Три позива за молитву – узалуд или не?

Ових дана стиже позив за заједничку молитву за спас Косова са три стране. Један од патријарха Порфирија, други од владике који је наследио владику Артемија и трећи са Свете Горе.

Први су представници званичне СПЦ, други су представљени као отпадници и трећи су рекао бих киднаповани од српске цркве.

Патријарх Порфирије позива на молитву

Патријарх Порфирије позва Србе на молитвено мољење у храмовима, са нагласком да то буде у храмовма и са нагласком да не могу подржати никакве литије.

У народу се шушка и увелико је пољуљано поверење у многе владике наше званичне цркве. Овоме је много допринело ћутање свих владика поводом македонског питања, затим ”минирање” литија против прајда у Београду, а нарочито екуменски правац, умањивање жртава Јасеновца, владика који искаче из падобрана на тв програму и слично.

Огромну штету су направиле и усиљене изјаве главе цркве о љубави према Албанцима и Хрватима и како се ми истом Богу молимо. Затим разна новотарска тумачења, рецимо оно да пост и молитва нису услов за причешће, као и папистичко понашање где се централистички управља црквом и владике се премештају са своје епископије на другу епископију.

Неће народ у лице рећи. Навикао је да ћути. Појављивање владика који раде за службу и државу није нека новост, било је тога и за време Тита. Ипак размислите и пробајте да се издигнете изнад ситуације у којој се налазите и обновите цркву српску. И држава би ово требала да помогне јер ће црква ојачати државу и заштитити народ.

Када се гледа на католике све чешће се чује да се сви молимо заједничком Господу и да је важна љубав према Богу али се све мање помиње Свети Сава. Рекао бих да смо ми Срби превише грешни, далеко је Господ за нас али ако добацимо само до пола пута ка Светом Сави бићемо на добром путу ка Господу.

Прича о Господу је врло подложна тумачењу на разне начине, а на богословији су много популарни грчки ставови (рецимо Зизјулас), а има и професора који пазе на ставове Ватикана. Овај пут засигурно води уништењу спрске цркве и зато би требали да се окренемо поузданој литератури на српском језику, а за то нема боље књиге од Законоправила Светог Саве. То је оснивачки документ наше цркве и државе.

Поменуо бих и да смо сви чули да се у најављеном ”Берлинском споразуму” помиње и неки споразум који ће црква потписати са Косовом. Хоће ли нам се поновити Македонија?

Највећи проблем наше Пећке патријаршије је у томе што је седиште званично у Пећи, а у стварности у Београду. Патријах мора да тражи дозволу од Албанаца и Американаца да би смео да посети Пећ. Ипак, он се труди да покаже како је све нормално и како су то наша браћа у Христу.

За мене лично то је обична шарена-лажа и мислим да би црква требала отворено да учини оно што је патријарх Павле тражио, а то је да прогласи окупацију Косова. Црква то треба да учини чак иако држава то не жели да учини јер покушава да се удвара западу. Држава може да маже очи народу и дипломатски тактизира. Ја као појединац могу да тактизирам и да се бавим дипломатијом али црква то не може. Црква је ту да сведочи истину за све нас чак и онда када је то против става власти.

Уколико црква не сведочи истину већ и она тактизира онда она постаје обична полуга у рукама државе (церазопапизам) за манипулацију народом и губи ауторитет у народу. На пример, за време Турака када су доведене грчке владике (фанариоти), црква јесте била државна али није била народна. У то време је највише људи прешло у Ислам. Исто ће се десити и данас, деца ће нам бежати по свету јер нема ко да брани истину.

Ако црква не сведочи истину већ је политичка полуга, онда је она просто инструмент у рукама државе (и службе) за еутаназију српског народног осећаја.

Артемије

Други позив за молитву дошао је од епископа Ксенофонта из епископије рашко-призренске у егзилу, у народу познати као артемијевци.

Можемо слободно рећи да уклањањем владике Артемија из Дечана уклоњена је срж светосавља из СПЦ. Цела Рашко-призренска епископија је била главни браник светосавља и страдали су јер нису хтели да приме Бајдена у посету, нити неке од албанских вођа. Погледајте кратак снимак крените од 4 минута и 30 секунди и многе ствари ће вам бити јасне.

Кажу да је патријарх Иринеј хтео да понуди артемијевцима помирење али наводно нису могли да пређу преко тога што су ови изабрали своје владике. То је обична замена теза јер како је СПЦ могао да уклони владику са његове епископије када то није дозвољено? Уместо навлачења мака на конац треба да се уложи труд у помирење.

Патријарх је толико пута говорио о љубави према о Хрватима и Албанцима, како треба да праштамо и како се једном Богу молимо. Па зар не треба да опростимо прво брату Артемију и његовим следбеницима, зар се са њим не молимо једном Богу?

Свети Сава у Законоправилу даје упуте како поступати са разним сектама и јеретицима. Он чак и јеретицима (католицима) даје право да се укључе у нашу цркву и тачно прописује на који начин. Међутим, Артемијева струја не спада у јеретике већ у ”подцрковници” са којима је лако учинити јединство.

