekstu? Mislim da je Tai Chi daleko plemenitije, naprednije i elegantnije resenje – za one koji imaju potrebu za nekim oblikom rada ruku, nogu tj. tela…
– Inace sam vise fasciniran kornjacom koja predje sto metara na dan, a zivi od 100 do 250 godina i smatra se najdugovecnijom zivotinjom, nego recimo zecom koji na dan moze da trckara nekoliko kilometara i zivi do 10 godina. Toliko o zdravom aktivnom zivotu tj. sportu.
Trening borilačkih veština ja posmatram kao način oštrenja karaktera, održavanja zdravlja i negovanja tradicije. Tako da se slažemo. :)
Pa ne znam, koliko sam video cela posada Enterprajza poznaje neki vid borilackih vestina. A cak i nisu vojnici. Ako cemo u suprotnom smeru razvoja da idemo, tek u Mad Max okruzenju treba. Znaci polako, vec sada da se uci.
sa vecinom stavova u tekstuse slazem, ali ipak ne bih tako odbacivao startape i celu tu ideju oko njih. Kako sto samo ima kaze, to su poceci, naravno da ne mogu svi da uspu, ali za mlade ljdue to je neki pocetak, neki nacin da uplove u nemirne vode biznisai to je po meni dragoceno iskustvo. Neko ce da digne ruke od svega, ali neko ce da nastavi. Nije lako naravno, svi bi da zarade, svi misle da je lako zaradjivati u ovom sektoru a nije, ali moj savet svima je probajte, napravite startap, u vecini slucejava projekt nece proci ali steknite iskustvo, a mozda i uspete
Poštovani Miloše,
Moj prvi komentar na Vašem sajtu. Hvala Vam što delite Vaša iskustva. Iz prve ruke znam koliko to zahteva vremena i strpljenja.
Mislim da je prvi deo naslova Vašeg teksta pogrešan. Start-up nije gubljenje vremena. Start-up je početak svega, pa i Vašeg AdriaHosta. Čekati ili tražiti inovaciju za pokretanje start-upa, to je već pravo gubljenje vremena. Vi ste to lepo objasnili u tekstu.
Jedino se kopiranjem mogu pomeriti granice kopiranog. Dakle sve MORA započeti kopiranjem. To kopiranje je danas na lošem glasu upravo zbog investitora kao što ste i naveli. Retki su investitori koji su se upuštali u finansiranje kopija drugih poslova, pa su naravno preduzetnicima oprani mozgovi kako kopiranje nije etičko. To se danas malo promenilo posle Groupona i Samwer braće. (Što dalje, topla preporuka.)
Međutim, istorija govori nešto drugo. Svaka inovacija, otkriće i pomak u istoriji ljudske svesti je bila unapređena kopija nečega prethodnoga. Internet preduzeća nisu izuzetak. Veoma poučna knjiga “[Borrowing Brilliance](http://www.amazon.com/Borrowing-Brilliance-Business-Innovation-Building/dp/1592405800)” govori upravo o tome, čak i kako se potreba za originalnošću stvorila za vreme renesanse.
Čak i sam [Steve Blank preporučuje](http://steveblank.com/books-for-startups/) knjigu “[Engineering Your Start-Up: A Guide for the High-Tech Entrepreneur](http://www.amazon.com/gp/product/1888577916?ie=UTF8&tag=wwwsteveblank-20&linkCode=as2&camp=1789&creative=9325&creativeASIN=1888577916)”, u kojoj, zapanjujuće, autori zaključuju da treba BEŽATI od radikalnih inovacija, jer iste zahtevaju veliki kapital kako bi se probile na tržište. Pametnije je definisati sami kategoriju u kojoj će se preduzeće takmičiti.
Takođe, treba spomenuti i jedno drugo ispiranje mozgova koje investitori sprovode, kako je lifestyle preduzeće gubljenje vremena. Pa naravno, kako bi investitori inače mogli da zarade novac kada bi preduzetnici shvatili da oni NISU potrebni da bi se ostvarila ideja. Preporuka za temu, knjiga “[Customer Funded Business](http://www.amazon.com/Customer-Funded-Business-Finance-Company-Customers/dp/111887885X/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1456420315&sr=1-1&keywords=customer+funded+business)”.