Статус ”артемијаваца” по Законоправилу Светог Саве, књига 1., страна 501., аутор Миодраг Петровић

Логично је и милостиво да се ова два крила помире, поготово што сви знамо којим силама не одговара помирење. Сетите се патријарха Павла, он је помирио нашу цркву и америчке епископије. Изговори да до помирења не може доћи не могу имати никакве везе са православљем већ само са политиком.

Хилендар

Трећи позив за молитву за спас Косова дође са Свете Горе. О томе размишљам и не могу да се отргнем неким мислима.

Манастир Хиландар би требао да буде једно од три најважнија седишта СПЦ, међутим жалосна истина је да он уопште не припада српској православној цркви данас. Иако су Срби независност манастира добили од два ромејска цара, Цариградска патријаршија вековима покушава да га потчини себи.

И сам Свети Сава је оставио аманет у повељи да манастир не буде под управом никога, већ да буде српски и независтан и од самог прота Свете Горе. И тако је било вековима, Срби нису прихватили надлежност Цариградске патријаршије за све време турске владавине. Нису бирали игумана јер би морао да га потврди прот Свете Горе који је под јурисдикцијом ”васељенског” патријарха у Истамбулу, а то они нису желели јер би тако изгубили самовласност. Уместо тога српски монаси су говорили да је икона Тројеручица игуманија манастира, а да они само бирају свог проигумана – нешто као вршилац дужности. Хиландар је тако од оснивања био независтан српски манастир на Светој Гори.

И тако би вековима све док Атанасије Јевтић није посетио манастир и уложио труд да се изабере игуман. Тиме је призната надлежност Цариградске патријаршије и манастир невидљивом руком одвојен од СПЦ и изгубио своју самовласност. Да није тако било, манастир би био изолован као Есфигмен данас и лако би могао да изгори. Ех, да и горео је…

Лево повеља цара Михајла VIII Палеолога и десно хрисовуља цара Алексија III. Ту не пише да се манастир повинује проту, нити цариградском епископу, нити цару, нити краљу већ пише баш супротно да над њим прот Свете Горе нема надлежност, нити цар, нити краљ и да се даје на вечни поклон српском народу.

Вартоломеј, екуменски владика из Истамбула.

Нажалост, у манастиру Хиландар се у свакој литургији помиње патријарх Вартоломеј из цариградске патријаршије. Истамбулска епископија је за време турске владавине себи надоместила титулу ”васељенска” јер су они као на челу православља у свету. Никад није било, нити ће бити. Данас је такозвана ”васељенска патријаршија” играчка у рукама ЦИА-е окренута против Русије, а и против Србије. Они су главни покретач покрета екуменизма унутар православља.

Вартоломеја манастир Есфигмен не признаје и зато је под опсадом грчке полиције.

Опрости нам Саво

Погледајмо се у огледалу, нисмо лепи – ружни смо, нисмо добри као народ већ смо грешни. Пред Богом ми истину морамо да говоримо и само тако имамо неку шансу. Владике морају бити независне и дићи глас у одбрану истине јер ако није тако онда они постају обични државни пиони – службеници који раде за плату.

Заједичка молитва за Косово је уједно и молитва за уједињење наше цркве и то нам је једина шанса. Циљ треба да буде да се окупимо око једне истине и око једне саборне, апостолске и Савине цркве.

Зар не видите шта је црква српска? То је тешко доступна Пећ, предата Македонија, Хиландар као таоц, прећутани Јасеновац, нежељене литије у Београду али и у Црној Гори, то су поклоњења папи. То укључује и грех према ћирилици, амнезију на црквено-словенску литургију и некадашње заједништво од Истре до обала Црног мора, то је цар Душан без ореола свеца и на крају игнорисано Законоправило Светог Саве.

Имамо шансу да обновимо Савину цркву али за то је потребно уједињење свих снага. И помирење са аретмијевцима, и храброст Хиландара да буде свој и преумљење екуменских и про-државних владика у Београду.

Када противник види да си јак, он је онда спремнији за преговоре. За победу нам је прво потребна духовна снага и јединство. Управо је црква духовна снага једног народа. Ако немамо јаку цркву одбрана Косова ће се претворити у чисто крвопролиће. И наше, и њихово. Ако владике немају снаге да дигну глас, ако црква нема снаге да брани народ и истину од белосветског вихора, шта ћемо онда ми мали људи?

https://www.youtube.com/watch?v=lDRYVl8g87k

ПС. Пар људи ми је скренуло пажњу да се не каже ”Хилендар”, него Хиландар. Ипак, морам да им кажем да намерно тако пишем и да нису у праву јер многе ствари нису како су некада биле. У књигама 18. и 19. века манастир се српски звао Хилендар и тако смо и ми сви звали манастир до 90тих година када се изговор мења у Хиландар како га Грци називају. Малом променом се назив удаљава од неких тумачења која постоје у српским народним песмама – ВиленДар или од Хилен-дарос (Хиљаду дарова). Испод је исечак из књиге Димитрија Аврамовића, првог истраживача Свете Горе из 1847. године.