Da se vratim na Vaš post, startup je nabolja stvar koju neko može da učini sebi a i drugima. Taj intenzitet učenja i svestranosti je nedostižan dok je neko zapošljen kod drugih. Paul Graham-ova knjiga “[Hackers and Painters](http://www.amazon.com/Hackers-Painters-Big-Ideas-Computer/dp/1449389554)” lepo to opisuje. Njegovi tekstovi su takođe besplatno dostupni na [njegovom sajtu](http://www.paulgraham.com).
Takođe, kako to mi znamo odrastajući u Srbiji, “**Necessity is the mother of all invention.**” Čovek se mora odreći lažne sigurnosti stalne plate da bi mogao da krene da razmišlja o startupu. Reid Hoffman je lepo opisao startup: “Skočiš sa litice i sklapaš avion dok padaš.”
Nije za svakoga.
Posle čitanja Vašeg teksta, pre nekih godinu dana kada ste ga i objavili, rešio sam da ostavim po strani te velike ideje, možda za kasnije, a da pokrenem nešto što je “na zemlji” i što se da unaprediti. Sada sam vlasnik email hosting firme u Švajcarskoj [Migadu.com](https://www.migadu.com?s=milos_io), bez investitora.
Kopija? Naravno! Gde je tu inovacija? Jednostavnost.
Sve najbolje i Veliki pozdrav!
Dejane hvala na sjajnom komentaru i želim vam da uspete sa email hostingom.
Postovani,
Sve pohvale za tekstove ideje i koncept. Nisam strucna u oblasti internet poslovanja, nisam ni blizu… Imam proozvod, ideju i koncept ali nemam strucnu osobu koja bi mi objasnila kako do realizacije.Treba mi i programer jer je deo paketa i aplikacija. Da li se vi bavite konsaltingom, da li mozete nekoga da mi preporucite? Najlepse hvala, srdacan pozdrav, totalni laik Sanela Isailovic
Ne bih bash odbacivao startupove, imaju oni svoju ulogu, posebno kada covek pocinje i ne zna gde da se okrene. Ovde ce upoznati neke ljude, videti kako ide poslovanje, sta se trazi a sta ne, u kom pravcu da krene sa daljim usavrsavanjem, a i zaradice neku kintu. Naravno da postoji eksploatacija njegovog rada, ali sta da se radi, to je moderni kapitalizam….
Cega se sve nismo naslusali dolaskom ”EU Demokratije” i kakvi programi nisu nudjeni a mi i dalje tapkamo u mestu.Jedinu korist od svega toga imale su i imaju strane kompanije.
https://www.smashwords.com/books/view/652319 napisao ebook iz preduzetništva voleo bih da bacite pogled valja li šta.
Hvala najlepše, pogledam pa se javljam… :)
Bravo, tako je.
Браво! Коначно да неко ово лепо формулише.
Najbolja recenica u tekstu “inovativnost je precenjena”.
Svi se nesto trude da budu neki revolucionarni pronalazaci koji ce da pobede ni sami ne znaju sta, ovamo zavrsavaju neke singiduduke i megableje (bez uvrede) i ako moze da se radi dnevno sat-dva vremena. Sve je vec isprobano, sve je vec pronadjeno, samo je pitanje ko je to lepse upakovao. Ljudi trenutno prave citave karijere na taj nacin sto samo izadju i javno kazu ono sto zdrav razum govori svima. Pa tako pored startupa, sve vise ljudi postaje lifecoach i influencer…
Postujem taj entuzijazam koji ljudi imaju (i ja sam sa 20 mislio da cu da osvojim planetu nekom idejom) sad sa 30 shvatam koliko sam tad zapravio bio glup i mogao to vreme da iskoristim lepse i kvalitetnije. Sad da se vrati vreme, verovatno bih samo uzeo neki model i modifikovao, jer ni u kom slucaju ne bih zeleo da poklonim nekome 2 godine zivota i da od toga kasnije ne vidim nikakve rezultate…
Хвала Ђорђе на коментару. Све се слажем. :)
Жива истина око квалитета подршке хостинг компаније. Прошле године први пут сам регистровао .rs домен код АдриаХост и одмах добио позив и понуду за помоћ. Помислио сам “зар тако нешто постоји – и то у Србији”. Никад прије слично искуство нисам имао ни са страним фирмама, а бавим се вебом од 2009. Такође нешто друго је требало уштимати и то је експресно одрађено.
Поента приче је да само наставите – јер сте добили лојалног купца.
Драги Боро баш ми је драго да сте задовољни, трудићемо се и даље наравно. Свако добро.